Natrag

Tabloid istražuje

U ime čijih interesa već dvanaest godina traje stečajni postupak nad konfekcijom "Beko"?

Hronika planirane likvidacije

Beogradska konfekcija "Beko" u stečaju, na računu u AIK banci poseduju čak 23 miliona evra! Ova firma je tokom prvih godina stečaja namirila sve poverioce koji su u zakonskom roku prijavili svoja potraživanja. I pored svega toga nastavljen je stečajni postupak koji traje već punih dvanaest godina, jer, očigledno, stečajna mafija ne dozvoljava da kompanija ponovo počne da radi...

Vuk Stanić

Sve se više dokaza pojavljuje da je nekada nadaleko čuvena konfekcija "Beko" oterana u lažni stečaj, davnog 12. decembra 2003. godine. Dokazi za ovu tvrdnju postoje, a zna se i da su konstantno izmišljani novi razlozi da bi kompanija ostala u tom statusu.

Tužilaštvu je, kako saznajemo, dostavljeno mnogo informacija o tome da je u pitanju krivično delo lažnog stečaja, a mali akcionari se čude zašto krivični postupak do danas nije pokrenut protiv onih koji su opljačkali ovu beogradsku konfekciju.

Jedan od krivaca zbog kojeg je kompanija sa viškom od 23 miliona evra u stečaju je aktuelni stečajni upravnik Mihajlo Koruga, koji prima platu iz stečajne mase ove firme.

Prošle godine on je pokušao i multimilioneru, Filipu Cepteru da proda prostorije konfekcije "Beko" u Knez Mihajlovoj ulici za samo šest miliona evra, mada one, po donjoj tržišnoj ceni, vrede duplo više, čak 12 miliona evra!

Po Zakonu, sud određuje rok do koga se potraživanja prilikom otvaranja stečaja imaju prijaviti. Sva potraživanja koja su prijavljena na vreme Beko je namirio još 2005 godine. Po istom Zakonu, trebalo je da stečaj bude i okončan, ali upravnici zajedno sa političarima i tajkunima izmišljaju razloge i potraživanja koji nemaju zakonsko utemeljenje, a sve sa ciljem da ovu kompaniju drže u stečaju. Zakonskih osnova nema, ali se stečaj ipak produžava, a samim tim se produžava i spisak onih koji treba da završe u zatvoru, zbog ovakvog mafijanja.

Ovakav dugogodišnji stečajni postupak odgovora onima koji su ispod svake cene prodavali i kupovali lokale konfekcije "Beko" na eksluzivnim lokacijama. Treba podsetiti i na činjenicu da se lokali ove kompanije nalaze se u najboljim gradskim zonama u Srbiji!

Ukoliko država želi da utvrdi celu istinu o lopovluku vezanom za firmu "Beko", policija će morati detaljno da sasluša svih pet stečajnih upravnika koji su vodili stečaj od 2003, godine do danas.

Prvi stečajni upravnik "Beogradske konfekcije Beko" bio je Dragan Dodur. Posle Dodura je došao Dragan Mihajlović, za koga mali akcionari kažu da je na tom mestu ostao svega dva meseca. Pobegao je glavom bez obzira, jer je imao savest i nije hteo da stečaj vodi u skladu sa instrukcijama koje su mu davane, a koje su bile kriminalne.

Njegovo iskreno svedočenje bi pomoglo da se sastavi kompletna slika o tome ko je kada i kako upravljao stečajnom pljačkom ovog preduzeća. Treći stečajni upravnik bila je Spomenka Bilić. Posle Bilićke upravljanje stečajem preuzeo je aktuelni upravnik Mihajlo Koruga.

Stečajni upravnici su menjani jer su se menjali privatizaciono pljačkaški lobiji koji su uticali na rad upravnika. Kada je Srbijom dominirao privatizacioni klan blizak Aleksandru Vlahoviću, u "Beku" je bio njihov čovek. Kada je privredom ove države dominirala grupacija G17 oni su pokušavali da stečaj vode u svom interesu. Isto tako je i ekipa "Cesmekon" koja predstavlja frakciju Demokratske stranke, uticala na pljačku "Beka" u vreme kada su oni bili najjači u državi.

Ipak, "Beko" je preživeo dvanaest godina divljeg stečaja bez da bude likvidiran...

Akcionari "Beka", koje predstavaljaju bivši radnici ove kompanije njih - 4.535, još prošle godine su tražili razrešenje stečajnog upravnika Mihajla Koruge, za koga ističu da ne ispunjava obaveze, ne poštuje zakonske rokove, ali i postupa pristrasno u odnosu na pojedine poverioce.

Udruženje vlasnika akcija "Beko" podnelo je Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU) zahtev za razrešenje stečajnog upravnika Koruge, pozivajući se i na odluku odbora poverilaca iz februara 2014. godine. Na žalost, njihovi zahtevi do danas nisu uvaženi.

Prošle godine je stečajni upravnik uz saglasnost stečajnog sudije i predsednika stečajnog veća prodao prodavnicu "Beko" u beogradskom naselju Železnik i naneo štetu Republici Srbiji, kao vlasniku 40 odsto kapitala i akcionarima vlasnicima 60 odsto imovine i kapitala "Beka".

Šteta je nastupila jer je prodaja urađena u vreme kada su svi poverioci namireni, pa se lokal koji je osnovno sredstvo za rad firme koja se bavi malo prodajom, bio ekonomski neopravdan.

Ovde treba istaći i da je umesto prikupljanja pismenih ponuda, stečajni upravnik odlučio da imovinu prodaju javnim nadmetanjem.

Akcionari kažu da stečajni upravnik vrši promenu načina prodaje nepokretnosti iz viška stečajne mase kako da bi po svaku cenu prodao i najmanju nepokretnost "Beka", posle čega bi maloprodaja koja je osnovna delatnost te firme bila nemoguća čak i kada izađu iz stečaja.

Merkatoru, IDEI, i drugima koji su sada uspostavili monopol na prodaju strane konfekcijske robe u Srbiji ne treba konkurencija, i u njihovom interesu stečajni upravnici su već prodali, više lokacija.

Može se reći da su u interesu uvozničkog lobija, a na štetu "Beka" poteze proteklih 13. godina vukli svih pet ministara pravde svih sedam stečajnih veća, sedam predsednika stečajnih veća, četiri predsednika trgovinskog suda u Beogradu, tri predsednika Višeg Trgovinskog-Privrednog apelacionog suda, Beograd, pet stečajnih sudija i pet stečajnih upravnika...

U dopisu koje su akcionari poslali sudu i tužilaštvu piše:

"...Sud 2005. godine rešenjem utvrđuje listu poverilaca sa iznosom priznatog potraživanja, rešenjem iz 2006. godine odobrava prodaju dela imovine BEKO AD u stečaju za namirenje priznatih potraživanja poverilaca. Po pravosnažnom rešenju izvršena je 100 odsto isplata svih potražioca sa kamatom i zateznom kamatom u iznosu 100 odsto. Reformom pravosuđa i sudova 10.02.2010. god. za sedmog predsednika stečajnog veća imenovana je Gordana Aranđelović, a treći put u je za petog stečajnog sudiju imenovana Ljiljana Pavlović Glavinić. Ona je odmah započela manipulaciju akcionarima "BEKO A.D. Beograd" u stečaju, pravila ih je budalama i maloumnim stvorenjima. U 2010. godini kada je odavno izvršena 100 odsto isplata poverilaca u iznosu 100 odsto ISPUNJEN je i uslov za pokretanje „postupka zaključenja stečaja...".

Ovakva procedura je predviđena Zakonom o stečajnom postupku! Ipak, po nalogu centara moći i zaštitom koju pružaju sudije Privrednog apelacionog suda u Beogradu Gordana Aranđelović i Ljiljana Pavlović ne daju nalog stečajnom upravniku Željku Pešutu, da pristupi propisanim radnjama za zaključenje stečaja!

Ne, one manipulacijama produžavaju postupak stečaja! One tako mesečno isisavaju milione dinara stečajne mase, koje se pretvaraju u plate i naknade sudija i upravnika koje upravljaju ovim protiv zakonitim stečajem!

Kada je 2012. godine Željko Pešut odbio nalog ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkića i njegovog naslednika Ćirića da kupcu poslovno proizvodnog kompleksa u Beogradu grčkoj firmi Property develo-pomet d.o.o.Beograd u vremenu takozvanu interegnuma putem medijacije vrati 16. miliona evra, jer bi kako je tada rekao učestvovao u pljački imovine republike Srbije i akcionara Beko ad. odmah mu je oduzeta licenca stečajnog upravnika i pravo na rad!

Tada je imenovan Mihajlo Koruga za petog stečajnog upravnika i nastavljena je stečaj i mesečno neosnovano i neopravdano isisavanje do 15. miliona dinara stečajne mase!

Po nalogu centra moći Koruga otvoreno zastupa interese poverioca stečajne mase! Oni u parničnim postupcima potražuju od Beko a.d. novac koji nije prijavljen kao potraživanje do roka koji je bio od suda određen za prijavu potraživanja! Dugim trajanjem stečaja on im sada omogućavaju da tužbe mogu da podnose u nedogled, on na osnovu tih tužbi produžava trajanje stečaja za koji je debelo plaćen.

Stečajni upravnik Mihajlo Koruga, stečajni sudija Ljiljana Pavlović, predsednik Stečajnog veća Gordana Aranđelović, sudija Privrednog suda Mirjana Keserović i Gordana Ratković, predsednik Privrednog suda Jovan Kordić, sudije Privrednog apelacionog suda u Beogradu Jovana Jovanović, Snežana Ilić i Duška Ilić, predsednik Privrednog apelacionog suda u Beogradu, Miroslav Nikolić i sudija Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu Gordana Ajnšpiler Popović od 2010.godine u pismenima navode:

"...U predmetu ovog suda broj 2/2010, doneto je rešenje o bankrotstvu St.1835/96 dana 01.12.2005. godine, pa je ovaj Sud u obavezi da postupa saglasno navedenom pravosnažnom rešenju, a imajući u vidu da je cilj postupka stečaja prodaja imovine stečajnog dužnika i namirenje stečajnih poverilaca. Stečajni upravnik i sudije moraju znati da rešenje o bankrotu ima snagu Zakona i primenu samo dok stečajni dužnik ima stečajne poverioce i obavezu izmirenja potraživanja tih poverilaca. Kada poverioca nema, nema ni obaveze izmirenja potraživanja, nema ni snage Zakona i nemože se primeniti rešenje o bankrotu za buduća ne utvrđena i ne dokazana potraživanja!"

Osim ovih nelogičnosti i korupcije o kojoj obaveštavaju sud akcionari tvrde i da oni ne prihvataju ni jednu odluku stečajnog suda, a posebno ne Privrednog apelacionog suda da nema uslova za održavanje završnog ročišta. Kažu da po zakonu imaju pravo da na završno ročište i sudijama poručuju da nisu "ni ludi ni budale"

- Lud i budala zna, da svako može da tuži „BEKO" A.D. Beograd u stečaju i traži šta hoće, dok se u parničnom postupku ne dokaže tužbeni navod i sud ne donese pravosnažnu i izvršnu presudu BEKO A.D u stečaju nije kriv ni dužan, i imovina mu se nesme i nemože otimati i prodavati - navode oni, a u njihovim navodima ima više pravne logike nego u bilo kojoj odluci stečajnih sudija.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane