Beli kriminal

Mafija u zdravstvu opstajava uprkos propadanju Vučićevog režima

Operacije nad otvorenom kasom

Kadrovi Srpske napredne stranke u Kliničkom centru Srbije su alkoholičari, kriminalci, saradnici ubica, dugogodšnji policijski doušnici, ali među njima su i medicinski stručnjaci koji su na žalost svojim delovanjem duboko ogrezli u korupciju i organizovani kriminal. Sa članskim kartama SNS, ova družina je uvela srpsko zdravstvo u potpunu kriminalizaciju, i to bespovratno. Među glavnim ličnostima o kojima je ovde reč, nalazi se i sadašnji resorni ministar Zlatibor Lončar, za koga upućeni kažu da nije opasan zbog pripadnosti Srpskoj naprednoj stranci, već zbog kriminalne prošlosti i sadašnjosti.

Insajder - L 21

Klinički centar Srbije (KCS) je i dalje poligon za milionske mahinacije u kojima učestvuju sve stranke, tačnije njihovi članovi koji menjaju članske karte od izbora do izbora. U vreme dok je bio zamenik predsednika Srpske napredne stranke, Aleksandar Vučić se bavio besramnim, svakodnevnim olajavanjem rukovodstva KC Srbije i pominjao da nedostaje oko pola milijarde evra samo za zidanje zgrade poliklinike, ali čim je preuzeo svu vlast i u stranci i državi, tu aferu nije više pominjao. Stranački "preletači" koji su iz JUL-a, SPS-a i DSS-a i nekih "satelistkih" strančica, došli su u SNS i počeli da vode glavnu reč po pitanju zdravstva, mada su neki od njih bili i na nekim Vučićevim tajnim spiskovima za hapšenje.

Taj i takav Vučić, jeste evidentno bolestan čoveka, sa pomerenim fokusima pažnje i opsesivnim i sumanutim idejama, ali, nemoguće je da ima takvu mentalnu bolest da se ne seća baš ničega sa početka 2012. godine, pa čak ni onoga što je sam pisao i osmišljavao. Njegova stranka izvršila je zaštitu od hapšenja nekoliko izgrednika iz KC Srbije koji su čak bili i pod optužnicama, neki čak i na međunarodnim, a sada su rukovodioci po srpskim bolnicama i u resornom ministarstvu!

Opšte je poznato da je ministar zdravlja bio na poternici tokom čuveke policijske akcije "Sablja", ali o tome se dosta govorilo u medijima pa ne treba ponavljati. Bekstvom u inostranstvo, konkretno u Kanadu, on i plaćeni ubica zemunskog, klana dr. Risović, poznat u srpskom podzemlju kao "anesteziolog Ris", spasli su se hapšenja.

Nerazjašnjena ubistva u Urgentnom centru nastavila su se od 2012. godine kada Vučić "rehabilituje" Zlatibora Lončara, ali pod plaštom BIA, sa njihovom legitimacijom i činom majora, a ubrzo zatim i potpukovnika, sve kako mu je još 2002. godine i obećao visoki "dužnosnik" te službe, Milorad Bracanović. Međutim, uticaj crnogorske mafije na njegovo imenovanje za ministra bilo je presudno, pa je otuda jasno ko je i zašto je tražio ubistvo nekih crnogorskih mafijaša u urgentnom centru pre petnaestak godina koja su svaljena na zemunski klan a nisu imala veze s njima. Vučićev kum Petar Panić -Pana je 2015. godine razgovarao telefonom na stadionu FK Zemun s nekim sudijom koji ga je molio za neku uslugu kod Lončara. Panić je tada, pred svedocima rekao: "...Ma kakav Lončar,to je smrad jedan, ja s njim ne govorim već tri godine!"

Kako je poznato da je Vučić više nego prisan sa Panićem, neverovatno je da je baš on "aminovao" njegovo postavljenje. Jer, Vučiću je prilikom intervencija za Lončarevo postavljenje postalo sve kristalno jasno za koga je sve radio, kome treba još neke poslove da odradi, i kakvu podršku ima kod narko mafije i BIA (posto oni rade zajedno).

Optuženik za šverc kokaina, Darko Šarić, tokom suđenja je rekao jednu zanimljivost: "...Droga nije bila moja a i dok sam ja radio transport ni u jedno selo ušla nije!" I za polupismenog je jasno šta je rekao. Sada se to radi drugačije, haotično, uz direktno uplitanje države, pa transport droge vrše službena vozila vlade Srbije ili vozila hitne pomoći kako tvrdi bivši direktor te ustanove, smenjen zbog obelodanjivanja ove afere i afere o pogrebnim uslugama.

