Natrag
Na licu mesta
Istina o pravim uzrocima potapanja Rudarskog basena Kolubara
Ko je bio pokretač ideje izmeštanja reke Kolubare, pravljenja veštačke vodene akumulacije protočnog jezera i dugogodišnjeg angažovanja Kolubarine mehanizacije na ravnanju platoa koje obuhvata hektare oko protočnog jezera reke Kolubare? Gde su režimski tajkuni, sa opljačkanim novcem iz rudarskog basena, planirali da naprave hipodrom, hotele, kazina i kupleraje? Ko je zemlju rekultivisanu od novca države Srbije i kredita (koji je uzimala RB "Kolubara") preknjižio u vlasništvo gradske opštine Lazarevac, sa ciljem da zemlju pokloni dalje tajkunima, koji su raznim zloupotrebama u RB "Kolubari" državu i firmu oštetili za preko 300 miliona evra?
Na ova i druga pitanja, odgovore je potražila grupa službenika Rudarskog basena Kolubara. Readakcija magazina Tabloid, objavljuje njihovo istraživanje samo u elektronskom izdanju broja 313, jer smo tkst dobili nakon slanja broja u štampariju
......
U ljudskoj je prirodi da sve zabeleži, a u prirodi zločinca je da zabeleži svoj zločin. Neki to rade zbog podsvesne želje da budu uhvaćeni, a neki da bi istinu predstavili drugačijom nego što zaista jeste. Tako su nacisti slikali Jevreje u poljskom getu, kako se bave kulturnim aktivnostima i rekreacijom da bi predstavili međunarodnoj zajednici svoje "humano postupanje". S druge strane su slikali svoje prave zločine koje su činili u istom tom getu. S tim stavom pristupamo čitanju propagandnog glasila Rudarskog basena "Kolubara" koji se štampa u 15.000 primeraka i u kojem su zabeleženi svi zločini koje je počinilo rukovodstvo "Kolubare" a koje se može naći na sajtu ovog preduzeća. Otkrićemo prave uzroke zašto su kolubarski kopovi poplavljeni i čijom krivicom...
Počećemo od broja 1050. od 29. septembra 2008. godine, na čijoj je naslovnoj strani bager "glodar 1" kako prelazi veštački nasip na reci Kolubari. Na osmoj strani ovog propagandnog glasila nalazi se intervju sa Slobodanom Markovićem, tadašnjim direktorom sektora investicija koji izjavljuje:
"...Jalovim masama koje iskopa BTO sistem, koji sa 'Tamnava' istočnog polja, prelazi na kop 'Veliki Crljeni', biće zakipan prostor gde je izvađen ugalj, pa će na taj način biti napravljen koridor kroz koji će proći novi tok (reke) Kolubare. Za regulaciju (reke) Kolubare u drugoj fazi završen je generalni projekat koji je uradio Institut za vodoprivredu 'Jaroslav Černi', koji će verovatno raditi i idejni projekat. Po izradi ova dokumenta će proći reviziju republičke komisije da bi se stvorili uslovi za izradu glavnog projekta regulacije".
Dakle, Rudarski basen "Kolubara" je izmestio tok reke Kolubare! Međutim, kad je sve rađeno po projektu kako je moguće da nije dokumentacijom obuhvaćen projektovani poplavni talas iz akumulacije reke Kolubare na protočnom jezeru? Da je sve urađeno po projektu i po zakonu da li bismo danas imali poplavljene kopove "Tamnava zapadno polje" i "Veliki Crljeni".
Očigledno je neko odstupio od projekta kada je posle prve jače kiše reka Kolubara poplavila kopove koji su se nalazili oko nje. Polako ćemo doći i do toga ko je i zašto to uradio. U istom broju istog glasila na strani broj 12, novinar citira tadašnjeg upravnika "Tamnava istočnog polja" Milivoja Nikolića:
"...On napominje da je i projekat 'Veliki Crljeni' nesvakidašnji jer je korito reke Kolubare izmešteno kroz već otkopani deo kopa."
Dakle, stvarno su izmestili najveću reku u ovim krajevima. Nije reč o nekom potoku, nego o reci Kolubari i sam upravnik Nikolić kaže da je to nesvakidašnji projekat. Znači, nikome još nije na pamet pala tako "brilijantna ideja" da premesti tok jedne tako velike i stare reke. Pitamo se: zašto?
