Su(lu)dovanje

 

Davno izgubljena čast srpskih sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela (21)

 

Sudije-dželati na državnoj plati

 

Srpski sudovi jo� donose presude ''U ime naroda''. I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu izdavati obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost, ni javni moral. Uvek su spremni da za sitnu paru, ili dodvoravanje nekom važnom čoveku iz partija na vlasti, poštenom građaninu otmu stan, imovinu, decu, proglase ga ludim, oduzmu mu poslovnu sposobnost, ili ga drže mesecima i godinama u pritvoru, sve dok ga potpuno ne slome i učine nesposobnim za život. I to sve čine nekažnjeno, za svoj rad primaju najveće plate u državi, a imaju i mnoge druge privilegije. I nova vlast nastoji da pravosuđe potpuno stavi u funkciju zaštite interesa vladajuće klike, suprotno zahtevima iz Brisela da se pravosuđe mora dubinski očistiti od korupcije, nepotizma, nestručnosti i politikantstva. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i jo� lošiji ljudi. O tome piše na� urednik Milan Glamočanin, nekadašnji načelnik uprave u saveznoj policiji

 

Milan Glamočanin

 

Jedan od visokih funkcionera Srpske napredna stranke požalio se svom partijskom kolegi da dobija informacije koje govore da je stanje u srpskom pravosuđu jo� gore nego što je bilo za vreme vladavine Tadićeve mafije.

Odlukom Ustavnog suda Srbije, iz proceduralnih razloga, poništene su sve odluke Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca kojim je više od 750 sudija i isto toliko tužilaca ostalo bez posla. Oni su proglašeni nedostojnim za vršenje ovih dužnosti, a neke je predsednica VSS i predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarevi� opisivala najgorim rečima, kao pijance podmitljivce, lopove, kleptomane...

Mladoumni ministar pravde je stupajući na dužnost zatražio od Ustavnog suda Srbije da posebnom odlukom odloži od izvršena presude o vraćanju sudija i tužilaca na svoja radna mesta, pravdajući se nemogućnošću njihovog izvršenja! Srećom, sudije su odbile ministrov zahtev.

Danas umesto Tadićevog mafijaškog klana u sudstvu i tužilaštvu, deluju dve organizovane  kriminalne grupe u sudstvu. Izborom Dragomira Milojevića za predsednika Vrhovnog kasacionog suda, u život i na posao vraćena je grupa sudija Vrhovnog suda Srbije, koja nije prošla reizbor, među kojima je bio i sudija Milojevi�. On je, potom, za vršioce funkcija predsednika Apelacionog suda u Nišu i Novom Sadu postavio sudije Vrhovnog kasacionog suda Dragana Jocića i Novicu Pekovića.

Nije dobio saglasnost da postavi i predsednika Apelacionog suda u Beogradu.  Na veliko iznenađenje sudija i upućene javnosti, na čelo suda je postavljen Duško Milenkovi�, drugi član u veću kojim je predsedavao sudija Zoran Savi�.

Potom je sudija Milenkovi� za vršioca dužnosti predsednika Višeg suda u Beogradu postavio istražnog sudiju tog suda Aleksandra Stepanovića. Tako je pod šapu Srpske napredne stranke stavljen najveći viši sud u zemlji i najveći apelacioni sud, koji pokrivaju teritoriju na kojoj živi skoro polovina stanovništva Srbije. Iza postavljanja sudija Milenkovića i Stepanovića na ključne sudijske funkcije u državi stoji kriminalna grupa iz Srpske napredne stranke.

 

Zločinačka grupa u neformalnoj atmosferi

 

Skoro svakodnevno, u jednom kafiću u Palmotićevoj ulici u Beogradu druže se Zlatibor Lončar, zvani Doktor Smrt (funkcioner SNS-a i direktor Urgentnog centra u Beogradu),  Aleksandar Đorđevi�, doskora advokat a odnedavno direktor Bezbedonosno informativne agencije i sudije Milenkovi� i Stepanovi�, i jo� jedan advokat koga novinar Tabloida nije uspeo da identifikuje na fotografiji koju je snimila olovka-kamera. Doskorašnji advokat Đorđevi�, zajedno sa  Lončarom, bio je pokrovitelj izboru ove dvojice, vrlo neprimećenih sudija, na čelo najvećih sudova iz svoje nadležnosti.

