Natrag

Razaranje

Devastacija Golubačkog grada: ko je napravio konzervartorsko groblje od stakla i betona

Zli dusi u Despotovoj palati

Kako se slučaj devastacije Golubačkog grada pretvorio u diletantizam najgore vrste, lome je u Republičkom zavodu jako zasmetalo što je neko van njega kvalitetno uradio projekat obnove, lakve su sve primedbe stavile zavodske arhitekte i kako je umesto obnovljene palate sagrađen staklenik? Kome se pri tom izašlo u susret, kako su svi bili neobavešteni da postoje svi podaci za obnovu palate i zbog čega su Zavodnici pokazali zavidan slučaj staračke demencije i izlapelosti? Odgovore na ova pitanja nudi Stanislav Živkov, istraživač Magazina Tabloid.

Stanislav Živkov

U prošlom broju Magazina Tabloid, pisali smo o sličnostima čuvenog romana Vremeplov H.Dž Velsa sa službom za urnisanje spomenika kulture, a pošto se više čitalaca naknadno interesovalo, sada o tome nekoliko reči. Kao prvo, a možda i najbolje delo o putovanju kroz vreme, novela Vremeplov je uvela sve one elemente koji su i danas nezaobilazni u vrhunskim delima koja obrađuju putovanje kroz vreme pri čemu Vremeplov predstavlja i mnogo više od izvrsnog dela - to je oštroumna i ozbiljna kritika društvenih procesa kroz koje prolazi naša civilizacija. Ukratko rečeno Vremeplov je mašina koja nikada ne sme biti stvorena, jer bi uništila naše poglede na prošlost. Postoji još nekoliko stvari vezanih za ovu knjigu Po nekima reč je o spravi za samozadovoljavanje a po drugima radi se o izrazu za osobu koja misli da je najbolja na svetu, a nije; da je najpametnija, a glupa je ko kurac itd...

Najgora kombinacija je kada osoba misli i da je lepa i pametna, a u stvari izgleda kao Morlok iz Vremeplova i ima isto toliku inteligenciju. Ukratko rečeno, najblaža analogija je otprilike uhvatiti Boga za vajerles!

E kada je u pitanju slučaj devastacije Golubačkog grada, čini se da su arhitekte Republičkog zavoda za urnisanje spomenika kulture upravo zamislili da su uhvatili boga ako ne za vajerles onda u najmanju ruku za onu stvar pa misle da mogu da rade šta hoće i kako hoće po sistemu da drugome crkne krava a onako usput, baš kao Morloci u Vremeplovu da jedu i uništavaju sve pred sobom ne bi li na taj način izlečili nedojebanost, impotenciju, slabovidost, frigidnost i mnoge druge duševne boli nastale samom činjenicom da su uhvaćeni u lopovluku, neradu i štetočinstvu upravo od starije koleginice koja je tokom čitave svoje karijere radila pošteno i usput nije krala šlepere cementa niti je pravila dilove sa investitorima zbog čega je bila trn u oku zavodskim morlocima štetočinama i lopužama!

U slučaju devastacije Golubačkog grada reč je o očitoj otimačini donacije, bez ikakvih skrupula prema spomeniku. Idejni projekat Marije Jovin, koje je urađen 2009. godine, razrađen je do 2014. godine u glavne projekte, koji su se sa najvećom pažnjom odnosili prema tvrđavi i podgrađu tvrđave. Osnovni princip projekta je bio da se učvrste i nadzidaju kule, onoliko koliko su bile oštećene i da se postave krovovi i drvene tavanice. Ništa drugo nije trebalo da se dira, već da sve ostane autentično za dalje proučavanje. Krovovi su zaštita kula u obliku prvobitnih krovova, što daje i novu/staru siluetu tvrđavi.

Međutim, sa "ušemljavenjem" finansijera, izvođača i stručnog nadzora, počelo je razaranje tvrđave. Izvođač nije imao svoje majstore, već ih je skupljao po okolnim selima. Oni su krenuli da skidaju sav kamen koji je pokretan, žbunje sa vrhova kula i da čiste do zdravog zida, pokušavajući da namaknu što veće količine posla. To je rađeno bez arhitekte i bez arheologa, pa su tako nepovratno nestali svi podaci sa vrhova kula i zidova. Niko nije nacrtao ni fotografisao taj skinuti, rastrešeni sloj. Nekvalifikovane radnike je vodio prvo građevinski inženjer putar, a zatim majstor KV zavarivač.