Kao što je poznato, Srpska napredna stranka je ulaznica za sve prljavštine i brzo bogaćenje pljačkom, pa je tako i slučaj jatakovanja lica gonjenih od pravosudnih organa na plastičnoj hirurgiji, "na čekanju" već pune tri godine. Lekar koji je to "jatakovanje" vršio, uz falsifikovanja medicinske dokumentacije i druga propratna krivična dela, nagrađen je od strane SNS načelničkim mestom i zaposlenjem sina, umesto da dobije dugopgodišnju robiju. Zanimljivo je da se u ovom slučaju sa hirurgije kao mentori izgrednika koji je vršio krivična dela pominju čak i bivši predsednik SNS i predsednik R. Srbije, Tomislav Nikolić, zatim akademik Predrag Peško(inače član JUL - a do 2000. a posle DS do 2012. godine) i dr Gradimir Dragutinović (sličan razvojni put kao i P. Peško), te su pokrivali sva njegova prekršajna i krivična dela dvadeset punih godina. Zbog ovih i svih drugih kriminalnih radnji u KC Srbije menjali su se šefovi pravnih službi češće nego kuriri, pa je tako Radica Bulajić ove godine smenjena jer je smetala Bojani Vujošević, koju je doveo upravo Dragutinović iz lanca nekakvih prehrambenih prodavnica, u kojima je radila kao polupriučena pravnica.

Bulajićka je zbog svega oterana u Vladu Srbije, u Nemanjinu ulicu br. 11, za nekakvu savetnicu, jer je bilo mnogo prljavština koje nije htela da potpisuje, dok je Vujoševićka slepi izvršilac svih naredbi iz svih centara moći Srpske napredne stranke. Jedan od izvora Magazina Tabloid prepričao je scenu koju joj je opisao službenik Media centra KC Srbije, kada su direktor Milika Ašanin, Bulajićka i Vujoševićka imali sastanak sa jednim profesorom, hirurgom, koji se žalio na SNS kriminalca iz bolnice za plastičnu hirurgiju. Jasno i glasno ih je povišenim tonom upoznao na sve kriminalne radnje koje je taj izgrednik, inače poverenik Novog Sindikata Zdravstva vršio na plastičnoj hirurgiji, te je predao i dokumentaciju o tome. Svi u okolnim kancelarijama su mogli da čuju da je reč o prestupniku koji je više pijan nego trezan, da uništava živote i karijere onima koje mrzi, i opet nikom ništa!

A 1. Trulo srpsko zdravstvo

Danas zdravstvo u Srbiji uvodi srednjovekovnu praksu lečenja - "ako ima dana - ima i leka", odnosno kao što je narod govorio - "kako nam Bog da". Zato se tome moramo suprotstaviti.

Piše: Jovo Vukelić

U bolnicu na Bežaniskoj kosi, Odeljenje opšte i abdominalne hirurgije (2 sprat) primljen sam 8. januara posle pribavljanja svih neophodnih lekarskih nalaza da bih obavio jednu desetominutnu intervenciju sutradan, 9. januara. Ta operacija je dogovorena znatno ranije, 4-5 nedelja pre toga. Intervencija je takve vrste da se pacijent obično otpušta dan posle operativnog zahvata.

Posle prijema u bolnicu 8. januara sreo sam ujutro na odeljenju dr Srđana Vugdelića, lekara koji je trebalo da me operiše i tad mi je rekao da ipak ne može da me operiše kako je planirao i zakazao, nego će to učiniti dan kasnije (umesto 9. og - 10.og januara), jer je prevideo da tog dana radi u ambulanti, na prijemu. Šta sam drugo mogao da učinim nego da prihvatim to novo stanje stvari. O tome je obavešteno nadležno medicinsko osoblje i operacija je pomerena za jedan dan.

Da istaknem, plan operacija za sutrašnji dan sastavlja nadležni lekar tog odeljenja hirurgije svakog dana oko 13 časova. Tada se saznaje lista onih bolesnika koji će biti operisani. Tako da sam se pomirio sa tim da ostajem u bolnici jedan dan više od planiranog, što mi nije bilo baš prijatno, jer kome je do gledanja i slušanja teških bolesnika i doživljavanja svakojakih muka pacijenata.

Uzalud stižu novi moderni aparati, kad nema brige lekara o pacijentima

Naravno, 9. januara bio sam „siguran" (sada vidim i naivan) da ću biti na listi pacijenata predviđenih za operaciju. Pa sam oko podne pitao dežurne medicinske sestre i drugo osoblje koji sam po redu da bih znao da se što bolje pripremim. A i da obavestim svoju porodicu.

Odgovor nisam dobijao, već informaciju da će se vreme operacije znati oko 13 časova. Kada je prošlo 13 časova, a plana operacije bar za mene nije bilo, nije se mogao saznati prišao sam lekarskoj sobi po prvi put i pitao nekog mladog lekara, stažistu ili specijalizanta da li je napravljen sastavljen plan operacija za 10. januar. On je onda pogledao jedan papir i rekao mi da me nema na spisku za operacije!? Na moje pitanje zašto, on mi je rekao kako je moja operacija lakša, i kraća i da može da se ubaci i da će se to regulisati, da sačekam… Obmanjivanje, ćutanje i laganje pacijenta

Naravno, nisam bio zadovoljan njegovim odgovorom pa sam pitao i druge zaposlene medicinske radnike, dežurne glavne medicinske sestre, ali su one izbegavale odgovor, pravile su se neobaveštene, da ne znaju, da to radi lekar…

Kad sam im rekao da postoji plan, da je napisan, ali da moje ime nije na njemu, one su ćutale. Pitao sam ih da zovu nadležne i provere o čemu se radi, jer ističe vreme, a moram biti pripremljen za operaciju, ako ima izgleda da budem operisan.

Nikoga koga sam pitao i s kim sam strpljivo razgovorao nije ništa mogao konkretno da mi odgovori, kao da je o mom skidanju sa spiska operisanih odlučivao Rimski poglavar, a ne njihov šef iz neke od susednih kancelarija. Svi su se ponašali nezainteresovano i pravili su se da to nije njihov posao da me obaveste u čemu je problem. Kao da to nisu dužni da učine.

Za njih sam ja bio pacijent koji ne treba ništa da zna, ni o čemu da bude obavešten i da ne pita mnogo. Znači osoba bez ikakvih prava!

Tražio sam da pozovu lekara koji treba da me operiše i pitaju ga u čemu je problem, a on se nalazio na 100 metara udanjenosti u drugoj ambulanti gde je trebalo da pregleda pacijente.

Kako ni to nisu hteli da urade, ama baš niko od desetak-dvadeset zaposlenih na odeljenju, otišao sam sam i oko 14,30 našao lekara dr Srđana Vugdelića. Pošto sam ga obavestio da nisam planiran za operaciju on se vrlo iznenadio i pozvao je odmah telefonom nadležnog kolegu i pitao ga u čemu je problem, a ovaj je objašnjavao od Kulina bana… Uglavnom rečeno mi je da „jedna operaciona sala ne radi" (mislim da to nije tačno, da su me obmanuli, lagali) i „da nemaju uz to ni anesteziologa". Mislim da je i to bila laž.

Da istaknem, nije mi rečeno da ću biti operisan 11. ili 12. januara, nije to pomenuto nijednog trenutka mi na odeljenju hirurgije, a ni od od strane dr Vugdelića.

Tada sam dr Vugdaliću rekao da odlazim kući, da sam odlučio da odem, jer u ovakve lekare nemam nikakvo poverenje. Rekao sam mu da sam se spakovao i on je video da sam doneo svoje stvari u torbi. S njim sam još na kraju razgovarao i tražio savet u koju drugu zdravstvenu ustanovu da idem…

Vratio sam se na odeljenje da uzmem otpusnu listu, jer nijedne reči nije bilo o novom datumu operacije, čak ni u nagoveštaju ni od jednog od prisutnih lekara. A onaj nadležni lekar koji je napravio plan operacija za 10. januar kao da je propao u crnu zemlju! Ni traga ni glasa od njega! Ustvari, baš ga je bilo briga!

Umalo iz bolnice u zatvor

Dok sam čekao da dobijem otpusnu listu, pitao sam onako usput a zašto me nema na listi za operaciju, a tada mi je rečeno da eto ima teških slučajeva za operisanje, sa tumorima… da su oni urgentni, hitniji.

Znači, lagali su da im ne radi jedna operaciona sala, da nema anesteziloga… ( E moj Jovo, čekali su da izvadiš pare, da platiš, napomena urednika)

Videvši sa kakvim osobama imam posla, sa osobljem koji laže, a da ne trepne, koje je uz to neljubazno, drsko, bezobrazno, dočekao sam otpusnu listu koju je potpisala dr Jovana Mrđa, inače vrlo neprijatna u ophođenju. Pretila mi je vrlo bezobrazno čak zvanjem policije, ako ne potpišem otpusnu listu, kao da sam ja nešto kriv! Uh, to me baš potreslo doktorko! Uplašio sam se posle ovakve ogavne bolnice još i zatvora!

Njeno sramno ponašanje samo govori o tome koliko ovom osoblju na ovom odeljenju nije stalo do pacijenata, što sam se i lično uverio za tih 30-tak sati provedenih u toj neprijatnoj i nekorektnoj sredini.

U tom je stigao oko 15 časova ordinirajući lekar dr Vugdelić iz ambulante i oba smo potpisali taj „istorijski" i što je najgore sramni dokument (otpusna lista je u prilogu).

Red je da obavestim čitaoce: direktor ovog centra je dr Marija Zdravković, a Borislav Tošković načelnik ovog odeljenja. U svakom slučaju moj utisak je da su pacijenti obespravljeni, da se nad njima vrši tortura, na ovom odeljenju je to bar jasno, a isustva su slična i u bolnicama širom Srbije.