U kafiću u Plamotićevoj (ne navodimo ime da izbegnemo tužbu) donose se odluke  o ''politički najosetljivijim predmetima'', ugovaraju tarife za nameštanje predmeta, o napredovanju u službi i o progonu sudija koji ne slušaju ovu zločinačko-kriminalnu grupu.

Da podsetimo: sudija posebnog odeljenja za organizovani kriminal Vladimir Vučini� pismeno se obratio Visokom savetu sudstva da ga zaštiti od pritisaka kojim je bio izložen pretnjama koje mu je uputio vršilac funkcije predsednika Višeg suda u Beogradu sudija Aleksandar Stepanovi�. Naravno, VSS je odbacio prigovor sudije Vučinića, i on je podneo tužbu Ustavnom sudu Srbije. Po zahtevu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, sudija za prethodni postupak ovog suda odobrio je primenu svih operativnih mera protiv sudije Vučinića (ozvučenje stana, kola, praćenje telefonskih razgovora i internet poruka, kao i nadzor nad članovima njegove porodice) pod sumnjom da da je izvršio koruptivno delo, navodno primajući mito od Miroslava Miškovića.

Tabloidovom novinaru dostavljeno je desetak transkripta razgovora ove četvoročlane bande u kafiću u Palmotićevoj ulici, ali je sada praćenje njihovog rada otežano, jer Đorđevića prati više službenika BIA. Njega vrh Srpske napredne stranke planira  za specijalnog tužioca za borbu protiv organizovanog kriminala, tako da će on pratiti optužene, Stepanovi� hapšenje, pritvor i prvostepeno suđenje, a što propusti ''Dijete Grujica'', dočekaće u Apelacionom sudu u Beogradu Duško Milenkovi�!

Upućeni znaju da je za samo deset meseci, ova četvoročlana banda, inkasirala veliki novac, namestila na stotine predmeta i dovela u stanje psihoze mnoge poštene sudije.

A one, koji nisu poslušni, stavljaju pod ''bojkot''. Tako je predsednica Prvog osnovnog suda u Beogradu Tatjana Šobat nekoliko godina maltretirala sudije, tako što je raspoređivala u jedno, zatim u drugo, treće i četvoro odeljenje, a oni, pritom, nisu mogli da završe zaprimljene predmete, dolazeći u situaciju da nemaju rezultate, jer za rešavanje svakog od  zaduženih predmeta, potrebno je vreme!

Sudija Jelena Milinovi� je, znaju njene kolege, uvek imala čast i dostojanstvo, i presuđivala je primenjujući zakon. Kada je oslobodila navijače koji su pevali i psovali na stadionu novinarku TV B 52 Brankicu Stankovi�, malo je nedostajalo da je  sudska uprava linčuje. Njenu žalbu na rešenje o raspoređivanju u izvršno deljenje, odbio je predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanovi�.

 

Policijsko obezbeđenje i otkup "krvnine"

 

Na veliko razočarenje vraćenih sudija i zamenika javnih tužilaca, sudije i tužioci, koje je na taj položaj dovela bivša ministarka pravde Snežana Malovi�, i bivša predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarovi�, ostali su na svojim mestima. Većinu njih danonoćno čuva policija! Samo Natu Mesarovui�,  sudiju Vrhovnog kasacionog suda i njenog sina Vladimira, sudiju Posebnog odeljenja za organizovani Višeg suda u Beogradu, danonoćno obezbeđuje 42 policijska službenika!

Sve sudije i tužioci u Posebnom odeljenju za organizovani kriminal i Odeljenju za ratne  zločine, imaju status štićenih ličnosti, što podrazumeva da ih voze u službenim kolima i danonoćno obezbeđuju policajci iz posebnih policijskih odeljenja. Bivšu ministarku Snežanu Malovi� i nakon dve godine od odlaska sa funkcije čuva 40 policajaca, a stanuje u vojnom objektu, a čuva se i njen stan u Golsvortijevoj ulici. Čime se to bave sudije i tužioci, kada ih  danonoćno štiti policija? Zašto takav tretman nemaju i sudije redovnih sudskih veća, koji izriču daleko veće kazne za teža krivična dela?

Presude Višeg suda i Apelacionog suda u Beogradu su zastrašujuće. Svaki sudija slobodno tumači zakon, umesto da ga primenjuje. Sudska praksa ne postoji odavno u Srbiji. U posebno teškom položaju su sudije koje su nesvrstane, koji nisu članovi vladajućih stranaka. Oni su izloženi preziru i šikaniranju.

