Natrag

Tabloid je pozvan

Nova banda čerupa pirotski Tigar

Vulinovi lešinari

Posle odlaska direktoa Dragana Nikolića, koji je sa svojim saučesnicom Jelenom Petković, doveo Tigar do prosjačkog štapa, dolazi Nebojša Đenadić. Bilo je raznih spekulacija vezanih za njegovo postavljanje na čelo Tigra, ali je on uspeo da kompaniju vrati na zdrave noge. Dao je smernice ka putu do uspeha i čistih ruku napustio vodeće mesto. Onda su došli Vulinovi lešnari... O sadašnjem stanju svedoči pismo dela zaposlenih koje objavljujemo

......

Njegov naslednik, Branislav Ćurić je poštovao i sledio (donekle) ta uputstva, mada, svega godinu dana. Na političkoj osnovi na čelo Tigra dolazi Vulinov pulen Vlada Ilić zvani Kutlača. Iako Tigar ima višak radnika, Ilić sa sobom dovodi četiri nova "radnika". Sekretaricu ili "šefa kabineta" Mariju Milentijević, koja je s njim radila prethodno u Centru za socijalni rad u Beogradu, Nemanju Križeka, farmaceutskog tehničara, koji dobija rešenje kadrovskog referenta i svoju kancelariju, a redovno mu se uplaćuju akontacije za "putne troškove "(zbog kog je dugogodišnji vozač Saša Nikolić poslat na placeno odsustvo zbog nedostatka posla), Marijinu sestru Jelenu Stanojević koju zaposljava u predstavnistvu Beograd na izmisljeno radno mesto finansijski asistent II maticni broj 23671, i akoTigar ima stručnog kadra u tom domenu koje zbog političke nepodobnosti potiskuju i nezbrinutu članicu Pokreta socijalista.

Na mesto savetnika genenralnog dovodi Vladu Manića, nekadašneg šefa Vulinovog kabineta, koji prva tri meseca nije posetio Tigar. "Savetovao" je direktora iz bifea Planinarskog doma (Tigrov hotel Stara) sa čašicom u rukama, opijajući se do iznemoglosti, što je i videlo osoblje hotela (Nemanja je morao bukvalno da ga nosi u sobu na leđima, ali to je njegova dužnost)

U prvih četiri meseca njihovog timskog rada, na ime njihovih putnih troškova je potrošeno četiri miliona dinara. Vlada Ilić je iz sela pored Lazarevca, Marija iz Mladenovca, Vlada Manić i Nemanja Križek iz Beogradaa. Naravno "vozač" dolazi do svih na kućnoj adresi.

Do nove godine Nemanja je imao preko 800.000 dinara nepokrivenih računa na ime goriva i putarina. Odmah posle nove godine, taj dug se sveo na 60.000 din. Donosio je račune za gorivo sa pumpi u Beogradu, na kojima su stajali datum i vreme koje je Nemanja provodio u Pirotu. Računi su bili za benzin, dizel, cigarete, a i poneki tompus, iako se zna da volvo troši samo benzin i znamo da je nepušač. Obzirom da je vozač generalnog dao je sebi za pravo da može da uzima gume i ulja u enormnim količinama iz Tigrovih prodavnica, bez znanja nadređenih. Sve je to uzimao navodno za službeno vozilo (volvo PI-004-SZ) pa je veoma čudno da to vozilo nosi 5 kompleta guma odjednom i to sve različitih dimenzija. Iz nekog, samo njemu poznatog razloga u Beogradu mu je bilo potrebno još jedno vozilo, pa je vozaču iz Pirota oduzeo službenog punta i odvezao u Beograd gde mu se gubi svaki trag.

U oktobru dobijaju od ministarstva privrede 80 miliona dinara pomoći za pokretanje proizvodnje i održavanje celog sistema Tigra. Taj novac je trošen za razne donacije (jedna od većih je 700.000 din. ministarstvu odbrane i vođi partije iz koje potiče Vlada Ilic), angažovanja revizorskih kuća (po dogovoru s ministarstvom),advokara i ostalih savetnika kako pretočiti novac iz Tigrove kase u sopstvene džepove. Jedan od njih je i advokat Andrej Kruškić iz Beograda koji je za dva odlaska do Niša na ročišta (koja su otkazana) ispostavio Tigru fakturu od 150.000 din.

Takođe imamo u firmi i ugovore o delu sa Markom Kneževićem IT stručnjakom zadužen za Tigrov sajt (koji nije uopšte ažuriran) i G. Savovićem za kog u Tigru niko nezna, ali se fakture od po 1.000 eura plaćaju redovno na insistiranje generalnog direktora. Da ne bi trosili "svoj novac" direktor je tražio sluzbenu platnu karticu za sebe i šeficu kabineta sa limitom od po 100.00din. na mesečnom nivou. Da li je Mariji Milentijević potrebna kartica za reprezentacije (ili se služi njome šef stranke)pitanje je jer svi oni nemaju nikakvih troskova. Vozač ih pokupi na kućnoj adresi doveze u Tigar i posle "radnog vremena" smesti u hotel gde im je obezbeđen pun pansion.

Za proizvodnju je utrošen neznatni minimalni deo. Tri ključne mašine u proizvodnji još uvek stoje u kvaru, a radnicima plate sve više kasne. Poslednja isplaćena zarada je za 01/2018. Od tih 80 miliona je ostalo svega 3 miliona i zbog toga vrh Tigra traži od nadležnog ministarstva još dodatnih 50 miliona.

Da li će se istorija iz 2013. ponovoti, kada je Dinkić odobrio 200 miliona dinara za pokretanje proizvodnje, a tadašnje rukovodstvo podelilo taj novac za menadžerske dodatke (80-tak menadžera sa dodatcima od 100.000 pa čak i do 1.000.000). Poučeni iskustvom rukovodstva iz 2013. ne dele dodatke već su pronašli nove fantomske firme za snabdevanje repromaterijalom preko kojih isisavaju Tigrove (državne )pare. Naime, godinama unazad Tigar se snabdevao repromaterijalom od Petrohemije po određenim i ugovorenim uslovima i cenama. Sada se isti taj materijal nabavlja od iste firme preko posrednika sa 30% većom cenom, a i firma D -Company iz Babušnice je naprasno povećala cenu usluga takođe za 30%. K

Kako bi ukrali što više novca, pronalaze dve firme koje su spremne da uđu u dil sa njima. To su firme Parka DOO Beograd i Master Cinstruction (vlasnik Marko Kovačević) građevinska radnja za postavljanje podnih i zidnih obloga. Da li je to moguće da jedna građevinska radnja koja pritom nije registrovana za promet hemikalija u gumarskoj industriji može da snabdeva jedan Tigar. Sami zaključite da li je ovo krađa Vulinovih pulena. Navedenim firmama je 8. marta uplaćeno po 20 miliona dinara avansa bez ikakvih garancija banaka,a one su "dužne" da snabdevaju Tigar materijalom narednih 6 meseci (odnosno dok traju zalihe). Da li će Tigar preživeti do tad veliko je pitanje.

Nabavka materijala je zasad "dobro" pokrivena, ali je bio problem kod logistike (direktor svih magacina u Tigru). I taj deo su ubrzo rešili i doveli Jugoslava Trajkovića (po struci keramičar) a dotadašnjeg direktora Vladu Pop Krstića degradirali. Problem je bio oko usvajanja godišnjeg popisa pa je čim pre gospodin Trajković naložio čišćenje magacina (sečenje obuće koju nemogu da prodaju). Tome nije kraj. I vozaču Milanu Todoroviću su oduzeli službeno vozilo Opel Insigniju da bi mogli i dalje da "putuju" i troše nezarađene pare, jer im volvo vise nezadovoljava potrebe (ako je još uvek u životu ). Da ne bi navodno povećavali troškove boravka u Pirotu rešili su da iznajme kuću. Najzad su je i pronašli uz pomoć pirotskih poltrona. Kuća je na izuzetnom mestu na pirotskom keju. Da li ima dovoljno soba za sve neznamo , ali sigurno znaju čistačice iz Tigra koje su inkognito odlazile za vikend po nalogu rukovodioca da počiste i srede prostorije. Inače kuća poseduje bazen, pa možete zamisliti kolika je cena zakupnine i održavanja.

Dug Tigra zaslugom Nebojše Đenadića je smanjen konverzijom na oko 46 miliona eura, a za 6 meseci oni su povecali na 57-58 miliona. Porezi i doprinosi nisu plaćeni zato što ih neko od čelnika poreske uprave štiti, pa su samo dugovi za Tigar AD oko 200 miliona dinara Za ugostiteljstvo se odavno neizmiruju obaveze prema državi, pa je isto na pragu stečaja. Nedavno je popisan inventar iz kuhinje i prodat bivšem radniku Tigra.

Takva ista perspektiva očekuje i službu obezbeđenja koja je izbegla prodaju svojih prostorija Tyres-u pre nove godine, zahvaljujući tadašnjem predsedniku nadzornog odbora Draganu Todoroviću koji je naprasno smenjen 26.2.2018. zbog neslaganja sa ostalim članovima nadzornog odbora (svi članovi su iz Vulinove partije, osim gospodina Radenkovića). Bila je priča da je Tyres morao da potroši određenu količinu para do nove godine pa su Vlada Ilić i Branislav Ćuruć sami zakazali sastanak iako postoji komisija za pregovore sa Tyres-om i brže bolje dogovorili cenu bud zašto, da bi se finansijska godina završila sa pozitivnim poslovanjem.

Pitamo se da li su Vulinovi ađutanti došli da pomognu i spasu nekadašnji gigant, ili da pokradu ono što je stvarano od 1935 godine, da bi kupovali stanove (od pozajmica tetke iz Kanade).

Sve to je još uvek malo pa 16.03.2018.smenjuju izvršne direktore Biljanu Bogdanović i Natašu Pop Krstić (Natasa je takođe iz njihove partije ali im se ne uklapa u ekipu). Umesto Biljane postavljaju dotadašnju šeficu kabineta, a Natašu će zameniti izvesni Saša Marković iz Beograda. Iako je pre četiri meseca sproveden socijalni program, Ilic je zaposlio jos novih neradnika, a štite se samo Ilićeve izjave iz oktobra 2017. da su otišli zaposleni iz neproizvodnog dela kompanije na socijalni program , postavio ih na rukovodeća i dao platu od više hiljada eura

I naravno stigli smo i do Tigrovog samostalnog sindikata na čelu sa Slobodanom Petrovićem-Čobijem. U pocetku je balansirao između radnika i rukovodstva, preteći da će proizvodnja štrajkovati sve do trenutka kada uspeva da se uvuče generalnom direktoru, i povlači u mišju rupu na kapiji jedan, gde je osnovao svoje carstvo sa jednom zaposlenom radnicom. Kada je sprovođen socijalni program predsednik sindikata je ostao u Tigru (mada je mogao da ode) i "izgubio" 7.000 eura pod navodom da je sada ON najpotrebniji. Ne plašimo se mi za njega, on je taj iznos nadoknadio višestruko a i fotelja se ne napušta tek tako. Sada mu generalni uplaćuje svakodnevno zaostale članarine i troškove sindikata, od kojih samo struja u kancelarijama sindikata iznosi oko 100.000 dininara!

Da li možemo svrgnuti Vulinove lešinare iz Tigra? Da li većinski vlasnik (država) vidi ili neće da zna šta se dešava sa njenom imovinom? Ostaće 1.500 radnika bez posla i sećanje na TIGAR AD.

podeli ovaj članak:

Natrag