Likovi i senke

Perina mera

M. Hadžić

Najamnik je ograničen najamninom, stara je Marksova misao. Nju potvrđuje i slučaj Petra Lukovića, nekadašnje novinarske perjanice demokratske Srbije, koji je, po ko zna koji put, prodao svoju dušu đavolu. Prihvatio je još jednu najamninu, na neodređeno vreme (dok traje ovaj režim), samo da bi nekako opstao u brlogu u kome radosno pliva, zarad malo hrane, pića, cigara i nešto para.

Luković je mašinski inženjer koji se u novinarstvu bavio muzičkom scenom nekadašnje Jugoslavije. Kad je ponestalo para u muzici, počeo je da radi kod zadušne babe, Sonje Biserko, u Helsinškom odboru za ljudska prava. Radio je, za dobre pare, na ruženju svih Srba na svetu. Išlo mu je od ruke. Što je bilo više para, to je Pera bio manje Srbin. Družio se, neizbežno, sa alkoholom. Kad god bi primao svoju crkavicu, uvek mu se našlo za "još litar jedan".

Kad je i kod Sonje Biserko ponestalo apanaže, napustio je svoju dobrotvorku i krenuo "trbuhom za kruhom". No, kruha je bilo sve manje, a stomak zavijao sve više. Onda mu je došla ponuda koju nikako nije mogao da odbije...

U magli alkoholnih isparenja, kao pravom očajniku, ukazao mu se lik Aleksandra Vučića. Mada Radikale nije mogao očima da vidi, spontano je ispružio ruku. Danas redovno dobija lanč-paket i u njemu flašu vinjaka, dve pakle cigara, dve sardine, ljutu papriku, pola hleba i dvesta grama čvaraka, da lakše preživi svetsku krizu i Vučićeve ekonomske mere.

Njegova tužna, podanička dnevnica, nikad nije bila manja, ali, Pera nikad nije bio srećniji! Vode ga sa televizije na televiziju, pokazuju ga narodu kao mečku Božanu, a on na sva usta hvaleći Velikog Vođu, ističe njegov EU(ropski) put i poziva sve Srbe da krenu za njim, kao Maovi Kinezi, na Veliki marš. Pa, ko preživi!

Perin sunovrat je bio neizbežan. Budući da je kao težak zavisnik od oštrog pića bio sklon da smekša koliko god treba, bilo ga je lako ubediti da Vučić ide zvezdanim stazama. Pera ionako, od ranog jutra, vidi sve zvezde! Kad mu se smrkne, predveče, odvedu ga na Pink, gde pod reflektorima doživi prosvetljenje. Pre ulaska, obavezno mu sipaju Rubinov vinjak u širokoj čaši bez leda. Bio je Pera nekada na listama partija, drugova Čede i Čanka. Za šta god se uhvatio, sve se osušilo. Bilo bi dobro da tako bude i ovaj put. Većina novinara koji danas mrače medijsko nebo Srbije, kopija su Petra Lukovića.