Na tragu...

Braća Aleksandar i Andrej Vučić su stvarni vlasnici projekta "Beograd na vodi"

Ni Alah im neće oprostiti

Uticajni američki časopis Forbs u izdanju od 8. decembra opisao je projekat "Beograd na vodi" kao neslanu šalu iz Abu Dabija, uz tvrdnju da je mnogo bolje da projekat propadne, nego da uspe. Tragom ove vesti, istraživač Magazina Tabloid pokušava da utvrdi ko je stvarni vlasnik ovog suludog projekta. Onako kako je smišljen i zaštićen ugovorima koje je sklopila Vlada Republike Srbije, projekat "Beograd na vodi" je način da Aleksandar Vučić, njegovi naslednici i naslednici njegovih naslednika, sve do desetog kolena, nastave da otimaju novac od gladnih građana Srbije i nakon odlaska naprednjaka sa vlasti. Pravi vlasnici navodnog „arapskog" investitora ne smeju da budu objavljeni shodno odluci državne Komisije za zaštitu konkurencije, ali je praćenjem tokova novca lako doći do njih. Radi se ne samo o aktuelnom predsedniku Vlade i njegovim najbližim rođacima i saradnicima, već i o skoro svim najvažnijim akterima sadašnje političke scene Srbije. Ukupni planirani plen nije "samo" 3,5 milijardi evra, koliko bi se dobilo od prodaje izgrađenih objekata, već i novac dobijen od iznajmljivanja već izgrađenih zgrada koje je država poklonila "arapskom investitoru", kao i prihodi od naplate parkiranja i iznajmljivanja prostora za kioske, kao i više od 100 miliona evra za usluge koje isključivo može da vrši "arapski" partner.

Milan Malenović

Feud od 177 hektara ne mora automatski da bude malo imanje sa malim prihodima. Ako se radi o obradivom zemljištu ili šumi u srednjem veku bi bio dodeljen najnižem redu plemstva, a moguće i običnom slobodnom seljaku. Međutim, ako se to imanje nalazi u samom centru nekog grada, onda je njegova vrednost neuporedivo veća, a prihodi bi odgovarali onima u zvanju grofa, ili čak i kneza...

Upravo takvo jedno zemljište su polubraća Aleksandar i Andrej Vučić prigrabili za sebe i svoje saučesnike, i to kao nasledni feud koje im ne može da bude oduzet narednih 99 godina. Uz ovaj posed, istina, ne ide i zaslužna titula, ali idu enormni novčani prihodi.

Ugovor o početku izgradnje „Beograda na vodi" potpisan je 26. aprila 2015. u zgradi „Geozavoda" u Beogradu. Ispred Vlade Republike Srbije, svoj potpis je stavila ministarka Zorana Mihajlović, Mohamed Ali Rašed Alabar se dva puta potpisao: prvo kao zastupnik kompanije „Belgrade Waterfront Capital InvestmentLLC" (BWCI) iz Abu Dabija, a drugi put ispred navodnog garanta projekta "Al Maabar International Investment LLC ", takođe iz Abu Dabija. Za domaće preduzeće "Beograd na vodi" d.o.o, koje je trebalo da preuzme ne samo projekat, već i besplatno korišćenje zemljišta (pomenutih 177 hektara u centru Beograda), potpisao se vršilac dužnosti direktora Aleksandar Trifunović, koga više nema u upravljačkim strukturama pomenutog pravnog lica.

Posle velikog pritiska javnosti i dela opozicije da se pomenuti ugovor učini javnim, Vlada je to učinila tek 20. septembra 2015. i to postavljajući skeniranu srpsku verziju Ugovora, koja nije potpuna kao ona engleska koja je, inače, jedina merodavna.

Ono što javnosti nije saopšteno, to je da su samo dva dana posle potpisivanja Ugovora advokat iz Beograda, Nataša Zavišin, Ulica Simina 18 (gde je u tom trenutku u nekom sobičku bilo registrovano društvo "Beograd na vodi" d.o.o.), po punomoćju dobijenim od BWCI i državni pravobranilac Snježana Prodanović u ime Vlade Republike Srbije, podnele zahtev republičkoj Komisiji za zaštitu konkurencije kojim su tražile zaštitu podataka navodnog arapskog investitora.

Naime, po zakonu Republike Srbije kod potpisivanja ovakvih ugovora, kojim strani partner stiče vlasništvo nad 68 odsto domaćeg preduzeća u kome je drugi vlasnik država, on mora da prikaže svoju vlasničku strukturu i da priloži spisak sa njim povezanih lica, kao i da prijavljuje svaku promenu, kako bi se izbeglo sticanje dominantnog ili monopolističkog položaja na ovdašnjem tržištu.

Za srpsku birokratiju neočekivano brzo, već 7. maja 2015, predsednik Komisije doc. dr Miloje Obradović donosi rešenje kojim se zahtev usvaja. Na to rešenje su svoje potpise stavili i Miroslav Gajić, Boris Lemberger i dr Dragan Penezić. Pomenutim Rešenjem trajno su od očiju javnosti sklonjeni podaci o BWCI i to ne samo oni koji se tiču njegove vlasničke strukture, već i oni o njegovom sedištu, najvećim dobavljačima i kupcima sa kojima radi, visini i strukturi kapitala, ali i o broju zaposlenih. BWCI, kompanija koja navodno treba da gradi "Beograd na vodi" i da upravlja projektom vrednim četiri milijarde dolara, odjednom je postala fantomska firma.

Sve što se o ovom društvu zna je ono sa interneta prikupljeno pre potpisivanja Ugovora od 26. aprila 2015. godine, a to je da je registrovano u Abu Dabiju 12. marta 2015. sa osnivačkim kapitalom od nula dinara i bez zaposlenih. Po zakonu Ujedinjenih Arapskih Emirata vlasnik ima pravo da zabrani javno objavljivanje podataka o svom preduzeću. U međuvremenu, na internet prezentaciji zvaničnog registra firmi iz Abu Dabija uopšte više nema preduzeća pod nazivom „Belgrade Waterfront Capital Investment LLC". Moguće je da se ono preselilo na neku drugu lokaciju, ali ni to ne može da se sazna, budući da je ovdašnja Komisija za zaštitu konkurencije zabranila odavanje i takvih informacija.

Zanimljivo je da je BWCI u trenutku registrovanja imao na godinu dana ograničen rok trajanja. Po mišljenju stručnjaka koji se razumeju u ovu materiju, to može da ukazuje na nameru osnivača da u pomenutom periodu od "društva sa ograničenom odgovornošću" (što označava engleska skraćenica LLC) dokapitalizacijom i promenom vlasništva preraste u "akcionarsko društvo". Da li se to desilo i da li je „Belgrade Waterfront Capital Investment" uopšte produžio rok poslovanja pre isteka godinu dana (nebitno da li kao d.o.o. ili kao a.d,) u ovom trenutku je nemoguće proveriti.

U ovom trenutku je nemoguće zvanično saznati ko zaista stoji iza BWCI-a u Abu Dabiju, te moraju da se prate drugi tragovi.

Magazin Tabloid je u više navrata pisao o tome kako je Aleksandar Vučić pomoću nekadašnjeg beogradskog advokata Vladimira Cvijana novac polagao u švajcarsku banku UBS ("Union Bank of Switzerland").

Poslednje javljanje osobe koja nas je iz Ciriha o ovome obaveštavala bilo je u vreme neposredno pred nestanak i samog Cvijana. U svojoj poslednjoj informaciji pomenuti izvor je otkrio da se novac Vučića i njegovog klana, tada u visini od 40 miliona evra, prebacuje na za javnost anonimni zbirni račun otvoren u luksemburškoj banci "Banque de Luxembourg " (BDL). Ova banka je rado korišćena od strane međunarodnih "perača" para kao skretnica za transfere u druge države u kojima su finansijske kontrole slabije.

BDL je novac po trajnom nalogu prebacivao banci "Banque Audi" iz Libana, koja sa svoje strane skoro isključivo upravlja jedino fondovima vezanim za Ujedinjene Arapske Emirate, po čemu je i poznata u bankarskim krugovima. Pomenuta banka je poznata i po tome što temeljno krije ne samo ko su njeni komintenti, već i u koje poslove investira. Jedino što može nezvanično da se sazna jeste da njene usluge koriste kompanije povezane sa Palestincem i kontroverznim biznismenom Mohamedom Dahlanom.

O Dahlanovom učešću u projektu "Beograd na vodi" već je više puta pisano. Poznato je i da je on za svoje zasluge u pranju para srpskih vlastodržaca dobio srpsko državljanstvo, ali do sada ovdašnjoj javnosti nije bilo poznato da je isto državljanstvo dobilo ne samo šestoro članova njegove porodice, već i isti broj njegovih najbližih političkih saradnika.

O ovome je 18. februara 2015. pisao britanski list "The Guardian" postavljajući pitanje čime su Dahlan, njegova porodica i njegovi politički saborci ovo zaslužili.

Dahlan je poznat po tome što je optužen da je po nalogu izraelskog Mosada, navodno, učestvovao u ubistvu palestinskog lidera Jasera Arafata, kao i po tome što je ekonomski savetnik prestolonaslednika Ujedinjenih Arapskih Emirata Mohameda bin Zajeda Al Nahjana.

Dahlan je u celom poslu postao neizostavan, jer je preko računa koje je otvorio u "Banque Audi" iz luksemburške banke BDL išao novac za finansiranje "Beograda na vodi".

Suma od 40 miliona evra, koju je u svom poslednjem javljanju spomenuo izvor Magazina Tabloida iz Ciriha, jednaka je svoti koju je BWCI obavezan da investira za početak projekta "Beograd na vodi". Kako tvrde upućeni u dogovore iza kulisa, to je istovremeno i jedini novac koji će "arapski" investitor da uloži, jer su ostalo samo kamatonosni krediti koji moraju da budu vraćeni.

Po svemu što se u međuvremenu dešavalo, jasno je da su sadašnji vlastodršci životno zainteresovani za uspeh projekta "Beograd na vodi", što dokazuje njihovu umešanost u vlasničku strukturu BWCI-a. U međuvremenu je "Beograd na vodi" postao način legalnog podmićivanja, jer se oni koji žele nešto da dobiju od vlasti upućuju da kupe još neizgrađeni stan u ovom naselju koje postoji tek na papiru i u nečijoj mašti.

Suprotno tvrdnjama gradonačelnika Beograda Siniše Malog zemljište na Savskom amfiteatru nije iznajmljeno društvu "Beograd na vodi" d.o.o, već mu je poklonjeno u trajno vlasništvo!

Članom 9.5. Ugovora od 26. aprila 2015. predviđena je mogućnost konverzije, odnosno prelaska zemljišta datog Ugovorom o zakupu u svojinu "Beograda na vodi". Zemljište je, dakle, u trenutku potpisivanja Ugovora bilo u državnoj svojini i zakupcu je besplatno dato na korišćenje, a on isto može bez ikakve naknade da prisvoji kada to bude poželeo.

Da se radi o klasičnom davanju na poklon, po feudalnim pravilima Srednjeg veka, vidi se iz člana 7.1. Ugovora, kojim je kompletno zemljište budućeg "Beograda na vodi" u potpunosti ustupljeno preduzeću "Beograd na vodi" d.o.o. (u kome 68 odsto vlasništva ima kompanija sa sakrivenim vlasnicima). Članom 7.1.7. pomenuto preduzeće stiče pravo na korišćenje i upravljanje državnim zemljištem, kao i na ubiranje svih prihoda od istog, kao što su naknade za iznajmljivanje prostora za izgradnju kiosaka ili bilborda, a i parkiranje na ulicama budućeg "Beograda na vodi" biće naplaćivano u korist privatnog preduzeća "Beograd na vodi" d.o.o, a ne u korist javnog preduzeća "Parking servis".

