Predizborna trka u SAD vodi se sa pogledom na Rusiju

Ništa bez Rusije!

Čini se, nedavno su neki govorili, da je Rusija prestala da bude supersila i čak da se pretvorila u neku državu regionalnog nivoa. Ali, evo senzacije: već i u samim SAD, jedinoj, kako oni smatraju, preostaloj supersili, tokom burne predizborne predsedničke kampanje, javno priznaju da i u tome, kako se ispostavlja, važnu ulogu ima „ruski faktor". Rusija je postala skoro pa glavna tema u predizbornim debatama u SAD, konstatuje Vladimir Mališev, ruski spoljnopolitički komentator

Vladimir Mališev

U izbornom štabu kandidata Demokratske partije, Hilari Klinton, došlo je dotle da su počeli da tvrde kako je navodno „Moskva organizovala curenje u javnost Hilarine elektronske pošte." „Rusija Vladimira Putina", pišu španske novine El Pais, „sada su jedan od učesnika predsedničke kampanje u SAD.

Hiljade ličnih pisama jednog od kandidata ukrali su i objavili uoči konferencije Demokratske partije na kojoj je Hilari Klinton zvanično proglašena za predsedničkog kandidata ove partije. Akcija hakera bila je usmerena na stvaranje raskola među pristalicama Klintonove."

„Sličnost Putina i Trampa odavno su svi primetili", ističu pomenute novine. „Ako se potvrde pretpostavke u umešanosti Rusije, to će biti prvi put da se Kremlj meša u tok predsedničke trke u SAD. U štabu Klintonove su veoma zabrinuti zbog toga."

Istina, nema konkretnih dokaza o takvoj umešanosti. I sam autor članka na kraju teksta sa neskrivenim ogorčenjem primećuje: „Ubedljivih dokaza o tome da su vlada Rusije i Putin umešani - nema."

Za nas je i sama činjenica pojavljivanja ovakvih optužbi - još jedan dokaz da se, čak i u tako delikatnoj stvari kao što su izbori sopstvenog predsednika, u SAD sve vreme pominje Rusija. Amerikanci na izbore predsednika Rusije nikako ne mogu da utiču, a mi na njihov izbor, ispostavlja se prema tome što sami smatraju - utičemo!

Ko je posle toga najuticajnija zemlja na svetu, ako SAD nisu u stanju čak ni šefa države da izaberu bez pominjanja Rusije?

A vatru potpiruje i kandidat republikanaca, ekstravagantni Donald Tramp. On je neočekivano izjavio da će, u slučaju da bude izabran, razmotriti pitanja o priznavanju Krima i ukidanju sankcija Rusiji. Od takvih obećanja, u Beloj kući u kojoj je pritisak na Rusiju osnova celokupne Obamine spoljne politike, bukvalno su se uspaničili. U Stejt departmentu SAD su se potpuno zbunili i odbili da komentarišu tu Trampovu izjavu. „Nećemo komentarisati izjave u predizbornoj kampanji", izjavila je portparolka Stejt departmenta Džulija Mejson.

Podsećamo, u vreme pres konferencije na Floridi, Trampa su pitali da li je spreman da prizna Krim kao deo Rusije i da li će razmotriti pitanje o ukidanju sankcija. „Mi ćemo to razmotriti. Da, razmotrićemo", kratko je odgovorio Tramp.

Takav odgovor su dvosmisleno doživeli i američki jastrebovi koji su takođe digli uzbunu, smatrajući takve njegove reči „uticajem Rusije".

Stiven Pajfer, naučni saradnik Brukings instituta i ambasador SAD u Ukrajini u periodu 1998-2000, napisao je na svom Tviteru: „Tramp će razmotriti ukidanje sankcija Rusiji i priznanje nezakonite aneksije Krima. Ne iznenađuje da je on omiljeni kandidat Kremlja."

Stariji naučni saradnik Atlantskog saveta u Vašingtonu, Anders Oslund, pozvao je republikacne da razmisle o tome da li treba da podržavaju Trampa. „Zar može i jedan ozbiljan republikanac da podržava Trampa posle njegovih današnjih izjava o Rusiji i Krimu", napisao je on.

Trampovu izjavu prokomentarisao je i bivši ambasador SAD u Rusiji, Majkl Makfol. „Evo zašto Putin voli Trampa: Tramp će razmotriti priznanje Krima kao ruske teritorije i skidanje sankcija", izjavio je on.

Na pomenutoj pres konferenciji na Floridi, Tramp je izjavio još konkretnije: „...Ako govorimo o tome ko je poželjniji za Putina na mestu predsednika SAD, ja ili Hilari Klinton, ne mislim da on oseća naročito poštovanje prema Klintonovoj. A mene poštuje... Nadam se da ću se ipak razumeti sa Putinom, jer nam je stvaranje dobrih odnosa sa Rusijom neophodno... Takođe mislim da predsednik Rusije ne oseća nikakvo poštovanje prema predsedniku Obami, on njega ne poštuje. Smatram da će Putin poštovati vašeg predsednika ako ja budem izabran", rekao je Tramp.

Ako se te reči bukvalno shvate, ispada da Amerikanci sami priznaju uticaj Rusije i našeg predsednika Putina na proces izbora svog predsednika.

Hilari Klinton je u vreme svoje predizborne turneje takođe često pominjala i pominje Rusiju, iako u sasvim drugom kontekstu. Rečenicu: „Putin je bio agent KGB, on po definiciji nema dušu", izrekla je još u vreme predizborne kampanje 2008. godine. Klintonova je, generalno, bila žestoki pristalica uvođenja sankcija koje bi mogle negativno da utiču na rusku ekonomiju, zalagala se za uvođenje svih mogućih mera kako bi zaustavila stvaranje i širenje Evroazijskog saveza. Pritom, za uzrok svih ruskih problema, Klintonova bez uvijanja označava Putina i to što Rusija ne može da prestane da se „drži prošlosti".

Posmatrači već odavno Hilari Klinton označavaju kao glavnog američkog rusofoba. Imajući u vidu sve do sada navedeno, nema potrebe zavaravati se. Čak i kada je reč o republikanskom kandidatu. „Donald Tramp je za nas 'crni kon' (neočekivano jak kandidat za pobedu, kandidat o čijoj pobedi se ranije nije razmišljalo). On je trenutno popularan i „plovi na tom talasu". Koliko može da se veruje njegovim rečima, teško je reći, vreme će pokazati", navode RIA Novosti reči prvog zamenika predsednika međunarodnog komiteta Saveta federacije, Vladimira Džabarova.

Činjenica ostaje činjenica. Čak i na najvišim spratovima američke politike sve jasnije shvataju da produžavanje sankcija protiv zemlje kakva je Rusija nikome ne odgovara, da to deli ne samo Evropu, već i ceo Zapad, pa i SAD. Kao što shvataju i to da bez pominjanja Rusije, čak i prilikom izbora sopstvenog predsednika, ništa ne može da se uradi.