Misija

 

Džulijan Asanž: Sajferpank, sloboda i budućnost Interneta (7)

 

Poslednja bitka za istinu

 

Diskusije heroja antiglobalizma Džulijana Asanža, koje je vodio sa svojim saborcima Džejkobom Apelbaumom, Endijem Milerom-Magunom i Džeremijem Cimermanom, objavljene su 2012. godine u knjizi "Sajferpank". Knjiga je štampana istovremeno i u Njujorku i u Londonu. Zahvaljujući izdavačkoj kući Albion Books iz Beograda, koja je objavila 2013. godine srpsko izdanje "Sajferpanka", Tabloid donosi najznačajnije delove iz ovog značajnog svedočanstva o borbama za medijsku slobodu i savremenim oblicima informativnog porobljavanja.

 

Džulijan Asanž

 

DŽEREMI: primećujem tri stvari koje se prepliću. Ne smatram da ih treba posmatrati odvojeno, ali rekao bih da su prva autoritarni režimi i moć koji takvi autoritarni režimi imaju u vreme digitalne tehnologije. Recimo Ben Alijev režim - ista je situacija i sa mnogim drugim režimima danas - je mogao da odluči šta će ljudi učiti ili sa kim će komunicirati. To pruža neverovatnu moć i protiv toga se treba boriti, a internet, slobodni internet, je sredstvo za borbu protiv toga. Druga važna tačka jeste stvaranje alatki i bolje tehnologije, i to tehnologije koja može zaobići prepreke poput cenzure. U stvari stvaranja instrumenata koji će biti deo infrastrukture pomoću koje ćemo svrgnuti diktatore. Još jedno pitanje su političke priče poput one koju si ti spomenuo o četiri jahača infokalipse, izgovora koji političari, kroz medije, koriste svaki dan - „Da li ćemo svi biti žrtve terorizma? Zato nam je potreban Patriotski zakon"; „Dečija pornografija je svuda"; „Paedo-nacisti su svuda na internetu, i zato nam je neophodna cenzura".

DŽEJKOB: Paedo-nacisti?

DŽEREMI: Da, paedo-nacisti - paedo.nazi.com domen je već registrovan. „Umetnost će zamreti i neće više biti bioskopa, i zbog toga Holivudu moramo dati moć da cenzuriše internet", i tome slično. Ipak ja smatram da je i u ovom slučaju internet oružje, protivotrov za političke priče. Političke priče se oslanjaju na emotivnost i na izuzetno kratak medijski život, jer se informacija pojavi i nestane u roku od 24 časa, kada je istisne nova informacija. A kada je internet u pitanju, mislim da stvaramo nešto što ja nazivam internet vremenom. Pošto veliki internet nikada ne zaboravlja. Tokom godina možemo stvarati dosijee, iz dana u dan, koje možemo izučavati i analizirati. Time smo se bavili poslednje tri godine boreći se protiv ACTA. I ovoga puta nam je Vikiliks poslužio kao insipracija, jer je prva verzija ACTA i procurila putem Vikiliksa 2008. godine.

DŽULIJAN: Da, mi smo to objavili.

DŽEREMI: A i mi smo objavili dve verzije. Tokom tri godine uspeli smo da dođemo do pet verzija teksta, koje smo, paragraf po paragraf, red po red analizirali da bismo mogli da kažemo, ovaj član znači ovo, u ovom industrija zahteva ovo. Angažovali smo pravne i tehnološke stručnjake da bismo stvorili našu verziju političkog narativa koji se razlikuje od zvaničnog koji npr. kaže „Ali potrebna nam je AKTA da spasimo našu kulturu i spasimo našu decu od lažnih lekova", ili već nešto slično. Zbog toga smo stvorili našu sopstvenu političku priču uz pomoć internet vremena, preciznih analiza, radeći vredno i povezujući ljude.

DŽULIJAN: Tačno, i mislim da je taj stav prema AKTA pobedio kod ljudi.

DŽEREMI: Za sad je tako.

DŽULIJAN: Mislim da će taj stav ući u istoriju. Međutim, taj tzv. Trgovinski sporazum protiv falsifikovanja i piraterije, koji je stvorila američka industrija za zaštitu autorskih prava, je u stvari korišten u mnogim bilateralnim sporazumima da bi stvorili novi međunarodni režim koji će određivati šta je zakonito a šta ne kada je u pitanju objavljivanje, kao i koji mehanizmi se mogu upotrebiti da bi sprečili ljude da objavljuju različite stvari.

To je u stvari strožija verzija američkog DMCA sistema (Digital Millennium Copyright Act), koji propisuje da ako vam neko pošalje pismo u kome zahteva da nešto skinete sa interneta to morate i da uradite. Postoji mogućnost žalbe u roku od dve nedelje, ali pošto je taj proces za bilo kog internet provajdera veoma skup jednostavnije im je da taj sadržaj odmah skinu, prepuštajući autoru ili onome koje to postavio na internet da pokušaju da se izbore sami. Posledice ovog zakona su u SAD veoma ozbiljne, tako da su uklonjene velike količine materijala. Sajentolozi su zloupotrebili ovaj zakon da bi sa Jutjuba uklonili hiljade video zapisa.

Hajde da pretpostavimo da je AKTA uspešno pobeđena u Evropskom parlamentu, bar u ovoj bici. Ipak, čini mi se da se najvažniji elementi AKTA svakako ostvaruju - imali smo demokratsku diskusiju, AKTA je demonizovana u javnoj sferi, pobedili smo ih sopstvenom pričom, ali su iza scene sastavili tajne bilateralne sporazume kojima su ostvarili iste rezultate, kojima su podrili demokratske procese. Vikiliks je na primer dobio i objavio novi sporazum o slobodnoj trgovini između EU i Indije, koji otkriva da su značajni delovi AKTA ubačeni u taj sporazum.

 To se desilo i sa mnogim drugim sporazumima i zakonima. Možda smo obezglavili AKTA, ali telo će se podeliti na delove koji će se krišom uvući u stvari, u međunarodni poredak kroz sve te bilateralne sporazume. Tako da možete vi da ostvarujete te demokratske pobede u javnosti, na površini, ali oni će i dalje raditi ispod površine. Zbog toga mislim da politička ili zakonodavna reforma nisu rešenje. Mada, protivnicima ne smete ni dati mogućnost za slobodan udarac, jer će ih to samo ubrzati.

Zato ih moramo kontrolisati na različite načine, kao što kontrolišemo AKTA. To ih usporava, mada ih čak ni pobeda tog zakona u parlamentu ne sprečava da ispod površine nastave sa istim aktivnostima.

DŽEJKOB: Mislim da treba naglasiti jednu stvar, a to je da Rodžer Dingldin, jedan od kreatora Tora, koga smatram nekom vrstom mentora i koji me je naveo da razmišljam o zaobilaženju cenzure i onlajn anonimnosti, govori, na primer, o tome kako zaštitini zidovi nisu samo tehnološki uspešni - a važno je da razumete tehnologiju u njihovoj osnovi, ako želite da stvorite tehnologiju kojom ćete se boriti protiv njih - već su i društveno uspešni. Ljudi koji se bore protiv AKTA koriste tehnologiju i ona im pomaže da se odbrane, ali je neophodna da je razumeju obični ljudi, tako da sav taj tehnički žargon uopšte nije bitan.

Ono što je važno jeste ljudski aspekt, tj. da se ljudi uključe u tu priču i da je promene dok još imaju moć da to urade. Vikiliks je objavio dokumente koji to omogućavaju, bitno je i deljenje informacija, ali ono što je najbitnije su ljudi koji koriste te informacije i čine nešto sa njima. Jer je činjenica da bi većina mogla da živi u demokratiji, da budemo slobodni, da bi trebalo da imamo vladavinu putem dogovora. Tako da ako svi znaju šta se dešava, a mi shvatimo da to nije nešto na šta smo pristali, onda je veoma teško nastaviti tako i donositi takve zakone bez pristanka onih kojima se vlada.

 

 

Masovno presretanje podataka

 

 

DŽEREMI: Treba da povećamo političku cenu za one koji donose te loše odluke, a to možemo ostvariti dok god u rukama imamo slobodan internet.

DŽEJKOB: To se može uraditi i bez interneta, jer smo, kroz istoriju, imali slobodna društva i pre interneta, samo je to ekonomski skuplje, i na neki način teže. Zbog toga su vršnjački pokreti veoma bitni.

ENDI: Četvrta stvar je da arhitektonsku dimenziju decentralizovanog sistema treba staviti u ruke ljudi, jer sada imamo ovaj centralizovano računarstvo u oblaku.

DŽULIJAN: Fejsbuk je u potpunosti centralizovan. Tviter je u potpunosti centralizovan. Gugl je u potpunosti centralizovan. I svi se nalaze u Sjedinjenim državama i sve ih kontroliše onaj ko kontroliše silu prinude. Poput cenzure koja je počela kada je Vikiliks objavio Kejblgejt, kada je Amazon skinuo naš sajt sa svojih servera.

ENDI: Imamo i računarstvo u oblaku koje obezbeđuje ekonomske povlastice kompanijama tako što im pruža jeftinije procesiranje njihovih podataka u tzv. međunarodnim centrima za obradu podataka, koje vode američke korporacije, što samim tim znači da podaci potpadaju pod nadležnost SAD. Isti je slučaj i sa kompanijama koje se bave naplatom i drugima.

DŽULIJAN: Postoji tendencija prelaska na računarstvo u oblaku koja je veoma zabrinjavajuća. Postoje ogromne skupine računara na jednoj lokaciji, jer je mnogo efikasnije standardizovati kontrolu okruženja, standardizovati sistem naplate. To je konkurentna tehnologija zato što je gomilanje servera na jednoj lokaciji mnogo jeftinije nego njihovo raspoređivanje.

Većina komunikacija koje se dešavaju na internetu, osim striminga filmova, se dešava između dva servera, tako da je jeftinije ako postavite servere bliže jedan drugom. Tako da imamo te velike košnice komunikacionih servera. Logično je da će Gugl staviti svoje servere blizu velikih provajdera sadržaja, ili obratno, jer Gugl indeksira stranice da bi mogle biti pretraživane. Tako da u SAD postoje ogromne zgrade koje su napunjene serverima različitih kompanija. I zato su tu neke od tačaka gde NSA vrši masovno presretanje podataka. A internet bi mogao da postoji i bez ove centralizacije, nije to pitanje tehnologije, već je mnogo efikasnije ako je centralizovan. A kada je u pitanju ekonomska konkurentnost, centralizovana verzija pobeđuje.

ENDI: Iako je veoma važno razumeti perspektivu arhitekture - centralizovana infrastruktura omogućava centralnu kontrolu i zloupotrebu moći čini mnogo lakšom - sve ovo liči na uništavanje malog supermarketa u susedstvu putem centralizovanog koncepta maloprodaje.

DŽULIJAN: Odlaskom u velike multinacionalne lance hipermarketa.

ENDI: Upravo tako, isto kao što se dogodilo sa kupovinom. Veoma je važno zadržati decentralizovani pristup infrastrukturi. Dok sam bio deo ICANN-a (Internet korporacija za dodeljivanje imena i brojeva; Internet Corporation for Assigned Names and Numbers), koji dodeljuje i reguliše imena domena na internetu, od Vinta Cerfa, koji je izumeo bar deo TCP/IP protokola koji je osnovni komunikacioni protokol interneta, sam naučio nešto zanimljivo. On je uvek govorio „znaš, jedna dobra stvar u vezi sa vladama jeste da nikada ne rade same, uvek su u množini".

Znači čak i u slučaju vlada postoje one koje žele da imaju svoj decentralizovani domet vlasti, i čak i među vladama postoje različite frakcije koje se bore jedna protiv druge.

DŽULIJAN: Nisam siguran u to Endi. Mislim da smo nekada imali nacionalne elite koje su se takmičile međusobno, a sada se povezuju i tako podižu svoju populaciju.

 

 

"...Uradimo nešto u interesu javnosti"

 

 

ENDI: Potpuno si u pravu kada kažeš da se povezuju - i nisam siguran da li će nas to spasiti - ali postoji mogućnost da zadržimo sopstveni identitet. Najvažnije je da shvatimo da se moramo držati sopstvene infrastrukture, da se moramo boriti protiv države nadzora, Velikog brata, da moramo istražiti o čemu se tu radi, da li je zaista u pitanju povezivanje centralnih država, i da kao što oni tvrde „ako se udružimo možemo ostvariti više". I moramo da znamo šta je naša uloga u svemu ovome - a naša uloga je da održimo decentralizaciju, da imamo sopstvenu infrastrukturu, da se ne oslanjamo na računarstvo u oblaku i druga sranja, već da budemo svoji.

DŽULIJAN: Mada moguće je da ćemo imati na delu tu dominaciju tehnike. Ako je činjenica da je lakše da koristimo Tviter nego da stvorimo svoj sopstveni tviter, ako je činjenica da je lakše da koristimo fejsbuk nego Dijasporu ili već neku alternativu, ako je činjenica da je računarstvo u oblaku jeftinije, onda će te tehnike i usluge domunirati.

 I ne možemo reći da treba osnovati sopstvene, lokalne servise, jer te lokalne usluge jednostavno neće biti konkurentne i koristiće ih veoma mali broj ljudi. Potrebno nam je nešto bolje od toga da ljudima govorimo da nam je potrebna verzije Fejsbuka za siromašne za koju očekujemo da će je ljudi koristiti.

ENDI: Kao u vreme Katoličke crkve, vraćamo se u vreme kada postoji samo jedan glavni izdavač knjiga, tako Amazon pokušava da kontroliše sve lance snabdevanja e-knjiga, tako da moramo zadržati sopstvene štamparske/izdavačke resurse. Ovo će možda zvučati pomalo preterano, ali videli smo šta te kompanije mogu da urade ako one ili vladine agencije od kojih zavise, ne žele da se nešto dešava u njihovoj nadležnosti. Zato mislim da je sledeći logičan korak da imamo sopstveni novac, tako da čak i ako im se ne sviđa to što mi želimo da podržimo projekte poput Vikiliksa ili već, mi imamo sopstvene mogućnosti da to uradimo bez potrebe da se oslanjamo na centralnu infrastrukturu koja je pod jednom nadležnošću.

DŽEREMI: Složio bih se Endijem. Mislim da je arhitektura važna i da je od centralnog značaja za sve za šta se zalažemo. To je poruka koju moramo preneti javnosti, jer je mi razumemo, kao hakeri, kao tehničari koji svaki dan grade internet i igraju se sa njim. Možda je to način na koji možemo osvojiti srca i misli mlade generacije. Zbog toga su ratovi oko autorskih prava toliko važni, zato što pomoću P2P tehnologije, od pojave Napstera 1999. godine, ljudi razumeju da deljenjem fajlova između pojedinaca...

DŽULIJAN: Postaješ kriminalac.

DŽEREMI: Ne, stvaraš bolju kulturu.

DŽULIJAN: Ne, postaješ kriminalac.

DŽEREMI: To je njihova priča, ali ako stvoriš bolju kulturu za sebe, svi će koristiti Napster.

ENDI: Istoriju ljudske rase, i istoriju kulture čini istorija kopiranja misli, njihovog prekrajanja i dalje obrade, i ako to nazovete krađom onda ste potpuni cinik.

DŽEREMI: Tačno! Kultura je namenjena da se deli.

DŽULIJAN: Na Zapadu od 1950-ih imamo industrijsku kulturu. Naša kultura je postala industrijski proizvod.

DŽEREMI: Pomažemo mu da troluje, a očigledno je da izigrava đavoljeg advokata i da mu odlično ide.

DŽEJKOB: Ja se nisam upecao. To je sve sranje.

DŽEREMI: Jeste sranje. U političkom narativu se to naziva krađom, ali želeo bih da istaknem da je svako ko je 1999. koristio Napster postao ljubitelj muzike, tako da je posle odlazio na koncerte i širio je priču dalje govoreći ljudima „treba da ih slušate, da odete na njihov koncert".

Eto praktičnog primera kako je P2P tehnologija decentralizovala arhitekturu. U stvari, Napster je bio donekle centralizovan u to vreme, ali je posadio ideju decentralizovane arhitekture. Svi znaju neki primer koji pokazuje da je decentralizovana arhitektura donela dobro društvu, a šerovanje kulture je potpuno isto kao i razmena znanja. I kada govorimo o zaobilaženju cenzure ili probijanju kroz političke priče da bismo izgradili demokratski sistem ili društvo učinili boljim onda govorimo o deljenju znanja.

Znači, imamo primere koji pokazuju da je decentralizovana usluga i deljenje među pojedincima dovelo do boljitka, ali i suprotan primer na koji nam Džulijan ukazuje dok izigrava đavoljeg advokata, a to je da industrija dođe i kaže „to je krađa i time se ubijaju svi, glumci, Holivud, bioskopi, mačići i sve ostalo".

Oni su ranije pobeđivali u bitkama, a sada bismo mi mogli da pobedimo u AKTA bici. I moraću ponovo da se suprotstavim Džulijanovom đavoljem advokatu. AKTA predstavlja najveći primer zaobilaženja demokratije do sada, zaslepljujući parlament i međunarodne institucije, zaslepljujući javnost i namećući neprihvatljive mere kroz sporedna ulaz. Ako uspemo da ih izbacimo uspostavićemo presedan i imaćemo priliku da podržimo pozitivnu priču, da kažemo „ovo je kraj AKTA, a sada hajde da uradimo nešto što će zaista biti u interesu javnosti".

Mi radimo na tome, tako da sada neki poslanici u Evropskom parlamentu razumeju da kada ljudi šeruju nešto, kada razmenjuju fajlove bez profita, ne treba da idu u zatvor, ne treba da budu kažnjeni. Ako uspemo u ovom slučaju, mislim da ćemo moći ostatku sveta da ukažemo da je deljenje znanja, deljenje informacija dobra stvar, i da treba da ga podržimo a ne da se borimo protiv njega, a da se moramo suprotstaviti svakom pokušaju - bilo da dolazi iz zakonodavstva, diktatora ili kompanije - da nam bude umanjena mogućnost da na decentralizovan način delimo informacije i znanje. Mislim da možemo stvoriti zamajac.

DŽULIJAN: A šta se dešava sa PIPA/SOPA debatom u SAD? To je novi zakon koji je predložen u Kongresu pomoću kojeg žele da uvedu finansijski embargo i internet blokade u ime američkih industrija.

DŽEJKOB: Taj predlog zakona je stvoren samo da bi naudio Vikiliksu i onima koji su povezani sa Vikiliksom ili rade slične stvari kao i Vikiliks.

 

 

A 1.

 

Američki zakoni protiv slobode

 

 

SOPA - Stop Online Piracy Act; PIPA - Protect Intellectual Property Act.  Oba zakona je predložila američka administracija a postali su poznati u svetu početkom 2012. godine. Oba ova zakona predstavljaju želju industrije koja se bavim sadržajima, a koju predstavljaju tela poput „Recording Industry Association of America", da što je snažnije moguće nametnu ove zakone o intelektualnoj svojini na svetskom nivou, kao odgovor na besplatnu distribuciju kulturnih artefakta onlajn putem.

Oba zakona predlažu davanje striktnih i sveobuhvatnih moći cenzure američkim agencijama za primenu zakona, i time pokušavaju da „slome internet".

Oba zakona su dočekana sa velikim protivljenjem u međunarodnoj onlajn zajednici i izazvala su snažne reakcije onih industrija kojima je u interesu slobodan i otvoren internet.

 Početkom 2012. Reddit, Wikipedia i nekoliko hiljada drugih internet sajtova zatamnili su svoje sajtove u znak protesta protiv ovih zakona podstičući tako javnost da izvrši pritisak na svoje izabrane predstavnike. Drugi provajderi, poput Gugla su podržali potpisivanje peticija. Rezultat je bio da su oba zakona suspendovana sa zahtevom da se dodatno razmatri da li oni predstavljaju najbolji pristup pitanju onlajn intelektualne svojine. Ova epizoda se smatra prvim značajnim otkrićem i primenom lobiranja u Kongresu koje je pokazalo moć internet industrije.

Računarstvo u oblaku se odnosi na situaciju u kojoj mnoge funkcije koje tradicionalno vrši kompjuter, poput pohranjivanja podataka (uključujući korisničke podatke za različite aplikacije), hostinga i pokretanja softvera i pružanja procesne snage za softver se obavljaju izdaleka, van samog kompjutera, „u oblaku" - u principu od strane kompanija koje nude ovakvu uslugu putem interneta. Umesto potpunog personalnog računara, korisniku je samo potrebna sprava pomoću koje može pristupiti internetu, a sve ostalo mu je dostupno putem interneta. Metafora: „u oblaku", ustvari prikriva činjenicu da se svi podaci i metapodaci korisnika nalaze na nekom udaljenom kompjuteru negde u kompjuterskom centru, koji najverovatnije kontroliše neka velika kompanija poput Amazona. I dok korisnici nemaju potpunu kontrolu nad njim, neko drugi je ima.

 

(Nastaviće se)