Sudije  se danas u Srbiji, od izvršne vlasti, podstiču da se bave ''biznisom'', da dopunski zarađuju primanjem mita.

Drugi jak klan u srpskom pravosuđu predvodi predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojevi�. On je za svog zamenika u Visokom savetu sudstva doveo Miroljuba Tomića, predsednika Višeg suda u Kragujevcu, u kojem je i sam sudio, a Tomi� je danas i sudija Vrhovnog kasacionog suda.

Za vršioca predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu, sudija Milojevi� je postavio svog kolegu Novicu Pekovića, sudiju Vrhovnog kasacionog suda, koji je u ovaj sud došao odlukom  Ustavnog suda Srbije. Sudija Pekovi� je među kolegama duže od tri decenije poznat kao Mitko. U istoriji srpskog pravosuđa on je, bez konkurencije, najkorumpiraniji sudija! Počev od Prvog opštinskog, preko Okružnog suda u Beogradu, pa sve do Vrhovnog suda Srbije, Mitko je imao po više menadžera koji su u njegovo ime ubirali "krvninu".

 Mitko je zaradio tako desetak stanova, automobila, obezbedio porodicu. A počeo je kao doušnik policije, koji je u Prvom opštinskom sudu u Beogradu presuđivao ''političke'' i ''škakljive'' predmete. Više od 30 godina ovaj policijski doušnik punio je stranice dnevne štampe, koja ga je optuživala za primanje mita. Kao sudija Vrhovnog suda Srbije, Pekovi� je bio surov prema optuženima koji nisu imali skupe advokate i novac, a blagonaklono je sankcionisao delikte žestokih momaka, ako su mogli da plate njegovim menadžerima visoke tarife.

Presuđujući u predmetima tzv. organizovanog kriminala, Pekovi�, Milojevi� i njihova veća pseći su služila izvršnoj vlasti, potvrđujući presude optuženima, koje su morale biti ukinute, jer krug indicija o krivici nije bio zatvoren.

Tako je u predmetu krivice za navodni atentat na Vuka Draškovića u Budvi potvrđena osuđujuća presuda, suprotno dokazima, jer je bilo dokazano da atentata nije bilo, i da se gospodin Draškovi� hteo ubiti, ali nije imao kuraži, i da policija poseduje snimak njegovog razgovora u kojem je molio svoju ženu Danicu da mu dozvoli da se vrati u Beograd, ili će se ubiti. Ali tipovima poput Pekovića i Milojevića nije bilo teško da na pritisak tadašnje predsednice Vrhovnog suda Srbije promene mišljenje i glasaju za potvrđivanje presuda.

Bili su to crni dani srpskog pravosuđa.

 

"Ispravljanje" presude

 

Apelacioni sud u Novom Sadu je zmijsko gnezdo. Većina sudija ovog suda su biznismeni, koji rasprodaju pravdu. Po korupciji, nestručnosti i bahatosti poznati su sudije Milica Bogdan - Ličen, Julijana Budinčevi�, Duško Peričin, Đura Tama�, Ljiljana Cicmil, Petar Jovanovi�, Branka Baji� i Spomenka Draga�.

Protiv izdavača magazina Tabloid-List protiv mafije i glavnog urednika vođen i je sudski postupak pred Višim sudom u Subotici, a po tužbi Božidara Mirotića i Milana Grujića, bivših direktora, koji su opljačkali komunalno preduzeća Komrad iz Subotice. Zbog povrede časti i ugleda tražili su po 760 hiljada dinara. Sudija Marija Raki�, njihova porodična prijateljica, dosudila im je po 300 hiljada dinara, plus troškovi postupka. I pored činjenice da su zaposleni, koji su svedočili pred sudom, opisali način na koji su tužioci opustošili  preduzeće.

Apelacioni sud u Novom Sadu ukinio je ovu presudu, a u ponovljenom postupku, sudija je donela istu presudu. Nakon žalbe tuženih, koji su istakli da preduzeće navedeno u presudi ne postoji, priloživši potvrdu Agencije za privredne registre, sudija Julijana Budinčevi� nalaže Višem sudu u Subotici da ''ispravi'' presudu i označi, u žlbi dostavljeno poslovno ime izdavača lista! Ovaj kriminalni akt da se umesto nepostojećeg preduzeća označi ono koje nije učestvovalo u postupku, nije zbeležen, i protiv ove odluke nije moguća žalba. Potom je Apelacioni sud doneo novu presudu, protiv drugog preduzeća, preinačivši prvostepenu presudu, smanjujući novčani iznos!