Skriveni od domaće javnosti ostali su i drugi pokloni učinjeni BWCI-u nepoznatih vlasnika, koji su navedeni jedino u verziji ugovora na engleskom jeziku, posebno u njegovim aneksima.

Članom 7.2.1. Ugovora na srpskom jeziku (dostupnom javnosti) Republika Srbija se obavezala da kao svoj nenovčani ulog u zajedničko preduzeće "Beograd na vodi" d.o.o. unese objekte koji se pominju samo u Aneksu 2B na engleskom jeziku. Radi se o zgradama poznatim pod nazivom "Simpo" (1.201 m2) i "Iskra" (1.216 m2), koje se nalaze odmah iza hotela "Bristol".

Članom 7.3.srpske verzije Ugovora predviđeno je pravo "Beograda na vodi" d.o.o. da, ako i kada hoće, može da izvrši renoviranje objekata koji se samo navode kao "Neuloženi objekti i Krst sa Male pijace". Usput se stidljivo pominje i mogućnost da privatno preduzeće besplatno koristi pomenute objekte, kao i da ih na korišćenje preda trećim licima!

O kojim se tačno objektima radi vidi se jedino iz engleske verzije ugovora i to iz Aneksa 2A. U pitanju su: grupa zgrada u sadašnjoj Savamali, hotel "Bristol", "Fabrika hartije", okretnica vagona (kod mosta "Gazela"), ali i zgrada glavne železničke stanice i zgrada pošte odmah pored nje!

U pitanju su desetine hiljada kvadratnih metara već izgrađenog i korišćenog prostora koji "Beograd na vodi" d.o.o. može da renovira kada hoće i da ga izdaje ubirući sav prihod. Kakvu korist od toga mogu da imaju građani Beograda i Srbije, vidi se iz primera zgrade "Geozavoda" koja je u tišini već faktički promenila vlasnika.

Pomenuto zdanje je renovirao navodni arapski suvlasnik "Beograda na vodi" d.o.o. i to godinu dana pre nego što je uopšte osnovan?!? "Geozavod" je zatim Ugovorm o zakupu od 11. septembra 2014. godine na besplatno korišćenje u trajanju od dve godine predat "Beogradu na vodi" d.o.o. koji je u tom trenutku još bio u potpunosti u vlasništvu Republike Srbije, iako se kao podstanar nalazio negde u prostorijama advokatske kancelarije u Siminoj ulici.

Pomenuti ugovor je istekao 11. septembra 2016, ali je "Beograd na vodi" d.o.o. (tada u većinskom vlasništvu BWCI-a iz Abu Dabija i registrovan upravo u zgradi "Geozavoda") bespravno nastavio da koristi objekat još duže od dva meseca. Na svojoj sednici od 9. novembra 2016, dva dana uoči državnog praznika, Vlada RS između ostalih, za javnost važnijih odluka, donosi i zaključak kojim odobrava Direkciji za imovinu Republike Srbije (koja upravlja zgradom "Geozavoda") da "Beogradu na vodi" d.o.o. na korišćenje u trajanju od 30 godina, bez ikakve nadoknade preda pomenuti objekat veličine 6.288 kvadratnih metara i to sa pravom da ovo preduzeće zgradu ili njene delove može da iznajmljuje trećim licima. Odgovarajući ugovor je sklopljen 23.novembra 2016, nakon što je pomenuto preduzeće zgradu bez ikakvog pravnog osnova već koristilo dva i po meseca!?!

Iz ovoga se vidi ne samo da "Beograd na vodi" d.o.o. može da radi šta hoće, već i da je aktuelna vlast namerna da svu imovinu koja je, navodno, samo na privremeno korišćenje data anonimnim "investitorima" iz Abu Dabija, njima i pokloni na trajno korišćenje uz mogućnost da je oni dalje iznajmljuju i od toga ubiru prihod.

"Beograd na vodi" je po zamisli organizatora gigantska piramidalna šema u kojoj osnivač daje jedino inicijalnih 40 miliona evra, a zauzvrat na skoro večno korišćenje dobija 177 hektara najvrednijeg beogradskog zemljišta, zajedno sa desetinama hiljada kvadratnih metara već izgrađenih objekata, koje može da stavi pod hipoteku za dobijanje daljih sredstava. Od tako prikupljenih para postepeno se zidaju objekti, a od njihove prodaje se finansira izgradnja novih zgrada, koje se zatim prodaju kako bi se dalje zidalo...

Pravnici koji su imali uvid u Ugovor od 26. aprila 2015. saglasni su u mišljenju kako BWCI isti može da raskine kada god hoće, pa će na tome još i zaraditi, jer će zemljište koje ne bude do tada privedeno nameni biti prodato, a zarađeni novac podeljen između osnivača shodno njihovom učešću (BWCI 68 odsto, Srbija 32 odsto). Sagrađeni i dobijeni objekti se takođe prodaju pod istim uslovima, ali samo ako nisu prethodno već ustupljeni trećim licima, što Ugovor izričito dozvoljava.

Malo je verovatno da će doći do ovakvog raspleta, jer poklonjeni feud može da donosi dovoljno prihoda da se zadovolje ne samo apetiti Vučića i njegovih naslednika do desetog kolena, već i svih ostalih budućih vlastodržaca, pod uslovom da ni oni nemaju morala.

Sa druge strane, jedini način da Srbija raskine pomenuti ugovor jeste da se dokaže kako je on sklopljen na prevaran način. Dokle god su na vlasti u Srbiji jedino raspodeli plena posvećeni lopovi, ovo se neće desiti.

A 1. Komisija odobrila skrivanje tragova

Član 2. Zaključka Komisije za zaštitu konkurencije od 7. maja 2015. omogućuje skrivanje sledećih podataka i dokumenata:

U odeljku 1. Poslovne tajne u vezi sa poslovnim podacima BWCI: izvod iz registra nadležnih organa za Podnosioca prijave 1 izdatih od strane Odeljenja za ekonomski razvoj, Poslovni centar Abu Dabi sa overenim prevodom na srpski jezik (Prilog 1.1); u odeljku 4. Detaljan opis oblika koncentracije: u odeljku 5. Kopija akta o koncentraciji: kopija Ugovora o zajedničkom ulaganju od 26. aprila 2015. godine sa overenim prevodom na srpski jezik (Prilog 5.1); u odeljku 6. Finansijski izveštaji: podaci koji se odnose na finansijske izveštaje BWCI-a; u odeljku 7. Ukupan godišnji prihod: podaci o ukupnim godišnjim prihodom BWCI-a (Prilog 7.1); u odeljku 8. Zaposleni: podaci o broju zaposlenih BWCI-a; u odeljku 9. Dobavljači: podaci o pet najvećih dobavljača; u odeljku 10. Kupci: podaci o pet najvećih kupaca; u odeljku 11. Podaci o vrednosti i obimu proizvodnje: podaci o vrednosti i obimu proizvodnje i prodaje BWCI-a; u odeljku 15. Grafički prikaz (Dijagram) orgaiizacione strukture učesnika koncentracije: organizaciona struktura BWCI-a (Prilozi 7.1. i 8.1); u odeljku 17. Podaci o povezanim licima: spisak drugih učesnika na tržištu u kojima učesnici koncentracije pojedinačno ili zajedno imaju 10% ili više udela u osnovnom kapitalu (Prilog 7.1; u odeljku 18. Korporativno upravljanje u drugim društvima: spisak svih učesnika na tržištu u kojima su članovi upravnih ili nadzornih odbora BWCI-a (Prilog 7.1): u odeljku 20. Distributivna mreža: opis distributivne mreže na relevantnom tržištu.

A 2. Ko su upravljači?

Na čelu "Beograda na vodi" d.o.o. prijavljenog na adresi Karađorđeva 48 (zgrada "Geozavoda") danas je Nikola Nedeljković, rođen 16. novembra 1973. u Beogradu.

Predsednik Nadzornog odbora je Mohamed Ali Rašed Alabar, državljanin Ujedinjeh Arapskih Emirata (broj pasoša: A2624884). Članovi su: Luka Tomić iz Beograda (rođen 2. septembra 1984.), Ayman Mohamed Ahmed Hamdy iz Egipta (broj pasoša: A07125210), Branislav Arizanović iz Beograda (rođen 4. juna 1975.) i Mohammad Salman Sajid iz Singapura (broj pasoša: E3989135J). Prema izveštaju o poslovanju u 2015.godini "Beograd na vodi" d.o.o. je imao prosečno zaposleno osam osoba i svrstan je u mikro privredna društva.

A 3. Dodatna materijalna korist od 100 miliona

Iako je strogo zabranjeno objavljivanje vlasnika i povezanih lica preduzeća „Belgrade Waterfron Capital Investment LLC" (BWCI) isti su članom 10.4. Ugovora od 26. aprila 2015. jedini ovlašćeni da budu dobavljači usluga vezanih za projektovanje, izgradnju, upravljanje, usluge prodaje i marketinga, kontakta sa kupcima, uvođenje informacionih tehnologija i slično. Za to im je članom 10.4.4. dat dodatni bonus od tri odsto ukupnih troškova izgradnje i uređenja projekta procenjenog na vrednost od 3,5 milijardi evra!?!

Prevedeno na srpski, stvarni vlasnici BWCI-a (Aleksandar Vučić i kamarila) na ovaj način mogu da pribave dodatnu materijalnu korist u vrednosti od preko 100 miliona evra.

A 4. Bler i njegova šapa

Drugi značajni savetnik prestolonaslednika Abu Dabija, osim Dahlana, bio je i Toni Bler, koji je, istovremeno dok je bio i vođa mirovnih pregovora između Palestinaca i Izraelaca, bio i savetnik kompanije "Mubadala" iz Abu Dabija i za te usluge godišnje dobijao milion funti.

Upravo u danima kada je sklapana finansijska konstrukcija budućeg "Beograda na vodi", odnosno kada se smišljao način kako da se novac koji su Vučić i njegov klan oteli od građana Srbije uloži u ovaj projekat, Bler je bio redovni gost srpske Vlade. Zvanično je postao savetnik predsednika Vlade za uvođenje "Delivery units"-a, šta god da taj naziv znači.

Izvor iz Vlade, koji je želeo da ostane anoniman, tada je saradniku BIRN-a Ivanu Angelovskom rekao kako samo najuži krug ljudi oko Aleksandra Vučića zna pravu istinu zbog čega i kako je Bler angažovan, dodajući: "U svakom slučaju, on nas ničemu nije naučio što mi do tada nismo već znali".

"Delivery units" bila je dimna zavesa koja je trebalo da opravda Blerove i Vučićeve kontakte. U stvarnosti je Bler bio samo veza između teroriste i trgovca oružjem Dahlana i Vučića, pošto je za Zapad bilo potpuno neprihvatljivo da se predsednik Vlade Srbije sreće sa takvom osobom.

O tadašnjoj ulozi bivšeg premijera Velike Britanije dovoljno je rekao Kris Dojl, predsednik "Saveta arapsko-britanskog razumevanja" tvrdnjom: "Ne postoji jasna granica između Blerovog diplomatskog delovanja na Bliskom Istoku i njegovog poslovanja na Bliskom Istoku".