Povodom

Vođina strategija porobljavanja: umesto zbrinjavanja gladnih i nezaposlenih građana Srbije, doneo je Uredbu kojom će migranti iz islamskih zemalja dobiti posao, stan i materijalne pogodnosti

Svi će da ostanu u Srbistanu

„Nije važno da li je Kosovo srpsko, važno je da bude komunističko. Ako odu svi Srbi, naselićemo Kineze", tvrdio je Petar Stambolić, predsednik Predsedništva SFRJ, u vreme prvih nemira na Kosovu i Metohiji. Aleksandar Vučić je tu ideju primenio i proširio na celu Srbiju: „Nije važno da Srbija bude srpska, nego Vučićeva, ako svi Srbi pobegnu, naselićemo migrante". Na realizaciji tog plana Vučić radi mnogo angažovanije od Stambolića. Spojio je lepo i korisno. Srbiju je pretvorio u poslednju migrantsku bazu pred granicama Evropske unije, za šta dobija pohvale briselskih komesara. Zauzvrat, na izbeglicama se ostvaruje odlična zarada, i finansijska i politička.

Predrag Popović

Prema zvaničnim podacima Komesarijata za izbeglice, u poslednje tri godine balkanskom maršrutom, preko Egejskog mora, Grčke, Makedonije i Srbije prošlo je više od 1.200.000 ljudi iz Azije i Afrike. Nezvanično, taj broj je bar duplo veći. U Srbiji trenutno ima oko 12.000 izbeglica, a 7.000 je smešteno u kampovima u Beogradu, Obrenovcu i još 15 gradova.

U početku, u prvim talasima, zanemarljiv broj migranata je tražio azil u Srbiji, svima je cilj bio da stignu do Nemačke, Austrije, Francuske i Švedske. Preplavljena izbeglicama, Evropska unija je napravila sporazum s Turskom, po kome je na sebe preuzela finansiranje logora u kojima bi bili zadržani Sirijci, Avganistanci, Pakistanci i ostali. Članice EU ubrzano deportuju migrante u matične ili države u kojima su registrovani. Na tome ne štede pare. Nemačka plaća 4.000, a Francuska čak 7.000 evra za dobrovoljni odlazak izbeglica. Bugarska je praktično zatvorila granicu s Grčkom, a Mađarska sa Srbijom i Hrvatskom. Posle dizanja žičane ograde, mađarska vojska je nedavno napravila bazu u Santovu, kako bi „odbranila Evropu od najezde iz Azije". Koliko brutalne metode primenjuju Mađari svedoče migranti, koji se u Srbiju vraćaju s teškim povredama, pretučeni i izujedani.

Evopska unija sa Srbijom nema zvaničan sporazum o prihvatu i zadržavanju migranata, ali primenjuje slične metode kao u Turskoj. Od 2014. iz raznih fondova Srbija je dobila oko 120 miliona evra kako bi omogućila smeštaj, egzistenciju i medicinsku pomoć izbeglicama. Restriktivne mere zemalja EU usporile su tranzit, ali nisu rešile problem. Samo u martu 2017. srpska policija je sprečila prelaz više od 20.000 migranata iz Makedonije i presekla četiri lanca krijumčara.

Na izbeglicama u Srbiji zarađuju svi, i pojedinačni šverceri i vlast. Transport od Vranja do Subotice šverceni naplaćuju minimum hiljadu evra po glavi. Na državnom nivou zarada je mnogo veća. Iz donacija međunarodnih organizacija za stan i hranu svakog migranta obezbeđeno je 30 evra dnevno. Iako raspolaže tim novcem, izbeglice su smeštene u azile, gde dobijaju mnogo jeftinije obroke. Takođe, manipuliše se i s datumima njihovog ulaska u Srbiju kako bi se uzele dodatne dnevnice. Kontrola Unicefa je utvrdila neke od takvih nepravilnosti, pa je na vlast u Beogradu izvršen pritisak da se to ispravi.

Na zahtev iz Brisela Srbija je pristala da primeni plan za trajno rešenje. Migrantima je omogućena ubrzana procedura za dobijanje srpskog državljanstva, a početkom februara ove godine doneta je Uredba o programu podsticaja za migrante, kojom je predviđeno da se iz budžeta izdvoji 320 miliona dinara da bi se poboljšali uslovi života ljudi u raseljeništvu. Prema toj Uredbi porodice migranata moći će da dobiju od 200.000 dinara za pokretanje vlastitog posla u poljoprivredi ili nekom zanatu, kao i 1.400.000 dinara za kupovinu i adaptaciju kuća u ruralnim oblastima Srbije. Iako je Aleksandar Vulin tvrdio da se odluka odnosi na prognane s Kosova i Metohije i srpske državljane čiji povratak iz zemalja EU je obuhvaćen Sporazumom o readmisiji demantovan je već naslovom odluke: „Uredba o utvrđivanju programa korišćenja sredstava za rešavanje stambenih potreba i druge programe integracije izbeglica u 2017. godini".

Uredba predstavlja samo još jedan korak u sprovođenju strategije koju je objavila Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

- Migrantima treba ponuditi da se trajno nasele u opštinama koje nisu dovoljno naseljene, u delovima Srbije koji su pusti. Drastičan je pad broja stanovnika na severu Banata, ali i na istoku i jugu Srbije. Te oblasti su spremne da prime veliki broj migranata, ali Srbija nema šta da im ponudi. Naša starosna struktura je takva da je situacija više neizdrživa i mnogi ne shvataju da su nam migranti jedina šansa. Oni bi pomogli njeno podmlađivanje i obnavljanje i dala bi se šansa da se privredna aktivnost održi, ako ne i poveća - objasnila je Janković, koja je kao moguće lokacije na koje bi migranti mogli da se nasele navela Zlatiborski okrug, Sjenicu, Crnu Travu, Pirot i mesta na severu Banata.

Za ostanak u Srbiji, vlast migrante stimuliše finansijski i politički. Svi koji su dobili državljanstvo imaju pravo da glasaju već na ovim izborima, o čemu svedoče pozivi koji su im upućeni. Na adresu u beogradskoj Ulici Gavrila Principa 53, u zgradi pančevačkog preduzeća „Agroživ", koje se nalazi u stečaju, upućeno je 40-tak poziva za migrante kojih tamo više nema. I u drugim beogradskim naseljima primećeno je da stižu pozivi za migrante koji tamo ne stanuju, niti su ikad bili prijavljeni.

Odnos prema migrantima, posebno onima iz Azije, pažljivo prate i strane bezbednosne službe. Utvrđeno je da su u terorističkim napadima u Parizu, Nici i Berlinu učestvovali pojedinci koji su prošli kroz Srbiju. I srpski MUP je potvrdio da je Sirijac Ahmed Almuhamed 7. oktobra 2015. registrovan u Preševu, gde je zatražio azil, da bi mesec dana kasnije učestvovao u ubistvu 150 ljudi u Parizu. Almuhamed je posedovao sirijski pasoš, ali Interpol i američki FBI vode istragu koja bi trebalo da otkrije ko je u Beogradu omogućio izradu putnih isprava za mnoge druge migrante, koji su procesuirani u Nemačkoj i Švedskoj.

Angela Merkel je otvoreno priznala da Evropa „nema rešenje za migrantsku krizu". U zemljama Evropske unije nalazi se 34 miliona migranata, od čega se dve trećine smatraju „internim raseljenicima", dok su ostali stigli iz Azije i Afrike. U takvim okolnostima, Evropa je prepuštena na milost Turskoj, u kojoj se nalazi oko šest miliona izbeglica iz Sirije, Avganistana i drugih okolnih država, spremnih da svakog časa krenu na sever. Turski predsednik Erdogan otvoreno preti raskidom Sporazuma sa EU, a tajno već pušta migrantske kolone prema Grčkoj, Makedoniji i Srbiji. S druge strane, iz Afrike, takođe stižu novi talasi izbeglica. Organizacije „Lekari bez granica" i „SOS meditarinea" saopštile su da je početka 2017. spaseno više od 22.000 migranata koji su brodovima pokušavali da se domognu italijanskih i španskih obala. U brodolomima je samo u martu živote izgubilo 440 izbeglica, a nije poznato koliko ih je stradalo na brodovima za kojima se još traga.