Sudija Julijana Budinčevi� u Novom Sadu ima više stanova, u ulici Vere Pavlovi� broj 3 i Petra Drapšina 39, a sudija Duško Peričin pare za presude prima u svom stanu u ulici Beogradski kej broj 45

Upitan kako je moguće da u dugostepenoj presudi označi preduzeće koje nije učestvovalo u postupku, sudija Peričin nam je potvrdio da mu je predsednica veća Julijana Budinčevi� rekla da je to tražio predsednik suda Novica Pekovi�, i da je u pitanju velika para. Tužiocima je stalo do presude, a Peričin se pravdao da ni njemu nije lako da sudi za tako malo para!

Predsednika suda Novicu Pekovića nismo mogli kontaktirati, jer njegova sekretarica na telefonu 4876-400 je tvrdila da je on ''jako zauzet''. Verujemo da je re� o brojanju para.

 

(Nastavak u sledećem broju)

 

 

A. 1

 

I stražari imaju dušu

 

Čitao sam va� odeljak o predsedniku suda Tanji Šobat, o njenom porodičnom zapošljavanju. Mogu samo da naglasim  iz sigurnih izvora da je u Prvom osnovnom sudu 15.09.2013 godine bez ikakvog internog ili javnog konkursa primljeno u stalni radni odnos dva radnika pravosudne straže. Jedan radnik je radio samo 6 meseci, posle �ega je primljen  u stalni radni odnos, tj. u radni odnos na ne određeno vreme, a drugi je radio 4 godine pod ugovorom, posle �ega je primljen za stalno...

Ako kojim slučajem dođete do predsednice, i upitate da li je koji od zaposlenih pod ugovorom dobio rešenje za stalno iz pravosudne straže, ona će vam to uporno odbijati da potvrdi ! U pravosudnoj straži se nalazi velik broj radnika  koji imaju  od dve do četiri, a i više radnog staža pod ugovorom, a primanje na ne određeno vreme tj. u stalni radni odnos za te smrtnike ne važi!

Da spomenem, volontiranje koje dobijaju svi radnici pod ugovorom, posle kontinuiranog radnog odnosa od 6 meseci, i koje glasi na 30 radnih dana, koji su ne plaćeni! Na drugoj strani tj. u Drugom osnovnom sudu predsednica Ljiljana Brki� u skorije vreme saziva sastanak pravosudne straže, koja broji 11 ljudi, od kojih je samo trojica radi na ne određeno vreme a 8 je pod ugovorom. Na sastanku, umesto razgovora o boljoj organizaciji, koordinaciji, komunikaciji, problemima u pravosudnoj straži, o boljoj obučenosti(da spomenem da se pravosudna straža u sva tri osnovna suda, uniformu nabavlja pojedinačno, sami o svom trošku, pošto uniformu nisu dobijali 4, a možda i više godina...) o boljem obezbeđenju objekta u dve zgrade koje treba da čuva 11 ljudi, što znaci 5,5 stražara po zgradi,predsednica  Ljiljana Brki� na početku razgovora preskače sve ovo, i govori da u pravosudnoj straži ima viška radnika, od kojih će jedan deo ići u dostavljače, a jedan deo će dobiti otkaz, govoreći pri tome da većina radi pod ugovorom i da nisu svesni da oni u stvari nemaju nikakva prava, i da ona može da radi sa njima šta hoće. Pritom je razdvojila one koji su oženjeni, i imaju decu, i one koji nisu oženjeni, i nemaju decu, aludirajući celo vreme da u stvari, ovi koji nisu oženjeni i nemaju decu, nemaju prava da rade i zarade sopstveni za hleb.

Meni to liči na neku vrstu diskriminacije....( možda bi bolje prošli da su rekli da su homoseksualci ). To što neki ljudi rade po 4-5 godina pod ugovorom, računajući da je radnik  za 4 godine rada, pod ugovorom volontirao 1 godinu, i ostavio najmanje 5.000 evra sudu, to je nije zanimalo.

Sve u svemu, predsednica im je pokazala ko je šef, i ko je muško, i ko je glavni, i ko ima prava na život kroz jedan blaži prikaz darvinističke teorije da jači jedu slabije.

Ako u pravosuđu ne možete naći prava za radnike, šta možemo dalje da očekujemo?

U pravosuđu vlada anarhija koja godinama pojačava dobija na intenzitetu, ali o tome ću vam pisati drugi put.

 

(Ime poznato redakciji)