Natrag

Do koske

Kako je ministar policije Nebojša Stefanović odobrio plan kancelarke Merkel

Nemačka ponovo okupira Srbiju

Takozvani kompromisni "Glavni plan za migracije" koji je nemačka vlada usvojila početkom jula posle žestokih svađa unutar vladajuće koalicije, predviđa, između ostalog i mogućnost da nemačke policijske snage (a kasnije, kada se formiraju i ojačaju, i one Evropske Unije) obezbeđuju „stabilnost bezbednosne situacije" države koja je Planom proglašena za zemlju porekla izbeglica, među kojima je i Srbija. Ovo znači otvoreno mešanje u unutrašnje stvari jedne suverene države, a Plan još dodatno traži da se steknu zakonski uslovi na nivou cele Evropske Unije koji bi omogućavali lakše i brže slanje interventnih policijskih jedinica i u zemlje nečlanice. Prvi pripadnici evropske agencije za kontrolu granica „Fronteks" po ovom planu i uz odobrenje srpskog ministarstva unutrašnjih poslova uskoro stižu u Srbiju da pomognu izgradnju prihvatnih centara za migrante. Ministar policije Nebojša Stefanović potpisao je saglasnost da nemačka policija vršlja po Srbiji, što je opisano u glosi koju objavljujemo

Igor Milanović

Manje od pola godine po formiranju sadašnje vladajuće koalicije u Nemačkoj došlo je proletos do njene prve velike krize po pitanju daljeg postupanja prema migrantima. Ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer, u okvirima svojih nadležnosti, doneo je „Glavni plan za migracije" (na nemačkom „Masterplan Migration") koji je odmah naišao na oštru kritiku prvo SPD-a, a zatim i CDU-a. Polovinom juna je sve izgledalo kao da će se koalicija raspasti i to zbog podela po pitanju postupka prema migrantima koji su već podneli zahtev za azil u nekoj EU zemlji i onima koji dolaze iz neke EU zemlje, a da tamo nisu podneli zahtev za azil.

Konačno, posle sastanka Saveta Evrope od 28. juna na kome su donete neke zajedničke odluke (koje, u suštini, nikoga ni na šta ne obavezuju) Zehofer je početkom jula napravio izmenjeni „Glavni plan", koji ovoga puta nije predao kao predlog svog ministarstva, već svoje partije - CSU-a. Ovaj novi plan vlada je prihvatila i on je u međuvremenu stupio na snagu.

Za razliku od prethodnog plana, koji zamalo nije podelio vladajuću koaliciju, novi ne pominje sabirne centre za migrante na samoj granici, već su to sada „prihvatni centri", ali na istim mestima i sa istom svrhom kao i „sabirni centri" čiji je naziv bo oči SPD-u. Jedino se izašlo u susret Austriji, pa se odustalo od automatskog vraćanja izbeglica sa granice, makar (kako se zvanično tvrdi radi umirenja sopstvenih birača) u okviru od koalicionih partnera prihvaćene kvote od između 180.000 i 220.000 migranata na godišnjem nivou.

Ceo Plan je iznenađujuće kratak - ima 23 stranice, od kojih dve zauzimaju naslovna i strana sa sadržajem, isto toliko je dugačka preambula, dok se na poslednjoj, 23. stranici nalazi samo nekoliko redova teksta.

Na strani 4 počinje Prvo poglavlje, naslovljeno kao „Delovanja u zemlji porekla" u kome se nabrajaju mere koje treba preduzeti da bi se što je moguće veći broj potencijalnih izbeglica predomislio i ostao u svojim domovima.

Većina tih mera se odnosi na otvaranje radnih mesta i proširenje obrazovnih kapaciteta. U Tački 7 na strani 6 govori se kako osam postojećih savetodavnih centara u Iraku, Kosovu, Gani, Srbiji, Albaniji, Tunisu, Maroku i Senegalu na licu mesta koordiniraju obrazovne i programe zapošljavanja. Tek na taj način smo saznali kako je Srbija smeštena u grupu zemalja porekla migranata, a ne u grupu zemalja kroz koju migranti samo prolaze.

Tranzitne zemlje, kao što su Libija, Egipat, Jordan, Liban i Turska mogu, po kratkom pregledu mera predloženih na strani 8 Plana, da računaju na finansiijsku pomoć Nemačke za smeštaj izbeglica, ali i na pomoć pri kontroli svojih granica kako bi se sprečio dolazak novih izbeglica. Zemlje porekla na to nemaju pravo, jer se smatra kako problemi nastaju u njima, a ne da se u njih uvoze. Na strani 4, već u drugom pasusu se izrićito zahteva od nemačkih zvaničnih organa koji će sprovoditi Plan da detaljno obrate pažnju na ponašanje administracije zemalja porekla, posebno na to u kolikoj meri se poštuju ljudska prava. Na više mesta u Planu se traži da se sa zemljama porekla tesno sarađuje u stvaranju i očuvanju sistema koji će sprečavati nove migracije.

Konačno, najvažnija predložena mera nalazi se u tački 10 na strani 6, u kojoj se predlaže jača saradnja sa policijama zemalja porekla i to na taj način što će se u njih upućivati pripadnici nemačke savezne policije. Osim toga, „Glavni plan" predlaže i stvaranje posebnih policijskih snaga na nivou Evropske Unije koje bi mogle da ponesu naziv „jedinice za brzo reagovanje", a koje bi po potrebi mogle da budu upućene u neku migrantskom krizom zahvaćenu državu.

U već pomenutoj tački 10 se traži da policijske snage upućene u neku od zemalja porekla migranata učestvuju u stvaranju i očuvanju „stabilnosti bezbednosne situacije" u tim državama, odnosno traži se direktno i neskriveno mešanje u unutrašnje poslove nezavisnih zemalja.

Policijske snage, koje Zehofer predlaže da budu upućene u zemlje porekla, neće lokalnim snagama reda pomagati da obezbeđuju državne granice da preko njih ne dolaze migranti, već da paze da preko njih izbeglice ne nastavljaju svoj put u Evropu, kao i da doprinesu zavođenju reda i mira. Opasno široko data ovlašćenja.

Još u decembru 2015. godine, na vrhuncu migrantske krize, ministar unutrašnjih poslova Luksemburga Žan Aselborn je najavio dolazak snaga „Fronteksa" u Srbiju. Tada se još uvek govorilo kako je Srbija zemlja tranzita, a ne porekla migranata, što bi značilo da bi evropski policajci pomagali da u nju ne pristižu nove izbeglice, a ne da iz nje oni ne odlaze dalje u zemlje Evropske Unije, što se sada traži.

„Fronteks" je agencija Evropske Unije zadužena prvenstveno za nadgledanje spoljnih granica zemalja Šengenskog sporazuma i osnovana je 2005. godine. Odmah po svom osnivanju dospela je pod udar kritičara iz same EU.

Gornji dom britanskog parlamenta 2008. godine održao je debatu tokom koje je zaključeno da „Fronteks" ne sprovodi svetske, ni evropske zakone o azilu i ljudskim pravima. Isto tako, Evropski savet za migrante i izbeglice (ECRE) i Britanski savet za izbeglice kritikovali su netransparentni rad Agencije i nedostatak nezavisne kontrole, kao i nedovoljnu demokratsku odgovornost „Fronteksa".

Ova agencija se veoma brzo od koordinacionog i savetodavnog tela pretvorila u policijsku snagu koju niko ne kontroliše. Verovatno je to bio jedan od glavnih razloga zbog kojih je Turska na vrhuncu migrantske krize 2015. odbila da primi pripadnike „Fronteksa".

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović i evropski komesar za migracije, unutrašnja pitanja i građanstvo Dimitris Avramopulos potpisali su 20. septembra 2018. sporazum kojim se „Fronteksu" omogućava kontrola srpskih granica u saradnji sa MUP-om.

Ovo je prvi korak ka onome što je Zehofer predložio „Glavnim planom", a to je ne samo kontrola granica kako migranti ne bi napuštali Srbiju, već i pomoć srpskim vlastima u zavođenju reda u zemlji.

Posle parafiranja sporazuma Avramopulos je žurno napustio Beograd izbegavši da odgovara na pitanja novinara, ali je upravo tih dana nema;ka radio stanica „Dojče Vele" (DW), koja je državni projekat i ima standardno dobre izvore informacija u zvaničnom Berlinu, ponovila kako Evropska Unija ne odustaje od formiranja prihvatnih centara za migrante na Zapadnom Balkanu.

Sve se, za sada, odvija po „Masterplanu" nemačkog ministarstva unutrašnjih poslova, još samo da se u Nemačkoj, a zatim na nivou cele Evropske Unije formiraju policijske snage za brzu intervenciju.

Zapitan o napretku dogovora u okvirima EU o daljoj politici prema migrantima, Zehofer je krajem leta odgovorio kako Nemačka ima svoj „Glavni plan za migracije" kojim ne samo da se vlada obavezala na oddređene mere, već je i svojim saveznicima u i izvan Evropske Unije dala do znanja koji su njeni dalji planovi. To se za sada sprovodi, rekao je Zehofer, potvrđujući staro pravilo da velike države ne odustaju lako od jednom zamišljenog puta.

A 1. Oružana sila EU ili "nadzornici" granica?

„Masterplan Migration" („Glavni plan za migracije") nemačkog ministarstva unutrašnjih poslova od 4. jula 2018. predviđa dupliranje broja zaposlenih u „Fronteksu" i nova novčaana izdvajanja za ovu agenciju.

U okviru „Fronteksa" već postoji specijalni tim (SEP) koji bi trebalo da reaguje u kritičnim situacijama. Za ovu evropsku policijsku agenciju „Masterplan" predviđa ne samo dalje jačanje SEP-a, već i izmene zakonskih regulativa na nivou EU kako bi se omogućilo brže i jednostavnije angažovanje i u zemljama koje nisu članice EU. Za sada, kako izgleda, ovaj specijalni tim bi na sebe preuzeo ulogu snaga za brze intervencije, ali je on trenutno toliko mali da je teško i zamisliti neku operaciju u kojoj bi uspešno učestvovao.

U tački 19 na strani 10 „Glavnog plana" predlaže se da se „Fronteks" organizuje kao zajednička granična policija svih država Evropske Unije. On tada ni zvanično više ne bi bio benigna savetodavna agencija, kao što je to bilo zamišljeno da bude pri osnivanju, već bi prerastao u oružanu silu.

Glosa

Fronteks od Srbije zahteva punu saradnju i poštovanje imuniteta njenih agenata. U tekstu sporazuma (koji u mnogo čemu podseća na tekst koji je još u Rambujeu kod Pariza dobila Miloševićeva vlast uoči bombardovanja, a gde se govori o imunitetu američkih trupa i NATO pakta i njihovom ulasku u Srbiju) piše da "...Članovi tima ne mogu biti podvrgnuti bilo kakvom obliku hapšenja ili zadržavanja. Članovi tima uživaju imunitet od krivičnog sudstva u Srbiji u svim okolnostima. Privilegije koje uživaju članovi tima i imunitet od krivičnog sudstva Srbije ne izuzimaju ih od krivičnog sudstva matične države članice. Matična država članica može članovima tima prema potrebi ukinuti imunitet od krivičnog sudstva Srbije. Takvo ukidanje uvek mora biti izričito..."

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane