Natrag

Uvodnik

(Pr)osudite sami

Smrt gospodina Goluže

Milovan Brkić

U petak, 27. novembra, svečano sam se obukao. Vučićev trbuhozborac Dragan J. Vučićević najavljivao je preko TV Pink-a da će tog dana srpskog premijera ubiti! Prethodno ga je odvraćao da ne ide u Kinu, jer će biti izvršen državni udar!

Meni su godile Vučkove prognoze. Iskreno sam se nadao da će se, konačno, i ostvariti. Iako je Vođa tumarao po Kini, i najavio povratak u petak popodne, obukao sam nove, zimske gaće, debele čarape, potkošulju, potkresao sam bradu...Velim, za svaki slučaj, ako Vođu smaknu, znam da će me zatvoriti, kao i kada su ubili Đinđića, a ćelije su hladne. Napamet sam naučio Oskarovu pesmu ćelija - Ćelija smradna, ćelija gadna, o majko, majko draga...Ali, nekako mi u srcu drago. Samo neka ode.

Od kada je izabran za prvog potpredsednika Vlade Srbije, Aleksandra Vučića su streljali najmanje osamdeset sedam puta. ''Bliži mi se kraj'', ''Znam da sam gotov'',- najavljivao je premijer, ponosan što će se to desiti, jer on sa svog puta neće skrenuti. Najmanje jednom nedeljno, Informer i Vučićeva Velika propaganda laži, nudili su njegovu glavu. Evo, samo što ga ne smaknu.

Živko Nikolić, legendarni reditelj, snimio je film Smrt gospodina Goluže, po noveli Branimira Šćepanovića.

Vučić me neodoljivo podseća na Gospodina Golužu, koji se našalio da će se ubiti. Svi, u očekivanju njegove smrti, ugađaju mu, ispunjavaju sve njegove želje, on je glavni u okruženju. Hvaljen, slavljen, poštovan. Svi čekaju sudnji dan, da Gospodin Goluža ode u večna lovišta.

Ali, Gospodin Goluža se samo šalio. Njemu se živi. A, narod kaže: šala, šala, pa vešala. Narod hoće Golužinu glavu.

Nikada se u istoriji jedne zemlje, nije spekulisalo o smrti predsednika vlade. Nijedan premijer nije uključio svoju Veliku propagandu laži da piše kako je njegov život ugrožen, da mu je glava u torbi, ili na panju, da samo što nije povučen oroz. Nije samo njegov odbrambeni pas-napadač Vučko najavljivao njegovu smrt. I šef njegovog kabineta, Aleksa Jokić, uveravao nas je da bi "Mog Vučka mnogi voleli da vide mrtvog''.

Šta je to i kome, ili Bogu ili narodu, zgrešio Aleksandar Vučić, pa je jagma za njegovom glavom?

"Možda je klao, možda je krao, imao je oči blage'' - sećam se stihova Oskara Daviča. Vučićeva prošlost jeste mutna, sadašnjost još mutnija i krvavija. Iza njega je ostala pustoš. Na dobrom je putu da Srbija zauvek nestane.

Da li je stalno pozivanje na opasnost od Vučićevog smaknuća, deo njegovog ludila i terapije ili je ta sumanuta akcija zamišljena u nekom od centara moći, da ako, konačno, i bude odstreljen, namučeni građani ostanu ravnodušni. ''Konačno mu dođoše glave''.

Sad su 'vake nastale prilike, kaže junačka pesma. Vučić je zajašio, proputovao je belim svetom, grlio se, ljubio, slikao sa svim i svakim, svakom je svašta obećavao. Arapima zemlju, vodu, sela, šume, drugima baze, javna preduzeća. Nudio je radnu snagu svima, kao belo roblje, kao stoku. Ali, karte su se pomešale, Vučić i njegova kamarila su postali smetnja mnogima. Kamen oko vrata, takoreći. Srbija je toliko unesrećena i osiromašena da se može očekivati masovni egzodus u Nemačku, Austriju...Vučić je sve lagao, osmehivao se. Njemu su bili važni sam osmesi Merkleove, stisak ruke Bajdena, susret sa predsednikom Putinom. A po povratku kući on je nastavljao da pljačka, da sve uništava.

Gospodin Goluža je uživao očekujući svoju smrt. Aleksandar Vučić je samo pljačkao. U svakom slučaj, njegov kraj će biti tužan.

www.milovanbrkic.com

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane