Knjige i ljudi

 

Roman o ljubavi i slobodi

 

(Rastko Stanišić, "J.a", Albatros Plus, Beograd 2013. godine)

 

Roman mladog srpskog pisca Rastka Stanišića (Kragujevac 1988), pod naslovom "J.a" teče u suprotnom smeru od očekivanog stila kojim bi autori njegovog uzrasta i iskustva krenuli. Stanišić je, za razliku od već viđenih početnika, imao hrabrosti da odmah, na samom početku svoje stvaralačke avanture, napravi otklon od stereotipa kojima je njegova generacija zarobljena. Već ta činjenica govori o talentu koji će tek da kaže šta ima...

Njegov roman "J.a", ispisan je nenametljivim ali vrlo jasnim jezikom. U potrazi za stavom, za svojom suštinom, svojom emocijom i svojim putevima, raskršćima i dilemama, na više mesta prolazi kroz katarzu, i ne krije to nego piše: "...Zbilja ne možete da zamislite koliko mi pisanje teško pada. Koliko je mučno stvarati rečenice kada vas toliko stvari u tome ometa, kreirati kada postoji toliko sredstava koja to rade umesto vas, opisivati iako možete aploudovati mrzeti i voleti iz poglavlja u poglavlje kada postoje emotikoni, plakati iz pasusa u pasus kada postoje neiskrena ramena, truditi se da vas razumeju oni koji nisu navikli da razmišljaju, želeti da vas sažaljevaju oni koji suštinski ne osećaju, a da vas ne osuđuju oni koji licemerno morališu...".

Ima u Stanišićevom romanu puno ovakvih pasaža u kojima ispisuje čitave pobunjeničke manifeste, prikladne generaciji kojoj pripada. Naivno čitanje ovog romana odvešće svakoga na stranputicu, u pravcu "lakih nota" i patetičnih sadržaja. Ali, ispod date matrice, oštrom oku i visprenom čitalačkom duhu, neće promaći da je na svakoj strani romana vidljiv njegov dijalektički konflikt sa vremenom u kome živi i karakterima kojima je okružen. Na svom primeru, i Stanišić pokazuje da u svakoj epohi ljudi njegovog stvaralačkog nerva udaraju u zid dogme ili o plot palanačkog duha koji je skoro udavio postojanje urbanog, individualnog i slobodnog u izboru i razmišljanju. Hrabri idu dalje. Prolaze kroz zidove, ruše zabrane, suočavaju se sa sobom i svojim unutrašnjim preprekama. Autor govori o tome, uspinjući se i padajući duboko u preispitivanje života, prijateljstva, ljubavi, suočavajući se sa mizerijom duha, istovremeno iskušavajući sebe težnjom ka najvišim duhovnim ciljevima.

Svet koji u romanu opisuje autorski je približio do mere koja je skoro dokumentarna.

Naravno, na stranicama ovog dobro zamišljenog, a, na momente, vrlo ambicioznog romana, sudaraju se prolazne i večne vrednosti, svakodnevnica i nesvakidašnji trenuci, ličnosti i događaji. U poglavlju "Društvena mreža", govori o ogoljenosti kao činjenici a ne kao poruci, koja, očito, nikada nije ni postojala u vremenu kad su sve ideologije pokopane.

Stanišić se ne ustručava da u priču uplete svoju intimu do mere koja je filozofska, pa kaže: "Ostao sam sam u filmu koji više ne režiram". Na ovom mestu prestaje njegovo lično iskustvo ali zato počinje njegovo verbalno "fresko slikarstvo": na belom zidu poništene stvarnosti, on "resetuje" dotadašnji doživljaj. To je znak za novi početak. Jaki ljudi tako rade.

Za očekivati je da će daroviti pisac romana "J.a.", ispisati uskoro i jednu sarkastičnu sagu o ljubavi, dobroti, izdaji i padu, u duhu postmodernog vremena, ili, kako zaverenici novog veka kažu: u duhu kraja istorije.