Da nije zbog toga što kada bi došlo do obimnijih padavina, ta ista rekla bi narasla do tih razmera da bi se vratila u svoje prirodno korito i tom prilikom potopila sve na svom putu, to jest: kolubarske kopove "Tamnava zapadno polje" i "Veliki Crljeni".
Precizniji opis posledica ove nakaradne politike premeštanja korita reke Kolubare vidimo u istom broju propagandnog glasila na strani broj 13, kao vest iz "Tamnave zapadnog polja" pod naslovom: "Počelo odvodnjavanje kopa". Tu se navodi:
"Na kvalitet i kvantitet proizvodnje na površinskom kopu "Tamnava-Zapad" dosta utiče prisustvo podzemnih voda. Najviše problema stvaraju na 1. BTO sistemu. Ovih dana počelo je njihovo rešavanje, premda se kasnilo sa ugovaranjem. Tehnički projekat o zaštiti površinskog kopa od podzemnih voda je uradio Institut "Jaroslav Černi".
Projekat predviđa između ostalog predvodnjavanje kopa s ciljem da se postigne što suvlja radna sredina za mašine i ljudstvo koji rade na uglju i otkrivci. Kako saznajemo od Milutina Bobića, direktora kopa "Tamnava zapadno polje", radiće se šest linija bunara. Prva linija imaće 15, druga 9, treća, peta i šesta po 3 i četvrta 2 bunara. Svi će se bušiti do podine ugljenog sloja i još 40 metara kroz podinske peskove...
Nadzor će biti poveren geološkoj službi i službi investicija RB Kolubara. Na ovom terenu napredujemo nešto sporije nego što je to slučaj u "Drmnu" (Kostolac) . Ovde je to po 20-40 metara u smeni. Radimo u dve smene po 12 sati -kaže Zoran Peljto, poslovođa u ekipi Georada."
Iz ovoga vidimo da pošto je premešteno korito reke Kolubare na kopu "Tamnava zapadno polje" su se pojavile podzemne vode. Zašto? Reka probija novo korito i traži svoj put da se vrati u staro korito. Planetu Zemlju zovemo "Plava planeta" zato što se iz svemira ona vidi kao plava lopta, pošto dve trećine njene površine čini voda. Voda je tu milionima godina i reke imaju svoje pamćenje, one znaju kuda treba da teku. Mi ih možemo premestiti, ali pre ili kasnije potpomognute velikim padavinama one će povratiti svoju snagu i probiće svoj put tamo gde su stotinama i hiljadama godina tekle.
Upravo to se i desilo maja meseca 2014.godine: reka Kolubara vratila se u svoje vekovno korito posle samo 6 godina. To su neke stvari koje ne mogu da razumeju seljačići, koji su o trošku komiteta Saveza komunista iz svog sela poslati da "završe" Rudarski fakultet i kojima je prvi radni staž bio direktorski. Rezultat njihovog rada imamo prilike da vidimo sada na kolubarskim kopovima. Čak se i ovom članku kaže da sporo napreduju sa odbranom od podzemnih voda, mnogo sporije nego na kopu "Drmno" u Kostolcu. A zašto? Zato što je Kolubara velika reka i zato što je nije trebalo premeštati.
Na naslovnoj strani glasila broj 1064 od 25. novembra 2009. je slika protočnog jezera kroz koje se usmerava novi tok reke Kolubare.
Na 7. strani tog broja Nebojša Ćeran, tadašnji generalni direktor RB "Kolubara" izjavljuje:
"...Nakon dve godine od početka radova na ogromnom hidro-geološkom i građevinskom poduhvatu, izmeštanju toka reke Kolubare i izgradnji jezera, koje je trajalo od proleća 2005. do septembra 2007. godine, stekli su se uslovi za početak radova za otvaranje novog kopa koji će imati veliki značaj za stabilnost elektro-energetskog sistema Srbije i regiona"...
Dalje se navodi:
"...Živojin Jovanović (dir.površinskih kopova) je sa vidikovca iznad novog kopa "Veliki Crljeni" brojnim gostima pokazao trasu napredovanja tamnavskih kopova i novi tok izmeštene reke (Kolubare), ne skrivajući zadovoljstvo što je kompletan posao organizacije rada bagera "glodar 2" i površinske eksploatacije lignita na "Velikim Crljenima" obavljen za samo 7 dana".
