Dežurna

Metode i putevi: kako je za deset godina iz Srbije izneto više od 51 milijarda dolara

Pare iznete, pljačkaši ostali

U periodu od 2001. do 2010. godine, vladajuća politička elita je iznela iz zemlje 51 milijardu dolara. Ono što niko ne želi da vidi, jeste način iznošenja para ispred nosa stručnih službi, ali i njihovo vraćanje u Srbiju. Upravo u vreme najintenzivnijeg odliva novca, došlo je do „privatizacije" mnogih privrednih društava koje su danas proglašene spornim. Uprkos tome, ova pljačka epohe, i njeni dobro zaštićeni protagonisti, još uvek uživaju u slobodi i učestvuju u političkom životu, nastavljajući i dalje da pljačkaju, nakon što su platili reket novom Gazdi. O tome za Tabloid piše magistar ekonomskih nauka i revizor, Nikola Kaluđerović

 

mr Nenad Kaluđerović

 

Zvuči neverovatno, ali, osim Narodne banke Srbije, Agencije za privatizaciju, Državnog revizora i ovdašnjih poslovnih banaka, danas svako zna da je u periodu 2001-2010 neevidentirano izneto  više od 51 milijardu dolara na of šor račune (o tome je i američka vladina agencija Agencija Global Financial Integrity podnela izveštaj američkom Kongresu)?

 Kako to da revizorske kuće koje su davale mišljenja na godišnje finansijske izveštaje poslovnih banaka, velikih poslovni sistema, srednjih preduzeća i brokerskih kuća, pre toga  u  revizijske izveštaje nisu konstatovali  neevidentirane promete?

Od navedenih  institucija i banaka niko ne može dobiti informaciju da li  su kontrolisali sve promete koji su prikazani u poslovnoj evidenciji.

Naime, treba podsetiti i to da su revizorske kuće i druge nadležne institucije za kontrolu, mogle imati i više podatak na raspolaganju, samo da su od Narodne banke Srbije (NBS) tražili podatke o robno-novčanom prometu. Jer, NBS redovno sastavlja i razvrstava te podatke po imenima zemalja, subjektima, po vrsti roba, vrsti transfera i slično.

Nije teško zaključiti  da se ovde radilo o organizovanom i institucionalnom iznošenju sredstava, i to tako da ona nisu evidentirana kod nadležnih kontrolnih ustanova.

Činjenice o ogromnoj količini novca koji je neevidentirano iznošen (što je obelodanila agencija Global Financial Integrity), potvrdio je i u svom detaljnom izveštaju i Dev Kar, bivši viši ekonomista u Međunarodnom monetarnom fondu, koji je prikazao i dinamiku   neevidentirano iznošenog novca.  

U periodu od 2001 -2010. godine na čelu Narodne banke Srbije bili su guverneri Mlađan Dinkić, Kori Udovički, Radovan Jelašić i Dijana Dragutinović, koji su imali vlast  nad finansijskim sistemom, i imali su instrumente kontrole.

Postavlja se pitanje: kojim putevima su nestajale ovako ogromne svote novca? Odgovor je jasan: u većini slučajeva u pitanju je ostvarena novčana masa po osnovu neevidentirane prodaje nepokretnosti i pokretnosti, ostvarena novčana masa  po osnovu simuliranih  investicionih aktivnosti, ostvarena novčana masa po osnovu raščlanjavanje  prometa (jedan deo sredstava ide u Srbiju, dok drugi pod imenom  srpske firme  ide  na of šor račune), novčana masa stečena po osnovu isplata raznih komisija...

Naravno, najznačajniju novčanu masu čine sredstva stečena  preko simuliranih plasmana privrednih subjekta Srbije, i njihovo dalje efektuiranje na spoljnim računima.

Kako to da Devizna dokumentaciona kontrola nije uočila postojanost neevidentiranog prometa, iako je  bila stalno prisutna i  aktivna, i imala je preko određenih baza podataka pristup evidenciji o robno-novčanim tokovima?  Šta je to što čini potencijalne transfere da budu neevidentirani?

I tu je odgovor više nego jasan: njih čine vešti modaliteti  prikrivanja preko odabranog  „kanala"  kojim se vrši prenošenje sredstva. Mada o svemu postoji prateća dokumentacija,   naš finansijski sistem  nije bio spreman da ga uoči iako je imao sve institucionalne mehanizme kontrole. Još bolje: ili nije hteo ili nije smeo da prepozna očigledan kriminal!

Podsetimo javnost  na jedan značajan podatak koji je ostao skoro nezapažen, a to je da je veći deo predstavništava koja su likvidirana u tom intervalu (2001-2010) imao ogroman promet i putem  takozvanog transfera kapitala ili simuliranih obaveza, izdatih menica i intenzivnim protestom menica. Značajna sredstva su  prebačena uz asistenciju cesija i asignacija na druge račune, a u poslovnim knjigama ostali su nezatvoreni plasmani koji na kraju nisu evidentirani kroz robno-novčane tokove. 

Američka Ford Fondacija objavila je podatke  koji na direktan i indirektan način   prikazuje nezakonite  finansijske tokove  zemalja u razvoju  u periodu od 2001- 2010. godine.  Nezakonitost se ogleda u visini neevidentiranog  robno-novčanog prometa preko poslovnih knjiga. Izvedene podatke  su potpisali  Dev Kap i Sara Freitas  uz  pomoć datih stručnih  komentara od strane Rajmonda Bejkera  na izvedene činjenice kao i ostalih stručnih  lica  GFI (Global Financial Integrity).

Tako su došli do podataka  da  našu  zemlju  rangiraju  u prvih dvadeset zemalja po nezakonitom (ilegalnom)  iznošenju sredstava iz zemlje i  postave je na mesto  broj 16.

Nesumnjivo je da su naše centralne monetarna vlasti bile upoznate sa ovim činjenicama. One su takođe znale da je u navedenom periodu neevidentiranih robno-novčanih transakcija bilo u svakoj godini, jer  se takozvanim metod GER (koji pokazuje podatke zemlje izvoza i dostavlja ih određenim međunarodnim institucijama i podatke uvoza iz te zemlje) redovno  upoređuju.  Za našu zemlju takve robno-novčane bilanse obrađuje NBS preko svoje posebne institucije.

Iste te podatke svaka zemlja dostavlja Svetskoj banci, zatim se ti podaci takođe upoređuju.

Prikupljene podatke treba posmatrati u odnosu na  broj stanovnika u Srbiji po godinama, te  ga svesti na izneti novac (po svakom stanovniku u Srbiji)  i dobiti na osnovu toga podatak po broju radno aktivnog stanovništva i uporediti takav odnos sa zemljama koje su svrstana u prvih dvadeset rangiranih po visini nezakonitog  novca koji je iznet. Prema demografskoj strukturi stanovništva u Srbiji, uočeno je da  je najviše novca po stanovniku izneto u 2004 godini (videti tabelu)...

 

 

Prema svim ovim pokazateljima, najviše novca je izneto neposredno posle ubistva Zorana Đinđića, u vreme kada je vlada bila privremena, uoči predstojećih izbora. Ovu činjenicu ne treba zanemariti, jer se sada može objašnjavati  zašto su se ove aktivnosti intenzivirale. Dakle, centralna monetarna vlast je ta koja je  prećutno odobravalo ove aktivnosti.

Sve ovo  može se hronološki vezati sa periodima kada nastaje agonija sa  mnogim privrednim subjektima, kao što su kompanije: "Fidelinka", "Navip" i "Agrohem"... Njih treba posmatrati kroz poseban kontekst i  izvedene činjenice jasno  vezati u lepezu neevidentiranih transfera. Prema tome treba poći od izvora sredstava.