Su(lu)dovanje

 

Davno izgubljena čast srpskih sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela (23)

 

Krivci na slobodi, a sudije namirene

 

Srpski sudovi još donose presude ''U ime naroda''. I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Uvek su spremni da za sitnu paru, ili dodvoravanje nekom važnom čoveku iz partija na vlasti, poštenom građaninu otmu stan, imovinu, decu, proglase ga ludim, oduzmu mu poslovnu sposobnost, ili ga drže mesecima i godinama u pritvoru, sve dok ga potpuno ne slome i učine nesposobnim za život. I to sve čine nekažnjeno, za svoj rad primaju najveće plate u državi, a imaju i mnoge druge privilegije. I nova vlast nastoji da pravosuđe potpuno stavi u funkciju zaštite interesa vladajuće klike, suprotno zahtevima iz Brisela da se ono mora dubinski očistiti od korupcije, nepotizma, nestručnosti i politikantstva. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. O tome piše naš urednik Milan Glamočanin, nekadašnji načelnik uprave u saveznoj policiji

 

Milan Glamočanin

 

Nigde na planeti ljudski život ništa ne znači kao što je to slučaj u Srbiji. U ovom broju objavljujemo nekoliko primera da je srpsko pravosuđe jedna opasno raspuštena banda, koja može pod pravne norme da podvede svaku laž, i da opravda svako ubistvo, a zločinca oslobodi.

Dolaskom mladoumnog Nikole Selakovića na mesto ministra pravde, nastavljeno je satiranje pravosuđa istom žestinom, a sve pod zaštitom Aleksandra Vučića, koji je godinama bio član organizovane kriminalne grupe u kojoj su bili Miodrag Rakić, Snežana Malović, Slobodan Homen, Miljko Radisavljević.

Ministar Selaković, bez položenog pravosudnog ispita, preporučio se Vučiću svojom zadnjicom. Naime, Vučić je u svoje okruženje primao, skoro isključio homoseksualce.

Bivša ministarka, Snežana Malović, koja je ogrezla u kriminalu, i dalje je pod policijskom zaštitom, a isto toliko specijalaca obezbeđuje i Miodraga Rakića, koji nema nikakvu funkciju, ali je najveća Vučićeva ljubav.

Visoki savet sudstva za mandata Nikole Selakovića nije razrešio nijednog sudiju zbog kršenja zakona kojima su građanima teško narušena ljudska i zakonska prava!

Picousti Vučić se trudi da izigrava apsolutnog Gospodara Srbije. Njegovo okruženje podstiče kriminal i korupciju u pravosuđu i tužilaštvu.

Državni sekretar u ministarstvu pravde, Danilo Nikolić, oličenje je zla i kriminala, a zadužen je za reformu sudstva! Građevinsko preduzeće iz Niša, koje je renoviralo zgradu Apelacionog suda u Nišu, moralo da je da kupi stan gospodinu Nikoliću.

Evropska komisija ocenjuje da je stepen korupcija u srpskom tužilaštvu i sudovima prevršio svaku meru, i da vlast ove institucije koristi kao instrument za obračun sa građanima. Službenici ambasada država članica EU šalju iz Beograda dramatične izveštaje da se pravosuđe otrglo kontroli i izvršnoj vlasti, i da sudije presuđuju po svojoj meri i interesima, van svake zakonske procedure.

Posebnu zabrinutost evropskih komesara izaziva delovanje državnih tužilaštva. Najcrnjim  rečima opisuje se republički tužilac Zagorka-Zagor Dolovac, viši javni tužilac u Beogradu Tomislav Kilibarda i tužilac Ljubivoje Đorđević, koji su članovi organizovane pravosudne mafije.

Procesuiranje onih, koji su u poslednjih deset godina opljačkali Srbiju sprečava Aleksandar Vučić, opstruišući istrage preko specijalnog tužioca Miljka Radisavljevića.

Upućene diplomate saopštile su uredniku Tabloida da su, do sada, na Vučićevim računima registrovali preko 600 miliona evra. Izvinjavamo se čitaocima Tabloida čije sudbine čekaju na objavljivanje, jer smo zatrpani vapajima građana koje je sud, uz pomoć tužilaštva, uništio i njih, i živote njihovih porodica.

 

 

Ko mu pomene blatom, on vraća metkom

 

 

Naš saradnik Marko Gavrilović iz Valjeva poslao nam je neobičnu priču iz Višeg suda u Valjevu...

Dana 2. 8. 2012. godine, u Banji Vrujci, ispred ugostiteljskog objekta „Fast food", Jovan Tintor zvani Joja (bivši savetnik Radovana Karadžića koga je Ratko Mladić svojevremeno optuživao za ratno  profiterstvo) ubio je Branka Petrovića, samo zato što ga je zadirkivao rečima:  „Što se mažeš blatom neće ti pomoći". Činjenice i svedoci jasno govore da je posle te rečenice Tintor otišao do auta i sa dva metka ubio Petrovića. Nakon toga je pobegao sa mesta zločina, ali se kasnije predao.

Postupak u vezi sa tim, vodi se pred  Višim sudom pod oznakom K. broj 78/12. Sudija u postupku je Vesna Herceg, a tužilac Zlatko Šulović. Posebna priča je ocvali veštak  Radovan Nenadović (1931. godište). Tintor za branioca uzima Radoslava Tadića, čija je konkubina - ljubavnica Biljana Savić, predsednica Višeg suda u Valjevu, i ona predsedava Većem koje ukida pritvor Tintoru!

 Na pamet joj ne pada da zbog veze sa Tadićem traži svoje izuzeće! Ukidanju pritvora prethodilo je to što je veštak Nenadović dao nalaz da je Tintor ubio Petrovića „na mah". U tom nalazu piše da se ubistvo "na mah" desilo pre svega zbog vremenskog razmaka "od momenta zadirkivnja do ubistva". Tom njegovom "stručnom" pristupu", smeju se svi valjevski veštaci. Tintoru se, potom, gubi svaki trag.

 Ovde nije kraj porodičnim vezama u valjevskom pravosuđu. Naime, i unuka sudskog veštaka Radoslava Nenadovića je sudija Osnovnog suda Valjevu, a njegov unuk je registrovani heroinski zavisnik koji je okrivljen u predmetu K. 73/2011 - koji se vodi u Višem sudu u Valjevu. Umesto da zbog materijalnih dokaza bude optužen i osuđen na zakonsku kaznu, umesto njega u zatvor ide neko drugi čiji deda nije veštak a sestra sudija.

Sve to sa znanjem zamenika višeg javnog tužioca, Zlatka Šulovića i njegovog nadređenog Miodraga Plazinića (pre izvesnog vremena, on je sa jednim osumnjičenikom za privredni kriminal, inače građevinskim preduzimačem, menjao stan u Požegi za stan u Beogradu, a preduzimač je već par godina samo osumnjičen bez pokretanja ikakvog postupka).

Uzgred, Plazinić je inače u ljubavnoj vezi sa bivšom ženom jednog valjevskog biznismena koju vozi autom na relaciji Valjevo - Požega.

Kada su  u predmetu Tintor oštećeni izneli primedbu na nalaz veštaka Nenadovića, sudija Herceg je rekla „Mi njemu verujemo", a tužilac Zlatko Šulović je ćutao. A kada su se oštećeni obratili Ministarstvu pravde, Tintor i njegov branilac Tadić su počeli da pronalaze lažne svedoke sa bosanskog ratišta, navodne naknadne očevice događaja, pa ih je sudija Herceg kao takve svedoke prihvatila.

Država Srbija, VSS i DVT ne vrše psihijatrijsku procenu nosilaca pravosudnih funkcija. Na primer, Biljana Savić je predsednica Višeg suda Valjevo, neudata je, a u vezi je sa oženjenim čovekom i zarad te veze ubicu Tintora pušta iz pritvora. Njena sestra, koja je inače udata, učesnica je seksualnih bahanalija. Njihov otac Milun, sekirom i nožem je po ulici jurio goste kafića u komšiluku, a majka Mara metlom. Notorna je istina, i to celo Valjevo zna, da su ove osobe psihički problematične.

 

(Nastavak u sledećem broju)

 

 

A. 1

 

Samo se sudijama nije dugovalo

 

Građevinska mafija u Beogradu je nekada radila tako što je preko veza i pomoću mita sređivala dozvole za gradnju ili nalazila pogodne lokacije u državnom vlasništvu koje su zatim prelazile u privatne ruke. Na Dedinju i Senjaku, ekstra zonama u Beogradu, provizija za ovakve poslove iznosila je polovinu tržišne  vrednosti, odnosno oko 1.000 evra po kvadratu. U međuvremenu su se mafijaši dosetili da bi mogli da zarađuju i celih sto odsto vrednosti nekretnine, bez potrebe da sa bilo kim dele plen. Princip je isti, sve su ostalo nijanse.

   Urbanističku mafiju na Savskom Vencu, beogradskoj opštini kojoj pripadaju i Senjak i Dedinje, predvodi advokatski lobi, na čijem čelu su svojevremeno mediji identifikovali Srđana Pecikozu, Marka Adamovića i Boška Stevanovića. Ovaj poslednji se smatra idejnim tvorcem i sivom eminencijom novog sistema pljačke u okviru koga se od građana bukvalno otimaju stanovi.

   Trik funkcioniše tako što advokati sa stambenim zadrugama i građevinskim firmama potpisuju fiktivne ugovore o zastupanju, posle toga ispostavljaju astronomske račune za svoje navodne usluge koje klijenti delimično i plaćaju novcem, a delimično ustupajući stambene ili poslovne objekte. U međuvremenu se isti ti kvadrati prodaju drugim licima, koja nemaju pojma da postoji neki spor i plaćaju dogovorenu cenu. Advokati, zatim, tuže zadrugu ili preduzeće i bez problema dobijaju spor, jer su i direktori, ali i sudije podmićeni i uključeni u prevaru. Pravi kupci nepokretnosti  uopšte nisu ni uključeni u spor, ali postaju žrtve izvršenja koje treba da se sprovede tako što će objekat biti ispražnjen od ljudi i stvari.

   Jedna od zadruga koja je redovno bila uključena u ove mahinacije jeste SZ Pobeda. Kada je 1995. na njeno čelo došao Miroljub Terzić, zadruga je imala već dugovanja u visini od 11 miliona maraka. Kada je napustio zadrugu i ona otišla u stečaj, ukupni gubici su bili dvostruko viši - oko 11 miliona evra. Dugovalo se svima: zadrugarima, izvođačima radova, državi...Jedino se nije dugovalo sudijama.

   U beogradskoj ulici Kralja Milutina broj 55 na šestom spratu dva stana ukupne površine preko 150 kvadratnih metara ima i bračni par Leposava i Hranislav Karamarković. Ovo su samo neki od stanova koje pomenuti par ima. Leposava Lepa Karamarković je svojevremeno bila predsednica Vrhovnog suda Srbija, a njen suprug je advokat. Stanovi su kupljeni od SZ Pobede, a da li su, kada i koliko plaćeni...?

   Od Pobede kupovali su i tužioci i javni pravobranioci, nekada na svoje, a nekada na ime svoje rodbine. Veoma često postoje i dokazi o uplati novca. Pare su poticale, međutim, od same zadruge, a prethodno su isplaćivane advokatima na ime navodnih usluga.

   Advokat Milica Đurković tako od Pobede devedesetih potražuje desetine hiljada maraka na ime advokatskog honorara. Pošto Zadruga nije imala para da je do kraja  isplati dala joj je u kompenzaciju stan broj 10 u Višnjićevoj 9 u Beogradu. U sudskom zapisniku od 21. marta 2013. tadašnji direktor Zadruge, Terzić, tvrdi, međutim, da se u to vreme još vodio spor sa advokaticom, ali da je, uprkos tome, stan dat.

   Očigledno je Đurkovićka bila isplaćena i novcem i stanom, koji je u međuvremenu bio prodat porodici Matić za preko 100.000 nemačkih maraka, koliko je porodica platila smatrajući da je na taj način stekla pravo nad nepokretnošću. Posle je visprena advokatica pokrenula spor protiv Zadruge koja je otišla u stečaj i spor namerno izgubila, pa je sud doneo izvršno rešenje na osnovu koga je predmetni stan imao da se da Đurkovićki i to ispražnjen od stvari i lica, odnosno da se porodica Matić izbaci na ulicu, što je i učinjeno.

   Identično je sud postupio i u slučaju Zorice J. iz Beograda, koja je čak dva puta iseljavana iz svog stana u Kralja Milutina u Beogradu. U ovom slučaju „vlasnik" je advokat Ivan Đurić za koga se zna da je još u prvoj polovini devedesetih preuzeo stan od SZ Pobede na osnovu navodnih advokatskih honorara. Postavši direktor Pobede Miroljub Terzić, međutim, Đurića obaveštava da je ugovor nezakonit i protivan statutu Zadruge, te samim tim ništav.

   Uprkos tome, posle skoro petnaest godina Đurić se „setio" svog „prava", pa sa stečajnim upravnikom Draganom Petrovićem 2008. sklapa aneks ugovora  kojim predmetni stan otkupljuje za 6.757,21 dinar?! Da podsetimo: u stanu sve vreme sasvim legalno boravi Zorica J. sa porodicom i nema pojma šta joj se iza leđa radi.

   Odmah posle toga, Đurić traži da ga sud uvede u posed, Zadruga i u ovom slučaju namerno gubi spor, a Zorica J. (koja nije ni bila obaveštena da se postupak vodi) biva iseljena. Posle je viši sud preinačio rešenje i Zoricu sa porodicom privremeno vratio u stan, ali je do drugog iseljenja došlo krajem prošle godine.

   Po dosadašnjim rezultatima privatne istrage koju su sproveli oštećeni, u ceo slučaj otimanja stanova preko SZ Pobede, ali i drugih zadruga i preduzeća, učestvovali su: advokati Milica Đurković, Ivan Đurić,  Milovan i Novica Lalić, kao i sudije Jelena Stoiljković (Prvi osnovni sud u Beogradu), Ružica Banjalučkić, Mirjana Trninić, Mirjana Jovanović i Tatjana Vlajisavljević (sudije Privrednog suda u Beogradu) na čelu sa predsednikom Privrednog suda Zlatanom Dmitrićem. Sve njih, po tvrdnjama upućenih i sami učesnika, koordinira advokat Boško Stevanović koji ima veći broj nekretnina u Beogradu: osim na Dedinju i Senjaku poseduje ili je posedovao prostorije u Katićevoj, Nemanjinoj i Deligradskoj ulici.

   Svi oni zajedno imaju jedanaest miliona razloga u evrima da ne dozvole da istina izađe na videlo.