Natrag

Govoreći otvoreno

Kako Aleksandar Babakov, rizničar ruskog predsednika posluje sa balkanskim narko kartelom

Šarene laže iz Kremlja

Aleksandar Babakov, savetnik ruskog predsednika za ''Ruse van Rusije'', koga u Moskvi zovu ''tajni novčanik'' ili rizničar Vladimira Putina, ugovorio je 2012. godine u Moskvi, sa Ivicom Dačićem i Milanom Baćevićem (danas ambasador Srbije u Pekingu) koaliciju naprednjaka i socijalista, koja je, potom, Srbiju dovela do skorog nestanka. Na poslednjoj sesiji predsednika Putina i Aleksandra Vučića u oktobru u Kremlju, ručku njih dvojice se pridružio uz ministra Lavrova i gospodin Babakov. Svaku posetu Moskvi, ili dolazak ruskih zvaničnika u Beograd, gospodin Babakov je debelo naplaćivao. Poslednji susret predsednika Putina i Vučića, koji je služio kao jeftina predstava pohvale ludosti Vučićevog kartela, plaćen je, tvrde dobro upućeni, sa milijardom evra! Od Rusije Srbija, od kada gospodin Babakov posluje sa Vučićem, dobija šarenu lažu, a ruski predsednik ogroman novac

Stanimir Jović

Iznenadni susret ruskog predsednika Vladimira Putina i njegovog kolege diktatora Aleksandra Vučića 2. oktobra u Moskvi, pruža realan osnov za izvođenje zaključka da se i ova poseta može smatrati kao lični biznis domaćina.

Srpski diktator jeste predsednik Srbije, ali bez ikakvih ustavnih ovlašćenja, a za susret u Kremlju nije bilo urgentnih povoda i razloga. Polučasovni razgovor sa ruskim predsednikom u četiri oka, koji je ugovorio njegov '''rizničar'' Aleksandar Babakov, bez konferencije za štampu, kao i bez zvaničnog saopštenja, a potom i ručak njih dvojice u trajanju od 90 minuta, kojem se priključio sat vremena kasnije i ministar Sergej Lavrov (i gospodin Babakov), ukazuje da špekulacije da je ruski predsednik tražio od Vučića milijardu evra za podršku njegovom planu da preda Kosovo i Metohiju, a da mu Moskva pruži utočište u Kazahstanu, koji je nedelju dana Vučić takođe posetio, imaju osnova.

Od kada je u Moskvi ugovorio 2012. godine koaliciju naprednjaka i socijalista, preko Ivice Dačića i Milana Bačevića, Babakov je postao rezervni novčanik ruskog predsednika Putina.

Svaku posetu srpske delegacije, na čelu sa Vučićem, Babakov je debelo naplaćivao. Kada se Vučić pretprošle godine obreo sa delegacijom u Moskvi, na aerodromu ih niko nije dočekao. Vučić se pri susretu sa gospodinom Babakovim ljutio što im nije ukazana nikakva počast, a Babakov se obrecnuo pitanjem - ''Šta je sa tašnom?''. A tašnu je čvrsto, sa obe ruke, držao kum Nikola Petrović.

Ruski predsednik je za pomenutu milijardu evra, koliko predsednik Vučić tvrdi najbližima saradnicima iz inostranstva da je morao da ponese domaćinu, rekao srpskom sagovorniku da ''Moskva ne podržava promenu granica na Kosovu i Metohiji'', što je diglo rep srpskom diktatoru, jer i on želi da Kosmet preda celovit svojim poslovnim partnerima Hašimu Tačiju i njegovom narko kartelu, za sumu koju su njih dvojica već ugovorili marta ove godine u Parizu.

A ako Srbija prizna Kosmet, priznaće je i Rusija, a Bedžet Pacoli će u ruke rizničara ruskog predsednika morati da odnese takođe poveću tašnu punu dolara, što njemu neće teško pasti, jer se trgovinom praškastim proizvodima lepo zaradi.

Naizgled potpuno besmislen i bezrazložni lični susret predsednika i Putina i Vučića, koji nije bio ni zvaničan ni protokolaran, jer bi Vučića dočekali uz zvanične počasti, pokazuje koliko je Rusija nisko pala, kada je predstavlja čovek poput Vladimira Putina, koga i većina Rusa smatra najbogatijim čovekom na planeti.

Tajni novčanik

Ko je Aleksandar Babakov koji naplaćuje tako skupo ''usluge'' ruskog predsednika?

Ruske službe bezbednosti i svi bivši ministri koji su bili u vladama koje je poslednje dve decenije postavljao predsednik Putin, a oni ga potom napustili bežeći od njega koliko ih noge nose, znaju da je gospodin Babakov bio ''omiljeni opozicionar''.

Šteta koju je gospodin Babakov naneo Rusiji je nemerljiva...

Opisujemo političku karijeru gospodina Babakova, objavljenu u tekstu u Magazinu Tabloid u broju 274 od 20. 12. 2012. godine

''...U rukovodstvu partije Pravedna Rusija dešavaju se ozbiljne promene. Na zasedanjima Dume, u klupama poslaničkog kluba Pravedne Rusije ne pojavljuje se istaknuti član, a nekada i rukovodilac, Aleksandar Babakov. Priča se da su ovog deputata-biznismena kojeg su mediji nazivali i „tajnim novčanikom" Pravedne Rusije, sklonili iz svih poluga vlasti partije, zbog neuspeha na martovskim izborima za parlamente Karačaevo-Čerkezije i Tatarstana. I dani njegovog boravka u Dumi su odbrojani. I ako je on prošle godine napustio Pravednu rusiju i priključio se vladajućoj stranci Jedinstvena Rusija, koja podržava Putina. Znači, i sada je poslanik od obe partije! Osim toga, početkom 2000. godine imao je izraelski pasoš, sem ruskog. Opšti zaključak - u isto vreme i političar i vlasnik kompanija (izgleda stoji iza nijh), bio je građanin dve države, što je suprotno zakonodavstvu Ruske Federacije. I takav tip dolazi pomagati Srbiji!

Zalazak političke karijere Babakova počeo je još 2007. godine. Tokom poslednjih izbora za Dumu, nije uključen u prvu trojku Pravedne Rusije, niti je predvodio voronješki spisak deputata opozicije, navodno zbog male popularnosti među narodom.

Ova formulacija se pokazala kao najmanje uvredljiva za Babakova. On je navodno počeo da propušta neke finansijske obaveze, što je dovelo do besparice u regionalnim podružnicama Pravedne Rusije i do skromnih rezultata na poslednjim izborima na različitim nivoima. Posle izbora za Državnu dumu petog saziva, Babakov je postao jedan od devet potpredsednika Donjeg doma parlamenta, ali je bio lišen ključne dužnosti šefa poslaničkog kluba Pravedne Rusije u Dumi.

Zanimljivo je da se, kada je tokom izbora za Dumu 2007. godine Aleksandar Babakov bio dužan da objavi koliko zarađuje, neočekivano ispostavilo da je onaj koga su nazivali „glavnim sponzorom" Pravedne Rusije, bedan kao crkveni miš.

Tokom 2006. godine, Babakov je zaradio svega 1,2 miliona rubalja. On, zvanično, nema ni stan, ni imovinu nad zemljištem, čak ni automobil. Na računima u ruskim bankama ima oko 150 hiljada rubalja. Istina, imao je akcije u tri preduzeća. Uz to, prema navodima ukrajinskog časopisa Fokus, ruski deputat i suvlasnik holandske kompanije VS Energy, Aleksandar Babakov, nalazi se na 36. mestu na listi sto najbogatijih ljudi u Ukrajini. Njegova imovina tada se procenjivala na 520 miliona dolara.

Jednom prilikom u intervjuu koji je dao A. Prohanovu za novine Sutra (Zavtra), Babakov je otvoreno priznao: „...Imao sam sreće. Politika i biznis su kod mene srećno podeljeni - geografski. Moji i poslovi mojih najbližih partnera odvijaju se u drugoj državi, doduše ne potpuno mirnoj. U Ukrajini. Zato moj opozicioni status u Rusiji ne privlači povećanu pažnju na moj biznis." Pogrešio je Aleksandar Mihajlovič. U ruskim službama dugo i pažljivo prate njegove „predmete" u ukrajinskom biznisu i politici. Prvu ozbiljnu štetu reputaciji Babakova nanela je činjenica neočekivanog isticanja simpatija prema „narandžastima".

''Narandžasti'' savetnik ruskog predsednika

Kada se Marat Geljman, zemljak i prijatelj Babakova, autor projekta Domovina, povukao iz izborne kampanje Janukoviča u njenoj poslednjoj etapi i izjavio na ruskoj televiziji kako je on besperspektivan kao kandidat za predsednika, Babakov, kojeg je Državna duma imenovala za posmatrača na tim izborima, pojavio se na televiziji sa narandžastim šalom, ruku pod ruku sa bratom predsednika Pjotra Juščenka.

Babakova su odmah podsetili na to da su ključni uslovi tendera za kupovinu svih mnogobrojnih ukrajinskih elektroenergetskih kompanija doneti u vreme kada je Juščenko bio premijer, te da je, po mišljenu javnosti, sadašnji predsednik Ukrajine dao velike koncesije novim kupcima. Babakova su čak prozvali „jednim od glavnih sponzora" narandžaste revolucije u Ukrajini, a javnost se setila da je Pjotr Juščenko, stariji brat predsednika Ukrajine, bio na čelu Babakovljeve Prve investicione banke.

Naravno, činjenica da se Babakovljev biznis nalazi u inostranstvu imala je svoju ulogu u blagom rešenju i ovog skandala. Da je biznis vodio u Rusiji, Babakov bi bio primerno kažnjen. A ovako su se ograničili na sitnice: dali su mu probni period. Ali ne i popust.

Zato je Babakov morao da raskine svoj uspešni politički projekat (sa Geljmanom), partiju Domovina, prognavši iz nje Dmitrija Rogozina. Navodno zbog dugova. A zatim ju je pridružio Pravednoj Rusiji u zamenu za fotelju u Državnoj dumi i obavezu finansiranja nove partije.

Babakov uporno odriče da mu je ostao bilo kakav biznis u Rusiji. Ali, kompanija Orgmarker koja danas upravlja tržnim centrom u Lužnikama, račun ima ne u bilo kojoj već u Tempbanci čiji osnivač je u svoje vreme bio Babakov. A, Oleg Zavaljujev, rukovodilac privatnog preduzeća za obezbeđenje Garant koje je poslednjih godina čuvalo red (čitaj - skupljalo danak od zakupaca tezgi) u ovom tržnom centru (do skandaloznog incidenta sa prebijanjem generala Federalne migracione službe Rusije), uključen je u voronješku listu kandidata za izbore Pravedne Rusije na poslednjim izborima za Dumu. Valja istaći da se na vrhu ove liste nalazi sam Aleksandar Babakov, koji je lično odlučivao ko može, a ko ne može da uđe na tu listu.

Ne deluju li u Lužnikama bivše finansijske šeme, one koje je ustanovio tandem Babakov- Kuročkin još poletnih devedesetih? I ko danas stoji iza njih? U Moskvi, kako i pre, tako i sada, nema nikakve zvanične informacije o parametrima i ekonomskom stanju tržnog centra. Da li će još dugo Babakov kombinovati sumnjivi biznis u Ukrajini sa legalnom propredsedničkom političkom delatnošću u Rusiji, gde je borba za čistotu redova postala posebno aktuelna? Postavlja se pitanje, da li više koristi ili štete Pravedna Rusija ima od čoveka sa takvom reputacijom u svojim redovima?

U Ukrajini je grupa Lužniki jedno vreme bila poznata kao slovačka grupa koja se preko VS Energy International N. V. bavila kupovinom imovine nekoliko energetskih kompanija. U Moskvi ovu grupu znaju kao „lužansku" ili „izmailovsku" i pre svega je dovode u vezu sa Aleksandrom Babakovim, rukovodiocem cele grupe, koja kontroliše sajmove u Moskvi (Lužniki i sportski kompleks CSKA). Takođe, ova grupa je povezana sa stručnjacima švajcarske korporacije Iwenta SA. Korporaciju Iwenta SA (Švajcarska, kanton Cirih), u Ukrajini zastupa OAO (Ukrajinska inovativno-finansijska kompanija). Među investicionim projektima grupe su privatizacija energetskih kompanija putem VS Energy International N. V., lanac hotela Premijer palas, hotel Dnjepar, hotelski kompleks na Krimu. Delokrug rada: energetika, trgovina, hotelske usluge...

Herson energetska kompanija PAO (0)

Kompanija snabdeva potrošače električnom energijom po regularnoj tarifi, bavi se prenosom električne energije lokalnim elektroenergetskim mrežama. Takođe se bavi projektovanjem, izgradnjom, proširenjem, rekonstrukcijom, tehničkim opremanjem i kapitalnim remontom elektro mreže, ostvaruje računovodstveni nadzor, tehničko održavanje elektro ustanova i elektro mreže potrošača i potrošnje električne energije.

Odesa energetska kompanija, OAO (1)

Radi na teritoriji Odeske oblasti. Predmet delatnosti kompanije je prenos i snabdevanje električnom energijom po regularnoj tarifi.

Kirovska energetska kompanija, OAO (0)

Osnovni vid delatnosti je proizvodnja, prenos i snabdevanje električnom energijom.

Žitomir energetska kompanija, PAO (2)

Bavi se snabdevanjem električnom energijom po regularnim tarifama, a takođe i prenosom električne energije lokalnim mrežama.

Krimska energetska kompanija, OAO (2)

Osnovni vidovi delatnosti su prenos i snabdevanje električnom energijom potrošačima na Krimu prema uslovima koji su zaključeni dogovorima o tarifama koji se regulišu na osnovu postojećeg zakonodavstva o uslovima funkcionisanja jedinstvenog energetskog sistema Ukrajine.

Hmeljnicki energetska kompanija, PAO (2)

Glavni cilj ove kompanije je prenos i snabdevanje električnom energijom potrošača Hmeljnicke oblasti prema uslovima dogovora o tarifama koji se regulišu na osnovu postojećeg zakonodavstva o uslovima funkcionisanja jedinstvenog energetskog sistema Ukrajine. I dok je radio protiv interesa Rusije u Krajini, u Kremlju je on bio veoma simpatičan ruskom predsedniku. Beležimo dalje delovanje gospodina Babakova...

Vest od 7. 5. 2012.

''Ahmetov je platio državi za kupovinu Krimske energetske kompanije. Najveći privatni vertikalno integrisan energoholding Ukrajine, DTEK, platio je državi 24,3 miliona evra za 45% akcija energetske kompanije (za snabdevanje energijom) PAO Krimenergo (Simferopolj, ARK).

4. 5. 2012.

Ahmetov kupuje još jednu državnu energetsku kompaniju. Najveći privatni vertikalno integrisan energoholding Ukrajine, DTEK, pobedio je na tenderu za privatizaciju 45% akcija energo kompanije (za snabdevanje energijom) PAO Krimenergo (Simferopolj, ARK), sa cenom od 24,3 miliona evra.

15. 2. 2012.

Ukrajina je utvrdila listu za prodaju energetskih kompanija. Fond za državnu imovinu Ukrajine (FGI) utvrdio je mesečni plan za svaki objekt, za prodaju državnog paketa akcija kompanija za proizvodnju i snabdevanje električnom energijom.

13. 2. 2012.

50% Zakarpatske energetske kompanije prodato je za 13,29 miliona evra. Energetska Ukrajina TV (deo Žitomir energetske kompanije) pobedila je na konkursu za prodaju 50% akcija oblasne kompanije za snabdevanje električnom energijom Zakarpatske energetske kompanije po ceni od 13,29 miliona evra. 29. 8. 2011.

Privat, Finansije i kredit, DTEK zainteresovani za privatizaciju ukrajinskog elektroenergetskog sistema. Među ukrajinskim finansijsko-industrijskim grupama za privatizaciju elektroenergetskog sistema, u prvom redu su zainteresovani energoholding DTEK, grupa Privat, Energetski standard, grupa Finansije i kredit i VS Energy..."

Savetnik koji obećava

Sa izraelskim pasošem gospodin Babakov je podgrejavao iluzije ruskom predsedniku da mu može obezbediti u ovoj zemlji azil, kao što on danas nudi Vučiću utočište u Kazahstanu. Gospodin Babakov je sa doskorašnjim direktorom NIS-a Kirilom Kravčenkom uspeo da olakša kasu za milione dolara, navodeći da tašnu nosi ''direktno predsedniku Putinu'' za koga on tvrdi da je stvarni vlasnik Gasproma.

Dmitrij Rogozin više nije u Vladi Dmitrija Medvedeva. Jedan od najpopularnijih Rusa udaljen je voljom g. Babakova, rizničara predsednika Putina. No, da li rizničar ruskog predsednika misli i na svoj biznis?

Nakon što je 23. avgusta iz javnog života nestao premijer Dmitrij Medvedev, tako je 31.avgusta ove godine stigla i vest da je ''Lider samoproglašene Donjecke Narodne Republike Aleksandar Zaharčenko poginuo u eksploziji u Donjecku'', preneo je TASS pozivajući se na izvor iz administracije DNR. Izvor je rekao da se eksplozija dogodila u restoranu Separ u trenutku kada je Zaharčenko bio u njemu. "Kao rezultat toga on je zadobio smrtonosne povrede", naveo je taj izvor.

Predsednik Putin je ovaj događaj okarakterisao kao kukavičko i podmuklo ubistvo. Upućeni tvrde da Zaharačenko nije dozvoljavao Babakovu da preko Donjecke Republike održava svoje odnose sa ukrajinskim vlastima, koje protiv Rusije vode bespoštednu kampanju.

Babakov se već četiri godine nalazi se pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, a u zvaničnom obrazloženju se navodi da je glasao za Nacrt Federalnog ustavnog zakona "o primanju Republike Krima u Rusku Federaciju". Ali ono najvažnije tek sledi: Babakov je na takozvanoj "crnoj listi" američkog Ministarstva finansija, na kojoj se nalazi spisak osoba koje predstavljaju pretnju i kojima je zabranjen ulaz i poslovanje na američkoj teritoriji. Pored njegovog imena piše da je iz Srbije, što se u pojedinim stranim izvorima dovodi u vezu sa činjenicom da Babakov ima srpski pasoš i da ga je dobio u vreme kad je Vučić bio tek izabrani predsednik vlade.

Ipak, ostavljajući sve ove događaje kao ''unutrašnje pitanje Ruske Federacije", moramo se podsetiti da Kremlj nije, od Putinovog ustoličenja, bio naklonjen Srbiji. Odvajanje Crne Gore i njeno razdruživanje od Srbije finansirala je Moskva. Iz praktičnog razloga, može se reći. Režim u Beogradu je bio skup za održavanje, Crna Gora je mala država i Kremlj je smatrao da je jeftinije da se kupi crnogorsko rukovodstvo i tako osigura izlazak na toplo more. Bila je to opet pogrešna i uzaludna investicija ruskog predsednika. Ali, Rusija je doprinela da Srbija opstane kao država, stavljanjem veta u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija na Vučićevu rezoluciju da su Srbi genocidan narod. Na njen veto su mislili i oni koji su želeli da Srbiju izbrišu sa zemljopisne karte, kao što je to još uvek aktuelni plan nemačke kancelarke Angele Merkel.

Srbija zato duguje duboku zahvalnost Rusiji, njenim oružanim snagama, Ruskoj pravoslavnoj crkvi i mnogobrojnim institucijama i medijima koji afirmišu odnose ruskog i srpskog naroda. Nadamo se da se neće dogoditi po onoj narodnoj, da dva loša ubiju Miloša.

A 1. Ruska vojna baza u Nišu više nije od strateškog interesa za Putina?

U aprilu mesecu prošle, 2017. godine, bilo je tačno pet godina od kako je u Nišu otvoren Rusko-srpski humanitarni centar, tačnije, jedan oblik vojne baze koju je Rusija postavio kao buduću "protivtežu" američkoj bazi Bondstil. Iz baze u Nišu, ruska vojska je izvesno vreme zajedno sa kolegama iz Srbije pomagala u slučaju elementarnih nepogoda, tehnoloških havarija i drugih vanrednih situacija (kao što su bile majske poplave 2014). Danas ovoj bazi preti zatvaranje. Naime, u poslednjih godinu i dana, ovaj Rusko-srpski humanitarni centar zvanični Kremlj više ne pominje, a bio je glavni vojno-diplomatski adut kad god bi Rusija stala uz Srbiju povodom Kosova. Kako se desilo da ta baza više nije važna zvaničnoj Moskvi? Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu, još krajem pretprošle godine postavio je pitanje Putinu u vezi širenja baze, na šta nije dobio zadovoljavajući odgovor. Početkom 2017. godine,. Šojgu je za ruske medije izjavio da bazi u Nišu preti zatvaranje ako se Rusija (Putin) ne dogovore sa Srbijom oko specijalnog statusa ruskih oružanih snaga (jednako kao i NATO) kroz sporazum o uslovima boravka, privilegijama i imunitetu osoblja koji je na čekanju od 2014. godine. Dogovor sa Vučićem je izgleda pao, ali u suprotnom smeru. NATO je opet dobio poen u Srbiji, i na Balkanu, ali ovaj put, voljom Putina.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane