Propast

 

Šta učiniti sa propalim srpskim preduzećima posle dvanaest godina besomučne pljačke

 

U potrazi za pozitivnom nulom

 

Dug 255 privrednih društva u restruktuiranju je 4,8 milijardi evra. U restruktuiranju nije samo 159 preduzeće, već i 96 njihovih zavisnih društava, a u ovim društvima u restruktuiranju zaposleno je 55.560 radnika. Za više od pedeset velikih privrednih sistema Vlada nema rešenja, i uglavnom im predstoji stečajni postupak. Da li će ministri krivično odgovarati zbog propuštenih 12 godina, u kojima su opstruisali restruktuiranje ovih giganata srpske privrede, pitanje je na koje pokušava da odgovori  Tabloidov ekonomski stručnjak Miodrag K. Skulić

 

Miodrag K. Skulić

 

Godišnji obračuni za 255 privrednih subjekata u restruktuiranju sa 55.560 zaposlenih pokazuju da su im ukupne obaveze 542 milijarde dinara, ili po srednjem kursu evra na kraju prošle godine, čak 4,77 milijardi evra. Obaveze ovih privrednih subjekata su prema bankama, dobavljačima, javnim preduzećima, državi za poreze i doprinose i sadašnjim i bivšim zaposlenima.

Koliki je to problem najbolje pokazuje ostvareni prihod ovih privrednih subjekata u restruktuiranju koji je u celoj 2012. godini ostvaren samo u iznosu manje od 1,5 milijarde evra, uz iskazivanje gubitka u poslovanju samo u toj godini u iznosu od, čak, 540 miliona evra, uz iskazanu neto dobit od 32 miliona evra.

Preostali kapital ovih privrednih društava je samo 698 miliona evra, dok su obaveze veće od knjigovodstveno iskazane vrednosti ukupne imovine 1,1 milijardu evra.

Po Zakonu o restruktuiranju iz 2001. godine, među prvim preduzećima u restruktuiranje je stavljen „20. oktobar" iz Kragujevca. Nikakvo restruktuiranje nije sprovođeno ni na jednom od 50 velikih sistema. Ta preduzeća su imala već osnovana posebna društva za prateće delatnosti, ili za pojedine tehnološki zaokružene celine. Ministarstvo za privredu, odnosno za ekonomiju, kako se u pojedinim periodima zvalo, u tom dvanaesto godišnjem periodu ništa suštinski nije radilo na rešavanju problema ovih poslovnih giganata, izuzev što je pravno lice u restruktuiranju tim aktom Vlade, zaštićeno od prinudne naplate poverilaca.

 

Pedeset preduzeća "na dobošu"

 

Suprotno zahtevima privrednih sudova,  privrednog apelacionog suda, Vrhovnog kasacionog suda, Ustavnog suda i Evropskog suda, nadležni ministar je uporno, protivno drugim zakonima štitio ta preduzeća od prinudne naplate. Od sedam prodatih preduzeća u restruktuiranju, tri privredna društva Rekorda iz Rakovice, dva privredna društva Viskoze iz Loznice, su nakon raskida kupoprodajnog ugovora, ušla u stečajni postupak, a nakon toga zaključenjem stečaja, brisana iz Registra Agencije za privredne registre. Jedino uspešno prodato preduzeće je Radio JAT sa tri zaposlena, koje se ni po jednom osnovu nije moglo ni naći u postupku restruktuiranja.

To je uspešni učinak Dinkićevog ministarstva privrede, odnosno ekonomije, u ovih proteklih dvanaest godina. Sada Vlada najavljuje da će se postupak restruktuiranju, kako je usaglašeno sa Svetskom bankom, okončati do kraja juna 2014. godine. Dakle, u narednih 30 nedelja izložiće se dubinskoj analizi, pokušati prodaja, ili ući u stečaj najmanje 50 velikih privrednih sistema.

Na nedavnom savetovanju u SANU i Rektoratu Univerziteta u Beogradu, posvećenim reindustrijalizaciji i izradi strategije razvoja Republike Srbije, jedan od govornika je izjavio da mala i srednja preduzeća mogu pospešivati razvoj, ali da samo veliki giganti mogu biti nosioci razvoja i stabilni oslonac manjim i srednjim preduzećima. A mi upravo sada gasimo te oslonce razvoja. Dakle, neko je obmanuo prethodne četiri vlade da „leči" preduzeća u restruktuiranju, a ništa nije radio na tome. Neko je prodavao cementare, fabrike lekova, poljoprivredna dobra, fabrike hrane (uljare, mlekare, šećerane, sokare...) i druga atraktivna preduzeća, a ove sisteme prepustio same sebi. U narednih 30 nedelja svake nedelje potrebno je „zatvoriti" dva velika sistema, i tri srednja preduzeća.

U sažetom prikazaćemo ekonomsko stanje nekih od velikih poslovnih sistema u restruktuiranju...

 

Montažeri bilansa lažno predstavljaju otpisane

 

Petrohemija iz Pančeva izgubila je celokupan sopstveni kapital. Prošlu godinu završila je sa dugom od 45 milijardi dinara, a to čini 394 miliona evra. Knjigovodstveno iskazana vrednost ukupne poslovne imovine (nepokretnosti, postrojenja, zaliha i potraživanja) na početku ove godine bila je samo 15,5 milijardi dinara, odnosno 136 miliona evra. Ako bi neko želeo da kupi ovaj privredni gigant država i poverioci bi morali otpisati 258 miliona evra. Koliki je problem Petrohemija iz Pančeva, govori i podatak da je u celoj 2012. godini ostvarila poslovni prihod od samo 14,1 milijardu dinara, uz iskazani gubitak u toj godini od 12,4 milijarde dinara. Dakle, iskazani gubitak skoro je na dinar prihoda, dinar gubitka! Gde su kvalitativne analize tržišta i kalkulacija gotovih proizvoda, ulaznih i izlaznih cena? Sa 1.796 zaposlenih ova država treba da jasno pokaže šta će raditi. Kome ovaj gigant prodaje proizvode, kakve su cene ovih komponenti kada bi se uvozili ovi petrohemijski poluproizvodi?

PEU Resavica zapošljava 4.070 radnika na poslovima podzemne eksploatacije uglja u brojnim resavskim rudnicima. U 2012. godini oni su ostvarili ukupne poslovne prihode od 7,4 milijarde dinara, uz iskazani gubitak u poslovanju te godine od 2,1 milijardu dinara. Dakle, da bi ovi rudnici uspešno poslovali, odnosno da bi poslovali na pozitivnoj nuli, bilo im je potrebno da za trećinu budu veće izlazne cene.

 Da li bi Elektroprivreda Srbije prihvatila te cene, da li građani kao značajni potrošači ovog uglja, ili 60 gradskih toplana, može da prihvati takve cene? I ovaj gigant je izgubio ceo sopstveni kapital, jer je na početku ove godine imao 15,4 milijarde dinara ukupne obaveze, a knjigovodstveno iskazana vrednost poslovne imovine bila je samo 7,5 milijardi dinara. Da li Vlada zna ko sve i koliko zarađuje na preprodaji uglja ovih rudokopa.

EPS Površinski kopovi iz Obilića, EPS Termoelektrana Kosovo iz Obilić i RMHK Trepča, AD iz Zvečana - Ova tri privredna giganta sa Kosova i Metohije imaju na spisku zaposlenih 7.347 radnika, stručnjaka i drugog osoblja. U 2012. godini Površinski kopovi i Termoelektrana ostvarili su manje od pet milijardi dinara ukupnih poslovnih prihoda, uz iskazani gubitak u poslovanju od 1,3 milijarde dinara. Površinski kopovi ostali su bez dinara sopstvenog kapitala, ukupne obaveze iznose 3,3 milijarde dinara, a vrednost pokretne i nepokretne imovine nešto više od dve milijarde dinara.

Dok Termoelektrana ima obaveze 23,5 milijardi dinara, a knjigovodstveno iskazanu vrednost nepokretne imovine, postrojenja i obrtne imovine samo 5,9 milijardi dinara, pa su obaveze ovog poslovnog sistema veće od knjigovodstveno iskazane vrednosti imovine 17,6 milijardi dinara, ili više od 155 miliona evra. Brisel će odrediti čija je imovina u Termoelektrani i Kopovima, i skoro da se unapred zna čija će biti, a dugovi će ostati Republici Srbiji. Ali to nije centralno pitanje, već šta će biti sa hiljadama radnika i kako će se rešiti egzistencija njihovih porodica, rasutih po Centralnoj Srbiji, Severnoj Mitrovici, Zvečanu, Leposaviću, Zubinom Potoku i Gračanici ?

U RMHK Trepča na evidenciji je 3.186 radnika. Pošto nema nikakve privredne aktivnosti, prihoda skoro da i nema, jer je u celoj 2012. godini ovaj nekadašnji rudarsko-metalurški gigant ostvario samo šest miliona dinara, uz iskazani gubitak u poslovanju te godine od tri miliona dinara. Ukupne obaveze ovog kombinata na početku ove godine su 2,8 milijardi dinara, uz preostali sopstveni kapital od nešto više od dve milijarde dinara, dok je knjigovodstveno iskazana vrednost nepokretnosti i obrtne imovine 4,9 milijardi dinara. Najavljeni dolazak Amerikanaca ministar rudarstva očekuje kao izlaz iz ovog briselskog galijamatijasa.

RTB Bor - Grupa RTB sa rudnicima u Majdanpeku i Boru i Topionicom ima ukupne obaveze od milijardu i 17 miliona evra. U izgradnji je nova topionica, koju finansira Vlada Republike Srbije, a za koju direktor Instituta za bakar iz Bora, dr Bugarin, tvrdi da za projektovani kapacitet ima rude iz ova dva rudnika samo za jednu trećinu kapaciteta nove topionice. Da li će se uvoziti ruda, ili topionica neće moći da radi.

 Sa 3.997 zaposlenih u 2012. godini ova četiri privredna društva ostvarila su ukupan poslovni prihod u iznosu od 86 milijardi dinara, ili 755 miliona evra, uz iskazanu neto dobit u poslovanju te godine u iznosu od 1,9 miliona dinara, ili 0,2 promila od ostvarenog prihoda. Sama ta činjenica ukazuje da je želja montažera bilansa bila da se iskaže pozitivna nula.

 

Propadanje uz pomoć države

 

Sa 116 milijardi dinara ukupnih obaveza RTB Grupa, Rudnici i Topionica su jedan od najvećih dužnika u Srbiji, dok je knjigovodstveno iskazana vrednost ukupne poslovne imovine, na početku ove godine bila 103 milijarde  dinara. Prema tome u ovom privrednom gigantu obaveze su veće od imovine za 13 milijardi dinara, ili oko 115 miliona evra.

Prva petoletka iz Trstenik ima 14 zavisnih privrednih društava sa 3.185 zaposlenih, a u prošloj godini iskazala je ukupan poslovni prihod u iznosu od 3,7 milijardi dinara, uz iskazani gubitak u svih 15 pravnih subjekata u iznosu od 1,15 milijardi dinara. Ukupne obaveze ovog poslovnog sistema, na početku ove godine iznosile su 12,5 milijardi dinara, a knjigovodstvena vrednost ukupne poslovne imovine nešto manje od 12 milijardi dinara. Prema tome, celokupna vrednost poslovne imovine manja je od ukupnih obaveza. Dakle, posmatrano u celini, ovo matično privredno društvo, zajedno sa povezanim preduzećima, izgubilo je celokupnu vrednost sopstvenog kapitala.

Industrija kablova iz Jagodine sa 2.041 zaposlenim u 2012. godini ostvarila je 3,7 milijardi dinara ukupnih poslovnih prihoda, uz iskazani gubitak u poslovanju te godine u iznosu od 1,05 milijardi dinara. Prema tome, nedostajalo je više od 28 odsto prihoda, da bi se izbeglo poslovanje sa gubitkom. Preduzeće je usled poslovanja sa gubicima u toj i prethodnim godinama izgubilo celokupan sopstveni kapital, pa su ukupne obaveze na početku ove godine iznosile 13,4 milijarde dinara, dok je ukupna knjigovodstvena vrednost poslovne imovine bila samo 11,6 milijardi dinara. I pored iskazanih pozitivnih rezultata lokalno rukovodstvo ove opštine, nije  moglo ovaj gigant dovesti u poslovanje sa pozitivnom nulom, već se očekuje pomoć Republike.

PKB Korporacija iz Beograd sa 2013. zaposlenih u matičnom društvu i 88 zaposlenih u tri zavisna društva u 2012. godini iskazala je ukupne poslovne prihode u iznosu od 6,9 milijardi dinara, uz 303 miliona dinara neto dobiti u toj godini. Na drugoj strani sa 13,6 milijardi dinara ukupnih obaveza ova korporacija finansira 38 odsto poslovne imovine, pa sopstvenim sredstvima pokriva 62 odsto ukupne vrednosti od 35,4 milijarde dinara poslovne imovine. Grad Beograd ušao je u investiranje u ovaj poljoprivredni gigant, koji raspolaže  sa 22.000 hektara oranica i 30.000 grla stoke i treba verovati da će u tome istrajati i podići korporaciju na zdrave noge.

14. oktobar iz Kruševca sa 1.520 zaposlenih na samo 625 miliona dinara ukupno ostvarenih prihoda u 2012. godini, iskazao je gubitak u poslovanju te godine u iznosu od, čak, milijardu i 38 miliona dinara. Dakle, rashodi ovog metaloprerađivačkog kompleksa bili su milijarda i 663 miliona dinara, pa je učešće gubitka u ukupnim rashodima dostiglo 62,4 odsto rashoda. Usled poslovanja sa gubitkom u toj i prethodnim godinama preduzeće je izgubilo celokupan sopstveni kapital, pa su kumulirane obaveze dostigle više od devet milijardi dinara, a knjigovodstvena vrednost ukupne poslovne imovine iznosi samo 4,2 milijarde dinara. Dakle, obaveze ovog preduzeća su veće od vrednosti imovine za skoro 43 miliona evra.

FAP iz Priboja  sa 1.464 zaposlenih, u matičnom i četiri zavisna društva na 1,7 milijardi dinara ukupno ostvarenih prihoda u 2012. godini, iskazan je gubitak u poslovanju te godine u iznosu od 144 miliona dinara. I pored poslovanja sa gubitkom u toj i prethodnim godinama preduzeće je ipak uspelo da zadrži deo sopstvenog kapitala, pa sa 3,5 milijardi dinara, pokriva 34 odsto ukupne vrednosti poslovne imovine, što je nedovoljno za uspešno poslovanje. Knjigovodstvena vrednost ukupne poslovne imovine iznosi 10,4 milijarde dinara, a ukupne obaveze ovog preduzeća su veće od osam milijardi dinara.

 

A. 1

 

Deset veličanstvenih gubiinika

 

Da nisu samo prikazana preduzeća omča oko vrata naše privrede, pokazuje i prezaduženost i sledećih deset javnih i državnih preduzeća: Srbijagas, Železnice Srbije, Putevi Srbije, Željezara Smederevo, JAT, Galenika, Azotara Pančevo, Sirćetni kompleks Kikinda, Simpo i Agroživ Žitište

 

 

A. 2

 

Ako neće niko, hoće Tabloid

 

Redakcija Tabloida angažovala je pravne i ekonomske stručnjake da obrade krivičnu prijavu protiv Mlađana Dinkića zbog propuštanja da pristupi reorganizaciji 50 velikih proizvodnih sistema, i tako je naneo štetu državi veću od više stotina miliona evra. Tabloid će nakon toga podneti nadležnom tužilaštvu krivičnu prijavu sa dokumentacijom.

 

 

A 3.

 

Agencija za osiguranje depozita neosnovano isplatila 842.411 evra

 

Poverenik široke ruke

 

I. Milanović

 

Dana 28. januara 2008. godine Agencija za osiguranje depozita isplatila je iz sredstava Control banke u stečaju preko 70 miliona dinara, što po srednjem kursu iznosi 842.411 evra, iako je na dan isplate postojala prvostepena presuda da je spor Koka Hibro komerc doo iz Donjih Sinkovaca i Control banke u stečaju, presuđen u korist Control banke.

Nalog za isplatu, u ime Agencije za osiguranje depozita, dao je poverenik Agencije Mladen Sorajić. I pored podnetih krivičnih prijava, do danas ova isplata nije procesuirana. Ovaj spor konačnom presudom Apelacionog privrednog suda u Beogradu rešen je u korist Control banke u stečaju. Vlasnik Koka Hibro komerc doo iz Donjih Sinkovaca, kod Leskovca j Jovica Aleksić, JMBG: 2009948740030, je osnovao ovo društvo sa ograničenom odgovornošću 9. 12.1995. godine, koje se bavilo živinarstvom.

Protiv ove firme pokrenut je stečajni postupak 18. 5. 2010. godine, a bankrot je u Privrednom sudu u Leskovcu proglašen 27. 5. 2011. godine. Brisanje ovog privrednog subjekta izvršeno je 10.5. 2012. godine.

Postavlja se pitanje krivične odgovornosti poverenika Agencije za osiguranje depozita, zatim stečajnog sudije koji je odobrio ili je trebalo da odobri isplatu tih 70 miliona dinara, kao i materijalna  odgovornost same Agencije za depozite. Ali, postavlja se i pitanje sudbine tih 70 miliona dinara, jer postoji osnovana sumnja da je značajni deo tih sredstava podignut u gotovini, ili usmeren u neosnovane isplate trećim licima.