Zadnja

Kljukana dinastija pred zastarom

M. Marić

Od dana osnivanja kompanije "Braća Karić" (registrovane na adresi Beograd, Jevrejska broj 24), pa sve do 6. aprila 1997. godine, većinski vlasnik te kompanije bio je Albanac iz Peći, Muhamed Muljhodža (mesto prebivališta, Peć, ulica Branka Radičevića 150). Učešće Muhameda Muljhodže u kompaniji "Braća Karić" bilo je 92 odsto, a Bogoljuba Karića 8 odsto!

Sve što je kasnije radio Bogoljub Karić sa društvenom imovinom u Srbiji i sa "Mobtelom", nastalo je u zajedničkim mahinacijama sa Muhamedom Muljhodžom.

Poznato je da je pokojni Tihomir-Tika Živanović, inače nekadašnji pomoćnik ministra za telekomunikacije, pribavio od administracije Ruske federacije, dokument kojim se dokazuje da Bogoljub Karić na teritoriji ove države nikada nije bio vlasnik firme pod imenom "Mobi". Takođe, poznato je da je krivičnim prijavama podnetim od strane pokojnog Tike Živanovića, pobijan i ugovor kojim je Bogoljub Karić, preko nepostojeće ruske firme, ustupio svoj udeo Austrijancu iz Beča, Martinu Šlafu, koji je, uzgred, imao i vlasnički udeo u bugarskoj državnoj telekomunikaciji.

Kada je Republika Srbija prodala "Mobtel" norveškoj telekomunikacionoj kompaniji "Telenor", Uprava za Trezor Narodne banke Srbije, u narednih tri dana uplatila je nekoliko stotina miliona evra Martinu Šlafu, koji taj novac neosnovano podelio sa Bogoljubom Karićem. Kasnije će se ispostaviti da je ta cifra bila znatno veća...

Na kriminalan način, uz podršku Miloševićevog režima, Bogoljub Karić preko firme "BK trejd" registrovane u Moskvi, dolazi u posed 51 odsto vlasništva nad "Mobtelom", a državi, tj. JP PTT, ostalo je 49 odsto akcija. Karići su bili miljenici Slobodana Miloševića, pa je čak i ondašnja Vojska Jugoslavije morala "Mobtelu" bez nadoknade da ustupi bazne stanice.

Mobtel je za komunikaciju između korisnika koristio analognu HMT mrežu. Pokriveno je bilo 12 odsto teritorije, ili 60 odsto stanovništva. Pozivni broj ove mreže bio je 061. Karićeve aparate za komunikaciju, koji su u početku koštali i deset hiljada ondašnjih nemačkih maraka po komadu, malo ko je mogao da priušti.

Dve godine kasnije, Mobtel je zahvaljujući besplatnom korišćenju poštanskih i vojnih resursa, toliko finansijski ojačao da su 15. oktobra 1996. godine uveli i digitalnu GPRS mrežu. Porodica Karić je na dan 5. oktobar 2000. godine, bila vlasnik banke, televizije i mobilne kompanije. Mobtelom su upravljali sve do decembra 2005. godine, kada se država setila da im Karići devedesetih godina nisu isplaćivali dividende. Mobtelu je ekspresno oduzeta licenca za obavljanje telekomunikacionih delatnosti.

Kratko vreme brigu o korisnicima vodila je konkurentska kompanija Telekom. Vlada Srbije na osnovu potraživanja postaje većinski vlasnik Mobtela sa 70 odsto kapitala, dok je Karić u igru uspeo da uvuče austrijskog investitora Martina Šlafa, kome je pripalo 30 odsto kompanije. Ime je promenjeno u "Mobi 63", i kompanija je prodata norveškom "Telenoru". Srpsko tužilaštvo tada je pokrenulo krivične postupke protiv Bogoljuba, Sretena, Zorana i Dragomira Karića, njihove sestre Olivere Nedeljković i Olge Erdeljanović.

Posle aukcije sklopljen je ugovor o prodaji, firme "Mobi 63", sa "Telenorom". Uputstva gde da se uplati novac ugovorom nisu precizirana, i ostavljena je mogućnost da se "Telenor" o adresi za uplatu naknadno obavesti. Ugovor je potpisao Mlađan Dinkić tada ministar finansija. Tada već penzionisani inspektor telekomunikacija, Tihomir Tika Živanović, podneo je krivičnu prijavu, protiv svih realizatora ugovora. U prijavi, Živanović je argumentovano tvrdio da je od milijardu i pet stotina trinaest miliona evra (1.513.000.000) koliko je "Telenor" platio za "Mobi 63", skoro milijarda dolara uplaćena na račun firme Martina Šlafa (980.000.000 dolara). Od tih pra Šlaf je zadržao samo jednu trećinu, ostalo je prbacio na račune braće Karić!

Bogoljub Karić je u savezu sa Muhamedom Muljodžom iz Peći, ostavio kosovsko-metohijskim Albancima "u amanet" i deo "Mobtela", odnosno onaj deo mreže koji je zatečen u pokrajini. Kad je već bilo kasno, i klad je Muiloševićev režim bio odavno srušen, JP PTT podnelo je krivičnu prijavu protiv Patrika Harpura, bivšeg direktora "Mobtela", zbog kriminalnog posla sa "Mobikosom", kompanije u vlasništvu Bogoljubovog prijatelja, takođe Albanca, Ekrema Luke. Od toga ništa nije bilo. Bogoljub je pomogao Ekremu Luki, a ovaj njemu kad je zapao u nevolje.

Milanaka i Dragomir Karić poslanici su Narodne skupštine Srbije. Karići su kljukana dinastija, koju rado čerupa Vučićeva mafija.