Trovanje

Zbog uvozne mafije i njihovih profita, građane Srbije hrane i stočnom hranom

Još samo rogove da nam stave

Građani Srbije jedu hleb od trećerazredne pšenice koja se u Americi koristi kao stočna hrana. Istovremeno, režimski tajkun Miodrag Kostić, pre nedelju dana "ovenčan" nagradom za najboljeg preduzetnika, masovno prodaje genetski modifikovano seme kompanije Monsanto, dok Petar Matijević tuguje zbog zabrane mešanja kancerogenog MSM-a u kobasice dok se istovremeno priprema da nas truje preradom mesnog otpada koji će njegova zloglasna firma da proizvodi na veliko. Ima li spasa Srbiji od trovača ovakvog kalibra?

Vuk Stanić

Deo kompanije tajkuna Miroslava Miškovića, "Delta Agrar", pravi brašno od pšenice koju grčki privrednici smatraju stočnom hranom, jer se takva pšenica u Americi koristi u svrhe prehrane stoke!

Jedan vojvođanski komercijalista, čije je ime poznato redakciji, nedavno je pokušao da napravi posao izvoza srpskog brašna u Grčku, da bi nu na sastanku Grčki pekari saopštili: "...Iz Srbije hoćemo da uvezemo žito, ali samo vaše autohtone sorte, na primer, one koje je razvijao Insitut u Novom Sadu, što se kukuruza tiče interesuje nas seme i plodovi instituta za kukuruz. To su proizvodi koje pratimo godinama i znamo da su kvalitetni. Vaše brašno nas ne interesuje, jer znamo da ga vi u Srbiji pravite od uvozne pšenice umesto od domaćih sorti. Ta pšenica koju vi sejete u Srbiji i koristite za proizvodnju hleba u Grčkoj se koristi isključivo kao stočna hrana...".

On se na sastanku složio sa svim što su mu rekli, a potom se pravdao da je jedan od glavnih krivaca za ovakvo stanje kompanija Delta agrar, koja uporno uslovljava poljoprivrednike koji sa njima sarađuju, da uzimaju njihovo seme.

Ali, svako onaj ko sklopi pogodbu sa Deltom, pod hipoteku mora da stavi kuću, druge nepokretnosti i mehanizaciju. Zauzvrat dobija pravo da seme plati kasnije. Ne samo seme, već đubrivo, i naftu ako su mu potrebni.

Ipak, to kasnije plaćanje za seljaka koji je sa njima sklopio dogovor, znači da će seme i đubrivo platiti duplo više od cene koja važi na tržištu! A, ako mu se ne sviđa, privatni izvršioci Delte prodaće njegovu kuću, traktor i postaće vlasnici njegove zemlje! Iz navedenog primera je jasno da je osnovna delatnost Delta agrara, ne ratarstvo već zelenašenje.

Istina, stručnjaci iz Delte uvek naprave računicu da poljoprivrednik na kraju nešto zaradi, ali da zarada bude tolika da opet nema dovoljno da sam kupi kvalitetna semena, naftu i đubrivo, već da mora opet njima da se obrati.

Njihovi stručnjaci jednostavno sednu izračunaju koliki će poljoprivrednik imati prinos po hektaru, pa u skladu sa time odrede i cene semena i đubriva sa kojima se može preživeti taman do sledeće sezone. Slučaj koji smo mi pratili, govori u prilog ovakvim navodima. jedan proizvođač, iako je imao veze preko rođaka u Grčkoj, nije mogao da proda ništa jer je u pitanju sorta pšenice iz Amerike koja se svuda u svetu smatra stočnom hranom.

Svuda osim u Srbiji, takvu sortu za proizvodnju hleba takođe niko neće da otkupi osim ako sa nema monopolski dogovor. Takav dogovor Mišković je odavno postigao sa Zoranom Drakulićem čija je firma Ist point bila vlasnik Beogradske pekarske industrije. Naime, Drakulić je pre nekoliko godina izašao iz agro biznisa, ali se novi vlasnik CHS pridržava starog dogovora.

Zbog Delte uništen IMT i IMR

Kako istraživanje Tabloida pokazuje, pšenica i kukuruz nisu i jedini biznis gde se Mišković bogati na štetu Srpske ekonomije. Njegova firma "Delta agrar" je uvoznik stranih traktora i priključnih vozila, zbog čega su Deltini vlasnici i menadžeri tražili da se po svaku cenu ugase fabrike IMT i IMR.

Predsednik Vlade Srbije, Aleksandar Vučić, navodno je pokušao u više navrata da se obračuna sa vlasnikom Delta, ali slučaj IMT i IMR pokazuju da je taj sukob farsa za javnost. Vučićeva Vlada, i ministar privrede Željko Sertić, u više navrata su se sastajali sa ljudima iz Delte posle čega je dat nalog direktoru IMR i IMT da hitno obustavi proizvodnju u ove dve fabrike, što je i učinjeno.

Zatvarajući ove dve fabrike na srpskom tržištu se pojavio prostor za prodaju 400.000 traktora, priključnih vozila i drugih poljoprivrednih mašina koje uvoze Miroslav Mišković i drugi iz kluba privrednika u Šekspirovoj ulici.

Prema prostoj računici, vrednost tog posla je 12 milijardi evra u narednih deset godina. Najveći deo novca koji će se zaraditi iz tog posla otići će u naravno u džepove vlasnika "Delte".

Kada se te činjenice sagledaju i tome pridoda da nijedan Vučićev ministar nikada nije poslao kontrolu u "Delta agrar", otvara sa pitanje da li se možda Vučićev politički poduhvat finansira i iz tih izvora? Čvrstih dokaza za sada nema indicije su tu. Rasprava o tome koliko "dobrih" poslova će "Delta agrar " realizovati u ovoj godini nedavno je vođena u centrali Delte, i tada se došlo do zaključka da dobri poslovi tek dolaze, ali da možda neće stići na vreme, jer je sistem Delte prezadužen i trenutno je u minusu 220 miliona evra. Od te sume samo NLB banci se duguje 80 miliona evra. Kao čovek koji treba da reorganizuje ceo Deltin sistem da opet bude rentabilan odabran je bivši viceguverner Dejan Simić, javnosti poznat iz afere kofer, u kojoj se spominjalo i ime aktuelnog ministra spoljnih poslova Ivice Dačića.

Kako izbeći Kostića

Interesantno je pomenuti i to kako je sagovornik Tabloida pomenut na početku ovog teksta odgovorio na pitanje zašto posao ne sklopi sa nekim drugim tajkunom, poput Nicovića, Matijevića, Kostića ili možda sa kompanijom Viktorija grupa.

"...Što se Miodraga Kostića tiče, njegov MK je generalni distributer Monsantovog semena, pa ja lično imam skepsu da je možda u pitanju genetski modifikovano seme", kaže on. Navodi i da je siguran da plod takvog semena bez obzira šta piše na kutiji, ne bi bilo lako prodati u inostranstvu. Ipak, kao glavni razlog zbog kojeg nikada ne bi poslovao sa Kostićem navodi i činjenicu da je Kostić na najgorem glasu kad je njegov moral u pitanju, kao i neke njegove intimne nastranosti.

Konačno, javna je tajna da se Kostić, kao i drugi tajkuni u Srbiji, uglavnom bogati na štetu države i naroda, a uvozna semena koja on prodaje seljacima takođe su u svetu na lošem glasu. Ista je priča i sa Petrom Matijevićem...Srpski agrar je na žalost postao mesto gde danas tajkuni kao nekada predratni kulaci deru narodu kožu sa leđa. O tome koliko su bahati govori i nedavni upad tajkunske družine u kabinet predsednika Vlade Aleksandra Vučića.

Vučić u Kini, tajkuni u kabinetu

Predstavnici Neoplante, Karneksa, i Industrije mesa Matijević, upali su nedavno u kabinet predsednika Vlade Aleksandra Vučića pre nekoliko dana zahtevajući od šefa kabineta Ivice Kojića da uvaži interese njihovog "profita"!

-Zašto ste dozvolili novi pravilnik, nezadovoljno su pitali iz ove tajkunske družine, ističući da su očekivali da će uvoz i prodaja mašinski separisanog mesa (MSM) ostati dozvoljena zauvek.

Prošle nedelje, ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine, Snežana Bogosavljević Bošković je pod pritiskom medija i javnosti odlučila da u službeni glasnik pošalje novi pravilnik koji je napisan pre više meseci, a kojim se zabranjuje mešanje MSM-a u mleveno meso i druge mesne proizvode.

Na žalost pravilnik će na snagu stupiti tek prvog januara, što znači da je ministarka, odobrila trovanje naroda do nove godine. Tabloid je u više navrata opisivao kakvo je zlo MSM, ili kako su ga ranije označavali MOM. Ipak, zbog čitalaca koji prvi put čitaju tekstove iz serijala o trovanju hranom podsećamo na najvažnije detalje...

Naime, mašinski separisano meso (MSM), ili mašinski otkošeno meso je smesa koja se sastoji od samlevenih šija, trtica i leđa sa kostima, u kojoj uvek ima ostataka antibiotika, hormona, kokcidiostatika i teških metala. MSM može biti živinski, svinjski, goveđi. Goveđi, je u celom svetu zabranjen zbog bolesti "ludih krava". Svinjski je zabranjen u većini zemalja, a pileći je u EU osim za ljudsku ishranu zabranjen čak i kao hrana za mačke. Pretpostavlja se da je MSM koji je široko prisutan u mesnim prerađevinama u direktnoj vezi sa rastom novo otkrivenih slučajeva tumora u Srbiji. Pre više od godinu dana u Ministarstvu poljoprivrede je formirana grupa za izmenu pravilnika o mesu i mesnim prerađevinama. Taj pravilnik poznat je u narodu kao "Pravilnik smrti".

Eksperti među kojima i doktor veterine Miroslav Stojšić u grupi su morali mesecima da sučeljavaju argumente sa ljudima koje na platnom spisku drže tajkuni. Tajkuni koji zarađuju novac od proizvodnje i uvoza MSM-a. Kada je pravilnik konačno napravljen, ministarka poljoprivrede je mesecima odlagala njegovo stupanje na snagu, a sada je pod pritiskom javnosti, pravilnik izvadila iz fioke, dopisala rečenicu da stupa na snagu prvog januara i poslala ga u Službeni glasnik.

Doktor Stojšić, objašnjavajući da cela nacija sada ima razloga da se raduje, jer je napokon usvojen pravilnik kojim je zabranjeno stavljanje u promet MSM-a, između ostalog kaže: "... Hvala Tabloidu, vi ste započeli raskrinkavanje svih trovača i uporno ste se borili da se tome stane na kraj. Pisali ste u trenutku kada su vrata svih medija za ovu temu bila zatvorena. Hvala bogu, na kraju su i drugi mediji shvatili o kakvom se zlu radi...".

Ni ovaj pravilnik nažalost nije savršen, objašnjava Stojšić, jer su trovači naroda uspeli da se izbore da neke loše stvari i dalje ostanu na snazi.

-Dobro je što je zabranjen MSM, što je smanjen dozvoljen nivo kalcijuma, što je propisano koliko se mesa mora staviti u koji mesni proizvod, ali su se potkrale i rečenice poput one da su pored minimuma životinjskih proteina, dozvoljeni i drugi proteini, priča Stojšić.

Zbog te rečenice, mnogi će smatrati da imaju pravo da dodaju više soje, a manje mesa u pljeskavicu ili viršlu.

Na pitanje da li će sada i dalje hormoni i aditivi biti prisutni u hrani, on kaže da će to i dalje biti problem ali u manjoj meri nego do sada.

-Mi smo pokušali da u ovaj pravilnik unesemo zabranu prisustva hormona i aditiva u mesu, ali je to bilo pravno ne moguće. Ljudi iz Ministarstva zdravlja i drugih vladinih agencija ranije su usvojili listu dozvoljenih aditiva. Na listi je 3000 aditiva među kojima i oni najkancerogeniji. Mi kao radna grupa Ministarstva poljoprivrede nismo imali ingerencije da menjamo takva pravila jer su za to zadužena druga ministarstva, kaže Stojšić i dodaje da će građani imati nešto više sreće kada je prisutnost hormona u pitanju.

Prema njegovim rečima, nivo hormona biće manji u svim proizvodima u kojima je taj nivo bio visok zbog dodavanja MSM-a, kao što su mleveno meso, viršle, kobasice...

-Ipak hormona u mesu ima čak i kada kupite komad bifteka, jer su hormoni prisutni u stočnoj hrani, kaže Stojšić i navodi da nam sada predstoji borba za imenu pravilnika o stočnoj hrani. On kaže da se će on i drugi ljudi iz struke uraditi sve da se zabrani stočna hrana koja sadrži hormone, antibiotike, sedative kao što je to slučaj sa proizvodom koji se prodaje pod nazivom "Sugi". GMO će takođe biti na listi nedozvoljenog u stočnoj hrani, ističe on.

-GMO je već zabranjen, ali bilo bi dobro da se to naglasi i u pravilniku o stočnoj hrani, podseća Stojšić.

Na žalost, sve ovo znači da ćemo kada budemo postigli da hormona nema u domaćem mesu, i dalje imati meso iz uvoza koje je puno hormona. Zbog čega je legitimno razmatrati i zahtev za zabranu uvoza mesa, pre svega pilećeg. Takva zabrana bi domaćim stočarima sigurno dala vetar u leđa da povećaju proizvodnju, a stočarstvo bi postala isplativija grana.

Doktora Stojšića smo pitali i šta je sa pravilnicima o medu, odnosno zbog čega su još na snazi pravilnici kojima je dozvoljeno da u medu budu prisutni antibiotici i teški metali. Ovaj renomirani stručnjak nas obaveštava da je predlog novog pravilnika za med urađen, ali da nažalost taj pravni dokument, baš kao i ranije pravilnik o mesu i mesnim prerađevinama ne može da stupi na snagu jer ne postoji saglasnost različitih centara moći: "...Napisan je, ali ga ne upućuju u Službeni glasnik i svako malo neko pokušava da u njega dopiše nekakve gluposti...".

Prema saznanjima Tabloida, najveći otpor donošenju novog pravilnika pružaju ljudi iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije. Oni poseduju ogromne količine meda koji je lošeg kvaliteta, a koji po sada važećim pravilima mogu da prodaju kao prirodni med. Koliko je njihov med loš i nekvalitetan, govori i činjenica da je iz Evropske unije u Srbiju proteklih godina vraćeno više stotina tona meda.

Iz zemalja EU, med je u Srbiju vraćan iz više razloga. Pre svega zbog prisustva teških metala, antibiotika i pokušaja prodaje industrijskog meda kao prirodnog.

Na žalost, istraživanje Tabloida je pokazalo da je isti med po povratku iz Evropske unije bez problema prodavan u Srbiji. Najgore od svih saznanja do kojih smo došli je da je u vreme dok je Dušan Petrović bio ministar poljoprivrede, država uredno plaćala subvencije za izvoz meda u Evropsku uniju, ali da novac od subvencija izvoznici nisu vraćali državi kada je njihov med vraćan nazad u Srbiju.

Sve ovo bi mogao da bude predmet jedne policijske istrage.

A 1. Državni sekretar u tajnom zagrljaju načelnice za javno zdravlje

Na višednevnom izletu u republici Irskoj, o trošku republike Srbije, otputovali su državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, Danilo Golubović i načelnica za javno zdravlje u istom ministarstvu Tamara Bošković. Na slikama koje je na svom fejsbuk profilu objavio Danilo Golubović, ovo dvoje su u više navrata intimno zagrljeni, lepo se provode po irskim pabovima i posećuju fudbalske utakmice. Razlog putovanja u Irsku bio je seminar koji je organizovala Organizacija za ruralni razvoj.

Članstvo našeg Ministarstva u toj organizaciji košta 30.000 evra godišnje, a troškove putovanja na seminare naših službenika takođe plaća država. Sve ovo znači da za grljenje, intimiziranje i igranje po stolovima u Irskoj država ima novca, dok para nema za subvencije poljoprivrednim proizvođačima.

Prošle godine se na isti način putovalo u Tursku, a za sledeću godinu seminar bi trebalo da se održi u nekoj od zemalja centralne Evrope.

Inače, na seminare Organizacije za ruralni razvoj uvek putuje Danilo Golubović, koji je do sada sa sobom vodio službenika ministarstva Aleksandra Bogunovića. Za putovanje u Irsku, Danilović je odlučio da povede Tamaru Bošković. Boškovićeva je široj javnosti poznata kao jedna od osoba koja je kriva za loš kvalitet meda u Srbiji. Ona je na sednicama u ministarstvu aktivno sprečavala donošenje novog pravilnika o medu, kojim bi se napokon napravila razlika između industrijskog i prirodnog meda. Trenutno se industrijski med koji pčele prave hraneći se fabričkim sirupima prodaje kao prirodni med.

A 2. Prevara u kesi dolara

Kinezi kradu po Srbiji, jer u svojoj zemlji ne smeju. Sledeća žrtva su Kragujevac i cela Šumadija, gde "partneri" sa Dalekog Istoka, kompanija CMEC, planiraju otkup mesa od srpskih domaćina, koje će plaćati obećanjima, ili parama koje su prethodno ukradene srpskim državljanima. Zbog ovakve poslovne politike ne čudi da CMEC uopšte ne posluje u samoj Kini, jer tamo streljaju primaoce mita.

........

Početkom oktobra ove godine srpske vlasti su slavljenički objavile kako će kineska kompanija CMEC za kinesko tržište u Šumadiji otkupljivati 50.000 tona mesa godišnje. Načelnik Šumadijskog okruga Damjan Srejić je medijima tom prilikom prosledio informaciju da je CMEC državna firma "koja ulaže u poljoprivredu po celom svetu". Ta izjava je bila notorna laž ili proizvod njegove neobaveštenosti.

Naime, CMEC je skraćenica od naziva kompanije na engleskom, a koji glasi: "China Machinery Engineering Company"; odnosno u prevodu na srpski: "Kineska Mašinska i Inženjerska Kompanija".

Kompanija je prvenstveno angažovana u svetu u domenu energetike, a do sada je to radila i u Srbiji. Njena delatnost je proizvodnja električne energije, ali je interesantno da nijedan od mnogobrojnih projekata nije izvela u svojoj matičnoj državi, Kini. Ovo uopšte ne čudi kada se zna da su kineski zakoni veoma strogi prema onima koji primaju i daju mito (predviđena je i smrtna kazna koja se često izvršava), a čelnici pomenute kompanije najradije tako zarađuju za život.

Tako je jedan od direktora CMEC-a u Srbiji Džang Zili (Zhang Zili), zadužen za projekte izgradnje, fotografisan krajem avgusta u požarevačkoj piceriji "San Marko" kako oko 13 časova od Dragana Miljkovića prima podebeli koverat napunjen dolarima.

Ovaj novac je bio samo jedna od tranši koje je gospodin Zili dobio kao nagradu što je preduzeću "MD Građevinar Inženjering" iz Niša, koji je bio 400 dana u blokadi, čiji je zastupnik Miljković, omogućio izgradnju betonske baze i dimnjaka za pogon za desumporizaciju u okviru radova na obnovi i proširenju Termoelektrane i kopova (TEKO) "Kostolac".

Dragan Miljković je od ranije poznat organima gonjenja i to od 2011. kada su mediji objavili: "...Istražni sudija Osnovnog suda u Požarevcu pokrenuo je istragu protiv Miroslava Mitkovića(63), savetnika predsednika Privredne komore Srbije, Dragana Miljkovića (49), preduzetnika, Draška Krgovića (38), radnika u toplifikaciji i Marijane Krgović (32) zaposlene u preduzeću 'MDC Komerc' iz Požarevca, zbog osnovane sumnje da su počinili krivično delo zelenaštva."

Ni ova istraga nije Miljkovića dozvala pameti, jer je 2012. tadašnjem direktoru termoelektrane "Kostolac B" Draganu Živiću poklonio stan u Nemanjinoj ulici u Požarevcu, u kome danas žive direktorova ćerka i zet. Stan je bio nagrada za angažovanje Miljkovićevih preduzeća u izgradnji TEKO Kostolac.

Krajem januara ove godine mediji su objavili da je kraju privedena istraga o pljački u TEKO "Kostolac" i izdvojenom preduzeću „Autotransport", vezanim za malverzacije na tenderima vrednim preko milijardu dinara. Jedan od osumnjičenih bio je i Živić, kome se na teret stavljalo lažiranje dokumentacije za javne nabavke za remont i čišćenje transformatora bloka B2 u Drmnu.

Ovo "fino" društvo se okupilo kako bi od građana Srbije ukralo još para.

TEKO "Kostolac" d.o.o. je u stoprocentnom vlasništvu JP "Elektroprivreda Srbije" iz Beograda, a ovo preduzeće je jedini snabdevač strujom domaćinstava u našoj zemlji. Električna energija je nedavno poskupela da bi se finansirali projekti kao što su revitalizacija i proširenje TEKO "Kostolca", odnosno podmićivanje stranih i domaćih mutivoda.

Ti "revitalizacija i proširenje" za sada se svode na potpuno divlju gradnju i uništavanje istorijskih spomenika Srbije.

Na katastarskoj parceli 303 u Kostolcu nikli su: betonska baza, dimnjak i kinesko naselje sa oko 600 stanovnika. Betonska baza je od septembra 2014. isporučivala beton za izgradnju dimnjaka, ali je građevinsku dozvolu dobila tek 25. septembra 2015, a upotrebna dozvola nije nikada izdata. Ista situacija je i sa naseljem za kineske radnike (u okviru koga je do nedavno ilegalno radila i prodavnica), dok dimnjak nema nikakve dozvole.

Sve ovo je izgrađeno u neposrednoj blizini značajnog arheološkog nalazišta "Viminaciuma" i to na prostoru za koji se pretpostavlja da je antička nekropola.

Upravo zbog rada mimo svakog zakona angažovani su kako domaći, tako isto i belosvetski lopovi i hohštapleri. Iz ovog iskustva da se zaključiti da ništa bolje neće proći ni Šumadijski okrug i grad Kragujevac, ako nastave "poslovnu" saradnju sa CMEC-om. Na kraju će samo pojedini funkcioneri imati koristi, dok će troškove snositi narod. Kao i uvek u Srbiji.