Čudi da se o jednom tako velikom projektu govori samo u malim naznakama a da mu se ne posvećuje dovljno medijske pažnje godinama u ovom propagandnom glasilu, nego se samo u malim člancima pojavi da je reka Kolubara izmeštena, kao da se radi o potoku.
Pritom se kriju tehnički detalji projekta i zašto je morala da se izmešta reka da bi se proširili kopovi. Takođe, ne da je začuđujuće već je i alarmantno zašto se kad se projekat radi i planira godinama, žurilo da se za samo sedam dana bageri postave na nove lokacije na kopu "Veliki Crljeni"?
Stiče se utisak da se nešto prikriva kad se toliko žuri. Šta se prikriva jasno se vidi iz malog teksta uokvirenog zelenom bojom na strani 22. istog broja glasila pod naslovom "Hipodrom umesto odlagališta":
"...Izaslanik firme International Racecourse Management iz britanskog Donkastera Mark Keršou, posetio je 13. novembra (2009.), prostor nekadašnjeg odlagališta kopa 'Tamnava istočno polje', nakon čega je u opštini o mogućnostima izgradnje hipodroma razgovarao sa predstavnicima GO Lazarevac, RB Kolubara i udruženjima građana.
Kao direktor hipodroma u južnom Velsu, na mestu nekadašnjeg površinskog kopa, Keršou je rekao da ima predstavu o projektu, te da će njegovu realizaciju razmotriti po povratku u Veliku Britaniju. Naglašavajući da će sportski objekat na mestu rekultivisanog zemljišta biti deo velikog kompleksa buduće rekreativne zone, koja je već ušla u prostorne i urbanističke planove, predsednik Gradske opštine Lazarevac Branko Borić je kazao:
'...Kako će hipodrom u Beogradu prestati da radi, na ovom prostoru neće biti objekata te vrste, pa će naš onda prevazići značaj Lazarevca i regiona, a i države. Nadamo se da će opština i RB Kolubara kao nosioci ovog projekta, uz pomoć Grada Beograda i udruženja građana kao inicijatora, dovesti do realizacije ove zamisli.
Kako je na konferenciji za novinare posle sastanka rečeno, izgradnjom hipodroma u zoni protočnog jezera otvorilo bi se stotinak radnih mesta, ostvario bi se veliki promet ljudi i novca i stvorila bi se mogućnost uključivanja stranog partnerstva ili organizacije u funkcionisanju objekta, poljoprivredni proizvođači bi mogli da proizvode hranu za konje, a objekti hipodroma bi se mogli koristiti i za druge aktivnosti'...".
Konačno kroz ovaj tekst dolazimo do motiva za izmeštanje reke Kolubare, pravljenja veštačke vodene akumulacije protočnog jezera i dugogodišnjeg angažovanja Kolubarine mehanizacije na ravnanju platoa koje obuhvata hektare oko protočnog jezera reke Kolubare: tajkuni sa opljačkanim novcem iz rudarskog basena planiraju da naprave hipodrom! To su ta "udruženja građana".
Kao što se iz teksta vidi neće samo da naprave hipodrom, već i hotele, kazina, kupleraje i sve prateće objekte koje ima jedan svetski resort. Zloupotrebili su državne fondove da suprotno zdravom razumu izmeste veliku reku Kolubaru i naprave veštačko jezero, pri tom nepoštujući plan i projekat, što je dovelo do poplava u maju 2014.godine.
Zatim su zloupotrebili državne fondove i uzeli kredite u ime RB "Kolubara" da urade rekultivaciju zemljišta na starom odlagalištu i tu naprave ravnicu kao u Vojvodini, na kojoj će nicati hoteli, kazina i kupleraji. Dalje su tu zemlju rekultivisanu od novca države Srbije i kredita koji je uzela RB "Kolubara" preknjižili u vlasništvo Gradske opštine Lazarevac, koja bi trebalo da zemlju pokloni dalje tajkunima, koji su raznim zloupotrebama u RB "Kolubari" državu i firmu oštetili za preko 300 miliona evra.
Tajkuni će opljačkani novac uložiti u izgradnju ekskluzivnog hotelskog kompleksa i hipodroma. Svojim nemarom prema prirodi i proizvodnim kapacitetima RB "Kolubara" svi koji su u ovome učestovali odgovorni su za majsku poplavu kolubarskih kopova.
Da bi se stekao utisak kolika je materijalna šteta od poplave treba samo pročitati tabelu "Planirana investiciona sredstva" objavljenu u glasilu broj 1073 od 25.avgusta 2010. gde stoji: PK "Tamnava zapadno polje" završetak investicione izgradnje: 228,7 miliona evra, PK "Veliki Crljeni" zamenski kop za PK "Tamnava Istok": 63,9 miliona evra. Oba ova kopa su sad pod vodom, etaže su im poplavljene, a tlo je postalo rastresito, tako da bageri više po njima neće moći da nastupaju.
Pošto se isuši voda tu neće više moći da se kopa, jer je kompletna infrastruktura kopa uništena, tako da će posao morati da se planira ispočetka. Kada se sabere ukupna šteta na ovim kopovima je 292,6 miliona evra, koliko je objavljeno da je uloženo u ova dva kopa. Tu treba dodati i 77 miliona za uzeti kredit od KfW Banke i EBRD, koliko je uzeto za mehanizaciju na kopu "Tamnava zapadno polje". To je podatak koji su takođe zvanično objavili u glasilu broj 1064 od 25.novembra 2009. u tekstu: "Proširenje površinskog kopa Tamnava zapad u završnici". Znači, ukupna šteta od poplava u RB Kolubari iznosi: 369,6 miliona evra.
Svojevremeno su pronašli i dodatni sistem za izvlačenje novca iz RB kako bi oni koji nisu stigli da napljačkaju dovoljno na zakupu mašina i zapošljavanju mogli da učestvuju u izgradnji luksuznog odmarališta sa hipodromom. Goran Perišić, šef kabineta kod tri generalna direktora započeo je "Projekat industrijskog turizma" kroz koji RB učestvuje na raznim turističkim sajmovima plaćajući velike kotizacije i dva puta godišnje dovodi neke babe i dede da razgledaju bagere, za organizaciju čega, uzima velike pare od RB. Sa tim kapitalom i on će ostvariti svoju želju da konačno ima kupleraj u svom vlasništvu na jezeru, pošto je to biznis u koji se najbolje razume.
Pored imena svih izvršilaca ovog plana za izgradnju jezera, hipodroma i hotelskog kompleksa, koji je u maju 2014.godine rezultirao poplavom naseljenih mesta u regionu Lazarevca i uništenjem proizvodnih kapaciteta RB "Kolubara", neizostavno moramo pomenuti ime arhitekte ovog zločina. Potope, ime ti je: Vladan Radovanović!
Ovaj znameniti član Socijalističke partije Srbije (SPS) je u svojstvu tehničkog direktora Površinskih kopova sprovodio ovo zlo. Zatim je od strane Nebojše Ćerana, unapređen u zamenika generalnog direktora RB, sa koje je pozicije nastavio da rukovodi ovim fatalnim projektom. Za malverzacije sa mašinama u RB je odležao neko vreme u istrazi u CZ. Odmah po izlasku iz istrage dobio je od novog rukovodstva RB, visoko radno mesto projekt menadžera, sa šestocifrenom platom i privilegijama: auto sa vozačem i mali auto za privatnu upotrebu. Na tom radnom mestu je i dan danas.
Gde su i šta rade ostali vinovnici ovog zločina?
Slobodan Marković je bio kod Nebojše Ćerana zamenik generalnog direktora, kada je Vladan Radovanović pao u tamnicu. Danas je izvršni direktor RB, takođe sa šestocifrenom platom i velikim privilegijama kakve i dolikuju trećem čoveku RB.
Milivoje Nikolić je tehnički direktor RB, sa istim privilegijama kao i ostali, s tim što je sina postavio za šefa svih magacina "Kolubare", gde se bavi više magacionerkama, nego magacinima. Živojin Jovanović je 2011.god. posle dva dana u istrazi u CZ, pušten na slobodu i odmah je postavljen za koordinatora za proizvodnju uglja, sa malo manjom platom i privilegijama, koje je imao kao direktor površinskih kopova. Na istom mestu je i danas. Branko Borić više nije predsednik Gradske opštine Lazarevac, ali je abnormalno bogat čovek, koji uživa u nepošteno stečenom bogatstvu. Goran Perišić je i danas šef kabineta generalnog direktora RB.
Natrag