Na licu mesta

Žagubica: nasilje lokalne policije nad čovekom koji nije počinio nikakvo krivično delo

Batine zbog lažne prijave

Opština Žagubica u istočnoj Srbiji je mala, pa se svi u njoj poznaju. Znaju se i sve tajne koje bi neko hteo da sakrije. Zna se tako da je predsednik opštine bivši (a možda i sadašnji) makro i diler falsifikovanih deviza koji nikada nije odgovarao. Umesto njega policija hapsi nedužne žitelje i to samo zato da bi im otela legalnu imovinu.

M. Hadžić

Žagubica je opština u istočnoj Srbiji, na gornjem toku reke Mlave. U njoj živi 12.737 ljudi, od kojih je samo 1.867 zaposleno, a 1.410 pohađa školu. Ostali se ili bave poljoprivredom i nekako sastavljaju kraj sa krajem, ili su pobegli trbuhom za kruhom.

Još osamdesetih godina prošlog veka opština je imala više od 20.000 žitelja, a onda dolazi demografski sunovrat, pa je broj stanovnika za samo četvrt veka prepolovljen.

Na vlasti u Žagubici je koalicija SPS-SNS, a predsednik opštine je Safet Pavlović, raniji vlasnik noćnog kluba u tom mestu u kome su radile devojke iz Ukrajine, Rumunije i Moldavije. Bio je dva puta privođen: jednom zbog posredovanja u prostituciji, a devedesetih i zbog falsifikovanja deviza i dokumenata. Nijedan od ovih postupaka nije okončan osuđujućom presudom, jer je Safet uvek uspevao da se nagodi sa tužilaštvom, pa su umesto njega na robiju išli oni koji su imali tu nesreću da on zna čime se oni bave.

Posle je Pavlović pomoću tako zarađenih para „oprao" svoju biografiju, kao veliki plus mu je uzeto i to što je sarađivao sa policijom na otkrivanju tuđih krivičnih dela, pa je preko SPS-a dogurao i do predsednika opštine.

Drugi stanovnici Žagubice nemaju tu sreću da su policija i pravosuđe prema njima blagonakloni. Naprotiv, oni ni krivi ni dužni ispaštaju...

Ratko Milojković je jedan običan žitelj Žagubice koji je imao nesreću da neko preko njega želi da se dodvori policiji. Ratko ni do dan danas nije uspeo da sazna ko ga je prijavio da u svojoj kući navodno ima ilegalno oružje, ali mu je ta lažna, neosnovana prijava, zagorčala život...

Odmah nakon prijave, pripadnici mesno nadležne policijske stanice su tražili od Osnovnog suda u Požarevcu, sudska jedinica Petrovac na Mlavi, da im se izda naredba za pretres prostorija, koju im 21. juna 2013. izdaje dežurni istražni sudija Bane Marinković. Pretres je izvršen 25. juna.

Prvo su dve patrole policije upale u kuću Milojkovića u ulici Obilićevoj u Žagubici. Tamo nisu zatekli Ratka, ali jesu njegovu bolesnu ženu koja im je rekla do joj je muž na imanju izvan Žagubice.

Jedna patrola je otišla da traži Ratka, a druga je ostala da čuva njegovu suprugu kojoj skoro pet sati nisu dozvoljavali da napusti sobu u kojoj je bila i da ode do toaleta. Nisu pristali ni lekara da joj zovu, iako joj je pritisak bio kritično visok.

Na imanju su policajci bez prisustva građana (što je po zakonu obavezno) izvršili pretres pomoćnih prostorija (šupe, ambara, staje i slično), ali nisu ništa našli. Posle toga su se zajedno sa Ratkom vratili u Žagubicu i pretresli njegovu kuću, ali opet bez prisustva drugih svedoka. Tu je policija već nešto i našla: jedan pištolj i jedan lovački karabin. Oružje je, međutim, bilo legalno, odnosno Ratko je za držanje istog imao urednu dozvolu.

Bez obzira na to, policajci su pronađeno oružje odneli, a nisu čak ni izdali potvrdu o oduzimanju predmeta. Tek posle mnogo muka, Ratko je uspeo naknadno da dobije traženu potvrdu, a gde se danas, više od dve godine posle oduzimanja, nalaze pomenuti pištolj i karabin, niko ne zna!

Nesrećni čovek je godinu dana kasnije uspeo da umoli načelnika PS Žagubica Sašu Tufegdžića da mu dostavi zapisnik o izvršenom pretresu. Zanimljivo je da je pretres obavljen 25. juna 2013, a zapisnik je sastavljen tek dan kasnije - 26. juna?! Po zakonu, zapisnik mora da se sačini odmah, na licu mesta i da se jedan primerak da osobi čije su prostorije pretresane.

Kada je Ratko došao u policijsku stanicu da da izjavu, na hodniku ga je bez ikakvog razloga i povoda udario policajac Dejan Cvetković. Posle su mu pretili da odustane od dalje potrage za svojim oružjem.

Kao vrhunac ludila vlasti je opomena koju je Ratku 5. novembra 2014. poslala direktorka Poreske uprave, Filijale Petrovac, Tanja Milanović da plati porez na oružje koje umesto njega koristi ili neko iz policije ili neki kriminalac kome ga je policija prosledila.