Zrenjanin

Gradski parlament ubijen novim nazadnjačkim poslovnikom o radu

Zajahani, a zahvalni

Uhapsiti vlast u Zrenjaninu nije najoriginalnija nazadnjačka „veština". Pohapsiti usput sve živo, sugrađane, institucije, zakon, vredno je pažnje psihijatara. Dosadašnji poslovnik o radu gradskog parlamenta, „nije po volji" ovdašnjih vlasnika vlasti, pa je na „jubilarnoj", petoj po redu vanrednoj skupštini izglasano, da odbornici nemaju prava na repliku, niti na bilo kakav komentar tokom zasedanja. Odbornicima (opozicije) se velikodušno dozvoljava ćutanje,udisanje vazduha, konzumiranje vode iz flašice, pišanje po potrebi, uz poželjno aplaudiranje izglasanim odlukama, koje, najblaže rečeno, nemaju blage veze sa mozgom.

Zoltan Horvat

Plati, beži ili ratuj

Nije fašizam, u Zrenjaninu je na delu idiotizam obesnih vlasnika centra Banata, gde po baroknoj sali gradske skupštine leti telepromtovani vazduplohov. Bedu i očaj polunepismenih dželata vlasti, ne spašava ni nova predsednica skupštine prim. dr Eleonora Marjanović. SPS dama zalutala u svet politikanskog bluda i razvrata, ne sprečava ostvarivanje ličnih interesa malih ljudi ogromnih apetita. Telepromtovan tok zasedanja iz susedne kancelarije budno prati Regionalni Isus. Može li ozakonjeni lopov u gradsko veće? Naravno da može, al, ne može rebalans budžeta. To je već neobavezujuća stvar za tra-la-la društvo iz ovdašnje Javne kuće.

Šta još ima novo kod ovdašnjih uterivača nazadnjaštva? Ima šurnajs komisija. Jedna je i za planiranje, al da se ubiješ, ne zna se ko, šta, kad, kako i zašto se nešto planira. Nekolicina podobnih pajtosa i pajtoskinja koji se motaju po komisijama, dobija pare za učešće i u planiranju ničega.

Zafalilo i prave garderobe za članove obezbeđenja Javne kuće, pa je Žana Šahović, načelnica finansija, odvela društvo u butik supruge šefa kabineta gradonačelnika.

Pazarile se košulje, pantalone, gaće nisu kupovane, al se načelnici svidela jedna od firmiranih torbi. Popisan je i „višak" košulja, taman u visini cene torbice, ko stvorene za mondenske šetnje. Veličanstveni radovi na relaciji Javna kuća - butik, proširuju se i na „dežurne" restorane, gde recimo nazadnjački bos dođe kod gazde, kaže mu: piši fakturu Javnoj kući za ugostiteljsku uslugu u iznosu od 100, 200, 300...Ma, piši kol'ko 'oćeš hiljadarki, al' mi daj, om'a, pedeset posto keša!

„Teška" su ovo vremena za nosioce vlasti, treba na pravi način „ćapati živu lovu". Ima tu prostora da se „šiljne" iz gradske kase više stotina hiljadarki i kobasičarskim društvima. Njima do miliončeta godišnje, a ratnim vojnim invalidima i porodicama palih boraca, sramotna NULA. Njih 292 na teritoriji opštine Zrenjanin, više od tri godine, na sve legitimne i legalne načine pokušava da „iskamči" bar 1,5 miliona dinara godišnje iz sredstava koja se lako obezbeđuju za pojedine nazadnjačke lelemude...Ali, kako ovdašnji nadležni Guzonja da saopšti jadnima, bednima i poniženima dobar 20 posto mora ići u njegov džep. „Nema srca" da im kaže, niko od njih mu ništa od šuški ne nudi, pa, nije valjda lud da trajno osakaćenima i trajno oštećenim dušama, bespovratno ponudi pun iznos koji po slovu zakona odavno zaslužuju (u većini gradova Srbije lokalne samouprave izdvajaju sredstva za RVI i porodice palih boraca).

Sramota, beda i poniženje okupirali su Zrenjanin. Sem centra grada koji se uređuje parama koje će naredne decenije „krvavo"otplaćivati svi sugrađani, svečano se otvaraju saobraćajne okretnice u gradu. Špalir Guzonja, crvene trake, makaze, aplauzi, desetak dežurnih lokalnih tabadžija u dresovima nazadnjaka u slučaju da nešto pođe naopako...milina.

Nešto manje miline ima na skupovima malih partija. SDP Rasima Ljajića, održao pre neki dan promociju u sali Cineme. Bio lično gosn' Rasim, samo je on još trebao Zrenjaninu,pa sa govornice zagrmeo: "...Vidite li prijatelji, koliko nas SDP ima u Vojvodini, ovako je na svakom skupu u svakom gradu...". Ako računamo pedesetak članova nove stranke, tridesetak domaćih gostiju predvođenih neizbežnim Regionalnim Isusom, i dežurnim stranačkim putnicima iz 4 pristigla autobusa, sala sa 220 sedišta, bila je dupke puna.

Regionalni se, naravno, obratio skupu biranim rečima i pobrao veliki aplauz...Naš Vođa će za sve nas, uraditi sve, bolji život nam ne gine...O sopstvenom i učinku kradljivaca vlasti u Zrenjaninu, nije smeo da kaže ni reč. Prokleto srebroljublje zalutalih poluinteligenata u vlast, nije ga sramota, naprotiv, dokrajčilo je centar Banata.

Gruja - predsednik rada na crno

Šta sve može, kad se ne može iz korumpirane kože, govori slučaj, u sindikalnim pesmama već opevane legende Milana Grujića - Gruje (63), predsednika Granskog samostalnog sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti. Gruja Sindikale, nije samo gazda strahovlade armiji od preko 50 hiljada zaposlenih članova sa godišnjim uplatama članarine od po 5 hiljada, i nije samo član Republičkog PIO Fonda sa, takođe zavidnom apanažom.„Stoički" podnosi i poverenje Ljubisava Orbovića, predsednika Samostalnog sindikata Srbije, koji mu je već namenio funkciju potpredsednika. Gruja Sindikale ima i titulu Počasnog predsednika rada na crno.

Samozvani sindikalni gazda strahovlade koji je 2010. godine za 24 časa zaboravio da je izabran da zastupa interese sindikalaca, sagradio je imperiju poslušnika, gde uvodi i rad na crno, iako se formalno zakleo na iskorenjivanje istog.

Dejan Vijanić, lični Grujin šofer ili ko zna šta sve još ne, najzad je dolijao u beogradskoj centrali sindikata kao radnik na crno. Do sada se vešto krio po zgradi od inspekcijskih službi, ali je visprena inspektorka rada uspela da ga zatekne u jednoj od kancelarija na trećem spratu. Nesretni Dejo, crno čedo Grujino, uspeo je da umakne sjurivši se kroz vrata, nakon čega je napisana prijava adresirana na ime i prezime osionog sindikalnog gazde.

Pukla je i javna bruka, najzad, pa će Gruja sledećih dana morati da objasni nadležnima kako je radnika na crno isplaćivao u kešu iz fonda za pomoć članovima sindikata.

Spisak protivzakonitih radnji obesnog Gruje Sindikale je poduži. Obožava direktno potčinjene mu poltrone, pa je tim povodom, protivno regulativnoj proceduri, samoinicijativno i bez glasanja, izabrao Aleksandra Acu Ilića za, novog-starog sekretara Republičkog odbora. Aca je idealan saradnik, sve vidi a ne vidi, sve čuje a ne čuje, njemu lepo, omilila su mu se i sindikalna putovanja po belom svetu do EU centrala, poput Brisela. Gruja Sindikale javno kaže da ne zna za devizni račun sindikata, ali je redovan na deviznoj blagajni pre mnogobrojnih putešestvija.

Branislav Jovanović je takođe provereni Grujin saradnik. Kolekcionar fiskalnih računa je „izvidnica" svog šefa po atraktivnim odmaralištima, poput Čanja, gde je glavni snimač terena za višednevne sindikalne igre bez granica. Usput, ne zaboravlja da naplati duple dnevnice od sindikata i od JKP Beogradska groblja gde se vodi kao zaposlen.

Omiljeni Grujin sindikalni faktor bez kojeg se ne može je i Milorad Kotur, smenjeni novosadski predsednik sindikata komunalaca Vojvodine. Na ino-putovanja vodi i svoju suprugu. Idealna je za druženje sa Grujinom suprugom po šopinzima i ostalim neodložnim sindikalnim poslovima.

Mister Kotur je bivši radnik novosadskog JKP Vodovoda, gde je ne tako davno, uzeo 1,7 miliona dinara otpremnine i 2,5 miliona na ime vansudskog poravnanja. Uz „malu pomoć" Gruje, ponovo se samozaposlio u Granskom sindikatu, čime su zagarantovani novi šopinzi njihovih supruga. Kotur ima i idealne pajtose po uzimanju otpremnina, poput Zorana Zokija Radosavljevića. Zoki uzeo milione iz novosadske JKP Tržnice, otišao u penziju, ali je ostao na, miloj mu i ničim izazvanoj funkciji predsednika Regionalnog odbora sindikata u Novom Sadu.

Pelješenje sindikalne kase ide i do Stokholma, gde se obesno društvo raskalašno zaj... na račun blentavih sindikalista. Kada pitate sindikaliste sa uredno plaćenim članarima zašto trpe takve zle gospodare poput Gruje, svaki treći će reći da mu je obećano (na kukovo leto) hitno zapošljavanje deteta. Ako ništa drugo, bar se od neispunjenih obećanja može živeti i nadati se da bar jedan od stotinu korumpirukovodilaca može stati iza svojih reči.

Kao pasioniranog ljubitelja lepih automobila, od Audija A4, u vlasništvu sindikata vrednog 33 hiljade evra, Gruju Sindikalea možeš odvojiti samo puškom. Neki sindikalci nižeg ranga, „usudili" se da za jedno putovanje traže „njegov" Audi za prevoz, nakon čega je iz Grujine kancelarije usledio kratak odgovor, sikter, sindikalna boranijo. Sindikalni Audi je isključivo, i samo njegovo „vlasništvo" overeno njegovim potpisom, koje mora da mu je na raspolaganju 24 časa dnevno.

„Penzionerska" strategija borbe za sindikalna prava je idealna za vlast u Srbiji. Usled brojnih zloupotreba, korumpirani sindikalni vrh je provereni „partner" vlasti. Nakon surovog i napornog sindikalnog rukovođenja, odmor je neophodan u sindikalnom hotelu u Vrnjačkoj Banji. Običnom sindikalcu je zabranjen ulazak u ovaj sindikalni raj, jer bi se izgubio u sjaju i luksuzu u kojem isključivo uživaju Orbović, Gruja i još nekolicina. Gruja Sindikale, s vremena na vreme, stigne i do svoje kasarne, tačnije porodične kućerine koja je nikla nakon samo dve godine njegovog predsednikovanja. Četiri kupatila po spratovima i suterenima, imaju duplo više kvadrata od stana od 46 kvadrata, iz kojeg je glava četvoročlane porodice krenula u enormno lično bogaćenje.

Nakon posete inspektorke rada i aktiviranja krivičnih prijava zbog ofiranog kriminala i čerupanja sindikalne kase, Gruji se smeši „sigurna kuća", zatvor, u kojem bi takođe mogao pronaći, topao, ugodan i siguran smeštaj. Naravno, u garderobi prugaste opreme, bez ličnih statusnih simbola, markiranih belih pantalonica, cipelica grandmode, i tašnice od krokodilske kože.