U poslednjoj fazi je i on bio skup, pa je kao ušteda angažovana građevinska tehničarka iz Golupca. Predsednik opštine Golubac je sve pokušao, kad je video kuda je to krenulo, ali bez rezultata. Posle uklanjanja Marije Jovin, autora projekta, koja nije htela da se ugrađuje i pravi izmene projekta u korist izvođača, menadžer projekta iz Austrijske razvojne agencije Klaus Kaper, uvukao je u mućku Republički zavod za urnisanje spomenika, koji je počeo da menja projekat prema zahtevima izvođača. Razlog je obezbeđivanje naknadnih radova za izvođača, jer se oni naknadno ugovaraju i mnogo su skuplji. Tako je i palata, umesto da samo dobije nadgradnju zidova, što je uobičajena konzervatorska intervencija, i drveni krov, po izmeni projekta zabetonirana, da bi se dobila ravna temeljna ploča za drvenu konstrukciju i staklenu fasadu.

Odluku da se radi palata sa staklenim zidom je doneo Zavod za urnisanje spomenika kulture Srbije, odnosno njihove arhitetke, a ministru kulture su podmetnuli da potpiše uslove za rekonstrukciju palate koja po uslovima mora biti od "savremenih materijala". Izvorni projekat, koji je dobio saglasnost i pare EU i dozvolu ministarstva građevinarstva i saobraćaja je napušten od strane izvođaca, jer mu se nije isplatilo da radi po cenama koje je ugovorio.. Ali nije toliki problem stakleni zid, jer se on može srušiti, vec je problem uništavanje suterena palate, u kome je projektovana tehnička etaža za prizemlje. A, o tome da se ne zna ni ko pije ni ko plaća najbolje govori činjenica da je doskora izvesna Iskra Maksimović direktorka preduzeća Golubački grad javno govorila da staklenog zida nece biti i da je to dezinformacija. Inače verovatno pod utiskom zaštitnog paviljona na Lepenskom Viru koji je takođe projektovala Marija Jovin, arheolog Zavoda Marina Bunardžić je predložila da se u Republičkom zavodu izradi izmena projekta palate, kao nekakvo idejno rešenje „rekonstrukcije" palate Despota Stefana Lazarevića sa staklenom fasadom!

Obrazloženje dato u Zapisniku Stručnog saveta Zavoda je da investitor „traži više svetla u palati". Na osnovu idejnog rešenja su započeli radovi i suteren Despotove palate je zatrpan glinovitom kamenom sitneži iz obližnjeg kamenoloma i pokriven debelom armirano-betonskom pločom! Time je zauvek sahranjen suteren palate, sa sistemom dimnjačkih kanala za grejanje prizemlja, sa stepenicama uklesanim u steni, otvorima ka Dunavu i vratima za vezu sa kulom." Zavod je tu očito samo da ispegla i rasporedi lovu. Zavod i upravni odbori očito imaju uigranu kombinaciju uvlačenja u koruptivno kolo članova koji u startu ne shvataju sta se dešava. ali u slučaju Golupca to se graniči sa ludošću. Prvo, Golubac je toliko očuvan da bi bilo nezamislivo ne obnoviti ga u potpunosti. Srbija nema pedeset tvrđava kao što je Golubac, da može sebi da dopusti da na njemu izvode eksperimente. Svako ko ima imalo razuma, ne bi ni razmišljao o tome kako Golubac treba obnoviti. I na kraju, idejno rešenje iz 2016. je moglo biti mnogo bolje ... Ajde da su rešili da zastakle Užički grad, od koga nije ostalo maltene ništa, ili Koznik. Pre svega nikome normalnom ovde par stvari nije jasno. Stavljaju se stakla koja će sklanjati ako i kada nađu kako je palata originalno izgledala? Ne zna se kako je izgledala palata?! Za sve ostalo se zna kako izgleda a za palatu ne? A tek deo o konzerviranju palate krajnje je nejasan, pa što onda vrše kompletnu rekonstrukciju tvrđave (za koju je dat novac) ako će je delimično konzervirati...

Projektovani i izvedeni vizitorski centar od 1000 kvadrata navodno nije dovoljan? Pa koliki to prostor treba biti, gde je bio taj zavod još dok je gradnja centra nije počela da stopira radove i kaze "vi gospođo ne radite posao kako treba"? Nego je centar pusten u funkciju mesecima pre nego sto su krenule ture u prvom delu tvrđave i za to vreme zaradio pristojan novac od usluga pruzenih posetiocima. Nefunkcionalni sprat zbog koga je motiv više da se palata zastakljuje i koristi kao izložbeni prostor? Da li neko veruje u to? Pa ta palata bi svakako bila deo izlozbenog prostora i bez stakala...

A kad smo kod prostora za galeriju, zaboravlja se zgrada u kamenolomu za koju je bio plan da bude galerija, sad je bolja palata za tu namenu..Zavod se „proslavio" tvrdnjom kako je zbog konfiguracije terena na kojem se nalazi tvrđava jasno da dobar deo posetilaca neće biti u stanju da obiđe celu tvrđavu, jer je to poduhvat koji zahteva pristojnu fizičku spremu i hrabrost za penjanje uz liticu i bedeme tvrđave". Dakle, za razliku od Orave i Karlštajna na koje se penju samo atletičari i alpinisti, u Golubac će trajektom da stižu samo invalidi. Zavodski morloci su se posebno obrušili na projekat obnove Palate tvrdnjama da projekat Marije Jovin nije zasnovan na bilo kakvim nalazima na terenu i predstavlja samo njenu imaginaciju jer navodno ne postoje bilo kakvi dokazi kako je taj objekat zaista izgledao pri čemu su pokazali zavidnu dozu skleroze izlapelosti i masovne amnezije, verovatno pod dejstvom gama zraka na sablasne nevene koji su proizveli žabokrečinu i gnoj koji su zamenili mozgove u većem broju lobanja zavodskih arhitetaka pa ne znaju za članak o golubačkoj palati arhitetke Gordane Simić iz 1991. godine objavljen u Saopštenjima Republičkog Zavoda u kome je objavljen dragoceni crtež iz 18 veka koji se čuva u Ratnom arhivu u Beču na kome se vidi u sačuvan obalni zid palate ali sa prozorima koji su trebali biti rekonstruisani po projektu Marije Jovin a umesto toga se sada prave nenormalno visoki prsobrani bedema ne bi li se na taj način sakrila istina da su tvrđavu prvobitno sagradili vojnici Svetog Rimskog Carstva! Uglavnom po toj nakaznoj logici danas bi imali Gradac, Sopoćane, Mileševu, Stupove i Davidovicu od stakla, pošto su ove crkve bile u žestoko lošem stanju pre obnove. Republički Zavod za urnisanje spomenika odlučio se da na postojeće zidove doda drvenu konstrukciju koja će imati staklene elemente i koju će u budućnosti biti moguće ukloniti ako se pronađu dokazi o tome kako je taj objekat stvarno izgledao.

Što se naravno nikad neće dogoditi, sem ako ne nađemo HD fotografiju iz 15. veka, ili se za promenu ovakvim projektima bude bavio neko ko nije lobotomiran ili samo lopov.

Pošto su uhvaćeni u lažima zavodski Morloci su dalje ustvrdili da se radilo po projektu Marije Jovin objekat bi se srušio, jer bi bio izgrađen na podvodnom mulju umesto na čvrstoj podlozi zaboravljajući pri tome da se ne može graditi bez temelja! Uglavnom po Zavodnicima, da je izgrađena, kamena palata bi se srušila, dok će drveni i stakleni bungalov da postojano izdrži vekove baš kao i više od polovine te palate koji su opstali poslednjih 600 godina, i ostatak tvrđave koji je nepraktično napravljen od kamena. Bilo bi jako lepo da neko jednom prizna da je pojeo govno, i ovakvim klovnovskim izjavama ne skače sam sebi u stomak, a nama po živcima. Zavodnici se žale na vizitorski centar (!?), pitanje je šta je to tamo teško nadograditi ili ispraviti ? Pa valjda je "fora" da se cela tvrđava obilazi i pešači u njoj, da je to sama sigurna avantura po sebi ? Ovako u državi koja inače nema pare, skidanje staklića ili neko buduće istraživanje su trajno zapečaćeni vo vjeki vjekov. Naprosto da čovek ne zna da li da se smeje ili da plače I ne veruje svojim ušima i očima... Ajmo da prezidamo tvrđavu zato što vizitorski centar nije po planu programa. Upravo to može da se najlakše sruši, dogradi ili adaptira. Zar nije bolje te pare od staklica uloziti u vizitorski centar, a palatu konzervirati.

Kakve veze imaju staklići sa unutrašnjim prostorom? Pa nije postavka strelica Matisova ili Van Gogova izložba da mora prirodno svetlo da pada na njih ? Ne, ovako ćemo da zabetoniramo, pa nek buduće generacije, kad nađu neki dokaz da to ponovo raskopaju. Stiče se utisak da je zavod namerno ostavio kule bez krovova,a pare su iz fonda EU date za projekat Marije Jovin koji predviđa krovove isto kao i za palatu, novac je dat za kameni zid a ne za staklo

Ovo što se sada radi nema veze rekonstrukcijom fortifikacijskih objekata.

Što se tiče istraživanja Gordane Simić i njenih crteža. Gordana Simić je venčana kuma zna se već koga tj dr Marka Popović Pacova. A taj kome je ona venčana kuma lepo objavi knjigu o zamkovima u Srbiji što u srednjovekovnoj Srbiji nije ni postojalo. Jer su zamkovi u privatnom vlasništvu feudalaca što kod nas nije bio slučaj ili bar nije zabeležen. Sve tvrđave su bile vlasništvo države čitaj "vladara". Da ne pričamo o tome da taj isti kum nema pojma šta su i kako su izgledala zemljana utvrđenja kod Slovena. Taj isti kum je falsifikovao rezultate istraživanja kruševačkog grada (a i mnogih drugih) Cilj je bio da se po svaku cenu gospođi Jovin otme posao koji je dobila i uspeli su u tome nažalost oni kojima je cilj novac u sopstvenom džepu, a ne vraćanje u život jednog bisera kakvim se malo ko može pohvaliti da ima u svom posedu. Inače prvobitni plan je bio da se kanal ispred bedema posle čišćenja napuni vodom,e sad ovaj deo je rađen betonom kao i delovi palate od trenutka od kada je brigu "preuzeo" Republički zavod za urnisanje spomenika. A kao glavni rezultat te brige osvanulo je to rešenje sa betonom verovatno po njihovom mišljenju pametnije pa će palata biti pola rekonstruisana, a pola se ne zna kako je izgledala, a bila je simetrična?

Kome je u interesu da se palata zabetonira (suteren) i zastakli (polovina)? Da se posle kaže da palate nije ni bilo? Pa ova palata je prethodila palati u smederevskom Malom gradu! Imala je fenomenalna arhitektonska rešenja, za prozorima ka Dunavu, podnim grejanjem, klozetima...Zašto je to sada uništeno? A Zavod objašnjava svoju odluku zahtevom investitora Iskre Maksimović da palata (da, zove je palata Despota Stefana Lazarevića) bude u staklu da bi bilo više svetla za postavku! Od kada se spomenici kulture rekonstruišu po ličnim šefovima nekakve babetine filologa?

Jasno je samo jedno: u čitavom komplotu dok se ne zna ko tu koga jebe, samo se zna da je najebala tvrđava! Šteta naneta nedovoljno istraženoj tvrđavi je neprocenjiva. Umesto zaštićene i rekonstruisane tvrđave srednjovekovnog izgleda, stvoriće se nezgrapna kombinacija rekonstrukcije i konzervacije, sa nekoliko drvenih krovova, sa metalnim rešetkastim stepenicama i palatom - delom rekonstruisanom u kamenu, a delom sa staklenom fasadom modernog poslovnog objekta.

E neka je sa srecom svetlarnik,dabogda ga vetar odneo u Dunav...Naravno zavodnici su se na sastancima međusobno takmičili u lupetanju gluposti a sve sa ciljem kako bi temeljno upropastili jedan dobar projekat. Tako se recimo već spomenuta Marina Bunarždić zauzela da se pod u staklencu izvede u trajnijem materijalu, na primer od kamenih ploča iz čega proizilazi da je po projektu Zavoda predviđen pod od nekog netrajnog materijala! PEnzionerka Brana Stojković "proslavila" se izjavom kako je za rešenje staklene fasade podrška dobijena od investitoraora, imajući u vidu da je prirodno osvetljenje potrebno za buduću namenu palate. Jedini normalan među nenormalnima bio je dr Vujadin Ivanišević koji je opravdano postavio dilemu povodom uvođenja novih materijala (stakla) na tako velikoj površini u prostoru Golupca - jedinstvenog. kompaktnog spomenika zidanog kamenom na šta su skočili Marina Bunardžić i projektant Dragan Todorović sa tvrdnjom kako ti staklići neće izgledati agresivno, jer će se staklena fasada samo malo videti iz kopnenih vizura, a bila bi atraktivna sa vode. Naravno po njoj jako je bitna za spomenik kulture potreba da se uspostavi vizuelni kontakt sa Dunavom. koja se u očuvanom krilu palate ogleda u organizaciji klupa za sedenje u nišama bifora a sve je dodatno potencirano transparentnom fasadom. Naravno, zaludnici iz Zavoda našli su neke jako bitne primedbe na prvobitni projekat. Ni Idejni ni Glavni projekat nisu bili predstavljeni Komisiji u oblasti zaštite kulturnih dobara od izuzetnog značaja i dobara srpskog porekla u inostranstvu Ministarstva kulture iz čega proizilazi da se Golubački grad nalazi u inostranstvu! Dalje im je jako zasmetalo što odgovorni projektant M . Jovin nije priložila dokaz o položenom stručnom ispitu, što je neophodno po Zakonu o kulturnim dobrima zaboravljajući pri tome da se tako nešto ne može tražiti retroaktivno od penzionera! Naravno jako im je zasmetala i činjenica da je Marija Jovin svoj projekat zaštitila kao intelektualnu svojinu ali pošto se zavodnici u konzervatorsku struku razumeju kao Marica u krivi k...c, njima nikako nije bilo jasno kako se jedan spomenik kulture može proglasiti nečijom intelektualnom svojinom iz čega se jasno vidi da Zavodnici ne razlikuju spomenik kulture od projekta za taj spomenik kulture?

Pisac „Knjige o džungli" nije autor džungle, nego knjige. Nije ni direktorka Zavoda autor Instagrama, nego svojih slika na toj društvenoj mreži.

Naravno naprasno je zasmetala i izgradnja obaloutvrde koja je po Zavodnicima bespotrebna a verovatno ni sami pojma nemaju šta je zapravo obaloutvrda a još manje znaju zbog čega je opština Golubac gradila 10 kilometara bespotrebne obaloutvrde. Pošto je po Zavodnicima obaloutvrda bespotrebna odjednom je proizišlo da je veliki prostor nepotrebno zatrpan pa je hamam ostao u depresiji"? Naravno nikome na pamet nije palo da se zapita je li turski hamam, uopšte otkopan do kraja i oslobođen nanosa zemlje? Ako jeste, zašto je u depresiji? Niko se nije zapitao zašto nije izvršena nivelacija do srednjovekovnih kota i zašto nije poštovan projekat i dopuna projekta posle otkopavanja amama? Niko se nije zapitao ko je i zbog čega menjao i nivelaciju i trasu staza niti je o tome zapitao arheologa Marinu Bunardžić. Gotovo u potpunosti sačuvani amam je zbog ovako projektovane nivelacije terena ostao u depresiji koja se sada puni vodom. Nikome ni najmanje nije zasmetalo otkrivanje rimske građevine u produžetku hamama koja se tu očito pojavila kao nezvani gost pa su Zavodnici mrtvi hladni dali saglasnost da se posred jednog od dobro sačuvanih originalnih zidova građevine probiju vrata koja tu nikad nisu postojala samo kako bi se posetioci divili lepo sagrađenim zidovima! Zavodnicima su naprasno zasmetali i „srednjovekovni krovovi"a to tek kada je izvođač Ornament invest inženjering odlučio da ih više ne pravi, jer mu je preskupo po ceni koju je dao, pa je zato Zavod naprasno dobio zadatak da racionalizuje dalje neizvođenje krovova. Da li je Republičkom zavodu malo jedno iskustvo sa nepokrivanjem kule uz palatu, koju je radio pre 30 godina? Sve tada izvedene tavanice i stepenice su ubrzo propale, a zbog istrulele ograde na stepenicama za tu kulu su ljudi padali i stradali...Inače naprasno se pojavila tvrdnja kako su na kuli uz palatu, po nalogu arh. S. Temerinskog koji je tada vršio konzervatorski nadzor... uništeni svi ostaci originalne šetne staze..." da bi se ispostavilo kako je Siniša Temerinski već bio smenjen kada je to rađeno. Uostalom, ta šetna staza je ozidana u vreme kada su radili Gordana Simić i Dragoljub Todorović, početkom osamdesetih godina prošlog veka. Naravno, bila je ispunjena šutom bez maltera, kao i svi zidovi koji su tada izvedeni, verovatno radi „uštede" cementa, koji je naplaćen. U vezi palate spominjane su „proizvoljne konstrukcije" i preslikavanje zapadnog dela palate na nedostajući istočni deo, što je primenjeno u prvom projektu.

Nasuprot tome, pošto nema podataka za istočni deo, Zavod predlaže pola palate od stakla? Projektom M. Jovin je predviđeno rušenje jedinog preostalog zida u njenom (palate) istočnom delu i izgradnja novog, betonskog, a suteren se prekriva betonskim koritom, čime se uništavaju neistraženi arheološki slojevi." Ovo je potpuno kontradiktorno sa prethodnom izjavom da je istočni deo „o kome nema više nikakvih podataka". Pa, jel' ima ili nema podataka? Ako se projektovanom mašinskom salom „uništavaju nestraženi arheološki slojevi" kojih u tom delu, kažete, nema, šta se onda radi sa potpunim zatrpavanjem prizemlja cele palate kamenom drobinom i betoniranjem debele armiranobetonske ploče preko svega toga? To je već izvedeno! Sada je cela osnova palate, sa postojećim i očuvanim prizemljem u zapadnom delu, dimnjacima, vratima ka kuli... i nedostajućim istočnim delom, potpuno zabetonirana. Da li je to uništavanje arheoloških slojeva? Što se mašinskih instalacija tiče, izvođač nije ni imao nameru da ih izvede, jer ih je ugovorio u pola cene. Član konzorcijuma za te radove nije se nikada ni pojavio na gradilištu do kraja roka. Zato je bilo potrebno da se od Zavoda dobije rešenje koje podrazumeva zatrpavanje i betoniranje prostora prizemlja.

Ako je Republički zavod od početka bio protiv Projekta revitalizacije tvrđave Golubac i ako baš ništa ne valja u njemu, bilo bi lepo videti kako izgleda jedan projekat koji valja? Da pokušamo da nabrojimo projekte za slične objekte koje je Republički zavod radio: tvrđava Fetislam, koji je Republički zavod radio godinama, da li ima projekat ili bar nešto realizovano? Tvrđava Ram, koju je Republički zavod radio od 1980. godine, da li je nekad uradio tehničku dokumentaciju za konzervaciju i rekonstrukciju?

Šabačka tvrđava, šta je tamo urađeno i kako izgleda projekat? Tvrđava Golubac, koju je Republički zavod radio u periodu 1976 -1988, punih 12 godina, šta je rezultat tog rada i kako izgleda projekat? Zašto je Republički zavod potpuno napustio tvrđavu pre 30 godina? Zašto je odbio da radi projekat za tvrđavu na pozive predsednika opštine 2007. i 2008. godine? Zašto nije učestvovao na evropskom konkursu za tvrđavu 2009. godine? - tvrđava Manasija, koja se radi već skoro 30 godina, da li ima validni projekat i kako on izgleda? Da ne pitamo kako je moguće da, posle tolikog rada nekoliko arhitekata, asfaltni put prolazi kroz suvi rov tvrđave (možda zbog prepoznatljive siluete)? Da ne pitamo kako je godinama do sada izvođena rekonstrukcija kula, a od sada, po odluci Stručnog saveta Republičkog zavoda, samo konzervacija. Ima li u tome ikakvog smisla i sistema? - tvrđava Ravanica, jel beše tamo kamenje pada na posetioce? Imate li projekat? - Gamzigrad, da li postoji celovit projekat za tu antičku tvrđavu? Tamo je radni vek provela arhitekta, koja je sada konzervatorski nadzor u Golupcu. Bilo bi jako lepo videti kako izgleda nečiji životni konzervatorski projekat tim pre što se u urnisanju Golupca niko ne potpisuje kao odgovorni projektant!

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane