Natrag

Stav

KAKO DALJE?

Branko Dragaš

EKONOMIJA - O ekonomskim temama u ovom listu godinama pišem, obrazujem mnoge naše čitaoce, koji dobijaju prve informacije i znanja šta se u ekonomije Srbije dešava, kakve su nam perspektive i šta bi trebali da radimo kako bi se država izvukla iz ove bede i siromšatva. Sve resurse za brzi privredni razvoj imamo, imamo ljude koji bi mogli brzo da preporede Srbiju, već posle prve godine bi se pokazali efekti nove razvojne politike, koja mora da obezbedi dvocifrene stope privrednog razvoja. Mi smo toliko propali pod režimom kriminalnih političara, svih boja i ideologija, koji su se izredali na vlasti, toliko smo opljačkani i osiromašili, da se jedino možemo da izvučemo iz siromaštva skokovitim privrednim razvojem.

U periodu od 2012-2018, kada je poludeli Aca Dramoser krenuo da nas usrećuje i da manipuliše građane o istorijskim njegovim uspesima, stopa privrednog rasta je bila - 0,83%?!? To, gospodo drugovi, praktično znači da se mi uopšte ne razvijamo, nego da nazadujemo, jer je inflacija bila višestruko veća, što je dodatno osiromašilo opljačkane građane, dok su se sve zemlje u regionu razvijale nekoliko puta brže od nas, tako da smo danas postali najnerazvijenija evropska zemlja i zemlja koju uveliko prestižu i afričke zemlje u svom brzom razvoju.To endemsko siromaštvo u našem društvu, nedavno smo čuli zvaničan evropski podatak, da je Srbija, prema stopi raslojavanja unutar društva, država sa najgorim pokazateljima, jer je sve veće bogatstvo političara i tajkuna, dok je siromaštvo naroda, takođe, sve veće. Socijalne razlike su se još više uvećale, što mi, koji živimo u Srbiji, svakoga dana vidimo na svakom mestu.

Okvirno, bogatašku bandu sačinjava oko 5% onih koji su ovu zemlju pokrali i opljačkali, isključujem one pojedince koji imaju kapital,ali koji nemaju nikakve veze sa politikom i koji su svojim znanjem, odricanjem i velikim radom na tržištu, stvorili porodični kapital, ali takvih je, nažalost, vrlo malo i mogu se meriti na nivou nekoliko promila u društvu.

Drugu grupu dobro obezbeđenih u društvu, njih je oko 10%, sačinjavaju oni koji opslužuju ove prve skotove na vlasti u njihovim prevarama i krađama, koji idu linijom manjeg otpora, koji ne žele da se zameraju totalitarnoj vlasti, koji se,navodno, ne bave politikom, ali koji su duboko vezani za politiku, koji bez politike ne bi mogli da opstanu, koji su sluge svih režima i koji gledaju samo svoj lični interes.

Ove dve grupacije nameću našoj javnosti prostakluk, vulgarnost, primitivizam, perverzije i sve najgore iz propalih zapadnih vrednosti neoliberalnog korporativnog fašizma u bankrotu. Sve se radi namerno i planski sa osnovnim ciljem da se uništi državni suverenitet, nezavisnost i nacionalni identitet našeg drevnog naroda. To jednako uspešno rade i autošovinisti i estradni patriJote, jer su svi oni u službi tog totalitarnog režima, koji je dobio nalog od naših vekovnih neprijatelja da nas porobe i da unište Srbe, koji su uvek bili i ostali remetilački faktor u krvavoj i falsifikovanoj evropskoj istoriji besčašća i kolonizovanja.

Ostali građani od 85% društva se muče nekako da prežive sve nevolje, da podignu i iškoluju decu, pri čemu 65% građana Srbije živi na ivici ili ispod ivice egzistencije, pa su mnogi primorani, prošle godine preko 72.000 građana, da napuste svoju domovinu u kojoj ne vide nikakve životne perspektive za bolji život. Ako ovoj zabrinjavajućoj cifri begstva našeg naroda iz siromaštva i manipulacije tiranina, dodamo i poražavajaći podatak da skoro 40.000 ljudi godišnje više umre nego što se rodi beba, onda svaki čovek koji voli Srbiju, a koji nije političar i tajkun, mora da bude zabrinut za sudbinu Srba, građana Srbije i države Srbije.

Ako se sve ovakve negativne tendencije i dalje nastave, sigurno je samo jedno, da ćemo da izgubimo nezavisnost države, da ćemo postati kolonija i da Srba, na opšte oduševljenje naših istorijskih neprijatelja, za sto godina više neće biti na Balkanu.O tome uporno pišem, nastupam i govorim, nudeći konkretna rešenja da se zaustave sve ove negativne tendencije i napravi istorijski zaokret u kome ćemo iz korena sve promeniti, stvarajući dobre uslove za ekonomski preobražaj naše Srbije. O tom ekonomskom preporodu u ovom listu pišu i prof. Komazec i Kulić, dvojica retkih ekonomista koji brane dostojanstvo naše struke, koji se nisu prodali režimu i koji imaju predloge za vođenje nove ekonomske politike. O ostalim estradnim ekonomistima, ekonomskim analitičarima i čitavom tom praznoglavom bulumentom neznalica, poltrona i tezgaroša, ne želim ovde da pišem, jer osim prezira za njih nemam ništa drugo da kažem. Znači, imamo ljude koji znaju ekonomiju i koji mogu da pokrenu privredu da imamo dvocifrene stope privrednog razvoja. Imamo privrednike, uspešne privatnike, sposobne profesionalce na tržištu, iz zemlje i rasejanja, koji mogu da budu glavni nosioci i izvođači našeg brzog ekonomskog oporavka.

Imamo naše ljude u rasejanju, lično mislim da je to naš najveći kapital, koji imaju znanje, poznanstva, kontakte, prve informacije, radne navike, svoj ,teškom mukom, zarađeni novac i nepresušnu ljubav prema Srbiji, što je sasvim dovoljno da, zajedno sa nama iz matice, napravimo tim najsposobnijih i najvrednijih ljudi, koji će pokrenuti privredu, zaposliti narod i omogućiti da stvaramo nacionalni kapital za spas ove naše zapuštene, apatične, malodušne, povodljive i lakoverne nacije. Smatram, ukoliko se napravi Vlada nacionalnog spasa, sastavljena od naših najboljih ljudi, koji moraju uz sebe da imaju nekoliko hiljada menadžera iz svih struka, jer smo toliko propali da nama treba takva ekonomska politika koja će odjednom da pokrene sve naše resurse i koja će moći, u što kraćem vremenskom periodu, da zaposli i prekvalifikuje 3,5 miliona ljudi i da stremi ka tome da pravi godišnji BDP od 250 milijardi evra.

Jedini način da brzo izađemo iz sadašnjeg siromaštav i za zaustavimo sve negativne društvene tendencije naše propasti je da počnemo da pravimo pare, na resursima koje imamo u izobilju, da pravimo pare za državu, kompanije i za same građane. Lični interesi moraju da se ugrade u interese zajednice i to je jedini način da uspemo.

Sve priče su ispričane. Nama su potrebni profesionalci koji će na tržištu da prave pare i koji će pokretanjem proizvodnje, radom, izvozom i drastičnim uštedama na rashodnoj strani države, da obezbede veliki rast BDP, odnsosno da će povećavati pogaču koju svi treba da podelimo, jer ukoliko je pogača velika, onda ima dovoljno za sve građane da dobiju od te velike zajedničke pogače. I to je čitava mudrost. Jednostvno, zar ne? Sve priče su, gospodo drugovi, ispričane. Merimo samo rezultate. Ako ima rezultata, onda možemo da razgovaramo. Ako nema rezultata, nema o čemu da razgovaramo. Ukoliko bi se pronašle političke snage koje bi mogle da prepoznaju šta je danas naš ključan problem u državi, onda bi sve išlo mnogo brže i lakše.

Smatram da bismo u takvim zajedničkim uslovima delovanja prve rezultate videli posle prve godine. Srbiju ne biste mogli da prepoznate. Ali, za taj veliki poduhvat, na koji smo mi ekonomisti i ljudi iz privrede i privatnog sektora danas spremni, nije spremna politička parazitska vrhuška, koja živi na zadržavanju postojećeg stanja raspada i urušavanja Srbije.

POLITIKA - Ako verujete u sve ovo što sam napisao i ako biste podržali jednu takvu novu ekonomsku politiku, koja bi svakom građaninu donela bolji život, onda nam ostaje da objasnimo kako da to uradimo, jer se ne može sprovesti nikakakv ekonomski program ako nije postignut politički dogovor da se to uradi. Takvog političkog dogovora danas uopšte nema. Odnosno, nemoguće je u totalitarnom političkom sistemu sprovesti novi politički program, koji bi bio dobar za sve građane, jer je to potpuno suprotno uspostavljenoj neoliberalnoj politici, koja počiva na načelu da bogati budu još bogatiji, dok siromašniji moraju da budu još siromašniji.

Jedini način da uspemo je da srušimo totalitarni politički sistem do temelja. Nemoguće je bilo šta da se uradi u okviru postojećeg političkog sistema. Ne verujem više nijednom političaru, jer su oni svi isti ološ i bore se samo za svoje sebične interese. Zato je važno da se upornim pisanjem i nastupanjima obrazuju politički nepismeni građani Srbije, bez obzira na školsku spremu i zvanje, jer sam sretao ljude sa nekoliko razreda osnovne škole koji su sve sami razumeli i koji su shvatili sve prevare političke oligarhije, dok su neki zatucani i ostrašćeni doktori nauka uporno branili totalitarni sistem, naivno verujući da će neki novi ljudi, njima dragi, uspeti da u takvom zaraženom totalitarnom sistemu da promene društvo i izgrade državne institucije u korist svih naših građana.To se nikada neće dogoditi.

Mora da se sruši totalitarni politički sistem, jer je on glavna prepreka našem ubrzanom ekonomskom razvoju. Ako većina građana ovo shvati, ako ne budu nasedali manipulacijama prevaranta Vučića i slatkorečivim lažnim obećanjima plaćene opozicije,onda se možemo nečemu nadati. Znači, moramo da radimo na političkom opismenjavanju naših građana. Moramo da ubedimo građane da se oslobode straha od pretnji političkog ološa na vlasti i da ne prihvate više nikada da izlaze na nameštene i izrežirane izbore, jer tako samo daju legitimitet unapred smišljenoj političkoj prevari političkih mešetara i polaca.

Građani moraju da bojkotuju izbore sve dok se ne donese novi izborni zakon, koji će ograničiti koliko novca može da se troši u političkoj kampanji, koji će zabraniti političarima na vlasti da potkupljuju, prete ili ucenjuju građane, to će biti teško krivično delo, koji će zabraniti političarima na vlasti da koriste državne resurse u kampanji,koji će zabraniti građanima da daju lažna obećanja, jer će za njih morati da krivično odgovaraju, koji će srediti biračke spiskove, tako da se izbaci preko 700.000 mrtvih duša,koji će osloboditi sve medije stroge cenzure, koji će stvoriti uslove za održavanje fer i slobodnih izbora.

Verujem da je ovo moguće. Nije nama problem bolesni ludak Vučić, koji je dobio zadatak da uništi Srbiju, nego nam je jedini politički problem što je potpuno uništen demokratski potencijal građana da se odupru tiraniji jednog neznalice i manipulatora. Gde nestade naša istorijska ljubav prema Slobodi, Pravdi i Poštenju? Zašto su potomci čuvenih ratnika, hajduka, odmetnika i vojnika postali danas kukavice da dozvoljavamo da nas jedan dupljak, klovn i kukavica zajebava u zdrav mozak? Zar se ne stidimo svog pokolenja, koji neće moći da razume naš strah i naš kukavičluk? Verujem da Srbi nisu izgubili osećanje za slobodu, pravdu i poštenje. To će uskoro da pokažu.

Ulazimo u završnicu naše tragedije. Počinje rasplet. Kako će se on dogoditi još pouzdano ne znam. Sve opscije su otvorene.

KOSMET - Pritisnut od strane krstaša da prizna nezavisnost albanske države na Kosovu i Metohiji, ucenjeni Dramoser laže, podmeće, pretvara se i smišlja svakave gluposti, kao ova farsa oko hapšenja Marka Đurića,njegovo predsedničko prenemaganje pred kamerama da nema razgovora sa terorističkom državom, dok se sa albanbskim zlikovcima, optuženim za najstrašnije zločine prema Srbima, tajno nalazi u Parizu ili Njujorku, nastupi njegovih plaćenih poltrona, sve je to deo jednog izdajničkog igrokaza koga smo, podsećam vas, već gledali u slučaju pokvarenog i nadobudnog Miloševića, koji je isto ovako zatezao, podizao nacionalnu retoriku, zaklinjao se u srpstvo, da bi izdao sve Srbe preko Drine, sve Srbe na Kosmetu,jer oni njega, zapravo, uopšte nisu ni zanimali, pošto takve satrape na vlasti intersuje samo da se održe na vlasti po svaku cenu, makar se Srbi svi preselili da žive na obroncima Ukletog Brda.

Napisao sam u protekloj nedelji, obračunavajući se sa estardnim patriJotama, koji otvoreno rade za izdajnika Vučića, tekstove USTAV i REFERENDUM, možete da ih nađete na mom sajtu, gde sam pokazao da nema nikakvog potpisivanja sporazuma ili priznaja Kosova, jer je sve suprotno sa Ustavom, suprotno sa preambulom Ustava, u kojoj jasno piše da je Kosmet sastavni deo suverene države Srbije, suprotno sa članom 8. Ustava, koji govori da je teritorija Srbije jedinstvena i nedeljiva, suprotno sa članom 97 Ustava, koji govori da država obezbeđuje suverenost, nezavisnost i teritorijalnu celovitost, suprotna sa članom 111. Ustava , koji obavezuje predsednika države da brani državno jedinstvo Srbije, suprotno sa članom 203.Ustava, koji izričito govori da se referendum može da održi samo ako se menja Ustava ili menja preambula u Ustavu.

Znači, zaključio sam, postojeći Ustav ne dozvoljava predsedniku države da radi sve ovo što danas marketinški radi, kako bi ispunio naloge svojih nalogodavaca, i on ne može da potpiše nikakve sporazume i dogovore sa, kako sam kaže, terorističkom državom Kosovo, jer krši postojeći Ustav.

Onaj ko krši Ustav, mora da odgovara pred zakonom. Zašto danas ćuti Ustavni sud? Zašto ćute stručnjaci Pravnog fakulteta za ustavno i međunarodno pravo? Zašto ćute akdemici u SANU? Čega se oni, mučenici, više plaše? Zašto ćuti Univerzitet? Zašto ćuti sinod SPC? Zašto svi ćute i pristaju na podvale i izdaju? Dramoser je sateran u ćošak. Sam donosi sudbonosne odluke za Srbiju. Zašto ćute ugledni doktori sa Medecinskog fakulteta i zašto građanima Srbije ne kažu zdravstveno i mentalno stanje izbezumljenog predsednika države?

Na osnovu Vučićevih nastupa u javnosti, nesuvislog govora i njegovog sumanutog izgleda, tvrdim da Vučić nije sposoban da upravlja državom, da je ucenjen od strane krstaša, to i on otvoreno priznaje, da nije uračunljiv i da ne može više da donese nikakve državne odluke i zato mu poručujem - VUČIĆU, PODNESI OSTAVKU! To je izlaz iz tvoje lične agonije. Podnesi ostavku i spasi Srbiju. Ako to ne uradiš, nateraće te besni građani na ulicama svih gradova Srbije. Tada ćeš biti u velikoj nevolji. Ali, bolje da ti za izdaju sude tvoji Srbi, nego okrutni krstaši.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane