Na tragu

Ko je Todorićeva "veza" u Ministarstvu poljoprivrede Srbije, i kako je Vučić postao njegov zaštitnik

Hrvatski tajkun na srpskim jaslama

Nedavno je u okrilju Ministarstva poljoprivrede otkrivena kriminalna grupa koja je godinama pomagala hrvatskom tajkunu Ivici Todoriću da zarađuje milione evra na uvozu mesnog otpada i mleka sa povišenim nivoom aflatoksina, kao i drugih namirnica koje nisu za ljudsku upotrebu. Kako je propao Todorićev biznis u svim zemljama regiona ali ne i u Srbiji, te zašto ga je Vučić uzeo u zaštitu, istraživala je novinarka Magazina Tabloid Mersiha Hadžić

Mersiha Hadžić

Kontroverzni službenik Ministarstva poljoprivrede Zoran Mićović, za čije ime se vezuje niz afera, kao što je preprodaja ušnih markica za stoku, imenovan je za savetnika predsednika Vlade Srbije, Ane Brnabić.

Naime, manji krug ljudi u, i oko Ministarstva poljoprivrede, saznao je da je upravo Ana Brnabić predložila Zorana Mićovića za svoga savetnika, predstavljajući ga kao svoga "čoveka od poverenja". No, ispostavilo se da je reč o čoveku koji uživa najveće poverenje kod posrnulog hrvatskog tajkuna Ivice Todorića i njegovih "menadžera"!

Sudeći prema informacijama kojima raspolažu i neke obaveštajne službe iz regiona, Zoran Mićović je ranije sa mesta direktora Uprave za veterinu pri Ministarstvu poljoprivrede Srbije, zajedno sa bivšom načelnicom veterinarske inspekcije Sanjom Čelebićanin i načelnikom granične inspekcije Zoranom Marinkovićem, godinama bio "desna ruka" Ivice Todorića kome je nezakonitim radnjama omogućavao da u Srbiju uvozi pokvareno smrznuto meso (ono koje dolazi sa nemačkih, austrijskih, belgijskih i ko zna čijih sve otpada!), koje bi ovaj kasnije prepakivao i prodavao kao sveže u njegovom lancu supermarketa, Idea.

Ali, to nije sve. Osim smrznutog mesnog otpada, veterinarski inspektori u Srbiji su kod Ivice Todorića pronalazili i mleko uvezeno iz Hrvatske sa višim nivoom aflatoskina od dozvoljenog. To očigledno nije bio problem, jer je u praksi bilo dovoljno da Todorić telefonom okrene Mićovića i zapisnici o kontoroli uvezenog mleka bi bili pocepani! Za vreme dok su Mićović, Čelebićaninova i Marinković štitili Todorića i njegovu trgovačku imperiju, on je bez ikakve kontrole i sa podrškom samog državnog vrha, u Srbiju uvozio čak četiri puta više proizvoda životinjskog porekla od bilo kog drugog veleprodajnog lanca!

Načelnik pogranične inspekcije Zoran Marinkoviće je omogućavao da se čak ne evidentiraju sve količine koje pređu granicu, dok su Mićović i Čelebićaninova vodili brigu da u njegove prodavnice inspektori ne ulaze. Tako je krug oko Todorićevog smeća bio zatvoren i roba koja nigde u Evropi ne bi mogla da prođe, stizala je na srpsko tržište u količinama koje su mu davale monopolski položaj i po cenama koje su kriminalno visoke, s obzirom da se radi o hrani koja nije za ljudsku upotrebu.

Kada su pre izvesnog vremena sa funkcija sklonjeni Čelebićaninova, Mićović i Marinković, situacija za ovaj kriminalni Todorićev "lanac smeća" postao je komplikovan, jer je prvi put posle mnogo godina morao da počne da poštuje i poneki srpski propis. Nakon smene pomenutih službenika Ministarstva, oni su napustili uticajne funkcije, ali nisu napustili i Ministarstvo, gde su zajedno sa načelnicom za veterinarsko javno zdravstvo, Tamarom Bošković, nastavili da rade ovaj nezakoniti posao i pružaju usluge raznoraznim drugim tajkunima koji takođe pripadaju uvoznim lobiju, koji je doslovno sahranio srpsku prehrambenu proizvodnju.

U međuvremnu se situacija za Ivicu Todorića zakomplikovala na znatno širem nivou, a biznis mu je u gotovo svim zemljamma u kojima posluje počeo da strmoglavo propada. Svuda osim u Srbiji! To je i bio razlog zašto je čak dve nedelje tokom septembra meseca boravio u Beogradu, hvatajući se za ovu poslednju kriminalnu državu u kojoj je sve moguće, osim poštenog poslovanja.

U Srbiji je on uspeo da ostvari odličnu saradnju sa vladom Aleksandra Vučića, koja je na sve načine narodnim novcem i uslugama u vidu tolerisanja neplaćanja poreza, "žmurenja" na uvozna smeća i slične stvari, pomagala njegov biznis.

Vučić je to sve radio pod izgovorom da Todorić i njegova kompanija znače za nas puno, da on zapošljava mnogo ljudi i slično, pa je njegov lopovski projekat spašen od potpune propasti koje je u ovoj zemlji trebala da ga zadesi. Sve to je rodilo paradoksalnu situaciju da je Todorić stavio katanac na skoro celo poslovanje u Hrvatskoj, dok u Srbiji svakodnevno otvara nove prodajne objekte!

Pre samo nekoliko nedelja otvorio je novu Idea prodavnicu u bloku 63, u ulici Jurija Gagarina, koja je udaljena svega stotinak metara od njegovog Imocentra u bloku 64. U nekoliko kvadratnih kilometara, Todorićeva imperija samo na Novom Beogradu poseduje desetak prodajnih objekata, a ako se uzme u obzir da je on ranijih godina postao većinski vlasnik Rode i Merkatora, onda je on apsolutni gospodar maloprodaje u celom Beogradu i Vojvodini. Odavno je zbog ovakve monopolizacije trebalo da reaguje država (ali koja, kad je Vučić država i on odlučuje ko je ovde dobrodošao a ko ne?). Predsednica Komisije za zaštitu konkurencije Dijana Marković-Bajalović je tim povodom rekla samo da su trgovinski lanci "usko grlo" za efikasniju borbu protiv anti monopolskog ponašanja. Onda joj je iz Vučićevog kabineta sugerisano da ne dira Todorića i ona se ućutala, a Todorić je od Srbije napravio rezervni položaj za oporavak svog biznisa.

Poslednjih nekoliko nedelja, kao što je već rečeno, Ivica Todorić je održao je niz sastanaka u Beogradu, gde je sa ljudima od poverenja dogovarao kako da sruši aktuelnu Vladu Hrvatske, koja mu je, kako on misli, upropastila biznis.

Odlično upućen u ovu problematiku, izvor Magazina Tabloid kaže: "...Da nije bilo Vučića on bi opet prodavao cveće na pijacama, ali Vučić ga je spasio dolaskom Brnabićke na mesto predsednika Vlade Srbije, što je dodatno ojačalo njegovu poziciju u našoj zemlji..."

Kao što postoji lista ljudi kojima Todorić planira da se osveti tako postoji i lista onih na koje Todorić računa da mu pomognu u oporavku biznisa i tu je prvi na listi, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a odmah iza njega je predsednica srpske vlade Ana Brnabić. Za lobiranje među srpskim i hrvatskim političarima, kao i za kupovinu sitnih službenika po srpskim ministarstvima, Todorić je spremio poveliki crni fond. U pitanju je novac koji mu je dostupan, a za kojeg nema porekla.

Određena je i grupa Todoriću vernih službenika koji su zaduženi za nošenje koverata sa novcem iz tog fonda. Interesantno je da se skoro ceo fond za crne i sive tokove Todorićevog poslovanja nalazi u Srbiji, koju Todorić očigledno smatra sigurnom zonom.

Na svom internet blogu, Todorić je objavio niz tekstova u kojima žestoko optužuje Vladu Hrvatske za nezakonito delovanje, za vreme, i nakon donošenja Lex Agrokor, kojim je on zbog kriminalnih radnji udaljen iz sopstvenog biznisa dok je država Hrvatska preuzela upravljanje njegovim poslovima. Naravno, nigde ne pominje pod kakvim ekskluzivnim uslovima je poslovao (i dalje posluje) u Srbiji. I šta mu je Vučić sve obećao. Jedno je sigurno, Todorić je našao svoju "ratnu bazu" u Beogradu, logistiku u Vladi Srbije a "sigurnu kuću" u Ministarstvu poljoprivrede Srbije!

Na poslednjim sastancima koje je vodio u Beogradu, on je razgovarao s nizom hrvatskih, srpskih i britanskih medijskih i poslovnih savetnika od kojih je želeo da sazna šta oni misle o njegovoj poziciji, njegovim medijskim objavama i šansama za oporavak njegovog celokupnog biznisa. Sastajao se i sa svojim advokatskim timom u Beogradu i s jednim od vodećih advokata za međunarodno pravo.

Na sastanke je dolazio s nizom dokumenata o kojima je od sagovornika tražio stručnu ekspertizu i procenu njihove medijske, ali i pravne snage, u mogućim sudskim procesima. Upućeni kažu da je žestina s kojom je nastupao iznenadila i deo njegovih savetnika i advokata i to toliko da su mu savetovali da bude oprezan.

Njegova lista neprijatelja je dugačka: na vrhu liste je njegov bivši šef finansija Ivan Crnjac, i to zbog poslovnog, ali i ličnog, porodičnog odnosa koji ih je povezivao u Agrokoru do donošenja posebnog zakona o prinudnoj upravi. Odmah iza njega je Vili Hemerberger, jedan od ključnih ljudi koji je učestvovao u prodaji i preuzimanju Volksbanke, od strane Sberbanke. Za britanski Fajnenšl Tajms (Financial Times) Hemerberger je ranije zagovarao tu banku i rekao kako Sberbanka snažno ulazi na tržišta i raste dok se druge banke "smanjuju".

Danas Todorić ima Vučića kao zaštitnika i garanta njegove bezbednosti, mada njegov kapital i poslovanje nisu ništa drukčiji od kapitala Miroslava Miškovića (mada ovaj srpski multimilioner ima znatno bolji "pedigre" od Todorića i lakše može da dokaže kako je došao do para). Ali, ovde se postavlja jedno drugo pitanje: dokle će Vlada Srbije i, u ovom slučaju, Ministarstvo poljoprivrede, služiti mafijaškim interesima i krupnom kapitalu, a ne građanima Srbije?

......

Prenosimo tekst objavljen na portalu u Fondu strateške kulture posvećen slučaju Agrokora, s osvrtom na ponašanje Srbije u ovom slučaju

Zapadni zelenaši čerupaju najveću rusku investiciju na Balkanu

Agrokor je godinama slao finansijska sredstva Hrvatske i susednih zemalja ka Americi, a rusko ulaganje bi to izrabljivanje onemogućilo. Hrvatskoj je obećana sudbinska uloga u Intermarijumu da bi najurila ruskog ulagača i najvredniji kapital firmi zavisnih od Agrokora budzašto predala američkim zelenašima. Oni koje su Hrvati ranije nazivali „strvinarima" postaće vlasnici najboljih hrvatskih nekretnina, njiva i izvora pitke vode.

Ti letiš kući.

I opet kao kurir.

Ne volim suvišne posetioce iz vaše zemlje.

Zato sam morao da te malo zadržim...

(Iz romana „Betmen Apolo , Viktora Peljevina)

Još aprila 2017. godine je Karino Hromin Šturm podsetio da je zahvaljujući ruskom kreditu Agrokor vratio lihvarski kredit JP Morgan, da su za 26 godina Zapadne banke od hrvatskog naroda opljačkale čak 87 milijardi evra i da se putem Lex Agrokor sprema nova prevara. Rusi nisu sproveli posebnu zaštitu svojih kredita pa su ozbiljno reagovali povodom Agrokora kada je, radi održivosti poslovanja tog koncerna, u nevolji, hrvatski nacionalni bankarski sektor u njega uložio ogromna sredstva .Donoseći Lex Agrokor, Hrvatska je izokrenula pravo prvenstva naplate duga novih poverilaca u odnosu na stare poverioce Agrokora. Do kraja avgusta 2017. g. su banke Zagrebačka, Privredna, Erste i Rajfajzen kreditirale Agrokor s gotovo 700 miliona evra čime su odvele domaće bankarstvo do kolapsa ali su stekle poverilačko prvenstvo po Lex Agrokor.

Ukupni dug Agrokora je maja 2017. g. bio 5,46 milijardi evra prema tvrdnjama samog Agrokora, a već tada je bilo jasno da je dug znatno veći. Slovenačka država je zaštitila Merkator od propasti Agrokora, a Rusija (odnosno Sberbanka) je požurila da zaštiti svoja potraživanja prema Agrokoru u Sloveniji

Najgore su prošli bosanski dobavljači Agrokora. Dok je novca bilo godinama je prikupljan u Agrokoru, pa je kroz Štedbanku završavao u američkoj banci JP Morgan . Hrvatski mediji se potom nisu bavili temom konačnog odredišta Agrokorovog novca, pošto je novac završio tamo gde treba, tj. u velikoj američkoj banci. Ono što je počelo još u SFRJ pljačkanjem Agrokombinata okončano je tri decenije kasnije simboličkim objavljivanjem fotografije „crnog telefona" Ivana Krajačića Steva kojim je on bio na tajnoj vezi sa emigracijom NDH na Zapadu. Niko nije primetio da je kapital Džona Pierponta Morgana pojeo domovinu Nikole Tesle. Uostalom, hrvatske vlasti su čak dva puta spaljivale Teslinu rodnu kuću i pravoslavnu crkvu u kojoj je kršten.

Dirljivo je kako hrvatska publika komentariše članke o Agrokoru. Hrvati se nadaju da će moćna Rusija kazniti korumpirani hrvatski establišment koji je putem Agrokora decenijama pljačkao svoj narod. Dirljivija je bila najava generalnog direktora Sberbanke puna nade da je u Hrvatskoj moguće odgovorne „dovesti pred lice pravde"

Ponovo su Šokci - bokci, a Vlaha - siromaha više nema. Međutim, bez jarosti blagorodne zaludno je tražiti pravdu na sudu pravne države utemeljene na idejama Stranke prava Ante Starčevića .

Dva dana posle Margetićevog članka objavio da se preko Agrokora Rusija i Hrvatska bore za prevlast na Balkanu. Cilj spinovanja je bio da ubedi hrvatske atlantiste u iluziju sopstvene značajne uloge i da se proglasi pobeda u finansijskog bici koja je unapred neravnopravno nameštena. Najavljen je ulazak globalističkog finansijskog kapitala u koncern Agrokor (JP Morgan, Goldman Sachs, Reifeisen i Zagrebačka banka

Njihov novac je u Agrokor stigao preko Zapadnih investicionih fondova. Hrvatska je, naime, još aprila 2017. g. dogovorila da 480 miliona dolara u Agrokor dođe sa Zapada putem kupovine obezvređenih akcija koncerna od strane Knighthead Capital Management LLC

Iako je KCM LLC odmah ušao u poverilačko veće, realizacija kredita Agrokora je čekala najvažnije. Dopušteno je da mimo ruskih poverilaca, čija su potraživanja starija, novi američki poverioci dobiju najčvršće moguće obezbeđenje: založna prava i hipoteke nad nekretninama, najboljim njivama i izvorima vode Hrvatske koje su u vlaništvu firmi zavisnih od Agrokora. Iznos gubitka Agrokora iz 2016. g. iznosio je između 1.6 i 2.7 milijardi evra, a to nije bio dug već negativna vrednost obrtnog kapitala Agrokora. Dopuštanjem Zapadnog akcionarskog „ulaganja" zapretila je opasnost da ruski ulagač (iako stariji poverilac) bude doveden u situaciju da izgubi prvenstvo naplate. Hrvatke vlasti su prihvatile da sprovedu obezbeđenje interesa Zapadnih zelenaša, a ta akcija je zahtevala izvesno vreme. Otud su u Hrvatskoj čak ozbiljno razmišljali da za to vreme na Agrokor slupaju čak i novac penzionih fondova kako bi konzorcijum opstao do dolaska novih Zapadnih gospodara.

Saznanje o iznosu dugova Agrokora se povećalo od 5.46 milijardi evra u maju na čak 6.74 milijardi u avgustu. Čim su Ruski mediji temeljno izvestili svoju javnost o problemu s Agrokorom, svetsku javnost je o problemu obavestio The Economist. Upozorio je da rast poznatog duga Agrokora nije konačan, kao i da propast te firme preti da povuče u recesiju sav region, a u ekonomsku propast pola miliona ljudi

Kad se Agrokor našao pred prinudnom naplatom Ivica Todorić je sudski uslovio hrvatsku državu da spasava njegovu imovinu. To je praktično bio zahtev da država Hrvatska primeni Lex Agrokor, preuzme upravu nad koncernom i sprovede spasavanje interesa ove firme kao cilj važniji od svakog pravnog cilja. Brzo se pokazalo da „spasavanje" Agrokora predstavlja izmicanje imovine koncerna od ruskog ulagača da bi se budzašto predala fondovima iza kojih se kriju JP Morgan, Goldman Sachs i slični. Uvedena državna uprava Agrokora nije sprečila Ruse da pokrenu arbitražni postupak u Londonu...Objavljivanje da je važan poverilac Agrokora i Konzuma Rotšildov kapital (bez objave na kojoj poverilačkoj strani) nije imalo efekta, a među dobavljačima je počela da se širi panika naočito kada se pokazalo da je Agrokorov Konzum potpuno nesolventan. Činilo se da će odlukom Visokog trgovačkog suda biti otvorena pandorina kutija svih Agrokorovih dugova 11. septembra, dana koji je bio propisan kao krajnji rok prijavljivanja svih potraživanja od Agrokora

Trgovinsko pravosuđe Hrvatske je počelo akciju onemogućenja ruskih ulagača da sudski zaštite svoje interese. Odložilo je objavljivanje Agrokorovih dugova izgovorivši se na tok arbitraže u Londonu. Zaštitilo je prikrivanje dugova angažujući firmu Baker Tilly Discordi kao veštaka pred Visokim trgovinskim sudom. To je ista firma koja je ranije sprovela netačne revizije finansijskog poslovanja Agrokora i svih od Agrokora zavisnih firmi, uključujući firme u inostranstvu. Očigledno pristrasni i teško kompromitovain veštak na mestu objektivnog i stručnog procesnog učesnika pred hrvatskim pravosuđem je prvorazredni skandal. Dok u svim zemljama regiona pljušte tužbe za izvršenje protiv Agrokora, Hrvatsko pravosuđe se postavilo kao suparnik ruskih ulagača odbijajući čak procesne zahteve protiv dužnikovog umanjenja imovine. Kad je državna uprava Agrokora počela da pripušta nove akcionare na svoju ruku, žalba Sberbanke je odbijena, a ranija odluka određivanja privremene zabrane zaduživanja Agrokora je vraćena na ponovno odlučivanje

To je praktično značilo da hrvatsko pravosuđe dozvoljava državnoj upravi nad Agrokorom da slobodno zaduži i rasproda vlasništvo Agrokora.

Upravo su to čekali novi poverioci i budući vlasnici kojima je Hrvatska vlast već „spakovala" imovinu velikog hrvatskog konzorcijuma. Zapadni „kreditori" Agrokora (iza kojih su JP Morgan i Goldman Sachs) su početkom septembra hipotekama potpuno osigurali svoju „investiciju" u vlasništvo „vrednu" 840 miliona dolara. Na nekretninama, najboljim njivama i izvorima pitke vode Hrvatske u vlasništvu Belja, Jamnice i Leda intabulirano je stvarno pravo poslednjih Zapadnih ulagača u Agrokor na čelu sa fondom Knighthead Capital Managemant LLC. Od tada se KCM LLC u Hrvatskoj štampi retko naziva „agresivnim" i „strvinarskim" fondom - šta više, zelenaška okupacija naziva se „kreditom''.

Time su pred Sberbankom kao starijim poveriocem uz sadejstvo svih nivoa hrvatske države Zapadni zelenaši ustanovili svoja „preča prava" odmah pošto je arbitraža pred Sudom pravičnosti Engleske i Velsa zastala sa postupkom do donošenja odluke Vrhovnog trgovinskog suda Hrvatske. Čak je i objavljivanje konačne liste svih dugova Agrokora odloženo za 11. novembar. Lista će tada izgubiti praktični značaj, jer će do tada svi privilegovani Zapadni investitori silom steći prvenstvo nad ruskim ulagačima. Pred držanim „pakovanjem" najbolje imovine Hrvatske Zapadnim zelenašima na štetu poštenog stranog ulagača je hrvatska štampa zamukla ili skrenula temu. Tek je dr Ivan Lovrinović na svom fe4jsbuk profilu objasnio o čemu se radi.

Pojavili su se članci u kojima je direktor Sberbank Rusije počeo da biva prozivan „tiraninom" i „birokratskim mastodontom"

Hrvatsko pravosuđe je sudski prikrilo finansijsko stanje Agrokora angažujući Baker Tilly Discordia koja je odgovorna za sve revizije kojima je pred Sberbankom ranije skrivano stvarno stanje Agrokora i zavisnih firmi Jamnica Konzum, Vupik, Belje. Ono što od Agrokora bankarski konzorcijum na čelu sa JP Morgan i Goldman Sachs ne bude hteo, pokupiće hrvatski konzorcijum na čelu sa domaćim poveriocima: Adris (Ante Vlahovića), Atlantik (Emila TedesKOG) Kraš, Vindija, Podravka, Fra.... Uostalom, Agrokor je Adrisu već dužan preko 1.3 milijarde evra.

Hvatski mediji već hrane domaću javnost srećom nade, nudeći psihološku kompenzaciju kako će na mesto Todorića bar doći domaći tajkuni. Biće to marionete istih gazda Hrvatske. Ipak, u hrvatskoj štampi i dalje ima svesnih da hrvatska država upravlja Agrokorom za interese Amerikanaca protiv Rusa. Orijana Ivković Novokmet je obavestila javnost da „strvinarski fond" Knighead Capital Managemant voljom privremene državne uprave još od 13. aprila „u privremenom vjerovničkom vijeću (Agrokora) predstavlja sve vlasnike obveznica, umjesto da to čini, kao što je uobičajeno, povjerenik izdanja. Ona doslovno tvrdi: „...Rusi očito razumiju u čemu je stvar. Za razliku od njih koji su plasirali 1,4 milijarde eura, američki strvinarski fond kupovao je uoči bankrota obveznice s ogromnim diskontom, a vlada ih tretira kao najznačajnije kreditore..."

Sberbank Europe je toliko zanemela da je pitanje ima li je još vremena.. VTB banka je rezignirano izrazila nadu da će joj bar 60% duga biti plaćeno. Generalnom direktoru Sberbank Rusije je ostalo da se čudi, žali na prevaru, netransparentnost i najavi „dugu sudsku parnicu

Hrvatskoj javnosti je jasno da ruska pravda u njihovoj „pravnoj državi" nije ostvariva, ali komentatori tekstova o Agrokoru s nevericom primaju mogućnost da će se ruski ulagači. Sudeći po komentarima na brojne tekstove o Agrokoru, Hrvatima je jasno da Sberbanka i njena ulagačka prava nisu sluga Jernej i njegovo pravo kao i sva Hrvatska država, samo marionete čvrsto u rukama JP Morgan, Goldman Sachs i njihovih kolega. Evropska banka za obnovu i razvoj je stidljivo ispoljila zanimanje da učestvuje u čerupanju Agrokora i zavisnih firmi a zatim i drugi

Značaj nevolje zvane Agrokor za Srbe

Iako interesi ruskog ulagača u Agrokor u Srbiji za sada deluju odlično obezbeđeni, mora se znati da je ruskim ulagačima 2014. godine Hrvatska izgledala kao mnogo bezbednije investiciono područje od Srbije, a Agrokorovo poslovanje izgledalo čisto kao suza. U svim ostalim zemljama regiona, počev od Slovenije koja je već priznala hrvatsku državnu upravu nad Agrokorom, ruski poverioci imaju velikih problema sa naplatom potraživanja.

Taj problem se valja ka Srbiji. Otud se i povodom prava Sberbanke nad Agrokorovom imovinom u Srbiji javlja mnogo neugodnih pomisli. Srbija je područje u kojem je čvrsto ustanovljen globalistički privredni sistem. Ruski kapital je teškom mukom u Srbiji realizovao investiciju u NIS da bi je modernizovao i učinio profitabilnom firmom. Može li se verovati da će režim Aleksandra Vučića dosledno sprovesti prava ruskog investitora u Agrokorovim firmama po Srbiji? Šta ako evroatlantski partneri Vučiću narede da radi evropskih integracija i Srbija mora da primeni hrvatski Lex Agrokor? Nije li na mesto Predsednika vlade R. Srbije odmah doveo Anu Brnabić iz USAID. Videli smo kako Vučićev režim uopšte ne štiti interes sopstvene zemlje na Kosmetu gde se nalazi imovina Srbije vredna trilione evra. Šta više, njegov režim daje i ono srpsko što separatisti nisu bili u stanju da otmu. Taj politički režim već pokušava da ovakvu svoju politiku pripiše Rusiji Je li razumno očekivati da će srpski režim koji se odriče prava Srbije dosledno zaštititi prava Rusije?

Iz primera Agrokora Srbi mogu jasno da vide svu štetnost evroatlantskih integracija. Potpuno integrisana u EU i NATO, Hrvatska je izgubila preko 80 milijardi evra za deceniju i po, pa podvela svoju privredu, upravu, zakonodavstvo, pravosuđe, medije, politiku i bezbednost u veliki poduhvat prevare uljudnog stranog investitora, da bi se zelenaški kapital iz SAD budzašto dokopao njene najbolje imovine. Ako se globalistička svemoć uopšte može nazvati pravnim poretkom, hrvatski primer je pokazao da je njegova stvarna svrha u regionu rusofobija

Ta svrha je iznad svakog pravnog načela i cilja prava, ekonomske celishodnosti i svrsishodnosti, svakog političkog plana i programa, iznad svake moralne vrednosti neoliberalizma. Ta svrha je naročito iznad slobode tržišta i slobodnog protoka kapitala.

Hrvati su - Hrvati, badava! Oni stari vrednjakovići i poštenjakovići kao što bijahu i prije osamsto godina za pradjedova naših! Nuto, braćo, tu ćemo se naseliti. Zalihe ima za epikurejske stomake naše i djece naše do dvadesetoga koljena! Pa da selimo u Ameriku

Nakon čitavog veka brutalnih poduhvata u ime „Zapada" i „Evrope" Hrvatima je omogućeno tek lako iseljavanje omladine u bogate zemlje Zapada, a opljačkana Hrvatska postaje vlasništvo američkih banaka preko zelenaških fondova. Ako režim u Srbiji pođe primerom Hrvatske, vlasnici Srbije neće postati američki zelenaši, već poslednja posluga tih zelenaša. Sa Zapada su nam dolazili investicioni monopolisti poput Agrokora, slični ili još gori. „Najozbiljnijim" investitorima sa Zapada Srbija obezbeđuje poreska i socijalna rasterećenja i dodatno plaća zarade njihovim zaposlenima. Integrisani u evroatlantski svet bićemo poput Homunkulusa u retorti alhemijske laboratorije gospodara globalističke distopije