Natrag

Pogled iz Moskve

Evropska unija ponovo sprema proširenje: kako, kada i zašto?

Balkanski obrt

Evropska unija planira da 2025. obnovi proces proširenja i da u svoj sastav primi šest zemalja Zapadnog Balkana: Srbiju, Crnu Goru, Albaniju, Bosnu, Makedoniju i Kosovo. Takvu izjavu je ovih dana dao šef Evropske komisije Žan Klod Junker. Zašto EU širi svoje granice i kakve će to posledice imati, pitanje je na koje odgovovara analitičar Aleksandra Gluhin Polešćuk

Piše: Aleksandra Gluhih-Polešćuk

Zašto se EU širi?

Ideja stalne ekspanzije ugrađena je u filozofiju Evropske unije. Proces je bio nezvanično suspendovan krajem prošle decenije, kada je postalo jasno da je 2004. godine EU preuzela preveliki teret iz deset ekonomski slabih i ne uvek u ideološkom smislu evropski orijentisanih zemalja Istočne i Centralne Evrope. Određenu ulogu imala je i ekonomska kriza iz 2008. godine, koja je pojačala konkurenciju za finansijske resurse unutar EU. Godine 2014. predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker je zvanično izjavio da se EU neće širiti sledećih pet godina. Poslednja zemlja koja je primljena u EU bila je Hrvatska (1. jula 2013. godine).

Ipak je krajem 2017. godine Brisel ponovo počeo da govori o potrebi proširenja geografskih granica. Ovoga puta širenje je usmereno na Zapadni Balkan. Bilo je nekoliko razloga za promenu stava o širenju EU.

Prvi je simboličan. Objava o spremnosti za primanje novih članova trebalo je da bude odgovor na separatističke i evroskeptične probleme EU, koji će pokazati da je Evropa, bez obzira na Bregzit, Kataloniju i Poljsku, jedinstvena kao i pre.

Drugi razlog su - izbeglice. Migrantska kriza pokazala je da Balkan igra strateški važnu ulogu za EU - 2015. godine je u izbegličkom kampu u srpskom mestu Preševo registrovano 600.000 ljudi koji su iz zemalja Bliskog istoka i Istočne Afrike krenuli put Evrope. Ta maršruta postoji već godinama, ali pošto balkanske zemlje ne ulaze u sastav EU, Brisel ne može da je konotroliše.

Treći je - bezbednost. U regionu koji se graniči sa EU, u Bugarskoj, Mađarskoj, Rumuniji i Sloveniji, jasan je trend obnavljanja vojnih konflikata, a kako smatraju u Briselu, kurs prema evrointegracijama može to da promeni.

Četvrti razlog proizilazi iz straha pred Rusijom. Govoreći nedavno na Sorboni, francuski predsednik Emanuel Makron je upozorio da će, ako se balkanskim zemljama ne ponudi jasna perspektiva u vezi sa njihovim ulaskom u EU, one početi da se približavaju Rusiji. Smatra se da najtešnje veze sa Moskvom ima Srbija: ova zemlja odbija da se pridruži evropskim sankcijama protiv Rusije, principijelno ne ulazi u NATO, i zato je Rusija 2016. godine u okviru vojno-tehničke pomoći poklonila Srbiji šest lovačkih aviona MIG-29 i desetine oklopnih vozila. U Crnoj Gori, prema tvrđenju vlasti ove zemlje, Rusija podržava opoziciju koja je aktivno protestovala protiv ulaska ove zemlje u NATO.

Peti razlog je ekonomski. Balkan predstavlja tržište od 20 miliona ljudi. Ove zemlje su bogate kamenim i mrkim ugljem. Izvora nafte i prirodnog gasa nema mnogo, ali zato ima obojenih metala. Region je poznat po raznovrsnosti flore i faune, po bogatstvu reka i šuma.

Zašto bi balkanske zemlje ušle u EU?

Osnovni razlog je ekonomski. Ovaj region, koji je preživeo nekoliko ratova, nalazi se u lošem ekonomskom stanju. Prema podacima Svetske banke iz 2016. godine zvaničan nivo nezaposlenosti u regionu bio je 2-3 puta veći od proseka EU: u Srbiji - 17,1%, Crnoj Gori - 17,8%, Makedoniji - 24%, Bosni i Hercegovini - 25,4%, na Kosovu - 33%. Posao posebno teško nalaze žene i mladi ljudi (bez posla je gotovo svaki drugi stanovnik u uzrastu do 25 godina). Pri tom su za ovaj region karakterstični demografski problemi - odlazak mladih ljudi u inostranstvo, povećanje udela starijih ljudi. Prosečna plata u Crnoj Gori i Makedoniji je oko 500 evra, u Albaniji i na Kosovu - 450 evra, u Srbiji - 400 evra.

Poslednjih godina EU aktivno investira u ovaj region. U periodu od 2007. do 2013, u okvirima „Instrumenata za pomoć prisajedinjenju" samo za Srbiju je iz budžeta EU izdvojena 1,1 milijarda evra. Ulazak balkanske šestorke u sastav EU otvara im pristup različitim strukturnim programima i programima podrške, što aktivno koriste zemlje Centralne i Istočne Evorope.

Kada se planira proširenje?

Prema rečima Žan Klod Junkera, Evropska komisija u sadašnjem sastavu neće donositi nikakve sudbonosne odluke o novim članovima EU, ali će aktivno pripremati temelje za njihov ulazak. Kao mogući datum proširenja pominje se 2025. godina.

Makedonija, Albanija, Srbija i Crna Gora već imaju zvanični status kandidata za članstvo u EU, Kosovo se sprema da u najbližoj budućnosti preda zahtev za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU. Realne pregovore Brisel vodi samo sa Beogradom i Podgoricom. I, prema tvrdnjama rukovodstva EU, upravo su Srbija i Crna Gora najbliže željenom članstvu. Crna Gora maksimalno ispunjava ekonomske kopenhagenske kriterijume sadržane u Ugovoru iz Mastrihta. Odluka o odnosu Srbije više će imati politički karakter, uslovljen strahom od jačanja ruskog uticaja u regionu.

Postoje li tu neke zamke?

Protivljenje stanovništva EU. Balkanske zemlje imaju sa zemljama članicama EU ne samo zajedničke granice, već i istorijske i teritorijalne konflikte. Primera radi, Grčka je dugo blokirala makedonske pregovore o pristupanju EU i NATO, jer se ime Makedonija poklapa sa imenom pograničnog grčkog regiona. Pet država EU do sada ne priznaju nezavisnost Kosova. A Srbija i Hrvatska do danas imaju pretenzije jedni prema drugima zbog gubitaka u vreme Balkanskog rata 1991-1995. Dodatni problem može da bude javno mnenje koje će takođe morati da uzmu u obzir evropski političari. Prema podacima istraživanja Eurobarometra iz 2014. godine, protiv daljeg širenja EU bilo je 48% evropskih ispitanika, a za je bilo samo njih 39%. Najviše protivnika ideje o primanju novih članova EU ima u Nemačkoj (68%), Austriji i Luksemburgu (67%), Francuskoj (65%) i Belgiji (60%).

Složenost integracije. Balkanski region ima složenu etnoreligijsku strukturu. Albanija je, npr. gotovo u celosti muslimanska zemlja, Srbija - pretežno pravoslavna, a Hrvatska - katolička. Region živi dosta zatvoreno u odnosu na ostatak sveta: ovde ima malo stranih investicija, retko dolaze strani stručnjaci, veliki deo stanovništva živi u selima. Poznavanje vodećih evropskih jezika je prilično slabo, ali kako piše Dojče vele, u poslednje vreme na Balkanu je povećano interesovanje za učenje nemačkog jezika.

Unutrašnje protivrečnosti. Bez obzira na mirne godine, ovaj region je i dalje nestabilan. Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova. Raste napetost unutar Bosne i Hercegovine zbog statusa Republike Srpske. Čak je i činjenica da Srbija i Crna Gora imaju prednost za stupanje u EU, provocirala konflikt među balkanskim zemljama - ostale države smatraju da svih šest zemalja treba istovremeno da uđu u EU, piše Politiko (Politico).

Podela društva. Iako vladajuće politike balkanskih zemalja demonstriraju evrooptimizam i spremnost za kretanje ka EU, među stanovništvom ideja o pristupanju Evropskoj uniji izaziva protivrečna osećanja. Prema podacima monitorniga Saveta za regionalnu saradnju, u Srbiji samo 26% ispitanika smatra da je Evropska unija dobra. Ulazak u EU najviše od svih žele građani Kosova (90%) i Albanije (81%), u Crnoj Gori taj broj je znatno manji - 44%, a u Bosni i Hercegovini - 31%.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane