Propadanje

Ko su vlasnici najvećih telekomunikacionih kompanija u Srbiji i koliko zarađuju

Puna kesa, pada sa nebesa

Bežične i kablovske telekomunikacije u Srbiji, Telekom, Telenor i VIP Mobile, dakle, tri vodeće telekomunikacione korporacije, imaju godišnji prihod milijardu i 84 miliona evra. Naš ugledni ekonomski stručnjak Miodrag K. Skulić, sabrao je ove poslovne rezultate i došao do zapanjujućih podataka. Naime, "obrt" mobilnih operatera ravan je godišnjem prihodu (u ukupnoj vrednosti) celokupnog roda kukuruza od sedam miliona tona i tri miliona tona pšenice u Srbiji, što po prosečnoj ceni u rodnoj 2018. godini, iznosi milijardu i 350 miliona evra. Dakle, u 2017. godini utrošen je za mobilnu telefoniju iznos ravan prosečnom godišnjem rodu pšenice i kukuruza, ili za 20 odsto manje iznos prihoda od godišnjeg roda pšenice i kukuruza kada je rod znatno ispod prosečnog.

Miodrag K. Skulić

U Srbiji postoje pet telekomunikaconih operatera za fiksnu telefoniju: Telekom Srbija, SBB, Orion Telekom, VIP Mobile i Beotel Net, kao i četiri operatera mobilne telefonije, Telekom Srbija, AD Telenor, doo VIP Mobile i Globaltel (novi mobilni operater u većinskom je vlasništvu biznismena Željka Mitrovića, koji nema svoju mrežu, već koristi mrežu VIP Mobile, 0677).

Telenor, doo registrovan je za bežičnu telefoniju, a Telekom, AD i VIP Mobile, doo su registrovani za kablovsku telekomunikaciju. VIP Mobile, doo prekinuo je lanac poslovanja sa gubicima koji su dostigli 554 miliona evra. U 2017. godini ove tri telekomunikacione korporacije ostvarile su ukupan poslovni prihod od mobilne telefonije milijardu i 84 miliona evra, od čega 43,39 odsto Telekom, AD, 35.39 odsto Telenor, doo i 21,22 odsto VIP Mobile.

Telekom Srbija, AD

Vlasnici Telekom, AD SU Republika Srbija (58,11%), Telekom Srbija, akcije koje pripadaju zaposlenima i bivšim zaposlenim (20%) i mali akcionari - građani za upisane akcije koje im pripadaju po zakonu 21,89 odsto. Ukupan uplaćen i u nepokretnostima unet kapital Telekom, AD iznosi 199 milijardi dinara, što na kraju 2017. godine čini 84,4 miliona evra. Zakonski zastupnik društva je Predrag Ćulibrk. Telekom, AD ima pored mobilne i fiksnu telefoniju. A u sastavu Telekom Srbija, AD, posluje i sledećih sedam zavisnih društava, registrovanih u Srbiji:

* GO4YU, doo, Beograd 84%, bežične telekomunikacije

* MTS AntenaTV, doo, Beograd 50%, bežićne telekomunikacije

* Telus, doo, Beograd 100%, održavanje i obezbeđenje objekata i imovine

* HD-WIN, doo, Beograd 100%, kablovske telekomunikacije

* Yunet International, doo, Beograd, kablovske telekomunikacije

* MTS banka, AD, Beograd 82%,

* kao i MTS, doo, K. Mitrovica sa 100% kapitala.

Pored toga, Telekom, AD ima i tri zavisna društva registrovana u inostranstvu, i to:

* Telekom Srpske, AD, Banja Luka 65%

* Mtel, doo, Podgorica 83%

* TS-NET, B.V, Amsterdam 100%

Najveći udeo Telekom, AD, ima u zavisnom društvu Telekom Srpske koji po sadašnjem srednjem kursu iznosi nešto više od 48 miliona evra. Odbor direktora Telekoma AD čine:

* Predrag Ćulibrk

* Milenko Dželetović

* Filip Banković

* Milan Simić

* Draško Marković

* Petar Popović

* Natalija Jegdić

Nadzorni odbor Telekoma Srbija, pored predsednika Milana Božića, ima i šest članova: Ninoslav Prodanović, Sonja Vlajnić, Miroslav Joksimović, Slavoljub Kandić, Pavle Milić i Đorđe Mazinjanin. Telekom Srbija u matičnom društvu za fiksnu i mobilnu telefoniju na kraju 2017. godine imao je 7.919 zaposlenih, a sa zavisnim društvima u zemlji i inostranstvu 12.032 zaposlena. Telenor koji obavlja samo mobilnu telefoniju ima 791 zaposlenog, dok VIP Mobile ima 1.036 zaposlenih.

U 2017. godini matično društvo raspolagalo je poslovnom imovinom u ukupnoj vrednosti većoj od miljardu i 632 miliona evra, koju je sa 70 odsto pokrivalo sopstvenim kapitalom. Na toj imovini matično društvo, Telekom, AD, je u 2017. godini od pružanja usluga mobilne telefonije ostvarilo 55,8 milijardi dinara prihoda, što čini 470,7 miliona evra, dok je na pružanju usluga fiksne telefonije Telekom, AD u toj godini ostvario prihod u iznosu od skoro 30 milijardi dinara, ili 252 miliona evra. U strukturi prihoda fiksna telefonija učestvuje sa 34,9 odsto, a mobilna telefonija 65,1 odsto.

Taj prihod veći je zu odnosu na prethodnu godinu za 2,43 odsto i u ukupnom prihodu sve tri mobilne telefonije učestvovao je 43,39 odsto. Na tom prihodu iskazana je neto dobit, mobilne i fiksne telefonije,14,5 milijardi dinara, ili 123 miliona evra, što je u odnosu na prethodnu godinu, iskazano u dinarima za četiri odsto niže. Ako se ostvarena neto dobit uporedi sa ukupnim prihodom fiksne i mobilne telefonije u 2017. godini, profit je dostigao 16,95 odsto ostvarenog prihoda. Ako se ta neto dobit uporedi sa ukupnim kapitalom na dan 1. Januara 2017. godine, profit na kapital dostigao je u 2017. godini čitavih 11 odsto, što je izuzetno visok nivo. U konsolidovanom bilansu za 2017. godinu Telekom Srbija, AD, imao je veće prihode u odnosu na matično društvo za 30 miliona evra, od čega prihode od fiksne telefonije u zavisnim društvima u Banja Luci i Podgorici razliku od 24,5 miliona evra.

Telenor, doo

Ovo privredno društvo prvi put je registrovano u Srbiji 4 aprila 2006. godine, za bežične telekomunikacije, u vlasništvu norveške istoimene firme. Novi vlasnik ove mobilne kablovske telefonije je, od sredine ove godine je češki biznismen, koji je od norveškog Telenora kupio preko holandske firme PPF TMT BIDCO1 B.V. istovremeno Telenor-ovu mrežu u Srbiji, Mađarskoj, Bugarskoj i Crnoj Gori. Zakonski zastupnik društva je Marian Mike Michel, direktor, kanadski državljanin. Kapital Telenor, doo, Beograd na kraju 2017. godine iznosio je 272,5 miliona evra, kojim je pokrivena ukupna vrednost poslovne imovine vredna 400 miliona evra sa 68,1 odsto. To je izuzetno visok nivo sopstvenog kapitala, koji čini 121,2 miliona evra osnovni kapital uplaćen pri osnivanju 2006. godine i neraspoređena dobit iz ranijih godina još 151,3 miliona evra. Telenor, doo ima u Srbiji i dva zavisna privredna subjekta:

* Telenore Direct, doo, društvo za trgovinu na veliko i

* Telenor Fondacija

U 2017. godini Telenor, doo ostvario je ukupan prihod u iznosu od 45,5 milijardi dinara ili 384 milion evra, što je za 0,24 odsto manje od onog ostvarenog u prethodnoj godini, ako se prihod dinarski posmatra. Na tom prihodu ostvarenje neto dobit u iznosu nešto većem od devet milijardi dinara, ili u iznosu od 76 miliona evra, što čini 19,79 odsto ukupnog prihoda. To je izuzetno visok nivo ostvarenog profita. Ako se ta neto dobit uporedi sa kapitalom tada profitna stopa iznosi, čak, 26,5 odsto prinosa na kapital. U odnosu na prethodnu godinu u 2017. godini ostvarena je neto dobit veća za jedan odsto.

U 2017. godini isplaćena je dividenda nešto veća nego ona ostvarena u 2016. godini. Isplaćena je dividenda 10,7 milijardi dinara, po odbitku obaveze za poreske dadžbine od pet odsto, tako da je norveškom vlasniku udela pripala neto dividenda 10,2 milijarde dinara, ili 86 miliona evra. Eksterni prihodi dva zavisna društva u konsolidovanom bilansu iznose samo 1,25 milijardi dinara, ili 10,5 miliona evra, dok je njihov rezultat u 2017. godini neznatno umanjio iskazanu neto dobit matičnog društva za 0,5 odsto.

VIP Mobile

Ova kablovska telekomunikacija u Srbiji je registrovana 7. novembra 2006. godine. Vlasnk sto odsto kapitala je austrijska firma Mobilkom CEE Beteiligung GmbH, Austrija. Zakonski zastupnik društva je Dejan Turk, slovenački državljanin. Kapital društva najvećim delom unošen je iz godine u godinu u 18 rata, tako da iznosi 6,3 milijarde dinara, odnosno 53,6 miliona evra.

Ukupna vrednost poslovne imovine na kraju 2017. godine iznosila je 41,4 milijarde dinara, ili 350 miliona evra. VIP Mobile, doo usled godinama iskazivanih gubitaka u poslovanju ostao je bez dinara sopstvenog kapitala, pa u celini poslovanje finansira iz pozajmica osnivača i njegovih zavisnih društava, a manji deo iz obaveza nastalih u tekućem poslovanju. Ukupne obaveze društva, na kraju 2017. godine, dostigle su, čak, 98 milijardi dinara, odnosno 827 miliona evra, što je veće od ukupne vrednosti poslovne imovine društva za 477 miliona evra, a to predstavlja iskazan gubitak iznad vrednosti kapitala. Ako se tome doda da je izgubljen i celokupan kapital u iznosu od 77 miliona evra, jasno se pokazuje koliko je ovaj austrijski telekomunikacioni gigant uložio u osvajanje tržišta u Srbiji. Danasa VIP Mobile, doo učestvuje u ukupnim prihodima ove tri kompanije mobilne telefonije sa 21,22 odsto. I po prvi put je u prošloj 2017. godini ostvarena neto dobit u iznosu od 2,7 milijardi dinara, odnosno 22,9 miliona evra, čime je prekinut lanac iskazivanja gubitaka u poslovanju.

VIP Mobile, doo u 2017. godini, sa 1.036 zaposlenih, ostvarila je ukupan prihod 28,2 milijarde dinara, ili 230,2 miliona evra i na tom prihodu iskazana je neto dobit u visini 9,95 odsto ukupnog prihoda. Ako se to uporedi za iskazanim gubitkom u prethodnoj 2016. godini u iznosu od 3,04 milijarde dinara, jasno je koliki je napor u prethodnim godinama uložen da bi se prekinuo lanac poslovanja sa gubicima.

Globaltel, doo, Beograd

Ova četvrta telekomunikaciona mreža mobilne telefonije nema sopstvenu mrežu, već koristi mrežu VIP Mobile. Globaltel, doo registrovan je 21 avgusta 2015. godine za delatnost bežičnih telekomunikacija. Zakonski zastupnik ovog četvrtog vlasnika mobilne telefonije je Sava Terzić. Vlasnik 55 odsto Globaltel, doo je biznismen Željko Mitrović, dok 45 odsto vlasništva pripada vlasnicima privrednog društva Procescom, doo, Beograd, čiji su vlasnici 51 odsto Vojislav Krstić, 30 odsto Sava Terzić i 19 odsto Ivan Bukelić, sa ukupnim kapitalom 345.812,55 dinara uplaćenim prilikom osnivanja Procescom-a 30 septembra 2003. godine.

Globaltel, doo ima ukupan uplaćen kapital 2,7 miliona dinara. U 2016. godini ovo privredno društvo nije imalo prihoda, dok je u 2017. godini na poslovnom prihodu od 18,6 miliona dinara, iskazalo gubitak u poslovanju te godine u iznosu od 12,4 miliona dinara, pa je nakon iskazivanja tolikog gubitka ostalo bez dinara sopstvenog kapitala. Društvo ima samo dva zaposlena.

Režimske obmane i realne činjenice o broju (ne)zaposlenih u Srbiji

Mrtve duše, živeće i dalje

Već tri godine u Skupštini Srbije i štampanim i elektronskim medijima pojedinci se prepucavaju kako je smanjena stopa nezaposlenosti od 24 na 11 odsto. Ali odgovor na to pitanje mogli bi da pruže: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, kojim rukovodi ministar Zoran Đorđević, Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, Nacionalna služba zapošljavanja, Republički zavod za statistiku, Agencija za privredne registre ili odgovarajuće službe Privredne komore Srbije.

Miodrag K. Skulić

Prema statističkim godišnjacima za 2016. i 2014. godini broj zaposlenih u Srbiji bio je, kao što se vidi iz datog tabelarnog pregleda, 1.323.831 u 2014. godini, dok je taj broj u narednoj 2015. godini narastao na 1.896.297 zaposlenih, a to je povećanje od 572.466 novozaposlenih, samo u jednoj godini, ili veće zam čitavih, 43,2 odsto. Najvažnije pitanje u vezi sa tim glasi: Da li je bilo moguće u Srbiji tokom 2015. godini zaposliti 572 hiljade do tada nezaposlenih?

U opisnom delu Statističkog godišnjaka Srbije za 2015. godinu, poglavlje tri - Tržište rada, stoji da se od 2015. godine primenjuje nova metodologija praćenja registrovane zaposlenosti, kombinovanjem podataka Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO) i Statističkog poslovnog registra (CPR). Nova definicija registrovane zaposlenosti, piše dalje u tom tekstu, je usklađena sa standardima Evropske unije. Dakle, čitaocu, pa taman on bio najveći statistički stručnjak, ništa nije jasno, jer autor tog teksta ništa nije objasnio, pa to ne znamo ni mi, "nedovoljno školovani" srpski ekonomisti. Niko da odgovori na pitanje: gde i u kojim privrednim subjektima je za samo godinu dana zaposleno 572 hiljade građana. Gde radi 134.887 novozaposlenih u trgovini, kada prema Agenciji za privredne registre i obrađenim godišnjim bilansima u oblasti trgovine radi samo 195.621 zaposleni u 2015. godini, dok u prethodnoj godini, prema tom istom APR-u bilo 189.976 zaposlenih. Za čuđenje je I da prema našoj "novoj" statistici u ugostiteljstvu u 2015. godini povećan broj novozaposlenih za 45.577 lica, što je više u odnosu na prethodnu godinu za 230 odsto. U državnoj upravi u 2014. godini bilo je, prema našoj državnoj statistici, 72.889 zaposlenih, dok ih je prema novoj metodologiji u narednoj 2015. godini "zaposleno" još 88.259 lica. Dakle, "metodologija" od jednog lica na volšeban način pravi dva lica.

Javnost s pravom očekuje da ovu vrliku "novozaposlenost", koje nema u konkretnim privrednim subjektima i ogromne smanjene stope "nezaposlenosti", objasni Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, koje izdržavaju iz republičkog budžeta građani i privredni subjekti I da nam saopšte koliko stvarno ima zaposlenih Srbija danas, po staroj metodologiji i na koji način se multiplicira broj zaposlenih po takozvanoj novoj metodologiji. A, ako žele, mogu nam na primeru ugostiteljstva ili državne uprave načine opisnog uvećaja broja zaposlenih. Mi i dalje verujemo Agenciji za privredne registre koja tvrdi, a iza te tvrdnje stoji tačno naimenovana pravna lica, pa tvrdimo daje u privredi Srbije u poslednjih osam godina bilo zaposleno:

U državnoj statistici broj zaposlenih u privredi i državnoj upravi u 2016. i 207. godini bio je 2.009.785 i 2.062.588 lica. Dakle, Gogoljeve „mrtve duše" nastavljaju da žive i u narednim godinama.

(Napomena: minimalna razlika u državnoj statistici)