O UPOREĐENJIMA

 

Piše: Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ, akademik

 

Enver Hodža,

ne samo što nema plavu krv,

već nema ni crvenu.

 

Upoređenje, komparacija, kao sredstvo izražavanja i konkretizacije, je neophodno u međusobnom saobraćaju ljudi. Ali treba znati da, ne samo što - kako kažu - uvek šepa, hramlje, već da skoro uvek ima i klasni karakter. Sledstveno, upoređenje može biti pozitivno i negativno.

Nazivamo pozitivno upoređenje ono koje je u prilog novoga, pozitivnog, onoga što se rađa i pripada mu budućnost, u saglasnosti sa naukom i istinom, u službi približavanja, bratstva, jedinstva, integriranja i slivanja naroda.

I nazivamo negativno upoređenje kad ono služi starome, regresivnom i reakcionarnom, onome što je prošlo vreme, koje je istorijski razvoj osudilo, kaznilo, očitalo opelo i čeka samo momenat da ga ukopa, sahrani, jer više nema budućnosti, jer je u suprotnosti sa naukom, sa istinom, jer je protiv približavanja, bratstva, jedinstva, integriranja i slivanja naroda.

U opštim crtama, kad upoređujemo primitivnu zajednicu sa robovlasničkim ustrojstvom društva, ako na neki kardinalni način uzdižemo primitivnu zajednicu nad onom robovlasničkom, učinili smo jedno negativno upoređenje, reakcionarno. Robovlasničko društvo, i pored svojih nedostataka, naprednije je od primitivne zajednice i u svim aspektima ekonomsko-društvenog, naučnog i kulturnog razvoja, ima takve prednosti, koje nikada nije imalo i nikada nije ni moglo da ima primitivna zajednica.

Robovlasničko društvo je ono koje se rađa i kome pripada budućnost, dok je primitivna zajednica ona koja je odigrala svoju ulogu na sceni svetske istorije, u razvoju društva,  i sada je u procesu dekompoziranja, raspadanja, umiranja, nema više nikakvu perspektivu, nikakvu budućnost.

Isto ovako stoji stvar i kada upoređujemo društvena ustrojstva u produžetku, robovlasničko sa feudalnim, feudalno sa kapitalističkim i kapitalističko sa socijalističkim. Feudalna klasa, istorijski je naprednija i postoji na višem stupnju od robovlasničke klase. Buržoaska klasa (kapitalistička) je nosilac jednog ekonomsko-društvenog razvoja, nauke i kulture, koje se nije moglo ni zamisliti od klase feudalaca. Sledstveno, i njene prednosti, u upoređenju sa klasom feudalaca, toliko su velike, da je nemoguće da se učini kakvo upoređenje.

Radnička klasa, kao naslednica svega pozitivnog što je stvorilo čovečanstvo i kao jedna klasa koja se suštinski razlikuje od svih prethodnih klasa, jer ne poznaje eksploataciju i parazitizam, jeste faktor jednog novog i višeg razvoja, mnogo i mnogo naprednijeg u svim aspektima, mnogo i mnogo perfektnijeg, za koji, u uslovima kapitalizma, najhumanije glave i najsvetliji umovi, najnadahnutije ličnosti tog društva, samo su mogle da sanjaju, najviše - i da eksperimentiraju (Sen Simon, Šarl Furie, Robert Oven i drugi).

Da učiniš jedno upoređenje u prilog feudalaca i na štetu buržuja, znači da postojiš na pozicije feudalne reakcije, na pozicije onih koji se digoše u Francuskoj godine 1815. da restauriraju sve što su topovi artiljerca Napoleona Bonaparte porušili, znači da izvedeš iz groba i da vaskrsneš one koje su poslali giljotinom na drugi svet Robespjer sa njegovim kolegama.

 Francuski primer nam je potvrdio da jedan preminuo svet, istorijski zastareo, razoren i sahranjen, ne može da se više vrati u život, jer razvoj proizvodnih snaga ne trpi njegove okove. Feudalizam i u restauriranoj Francuskoj svrši svoju ulogu za svagda, sahrani se. Bonaparte i Robespjer su isto tako sahranjeni telesno, ali njihova deca, buržuazija, trijumfovala je. I sami preživeli buržuji se ubediše za ovo i - nolens-volens - promeniše svoj način života i vremenom su se integrirali u novu klasu, buržoasku.

Ista stvar se desila i događa se i sa buržoazijom u relaciji sa radničkom klasom. Rukovođeni od ideologije najnovije klase, od naučnog socijalizma, i bazirajući se na razvoj proizvodnih snaga, posebne brigade radničke klase marširale su i marširaju protiv Kapitala, koji je odigrao svoju istorijsku ulogu i sada, dok se Kapital razara iz dana u dan, postepeno, korak za korakom, na njegovim ruševinama, njegovog starog sveta, od znoja i krvi proletera rađa se i uzdiže se jedan novi svet, svet RADA, svet proleterskog internacionalizma, kome pripada budućnost.

Jedno upoređenje u prilog Kapitala, buržoazije, i na štetu Rada, radnika, bio bi isto tako negativan i reakcionaran kao i upoređenje u prilog feudalaca i na štetu buržuja. Da učiniš jedno takvo upoređenje, znači da postojiš na pozicije reakcije buržoazije, na pozicije Musolinija i Hitlera, Franka i Čan Kaj Šeka, na pozicije Suharta, Salazara, Bothe i Pinočea, na pozicije svih onih, koji su se zagnjurili i utopili u krvi nevinih ljudi, braneći u agoniji svojoj, terorom i besnilom svojim, stari, preminuli svet, svet Kapitala i izrabljivanja, svet zločina, protiv novog sveta, sveta Rada i realne ravnopravnosti, radikalne ravnopravnosti i najvišeg humanizma.

Upoređenja mogu imati i verski karakter, nacionalni i rasistički, pa i pokrajinski i plemenski. Sva ova upoređenja, koja imaju za cilj da uzdižu jednu veru nad drugom, jedan narod nad drugim, jednu rasu nad drugom, su najubuđala, naj-antihumana i najreakcionarna. Ne možemo da činimo upoređenje jedne vere sa drugom, ne možemo da uzdižemo jednu veru nad drugom i da joj pripišemo ove ili one zasluge, a da ne postojimo na reakcionarne pozicije verskog fanatizma, fundamentalizma. Isto tako ne možemo da uporedimo i da uzdižemo jedan narod nad drugim, a da ne postojimo na pozicije šovinizma ili intriganta. Ne možemo da uporedimo i ne možemo da uzdižemo jednu rasu nad drugom, a da ne postojimo na pozicije rasizma i banditizma.

Evo nekoliko konkretnih primeraka:

Enver Hodža, koji se kao demagog busa u prsa i za komunizam, upoređuje njegovu muslimansku veru sa verom drugih, posebno sa hrišćanskom verom, i kaže nam:

 

 " Feja muslimane…ka qenë toleruese dhe liberale ndaj besimeve të tjera… "¹

(Muslimanska vera…bila je tolerantna i liberalna prema drugim verama…)

 

Tobože hrišćanska vera nije bila takva. Druga stvar kad i koliko su bile takve ove dve vere. Vidi se jasno da Enver Hodža, više nego od Marksa, Engelsa i Lenjina, ima uticaja od ateističkog patrijarha Fana Nolija, koji isto ovako mislio je da je muslimanizam bio tolerantniji od kristijanizma². Ali, pitajte Papu u Vatikan da vidite što će vam reći ! Ili Patrijarha u Konstantinopolju !

Dok spremam ovu knjigu za štampu, doneše mi časopis crnogorskih pravoslavaca STVARANJE, gde neki Velizar Bošković piše:

 

"...Suptilna tumačenja ovih različnosti nalazimo u temeljnoj studiji dr Todora Bakovića "Depresivni optimizam hrišćanstva". Prema dr Bakoviću, islam uopšte ne poznaje i ne priznaje grijeh (sve je dopušteno što je u interesu islama i njegovog "svetog" rata, džihada). Dotle, dvije hrišćanske  konfesije - rimokatoličanstvo i pravoslavlje - grijeh priznaju, ali opet sa suštinskom razlikom u njegovu poimanju: rimokatoličko će grijeh oprostiti, čak je moguće "oprost" otkupiti (indulgencije, u davnoj istorijskoj prošlosti), dok pravoslavlje priznaje postajanje grijeha, ali s podrazumevajućom odgovornošću i pred Bogom i pred ljudima. S tog stanovišta gledano, zanimljiva je opaska dr Todora Bakovića, islam i rimokatoličanstvo su "agresivno optimističke konfesije", dok je pravoslavlje, što može da izgleda paradoksalno, ali tačno, "depresivna religija"."³

 

Za KUR'AN muslimana Enver Hodža kaže:

 

" Kurani ishte më i plotë, më i pastër se Bibla (Toroh) e çifutëve, Ungjilli etj. "⁴

(Kuran beše puniji, čistiji od Biblije (Toroh) Jevreja, Jevanđelja i dr.)

 

Čineći sebi jedno stvarno puno i najflagrantije autodemaskiranje i otkazujući se od dosadašnjeg munafikluka⁵, Enver Hodža je stigao dotle, da je KUR'AN nazvao i qerim ⁶ bez navodnika, pa i libër i shenjtë⁷ (sveta knjiga), isto tako bez navodnika. Preko svega, piše i istoriju islama⁸. Na kraju, u svom muhamedanskom hajaluku⁹, i on - kao Fan Noli¹⁰ - pretendira da Arabi (muslimani) "doneše u Evropu veliku kulturu stare Grčke"¹¹ i ćuti za činjenicu da su kalifi Bagdada plaćali sa zlatnom težinom stare rukopise grčkog porekla. Ćuti i za Zidiana, sultana Maroka. Kako se zna, Španci zarobiše brod koji je penosio blago Zidiana, gde su bili i mnogi arabski rukopisi, jako vredni.

Zidian je ponudio Špancima 2.000.000 reala da mu vrate rukopise, ali Španci, umesto para, potražiše mu oslobođenje svih hrišćanskih robova. Pošto sultan nije prihvatio ovaj uslov, arabski rukopisi se dan-danas nalaze u Eskorial Španije. Ćuti i za činjenicu da najveći zločin pred naukom i čovečanstvom, spalivanje famozne biblioteke Aleksandrije, uništenje jako vrednih rukopisa naučnika prošlosti, antikiteta, učinili su upravo arabski feudalci, kalif Omar, koji reče: "Ako su knjige (Aleksandrijske biblioteke) u suprotnosti sa KUR'ANOM, one su štetne; a ako govore za stvari koje ima KUR'AN, one su suvišne. Znači, kako god uzmeš, one treba uništiti".

Kao "komunista" i dobar "musliman" što je,  E.Hodža ćuti za ove istorijske činjenjenice islamizma. I dok ćuti za zločine muslimanske feudo-buržuazije, on i njegovi sledbenici, muslimani Albanije, na svakom mestu, gde se može i gde se ne može, evidentiraju "ne malu" ulogu koju je odigrao islamizam, njihov muslimanizam, u razvoju svetske kulture i nauke¹². Kad govore o biblioteci Aleksandrije, kažu da je "bila najbogatija biblioteka antičkog sveta, koja je izgorena od vatre godine 640 n.e."¹³, ali ime onoga koji postavi vatru biblioteka ne spominju, bože sačuvaj i veru (!), dok ime kalifa Bagdada Al-Mamuni, koji je "organizovao neku vrstu "biroa" za prevod (na arabskom) dela Aristotela, Ptolomeja i drugih grčkih autora", ne zaboravljaju da nam ga spomenu¹⁴.

Muslimanski karakter "komuniste" Envera Hodže je sasvim evidentan i sasvim neoporeciv. Ovo se manifestira svukud, kako u njegovim pisanijama, tako i u njegovoj praksi, stvar ova koju su konstatirali svojevremeno i sovjetski komunisti, pa su mu to i rekli oči u oči, još kad su imali dobre odnose sa njim. Ali on umre i ne diže ruke od "muslimanskog komunizma"¹⁵.

Njegov muslimanski fanatizam, znači njegov najreakcionarniji stav, ostavljajući po strani njegovu kriminalnu i najskandalozniju praksu, manifestira se flagrantno, na neoporeciv način, i u mnogim drugim primerima njegovih pisanija, od kojih ću citirati niže još jedno.

Da vidimo sada jedno njegova upoređenja nacionalnog karaktera. Upoređujući svoje Albance sa Skotlanđanima i Englezima, E.Hodža kaže da albanski narod, ne samo danas, već i u prošlosti svojoj, bio je "ne manje kulturan od naroda Škotske i Kornuela"¹⁶.

Risum teneatis, amici !¹⁷

Pasući na strani Meke i Medine, prema Ćabi, i baveći se sa muslimanskim naučnicima i filozofima Muhamed, Al Razi, Al Hazis, Al Hazin, Al Kindi, Al Farabi, Al Ghazali, sa Ibn Sinom, Ibn Ružd, Ibn Zihr i drugima, Al Enver Ibn Đule¹⁸ Erđeri¹⁹, pravi se kao da ne zna da njegova Albanija ni dan danas nema bilo i jedan jedini grad kao Glazgov ili Edinburg, gde - samo u jednom od njih - mogu da se smeste svi Albanci Albanije, sa mačkama i psima, i opet će ostati nekoliko kvartova praznih. On se pravi kao da ne zna da Albanci dan danas nemaju bilo i samo jednog naučnika kao Džejms Makenzi, Džejms Vat, ili Aleksandar Fleming, nijednog arhitekta kao Karl Reni Makintoš, nijednog istoričara kao Dunkan Blek Mekdonald, nijednog književnika kao romanopisac Valter Skot i pesnik Robert Berns, da ne spomenemo i slikare, vajare, kompozitore, umetnike i glumce Škotske, ili i malog Kronuola, za koji Enver Hodža sigurno ne zna ni gde se nalazi, kao što ne zna, ili se pavi kao da ne zna, da kćerku Bajrona nisu zvali Alba, kako je preimenuje on, pretendirajući da ju je Bajron tako nazvao u počast Albanije Envera Hodže.²⁰

Na stranu to što veći ekonomsko-društveni, naučni i kulturni razvoj Škotlanđana nije rezultat njihove "čiste" krvi, ili predispozicije njihove za razvoj, kao što i zaostalost Albanaca ne potiče od "nečistoće" njihove krvi, ili od nedostatka predispozicije njihove za razvoj i jednu višu civilizaciju. Škotlanđani su krenuli putem kapitalističkog razvoja još u XVII veku, dok su Albanci, u to vreme, a delimično i do naših dana, živeli su po plemenima i u primitivnoj zajednici. I dan danas kod Albanaca postoji velika patrijarhalna porodica²¹, pa i ponos sa njom kao sa nečim pozitivnim.

I dan danas Albanci nastavljaju da prodaju žensku čeljad kao robove²² i, ne samo po selima, već i po gradovima, usled totalnog etatizma, državne svojine nad sredstvima proizvodnje i policijskog režima, izdaje prema stvari radničke klase, žive u uslovima mnogo monstruoznijim od onih u kojima su živeli kmetovi u vreme feudalizma. Kmetovi Al Enver Ibn Đule Erđeri, ovog L'Ogre de Girokastra²³, nemaju pravo da poseduju ni jednu kravu, ni jednu ovcu ili i samo jednu kozu.

Pa i ženu i decu, kam mu prasne, otima mu ih kalif, monstruum, koji se busa u prsa za "komunizam". Ne samo za "pravo prve noći", već i za stalno. I ne samo ženu i decu, već i slobodu, život, čast i dostojanstvo, sve²⁴. Ovi uslovi bez presedana u istoriji naših dana, ne samo što su učinili da zaostaje albanski narod u svom razvoju, već su ga unakazili i moralno i psihički, fizički i svakako.

Enver Hodža vrhunac postiže kad kaže jednom strancu, iz jedne industrijalizirane zemlje Zapadne Evrope:

 

"Albanija je razvijenija od vas, pa i vekovima…Da…ne čudite se. Albanija je razvijenija od vas vekovima, jer je to učinila naša Partija…vama će trebati dva-tri veka da učinite to!"²⁵

 

Njegove kolege, sada, posle pilava, kažu da je Enver Hodža bio paranoičar i da često nije kontrolisao sebe što je govorio i pisao, pogotovo poslednjih godina. Pre pilava oni su ga pljeskali frenetično za svaku glupost koju je iznosio iz njegovih usta i nas, koji smo se usudili da mu se suprotstavimo, odrali su na živo.

Ali vrhunac nad svakim vrhuncem je kad nam je ovaj albanski Suzdal u njegovim pišanijama pisao:

 

"Borba naša dva naroda (albanskog i engleskog,- KB) bila je različitog karaktera. Naša zemlja je okupirana mnogo puta, ali sa neprijateljima mi smo se borili stalno, izbacili smo ih vani i SA NJIMA NISMO MEŠALI KRV"²⁶ (Podvukao - KB)

 

Na strani 93 tog istog ćitapa ovaj Hodža nastavlja:

 

"I vaše mesto (Englesku) okupirali su tuđinci, borbe su se odvile i tamo. Pa ko se nije uvukao na ostrvo: Kelti, Rimljani, Vikingi, takozvani "Northmeni" i drugi. Ali kraljevi i kraljice Engleske, visoki slojevi zemlje držali su ih unutra okupatore, pomirili su se sa njima. ŽIVELI SU ZAJEDNO I IZMEŠALI SU SE SA NJIMA, usvojiše i njihov tuđinski način života…" (Podvukao - KB)

 

Znači, kako vidite, Albanci su čiste krvi, dok Engleziima da su im živi i zdravi konji, koji su im od rase, čiste krvi, pošto oni sami, Englezi, jesu sa izmešanom krvlju, ili - kako kažu u Albaniji, u Draču - raca di canavaca, ili u Tirani - sojsëza-nesoji, a u Skadar - bastardi.

 

Enver Hodža kao da ne zna da je i Vojisava, majka albanskog nacionalnoh heroja - Skenderbega, bila Srpkinja, iz plemena Tribala (Srba). Pravi se kao da ne zna da, ako ima naroda na Balkanu, u Evropi i u svetu, koji se mešao sa drugim narodima, ili su se mešali njegovi Albanci, ili se nije mešao nijedan narod. Sem ovoga, kad bi nam se gordio koji drugi Albanac za čistoću svoje krvi - ajde-de, ali ne priliči sinu Đule da se za to gordi, jer se širom Albanije govori da ga nije rodila sa Halimom, svojim zakonitim mužem, već sa bimbašom Đirokastre, koji je bio jedan islamizirani Crnogorac, iz Nikšića. Treba znati da je albanski buržuj Branko Merdžani (Merxhani, 1894-1981), glavni ideolog neoalbanizma, još 1935. godine izjavio da Albanci nisu čiste krvi i neizmešani sa etničkog gledišta, jer u njihovim žilama imaju "krv slovensku, grčku, tursku, arabsku, čerkesku, italijansku, francusku, nemačku i drugih naroda"²⁷. Francuski naučnik Ami Bue rekao je za Albance i da su "srpski bastardi".

Sinjifikativno je što je Enverovac Viron Koka rekao za B. Merdžania: "…on polemizira sa časopisom katolika Skadra "Hylli i Dritës" u vezi problema rasne čistoće u formiranju albanske nacije. Ovaj čašopis beše objavio…jedan demagoški članak, koji je tretirao sa jezuitskom lukavošću…gde se, na prvi pogled, koliko za javno mnenje i da bi prikrili antinacionalnu pozadinu, vatreno brani problem čistoće albanske rase, koja ni najmanje nije uznemiravala ove tartufe…"²⁸

I interesantno je da ovi tartufi naših dana liče mnogo onima iz pre Drugog svetskog rata! Ili nije spao i Enver Hodža na pozicije tartufa katoličkog klera?! Pa kakvu razliku ima od njih sa njegovim pretendiranjem za albansku čistu krv?! Ili nije ovaj Enver Hodža onaj koji je albanskim studentima, kad ih je ispratio za studije u Sovjetski Savez, poručio da se otuda vrate sa nevestama ruske rase?! Ali nije samo Enver Hodža takav! Koliko za primer spominjem i drugo piskaralo, njegovog najortodoksnijeg sledbenika Moikom Zećo, koji - referirajući se francuskom pesniku Guillaum Apollinaire iz godine 1903 - pretendira da su "Albanci danas moguće najčistija rasa među drugim indoevropskim narodima".²⁹

Vaspitan od ovih, jedan Albanac, pripadnik albanske dijaspore u Makedoniji, urliče: " Super-racë është shqiptari ! " (Albanac je super rasa!)

Preko svega, ova gordost Envera Hodže za čistu krv, neizmešanu, zar nije u suprotnosti i sa marksističko-lenjinističkom naukom, za što nam se klinje svakodnevno?! Zar nemamo ovde posla upravo sa rasizmom, pa i sa jednim proceđenjim rasizmom, čistim, sasvim neizmešanim?!

Evo, gospodine Zija Džoli (Xholi), albanski akademik, odbrana i odlični razvoj marksističko-lenjinističke nauke, koju je prema vašem pretendiranju učinio vaš Enver Hodža marksizmu-lenjinizmu !³⁰

Albanci uopšte (A Enver Hodža posebno!) nastavljaju da perceptiraju naciju, bar albansku naciju, kao onaj g. Mihajlovski, za koga nam govori Lenjin. Ovaj narodnik svhaćao je nacionalne veze kao opšti nastavak rodbinskih (plemenskih) veza. Ova skolasička doktrina, koju Lenjin naziva "dečjom glupošću", apsolutizira rodbisko jedinstvo i ignoriše teritorijalna jedinstva, koja su se slila kao posledica razmene između oblasti sa raličitim etnosima, od postepenog porasta prometa robe, od skoncentrisanja lokalnih malih trgova u jedan jedinstven trg, tako da "stvaranje ovih nacionalnih veza nije bilo ništa drugo do stvaranje buržuaskih veza".³¹

I kad Enver Hodža, koji nam se busa u prsa i za marksizam-lenjinizam, čini ovakva upoređenja, sa Škotlanđanima i Englezima, sa narodima dalekim geografski i poznati na sve strane sveta za njihov ekonomsko-društveni, naučni i kulturni razvoj, svako sasvim lako može zamisliti upoređenja koja on pravi albanskom narodu sa njemu susednim narodima, kao i upoređenja njegovih kolega, koji se busaju i ne busaju u prsa za marksizam-enjinizam. Pretendirajući za Albance da su vekovima pred drugim narodima, i pred narodima najrazvijenijih industrijskih zemalja Zapadne Evrope, pretendirajući da su Albanci über alles³², Enver Hodža i njegove kolege, emiri i gaulajteri njegovi, najamnici njegovi, smatraju susedne narode za prezrene mongole³³, za varvare, divljake i antropofage³⁴.

Evo još jedan primer upoređenja ovog albanskog Führera:

 

"Kada studiramo ove periode drevne istorije, mi vidimo da hodajući po famoznom Forum Romanorum, nagazio bi na baljegu krave i da je ovaj forum uzeo ime "Forum (campo) Vaccino", dok u Bagdadu i na obale reke Tigar i Eufrat palate su bile odevene sa mermernim zidovima, gradovi arabski imali su kanalizaciju, vodovod, ulice prostrte kaldramom, osvetljavali su se svetlošću, imali su javna kupatila i universitetske biblioteke sa stotinama hiljada tomova, razvijali su se konkursi poezije, dok rafinirani emiri Bagdada i Kordove, dva centra arabske kulture, jedan na Istoku i drugi na Zapadu, gradili su, branili su znanja i nauke, pomagali su izgradnju škola, knjižara, naučnih društava, u jedno vreme kad veći deo kontea i markiza Šarlemanje Karlo Veliki (742-814) kralj Franaka, Lombarda i Imperator Zapada nisu znali da pišu ni svoje ime".³⁵

 

Interesantno je da Enverovci smatraju ovaj deo, ovaj citat, kao vrhunac umnosti Envera Hodže i ne ostavljaju priliku da ga ne citiraju. Koliko za primer vidite Napolona Roši-a (Roshi).³⁶

Kako vidite, Enver Hodža ne čini upoređenja klasnog karaktera. Uopšte uzev njegova upoređenja, ne samo u knjigama koja sam već citirao, imaju verski karakter, nacionalni, rasni i, štaviše, i zonalan (kontinentalan). On suprotstavlja muslimansku veru, kao "napredniju", "tolerantniju" i "liberalniju", kao "puniju" i "čistiju", hrišćanskoj veri; suprotstavlja KUR'AN BIBLIJI i JEVANĐELJU; suprotstavlja njegove Albance ostalim narodima: suprotstavlja Aziju Evropi, a sa nadom da će naći tamo koju budalu, da ga uvede u njegovu "M-L" mrežu, pa da ga vuče za nos, da ga učini propagandistom njegovih knjiga-ćitapa i njegovog kulta ličnosti. Ovako i u razgovoru 14.XI.1970. sa jednim članom Politbiroa CK KP (m-l) Indije, Enver Hodža kaže:

 

"...Vašem narodu zlo je došlo od našeg kontinenta, od Evrope, koja nastavlja da je gnezdo imperijalizma i kolonijalizma. Iz Evrope su izašli ne samo francuski imperijalisti, engleski i drugi, već odavde imaju poreklo i njihovi sledbenici, koji se smestiše u Severnoj Americi, gde danas postoji najdivljiji imperializam na svetu, SAD".³⁷

 

Ovde treba istaći da Enver Hodža izgleda da ne zna da se grad Bagdad formirao 762. godine, dok se Rim formirao preko 1000 godina ranije, da baljege Foruma Romanorum ne pripadaju ni Italijanima niti hrišćanima, dok kultura Šumera, koja je cvetala blizu 5.000 godina pre nove ere na teritoriji Bagdada, ne pripada ni Akadiancima, niti Vaviloncima, pa niti arabskim muslimanima. Rim latinskih pagana izgrađen je na teritoriji skoro nevinoj, nedirnutoj od nikakve prethodne kulture. Bar jednu kulturu kao onu Šumera, Akadijaca i Vavilonaca, koje su prethodile arabskoj civilizaciji Bagdada, nije poznavao pred da Romul i Rem stave prvi kamen u njegove temelje³⁸. Ali je značajnije što ovaj Hodža izgleda da ne zna da je i kolevka ovih Evropljana, po njemu ovoliko loših, bila Indija i Azija i da oni, koji danas žive u Aziji, nisu ništa drugo do sledbenici njihove braće, onih koje nisu obuzeli valovi migracije.

Iz Azije su majke donele u naručje i na svoja pleća i božanstvene, drevne Pelazge, i Latine, Tračane, antičke Makedonce, Helene-Grke, Ilire, Kelte, Vikinge, Gale, Gote i druge Germane, Slovene i njegove Albance. Svi su u Evropi došljaci iz Azije. Apsolutno niko nije autohton. Ovaj Hodža izgleda da ne zna da ljudi čitavog sveta imaju jedno zajedničko poreklo, da su bili i da će biti braća, da nema čiste, neizmešane krvi, već samo posebnih grupacija (O, A, AB, B), koje srećemo kod svih naroda i - za čudo ! - i da hoćemo, ne možemo ih izmešati, izuzev krv grupe O. Enver Hodža izgleda ne zna da, ako njegovom Albancu sa krvnom grupom A učinimo transfuziju krvi jednog drugog Albanca krvne grupe B, primalac ove krvi neće ozdravi, naprotiv otrovaće se i umreti. Ali, ako mu učinimo transfuziju krvi grupe A, ili O, pa bio ovaj davalac krvi i prezreni Srbin ili Grk, bili oni i lično Slobodan Milošević ili Napolon Zerva, Albanac će ozdraviti, ustati na noge i živeti. Ili ovo nije istina?!

Pošto krv i krvne grupe nisu objekat ove studije, neću se odugovlačiti dalje sa Rh-faktorom, sa pozitivnim i negativnim rezusom, jer i sâm Enver Hodža, pa i njegove kolege, koji ga slepo slede, verujem da su svesni za absurdnost ovih stavova, koje njihov Führer, u njegovom rasističkom hajaluku, manifestirao je ne samo na svoju sramotu, već i za njihovu i čitave njihove nacije. Ali treba da se odugovlačimo malo za jedan drugi problem, u vezi krvi, koji ne možemo isključiti iz okvira ove studije.

U stara vremena se mislilo da krv ima jednu skritu svojstvenost, koja mu dozvoljava da sačuva neponovljive odlike individua, ličnosti, familije, bratstva, klana, plemena, naroda i rase. Sada se zna od svih da ideje, na koje se oslanjaju ove predrasude, potiču od onih istih neukosti i strahovanja, koja su, u njihovo vreme, služila kao prikladan teren za rađanje praznoverja primitivnog čoveka. Ali, ova praznoverja, manupulirana od političkih avanturista i raznih bandita, dostigoše u naše vreme svoj najgrozniji apođe u najapsurdnijem mitu o takozvanoj "arijevskoj krvi".

Kako se zna, reč ARIJAN ne znači ni rasa niti narod, već jedna grupa jezika, gde - sem drugih - ulaze persiski, sanskritski i onaj antičko-grčki. Ignorišući ovu činjenicu i pretendirajući za nekakvu krv "čistu", "plavu krv" (sang azur), ili "arijansku", u XX veku je učinjena istorijska greška, koja - iskrivljena i falsifikovana - manipuliše se i iskorišćava od rasista da opravdaju i ozakone sistematsko tamanjenje, istrebljivanje naroda. Enver Hodža nije bio daleko od ovih rasista ni u godine 1939-1941, kad je bio član Albanske fašističke partije i predavao je u srednjoj školi Korče predmet Fašističko vaspitanje, verujem za platu, ali i od duševne i moralne naklonosti (Pravilnije bi bilo da se kaže - imoralne naklonosti !), jer kakav dokumenat obrazovanja nije imao ni za fašističku ideologiju, niti za visoko obrazovanje. On nije daleko od ovih rasista ni danas, kad otvoreno pretendira da njegovi Albanci, najizmešaniji narod na svetu, po njemu imaju "čistu krv", pa i - "plavu".

Pojam plava krv ušao je u običnu upotrebu od predstavnika feudalne vrhuške Kastilije (Španija). Oni su ga upotrebljavali da bi istakli da u njihovim žilama nema ni kapi krvi mauritanske, koja, tobože, beše mračnija od njihove krvi. U stvari plava krv postoji, ali ona nema nikakvu vezu ni sa poreklom osobe, niti sa društvenom pozicijom, pa niti sa njegovom pripadnošću u razne kaste, jer plavu krv ima svaki čovek. Nema čoveka na svetu bez plave krvi. Medicinska nauka kaže da nijansu kao plavu ima venska krv, za razliku od arterske krvi, koja je sjajno crvene boje, što se objašnjava sa prisustvom ugljeničkog gasa i ostalih razbijenih produkata u krvi. Nauka je otkrila da plava krv postoji u prirodi samo kod nekih vrsta moluska: oktapodi, sipe, karakatici.

Zar je moguće da ovo ne zna superklug Enver Hodža, koji za sebe ne samo da nema plavu krv, već nema ni crvenu krv?! Njegova krv je kao krv lancetičkog beskičmenjaka, koja nema nikakvu boju, kao što nema nikakvu boju, ni versku, niti nacionalnu, pa ni klasnu, krv svih bandita i ordinarnih kriminalaca, koje je do danas upoznala istorija čovečanstva.

Famozni Forum Romanorum, ili kako mu se sviđa da ga naziva Al Enver Ibn Đule Erđerija Forum (campo) Vaccino, nisu izgradili hrišćani ili Evropljani, kao što nisu izgradili ni palate Bagdada muslimani ili Azijatici. Sve je napravila ruka čoveka. Maksim Gorki kaže: "Sve što je stvoreno u svetu, sva kultura, stvoreno je i proizvedeno od rada ljudi".³⁹

I ovi ljudi, bili pagani, hrišćani ili muslimani, bili Evropljani ili Azijatici, pre svega i iznad svega delili su se u klase, u eksploatirane i eksploatatore, sa najantagonističkim kontradikcijama, od kojih se rodiše i razne vere, koje su se uvek stavljale u službi klase eksploatatora. Topovi koji 1914. godine razoriše Univerzitet i Biblioteku Luvena, ili koji u Šangaju razoriše Universitet Tunci-a, Koledž mornara, Školu ribarenja, Nacionalni universitet, Kolež medicine, Kolež poljoprivrede i građevinarstva, Radnički univerzitet, nisu bili ni evropski, ni japano-azijatski, već buržujski.

Kontovi i markezi Šarlemanje, bez obzira dali su znali ili nisu znali da pišu svoja imena, bili su izrabljivači ne više bezdušni od kalifa i emira Bagdada i Kordove, od Almohada⁴⁰ i Abenceraga⁴¹, od kojih su većina isto tako bili analfabete i neuki, pa - kao što su gradili - i razarali su. Grčku i latinsku civilizacija su razorili njihova braća, koja dođoše iz Azije, kao što su i gradili azđsku civilizaciju braca Azijatika, koji blindirani vratiše se u Aziju iz Evrope ili Amerike. Američki istoričar Hendrik van Loon, u jednom njegovom članku "o velikim greškama istorije", kaže:

 

"Titus je učinio jednu veliku grešku kad je razorio Jeruzalem. Pošto su prognani iz Palestine, Jevreji su se rasprostrli po čitavom svetu. U komunitetima, koje su oni formirali, sazrevalo je i jačalo hrišćanstvo, koje nije bilo manje smrtonosno za Rimsku Imperiju, od ideja Marksa i Lenjina za kapitalističke države".

 

Trgovi muslimanskog Bagdada i Kordove đubreni su sa kravljim baljegama ne manje od famoznog Forum Romanorum. Ali je značajnije navodnjavanje ovih trgova krvlju robova, kmetova i buntovnih, revolucionarnih radnika, za što Enver Hodža, od kad je osigurao vlast od pretnje albanske buržoazije, zaboravio je da govori. Posebnu važnost za Forum Romanorum mislim da imaju 12 tablica, koje su baza zakonodavstva na sve strane sveta. Ali Enveru Hodži izgleda da su mu zaslepile oči baljege njegove "socijalističke" Albanije i sada, svukud na Zapad, vidi samo baljege, pa i tamo, na Forum Romanorum Latina od pre nove ere.

Za vere se pisalo i treba da se piše, treba da se istaknu objektivno, sa naučnom akribijom, pozitivne i negativne strane, ali ne i da se upoređuju jedna sa drugom sa lošim ciljevima, ne da se evidentira superioritet jedne i inferioritet druge, "čistoća" jedne i "nečistoća" druge. Od upoređenja "muslimana" Envera Hodže nemaju kako da se ne osećaju uvređeni u njihovom verskom sentimentu hrišćani, kao što se ne mogu osećati neuvređeni ni muslimani od upoređenja Pape ili kojeg Patrijarha, koji ne izostaju ni najmanje iza ovog Hodže.

Žalim što nemam mogućnosti da ih citiram, ali će to sigurno učiniti koji od mojih hrišćanskig kolega. Ovde evidentiram samo albanskog katoličkog popa Đerđa Fištu (Gjergj Fishta, 1871-1940), koji u svom glavnom delu LAHUTA E MALSISË (GORSKE GUSLE), koje je i jedno od glavnih dela albanske književnosti, izražava se sa najvećim prezrenjem za svoju albansku braću muslimanske vere, nazivajući ih i budalama.

I za razne nacije je pisano i treba da se piše, treba da se evidentiraju njihova nastojanja, njihov razvoj, ali uvek sa klasnih pozicija, sa metodologijom istorijskog materijalizma. Na nijedan način ne treba da se čine ona upoređenja koja pravi Enver Hodža, pa bila ona i istinita, kamoli kad nemaju ništa istinskog. Škotlanđani i Englezi će se smejati sa upoređenjima Envera Hodže. Mogu da se smeju i Jugosloveni, Grci, i Italijani, ali između njih se ne isključuje da se nađe i koji kao Enver Hodža i njegove kolege (Takvih ima svaki narod!), pa zatim  izvolite da se sporazumete i urazumite, stišajte njihovu uzavrelu krv. Godine 1739. Engleska je objavila rat Španiji, tobože da se osveti za svog kontrabandnog kapetana Dženkinsa, kome, još u godinama 20 tog veka, Španci mu behu otkinuli uši na stubu srama. Pruski Kajzer objavio je rat Rusiji pošto su mu stavili na sto uvredljivi telegram ruskog Cara, faktički falsifikovan od predsednika vlade tog kajzera, koji je pod svaku cenu priželjkivao taj rat. U našim danima, za jednu fudbalsku igru, Honduras i Salvador objaviše rat jedan drugome. Ove stvari treba da se znaju i treba da se imaju u predvid !

Upoređenja smo činili, činimo i činićemo svakodnevno, hotimice ili i nehotice, sa ciljem i bez cilja. Ali, ako nećemo da postojimo na reaksionarne pozicije, ako nećemo da mutimo vode, da intrigiramo i da služimo silama mraka, tlačitelja i eksploatatora, denigratora, reakcije i banditizma, nacionalnog i međunarodnog, ako nećemo da služimo fundamentalizmu i rasizmu, upoređenja treba da činimo najvećom prudentnošću, uvek samo sa pozitivnim karakterom, klasnim. Upoređenja sa verskim karakterom, nacionalnim i rasnim, uvek imaju i pokoji mali prolaz za neprijateljska i tendenciozna interpretiranja, za svakojake spletke, podstičući fanatizam, šovinizam i rasizam. Ona uvek predstavljaju nesporazume i negode, glavobolje. Zato ih treba evitirati.

I kritike na adresu vera, nacija, rasa, treba ostaviti da učine sami predstavnici njihovi, dotične vere, nacije, rase. Neka demaskiraju hrišćanstvo hrišćani i muslimansku veru - muslimani! Neka govore protiv Engleza - Englezi i protiv Albanaca - Albanci! Neka govore protiv belaca - belci i protiv crnaca - crnci! Neka čisti baljege svaki pred svojom kućom, u svojoj kući, i nek se ne uznemirava za baljege u kući suseda, jer ima ko da mu ih očisti! Samo ovako ćemo služiti stvari naroda, stvari radničke klase i čitavog čovečanstva. Samo ovako upoređenja neće se upotrebiti za podsticanje neprijateljstva, antagonizama i ratova onamo gde imamo potrebu za prijateljstvo, harmoniju i mir, za suživot i solidarnost, združenje i ujedinjenje za zajedničku stvar, za dobro čovečanstva i srećniju budućnost.

 

Zatvor u Burelju,

Albanija, oktobar godine 1984.^*)

 

______________

1)HOXHA, Enver: SHENIME PËR LINDJEN E MESME, Tirana 1984, str. 87.

2) NOLI, Fan S.: VEPRA, tom 5, Tirana 1988, str. 210, introdukt za RUBAIRE.

3) BOŠKOVIĆ, Velizar: Iz zaoštavštine Dušana Đurovića, časopis STVARANJE, God. LVI, Br. 7-9, Podgorica 2001, str. 176.

4) HOXHA, Enver: cit. delo str. 445.

5) Arabski : hipokrizija, dvoličnost.

6) Iden: str. 444.

7) Iden: str. 485.

8) Za jedno tzv. tromp-l'śil istoriju islamizma Enver Hodža je naslovio E KALUARA E LAVDISHME E POPUJVE NUK MUND TË INJOROHET (SLAVNA PROŠLOST NARODA NE MOŽE SE IGNORISATI) i objavio je kao belešku iz meseca maj i juli-avgust 1983. Oba "beleška" počinje na str. 432 i završava na str. 486, znači ima ništa manje već 54 strana velikog formata. Sem cilja za koji govorim u mojoj studiji, objavljivanje ove istorije islamizma ima za cilj i da bi se afirmirao i proglasio Enver Hodža za Mesiju, za Muhameda Albanaca (koji su uopšte uzev muslimani !), pošto je video da je pretrpeo neuspeh u njegovim nastojanjima da postane novi Marks sveta. Treba znati da je Enver Hodža musliman samo poreklom, od roditelja. Što se tiče njegovih ubeđenja, ona su mu ateistička, što znači da ne pripada nijednoj veri. Što više, on kao niko drugi, udario je krampom svima verama u Albaniji, rušeći crkve i manastire, džamije i tećea, brijući brade popovima i hodžama, pa i hapseći ih, vršeći nad njima i fizički genocid.

9) Arabski: ekstaza.

10) NOLI, Fan S.: cit. delo, str. 206 kaže : "Arabski preporod, koji je preko Španije uticao u srednjovekovnoj Evropi i pripremio je veliki italijanski Preporod, majku moderne civilizacije", introdukt za RUBAIRE. Noli sa druge strane priznaje da arabski preporod " izvire upravno iz grčko-rimske civilizacije ", što E.Hodža sa njegovim muslimanskim sledbenicima ne priznaje, jer pretendira za suprotno, iako zna sasvim dobro da je i sâm njihov Muhamed izašao iz BIBLIJE Jevreja.

11) HOXHA, Enver: cit. delo, 455.

12) SHEHU, Bujar: LUMI I JETËS, Tirana 1984, str. 91.

13) BEJKO, Behar: list BASHKIMI, Tirana, 14.XI.1988, str. 4.

14) SHEHU, Bujar: cit. delo, str. 92.

15) Ova studija je napisana pre smrti Envera Hodže, ali je dopunjena sa novim podacima i posle njegove smrti, pa i ovih dana, dok je spremam za štampu.

16) HOXHA, Enver: RREZIKU ANGLO-AMERIKAN PËR SHQIPËRINË, Tirana 1982, str. 6.

17) Latinski: Pridržite smeh, drugovi !

18) Majka Envera Hodže, po nacionalnosti Turkinja.

19) Turski: grad Južnje Albanije, zvani na albanski jezik Gjirokastrs, a na turski Erđeri, rodno mesto Envera Hodže.

20) HOXHA, Enver: RREZIKU…, cit. delo., str. 126. Kćerka Bajrona zvala se Ada i njeno ime nema nikakvu vezu sa Albanijom i Albancima. Za opširnije vidite moj članak Bajron i Albanci, objavljen u mom delu MIKROLOGJIRA, Ženeva 2000, str. 74.

21) KRASNIQI, Mark : GJURMË E GJURMIME, Tirana 1982.

22) HOXHA, Enver: VEPRA, tom 36, Tirana 1982, str. 19.

23) Francuski: Monstruum Đirokastre.

24) RESULI, Kapllan: KRONIKË E SHKRUAJTUR ME GJAK, autobiograja, Zatvor u Burelu 1981, rukopis, čuva se u biblioteci BUROVIĆ - Ženeva.

25) HOXHA, Enver: VEPRA, tom. 36, Tirana 1982, str. 248. Iz govora E.Hodže na mitingu organiziran povodom 24-te godišnjice Borbe u Reč, Skadar 03.IX.1967.

26) HOXHA, Enver: RREZIKU…, cit. delo, str. 90.

27) List ILLYRIA, Tirana 24. VIII.1935, str. 5.

28) KOKA, Viron: RRYMAT E MENDIMIT POLITIKO-SHOQËROR NË SHQIPËRI, Tirana 1985, str. 95.

29) ZEQO, Moikom: Gijom Apolineri për çështjen shqiptare, list. ZËRI I POPULLIT, Tirana 20.VI.1990, str. 3, kol. 3.

30) XHOLI, Zija: Kultura e re, pjesë e pandashme e transformimeve socialiste, list DRITA, Tirana 13.IV.1986, str. 3, kol. 1.

31) LENIN, V.I.: VEPRA, tom 1, Tirana 1953, str. 163-164.

32) Nemački: nad svima, parola nemačkih rasista.

33) DRINI, Skënder: BAJRAM CURRI, Tirana 1984, str. 338.

34) Iden: str. 123.

35) HOXHA, Enver: SHENIME…, cit. delo, str. 435-436.

36) ROSHI, Napolon: TRAZIRË NË PELLGUN E NAFTËS, Tirana 1986, str. 5.

37) HOXHA, Enver: VEPRA, tom. 44, Tirana 1985, str. 426-7.

38) Šumeri, Akadianci i Vavilonci su narodi koji su živeli jedan za drugim na teritoriji između reka Tigar i Eufrat, znači u Mesopotamiji, mnogo-mnogo vekova pre dolaska tu Arabljana. Na ovom terenu kasnije je izgrađen Bagdad današnji. Oni, posebno Šumeri, imali su jednu jako razvijenu civilizaciju za njihovo vreme, ali današnji muslimani, koji aktuelno žive tamo, nemaju nikakvu vezu sa tom kulturom, kao što ni današnji Balkanci nemaju veze sa romanskom kulturom, razvijena na Balkanu pre njihovog dolaska tu.

39) GORKI, Maksim: ARTIKUJ E PAMFLETE, Tirana 19.., str. 7.

40) Berberski kraljevi, koji su vladali sa polovinom Španije i Magrebom oko godina 1147-1268.

41) Maurska porodica, koja je imala značajan uticaj u Kraljevstvu Grenade, duž XV veka.

*) Ekskluzivno izdanje na srpskom jeziku.