Korupcija

Novi Sad: koliko košta "ćutarina" na Pravnom fakultetu

U (ne)milosti profesora Milkova

Profesor Dragan Milkov još uvek vedri i oblači na novosadskom Pravnom fakultetu i nikako ne uspeva da objasni kako je od skromnih profesorskih primanja uspeo da stekne imovinu vredniju od milion evra. Odgovor se, moguće, nalazi u njegovom privatnom preduzeću koje nema zaposlene, ali dobija državne subvencije, kao i u čudnovatom poslovanju samog Fakulteta koji pojedine troškove uopšte ne knjiži, tako da u pojedinim godinama uspeva zvanično da ostvari do u paru iste prihode i rashode.

Arpad Nađ

Profesor upravnog prava na novosadskom Pravnom fakultetu dr Dragan Milkov je dobar za sve režime. Bivši predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić mu je kolega na fakultetu, a potpredsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Martinović, kome je sredio da pod još nerazjašnjenim okolnostima doktorira, mu je kolega na katedri. Zbog toga je on nedodirljiv i može da radi šta hoće, a najviše hoće da se bogati.

Profesor Milkov je do nedavno imao kuću sa bazenom u Bačkom Petrovcu koju je prodao za pola miliona evra. Kakvo je to zdanje koje u tom malom mestu dostiže vrednost od 500.000 evra, ili se tu radi o klasičnom pranju para? Profesor ima i vilu u Novom Sadu u Sarajevskoj ulici, luksuzan stan u istom gradu i Porše „kajen" star samo dve godine. Da li je moguće sve to zaraditi od profesorske plate?

U Bačkom Petrovcu Milkov ima i firmu „Kruška" d.o.o. registrovanu na adresi Masarikova 4a kojoj je osnovna delatnost, bar po podacima dostavljenim Agenciji za privredne registre, proizvodnja i prodaja voća. Preduzeće nema ni jednu jedinu voćku na svoje ime, a nema ni zaposlene, ali uprkos tome posluje i čak dobija subvencije od države. Tako je samo u 2014. godini „Kruška" dobila 9.467.000 dinara bespovratnih sredstava od pokrajinske vlasti. Tte godine je firma ostvarila poslovne prihode od 23.389.000 dinara, ne računajući subvencije i donacije, dok je čist dobitak pre oporezivanja iznosio 30.072.000 dinara. Poređenja radi, u 2017. je „Kruška" ostvarila ukupnu dobit od 4.086.000 dinara, ali te godine nije dobila ni dinara od države.

Verovatno iz tih i takvih poslova potiču pare od kojih je kupljena pomenuta imovina vredna više od milion evra. Kada se barata tuđim parama, sve je jeftino. Iz tog razloga profesor može sebi da priušti organizaciju raskalašnih žurki u svojoj novosadskoj vili. Na tim proslavama bili su i predstavnici novosadskog pravosuđa, kao što je tužilac Suzana Babić (koja je iznenada unapređena u odeljenje za koruptivni kriminal nakon što je podigla montirani optužni predlog protiv jednog studenta koji se zamerio profesoru), zamenik osnovnog javnog tužioca Miroljub Babić, advokat Dejan Ukropina (koji u mnogim postupcima zastupa Milkova) i zamenica OJT Izabela Bajić Pajtašev koja se fiktivno razvela od svog muža, sudije Milana Pajtaševa, kako bi izbegla obavezu da napusti funkciju zbog sukoba interesa.

Da se ne radi o skupovima pravnika koji raspravljaju o problemima struke, vidi se iz činjenice da su na žurkama gosti i pojedini mladi studenti i studentkinje, ali i neke čudne ličnosti kao što je Zvezda Granda u pokušaju Rastko Obrenić, koji je ranije bio u vezi sa jednim japanskim biznismenom. Studenti Pravnog fakulteta ne mogu da se bune protiv lošeg stanja na fakultetu i rasipanja novca, jer su njihovi lideri podmićeni što novcem, a što prolaznim ocenama koje dobijaju samo zato što ćute.

Na spisku onih koji su od fakulteta dobili novac za „ćutarinu", nalaze se i poneka zvučna imena. Miloš Mirović, sin Igora Mirovića, tako je samo u 2015. dobio 12.320 dinara, a Aleksej Bojkov, bliski rođak Maje Gojković, u 2015. i 2017. skoro 15.000 dinara. Najbolje je prošla, po dosadašnjim saznanjima, Srđana Jovanić koja je kao student prodekan u 2017. dobila naknadu za rad u visini od 167.820,10 dinara i još 1.530 dinara za autobuske karte.

Isto kao i u slučaju profesora Milkova, tako se ni za poslovanje Pravnog fakulteta nadležni nisu zainteresovali, iako je i ovde očigledno da nešto nije u redu. U finansijskim izveštajima Fakulteta za 2013., 2014. i 2015. godinu nema rashoda za donacije i transfere studentskim organizacijama, iako se oni pominju u posebnim obračunima naslovljenim „Rashodi studentskih aktivnosti. Takođe je interesantno da je Pravni fakultet u 2013. naveo kako je prihodovao 487.820.658,70 dinara, a da je iste godine imao rashode u visini od 487.820.658,70 dinara, odnosno do u paru identične prihode i rashode, što se svetski fenomen.

Očigledno je da se finansije na Pravnom fakultetu ne kontrolišu potpuno po zakonu, pa tako i velike količine novca mogu da „iscure" na sive aktivnosti i da završe u džepovima pojedinih veštih profesora i političara.Moguće da je upravo to odgovor na pitanje kako od profesorskih primanja steći imovinu vredniju od milion evra.