Natrag

Na nišanu

Kakva je sudbina eksperiment - država na Balkanu?

Uz Božju i pomoć FBI-a

Okončanjem Drugog svetskog rata prekinuti su eksperimenti koje je Treći rajh sprovodio na okupiranim teritorijama. Eksperimenti nad živim ljudima, umesto na pokusnim kunićima, denacifikacija okupiranih naroda, uništenje i istrebljenje pojedinih naroda, surova eksploatacija resursa, rudnika, uzimanje viška proizvoda, odvođenje radno sposobnih na besplatan rad u Nemačku, u njene fabrike, rudnike, žitna polja...Neki eksperimenti su nastavljeni u zemljama pobednicama u ovom ratu, sa istim Hitlerovim ljudima.

Milovan Brkić

Nekako sa padom Miloševićevog režima, američka administracija, predvođena Bilom Klintonom, počela je da gubi interes za Balkan. Zadovoljili su se bazom Bondstil na Kosovu i Metohiji. Savezniku u NATO-u Sjedinjene Države su upravljanje Balkanom prepustile Nemačkoj. Ozbiljni istraživači tvrde da se Nemačka, a odmah po izboru Angele Merkel za kancelara, vratila starim saveznicima. Ozbiljno se špekuliše da je gospođa Merkel, čija biografija je obavijena velom tajne. Ustvari, klonirana kćerka Adolfa Hitlera.

Zahvaljujući Merkelovoj Evropska Unija, koja je postala skoro u vlasništvu Nemačke, proširila se i na istok, pa su u članstvo primljene baltičke države, zatim Poljska, Češka i Slovačka, Mađarska, Bugarska, kao i Slovenija i Hrvatska. od kojih većina nije ispunjavala nikakve uslove za prijem. Nemačka je uspela da kao ekonomska velesila satre skoro sve države na Balkanu. Najgore je prošla Grčka, mada se i ostale zemlje mogu smatrati satrvenim. Mešetarenje na Balkanu usavršio je berzanski špekulant Džordž Soroš, mađarski Jevrejin koji živi u Sjedinjenim državama. Uz pomoć svojih i para koje je nemilice uzimao i iz USAID-a, američke vladine organizacije, Soroš je postavljao vlade u balkanskim državama, kupovao opozicione lidere, trpajući veće količine novca u njihove džepove, a sve sa ciljem da Balkan potpuno pokori i uništi.

Na Balkanu ključa. Promenom vlasti u Vašingtonu i propasti politike demokrata, Sjedinjene Države su se vratile na Balkan, potiskujući uticaj Nemačke, koji je još veliki u većini balkanskih država. Sorošev Fond za otvoreno društvo pretvorio se u kriminalnu organizaciju koja je upravljala mnogim državama na Balkanu, pa i u drugim delovima sveta, ma uticala je i na stanje američkog društva. Angažovanjem FBI-a, kao i drugih američkih bezbednosnih službi i agencija koje se bave sprečavanjem pranja para, trgovinom oružjem, belim robljem, borbom protiv terorizma, balkanski diktatori su lokalizovani i oni su u postupku privođenja pravdi.

Počelo je od Edija Rame, američkog državljanina koji je na čelu Vlade Albanije, države koja je proizvođač marihuane i sabirni centar za distribuciju narkotika, oružja, belog roblja, koji poslovi su balkanskim diktatorima omogućivali godišnje zarade od po nekoliko milijardi. Iako je tek u trećoj godini mandata, američka administracija je uspela da Balkan stavi pod svoju kontrolu.

Srbija, Makedonija, samoproglašeno Kosovo, Bugarska, Albanija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, služile su poslednjih deset godina kao eksperiment države. Bez trajno definisanih granica, urušenih institucija, sive ekonomije, ove države su služile evropskim farmaceutskim kompanijama za skoro besplatne eksperimente nad srpskim građanima, na Kosovu i Metohiji, u Albaniji. Tako su potpuno razoreni zdravstveni sistemi ovih država, gori su danas nego u najnerazvijenijim afričkim državama. Lideri balkanskih država stekli su ogromna bogatstva, čistom korupcijom, krađom iz budžeta, rasprodajom resursa, oružja, belog roblja i narkotika...Uglavnom su trgovali sa islamističkim državama i režimima koji su podržavali terorizam.

Džordž Soroš i njegovi ''demokratski saveznici'' u Sjedinjenim Državama odlučno su napali Evropu, kao stecište bele rase, sa namerom da je razbiju, da izvrše trećesvetizaciju Stare dame. To je vekovni san i naum Jevreja Sefarda. Isti plan je skovan i za Sjedinjene Države, ali je nova administracija predsednika Trampa odlučno toj ideji stala na put.

Režimima u Srbiji, čelnici privremenih institucija na Kosovu i Metohiji, Crnoj Gori, Makedoniji, Albaniji, kao zrele kruške čekaju da padnu. Još se kurobecaju, ali Ujka Sem je spreman za napad. Što se tiče ''istorijskih dogovora'' novih vlasti u Makedoniji i Grčkoj, to je kratkoročno delo Džordža Soroša, koji je i u ovim državama instalirao marionetske režime. Referendum o promeni imena u Makedoniji nije uspeo, ali je Soroš napunio džepove poslanicima koji su, mimo volje građana, odlučili u korist Soroševe ideje da Albanci dobiju, praktično, treću državu. Upućeni znaju da je aktuelni lider Severne Makedonije Zoran Zaev bio nakupac paprika i prodavac paprika na Kalenić pijaci u Beogradu. Iz njegovog biseksualnog odnosa sa Vučićevim kumom Zoranom Bašanovićem, Soroš je uspeo da u igru uvuče i Aleksisa Ciprasa, Merkelinog malog od kužine.

Prilikom jedne posete Beogradu, Vučić je poželeo da zanoći sa Ciprasom u vinskom podrumu. Kum Bašanović, menadžer srpskih pevaljki bio je spretniji, pa je on odveo Ciprasa u krevet, što je trajno pokvarilo njegove odnose sa srpskim diktatorom i kumom. Gospodin Bašanović je danas savetnik za bezbednost Zorana Zaeva, premijera Makedonije! Obojica imaju kuću u neposrednoj blizini vile Anadresa Ciprasa i često su nu bahanalijama. Ovog oktobra Cipras će izgubiti vlast, a pobesneli Grci će ga sigurno staviti na dugogodišnju robiju, zbog, inače, teških kriminalnih prestupa u koje ga je uvukla još uvek nemačka kancelarka Angela Merkel.

Koliko je tesna veza između Aleksandra Vučića i njegovih kartela sa vođama Albanaca na KiM, već je vidljiva i običnim građanima Srbije. Insceniranim sukobima Vučić, Hašim Tači i Ramuš Haradinaj, osiguravaju svoj opstanak na vlasti, čuvajući tako milijarde opljačkanih para. Svakodnevno oni svoje ideje trpaju u usta američkim zvaničnicima o ''trajnom rešavanju kosovskog problema''.

Tako se ovih dana pojavila priča o tome, u albanskim medijima u Prištini, kako je Bela kuća formulisala tačke dogovora između Beograda i Prištine, a koje, ustvari, karteli iz Beograda i prištine žele da predstave kao ''nametnuto rešenje'' protiv kojeg ne mogu ništa, jer tako traži Ujka Sem!

Srbija, Makedonija, Kosovo, BiH, Hrvatska, Crna Gora, osim što su eksperiment draže, one su i u fazi nestajanja.

Prema zvaničnim rezultatima poslednjeg popisa stanovništva, obavljenog 7. jula 2011. godine, na Kosovu i Metohiji živi 1.733.872 stanovnika, ili skoro 700.000 manje od procena koje su davali UNMIK, KFOR i gradske vlasti u Prištini.

Prema ovom popisu, Priština ima 198.214 stanovnika, ili neverovatnih 400.000 stanovnika manje od svih procena koje su dolazile od strane UNMIK-a i albanskih vlasti u ovoj samoproglašenoj paradržavnoj tvorevini. Podaci dobijeni popisom iz 2011. godine, koje je Evropska unija i zvanično priznala, nisu bili dovoljni da ih i albanska propaganda na Kosovu prihvati. Nijednoj separatističkoj vladi u Prištini nije lako da se odrekne mitoloških predstava o brojnosti albanske populacije na Kosovu, a još teže im je da prihvate činjenicu da Beograd ima više stanovnika od Kosova.

Ipak, istina o "nestanku" tolikog broja ljudi, ima i svoju drugu stranu. Naime, za poslednjih deset godina, više od 300.000 kosovskih Albanaca je otišlo u emigraciju širom sveta. Taj broj je iz dana u dan sve veći.

U međuvremenu je u mnogim mestima na Kosovu, stopa smrtnosti među Albancima, prešla stopu prirodnog priraštaja. Neizlečive bolesti, nastale kao posledica bombardovanja NATO pakta 1999. godine, tek su počele da masovno odnose svoje žrtve. Procene Svetske zdravstvene organizacije na Kosovu, govore da će ih biti još više, jer, izuzev osiromašenog uranijuma, na smrtnost utiče i nizak kvalitet života (najniži na celom evropskom kontinentu).

Albanski seljak danas nema ni državnih subvencija kao što ih je imao za vreme srpske i jugoslovenske vlasti, nema kome da proda svoje poljoprivredne proizvode (poljoprivrede danas i nema, na ovoj, najplodnijoj ravnici Balkana), nema otkupnih stanica, ne rade seoske ambulante, nema poljoprivrednih apoteka, nema veterinara, nema ni nove mehanizacije nego mnogi koriste stare IMT traktore koji su kupovani u vreme zajedničke države. Odlazak u grad krajem devedesetih i početkom 2000. godine, bio je masovan. Došlo je i do promene svega što je vekovima odlikovalo tradicionalne Albance.

Reč, moral, obraz i porodica, ne znače više kao što su nekada značili. Za nove generacije Albanaca, to su "običaji iz prošlosti".

Po kosovskim gradovima, na sceni su narkomanija, prostitucija i kriminal. Jedan od najstarijih stanovnika Prištine (I.K.) opisao je ovo stanje jednostavnim rečima: "...Žene su se skinule, a muškarci ponizili". Tako je od dolaska američke okupacione sile, koja sebe ovde doživljava kao oslobodioca.

Godinu dana uoči samoproglašenja kosovske nezavisnosti, istraživanje USAID-a i Ujedinjenih nacija, na Kosovu, šokiralo je Zapad, jer je pokazalo da će najmanje 40 odsto Albanaca u tom slučaju otići sa Kosova! Siromaštvo i nezaposlenost, kriminalizovano društvo i odsustvo institucija, te činjenica da Kosovo može da živi samo kao protektorat, bili su dovoljan razlog da svaki misleći čovek izrazi sumnju u bolji život, makar i u nekakvoj obećanoj nezavisnosti. Ali, prognoze su danas još mračnije: sa Kosova beži ko god može!

Mladi Albanci masovno odlaze, a put ih, neizbežno, vodi preko centralne Srbije. Pre tri godine, dnevno je oko 45 Albanaca sa Kosova tražilo prebivalište na teritoriji najveće gradske opštine Medijana u Nišu!

U ovom periodu, blizu 11.000 Albanaca je na osnovu Zakona o prebivalištu i boravku građana, zatražilo boravište i srpska dokumenta. Naravno, ne sa namerom da žive u Nišu, nego da sa srpskim pasošem odu dalje u Evropsku uniju, Ameriku, Australiju ili Kanadu. U pograničnim opštinama, česta je slika da mlađi Albanci bez dokumenata, prelaze "kozjim stazama" i šumskim putevima u Srbiju, a odatle pokušavaju da se dalje prebace u neku od zemalja EU.

Mnogi kosovski Albanci, porodični ljudi, razvode se od svojih prvih žena uz obostrani pristanak i odlaze u zapadnu Evropu, gde nalaze nove supruge koje im omogućavaju da dobiju dozvolu za boravak. Borba za bolji život van Kosova, tu se ne završava. Mada za neupućene zvuči prilično neverovatno, mnogi Albanci bi se rado doselili u Srbiju, što zbog posla, što zbog uslova života. Ipak, tu privilegiju imaju samo oni bogatiji.

Šta će sa njima, niko ne zna, ali, opštinske vlasti veruju da je ova kupovina samo uvod u naseljavanje pograničnih Albanaca u Srbiju. Ipak, bolje upućeni kažu da je ta kupovina samo način da se u nešto van Kosova investira, da se izbegne plaćanje raznih reketa albanskim mafijaškim klanovima i porodicama. A, zemlja u Srbiji, kažu albanski trgovci, tek treba da dobije na vrednosti.

Procenjuje se da na celom Kosovu ima oko deset hiljada porodica koje su prihvatile katoličanstvo. Njihovo prosečno domaćinstvo ima oko pet članova. Skoro dvostruko manje nego za vreme postojanja Jugoslavije.

Na taj način, Albanci sa Kosova su do sada indirektno postali vlasnici oko 300 stanova u Nišu. Nepoznat je broj nekretnina (stanova i poslovnog prostora) u Beogradu i Novom Sadu koje su bogatiji Albanci kupili, ali, upućeni kažu da ih ima "za jedan manji grad". Zaista, šta je danas Kosovo i ko upravlja njime? Zašto nema ni tragova tradicionalnog albanskog društva, ko ga je uništio, šta je bio cilj američke okupacije i zašto se Albanci u ovoj veštačkoj državi osećaju kao u koncentracionom logoru?

Čast, obraz, reč, imovina, porodična tradicija, sve je to nestalo ili je u nestajanju. Kako je moguće da je za vreme od kako traje američka okupacija Kosova, albansko društvo, i patrijahalno i urbano, potonulo u ništavilo?

Odgovori na ova pitanja vode direktno na vrata administracija u Briselu i Vašingtonu. Ali, tamo je već svima dosta Kosova i najradije bi da ga nemaju kao problem sa kojim ne znaju kako dalje. Američka administracija u Prištini, već odavno se ne zanima za Kosovo. Ne interesuju ih ni Srbi ni Albanci. Njih, više od svega, zanima šta rade Rusi u Nišu i oko njega. Sve je na Kosovu prepušteno Euleksu, ali, Euleks je samo deo kriminalnog i korupcionaškog mozaika koji su uspostavili Amerikanci svojim dolaskom...

U januaru 2014. godine, usvojena je Rezolucija Evropskog parlamenta o Kosovu, kojom se zahteva odgovornost Euleksa za "najskuplju operaciju u istoriji moderne Evrope". Tom prilikom, objavljena je i nimalo prijatna činjenica, da održavanje evro-američkog protektorata na Kosovu košta više od jedne milijarde evra godišnje!

Uprkos tome, mnogima se u Euleksu dopalo da zarade "sa strane", pa se zbog toga u tekstu Rezolucije, između ostalog, pominje i obaveza procesuiranja korumpiranih "visokih zvaničnika" iz Brisela koji službuju u Prištini i po drugim gradovima Kosova i Metohije.

Pola godine nakon donošenja ove Rezolucije, poslanik iz Austrije u Evropskom parlamentu, Andreas Melcer, po prvi put je javno saopštio ono što svi zapadni političari znaju, ali o tome ćute, da novostvorena albanska država na Kosovu ne može samostalno da preživi i da će zauvek ostati protektorat.

Sa ovom gorkom istinom, suočene su najmoćnije zemlje Evropske unije koje sve to plaćaju. Osim redovnog godišnjeg održavanja troškova Euleksa (preko milijardu evra), Evropska unija daje i blizu 70 miliona evra godišnje novčane pomoći lokalnim samoupravama, kako bi mogle da funkcionišu. Albanci na Kosmetu su danas razbijeno društvo, u kojem se vraća na velika vrata krvna osveta. Sud za ratne zločine počinjene od strane OVK počeo je u Hagu da priziva osumnjičene. Raskol među albanskom elitom, koja je iz redova bivšeg OVK-a sve je evidentniji, tako da je moguć i oružani sukob između zaraćenih frakcija.

Srbijom, kao i na Kosmetu, vlada politička mafija.

Federalni istražni biro (FBI), u saradnji sa američkim istražnim organima, u zaštiti američkih nacionalnih interesa, identifikovao je i istražio balkanske kriminalne krugove u vrhovima vlasti ovih zemalja. U ozbiljnim problemima je crnogorsko rukovodstvo, lično predsednik republike, kao i srpski politički vrh. Osim Aleksandra Vučića, njegovog oca Anđelka i brata Andreja, još nekoliko stotina građana Srbije, svi članovi kartela Vučić, spremni su da budu izvedeni pred sudska veća. Kada ''padne'' prvi iz Vučićevog kartela, diktator će se urušiti kao kula od karata.

Izglasavanje Zakona o saradnju između SAD-a i Srbije kojim se omogućava izručenje lica koje u SAD-u gone državni organi, Vučiću je stavljen kamen oko vrata. On bi prvi mogao biti na spisku za Gvatanamo! Osim masovne pobune građana, Vučić je u velikom problemu, zbog barata Andreja, za koga je veoma vezan i koji je bio ''protektor za Vojvodinu''. Njegovo odsustvo iz javnog života počelo je da se primećuje, jer separatistički ološ na čelu sa čankom ponovo diže glavu, što je znak da Andreja nema u pokrajini. Pismo koje objavljujemo objašnjava tu činjenicu.

''...Gospodine Brkić,

Dobio sam Vaš kontakt od Vašeg kolege iz Politike.Trenutno sam u Srbiji nekim privatnim poslom, inače živim u inostranstvu i lekar sam po profesiji. Igrom slučaja sam saznao od jednog mog kolege koji nije iz Srbije da brat predsednika Srbije Aleksandra Vučića, gospodin Andrej Vučić pati od teškog i u savremenoj medicini neizlečivog oblika kancera pankreasa, dijagnostikovan avgusta 2018. godine u benignoj fazi, ali sa velikom površinama koje je zahvatio karcinom.

Pre nekoliko meseci iz benigne faze karcinom je prešao u maligne fazu i na takvom je mestu gde ne pomaže hirurška intervencija. Andrej Vučić je posetio najprestižnije klinike za kancer u Nemačkoj, Americi, Francuskoj, Rusiji, a određeni doktori iz sveta su i boravili u Srbiji. Međutim, bolest napreduje i g. Andrej je nedavno podvrgnut hemoterapiji u Srbiji.

Očekuje se pomoć i iz Japana. Takođe u svetu, u uskim lekarskim krugovima, kruži priča da je g. Andrej V. pokušao spas da nađe i u alternativnoj medicini kod različitih iscelitelja iz Kine i Brazila, ali bez uspeha. G. Andrej Vučić je u stanju intenzivnih metastaza i u dosta akutnom stanju koje zahteva ozbiljnost i pravilniji pristup problemu.

Bolest gospodina Andrej V. i zdravstveno stanje se čuva kao najstrožija državna tajna...''

Aleksandrov kum Nikola Petrović je putovao sa Andrejom po svetu, tražeći za njega leka. Zbog te informacije on drži u šaci Vučića i svuda seiri o propasti braće Vučić. Ali, svaka ptica svoga kobca ima. Tako će i g. Petrović uskoro biti ''izolovan''. On je jedan od petorice opasnih ljudi iz Srbije čije će izručenje, čim stupi na snagu zakon koji je na usvajaju pred Skupštinom Srbije, odleteti put Njujorka.

Zaista je nepodnošljivo živeti u Srbiji.

Zoran Babić, poluretardirani Vučićev pas za njušenje novca, vozeći auto 31. januara ubio je jednu ženi na naplatnoj rampi, a državni sekretar u MUP-u Srbije Milosav Miličković je sudiji priveo momka koji nema veze sa ovim događajem, da bi zaštitio skupljača svežeg novca Babića. Babić na Floridi ima velelepnu kuću koju mu je kupio biznismen Vladimir Vrbaški.

Prošle nedelje izvršitelj je prodao hotel Šumadiju u Beogradu, zbog duga od 200 hiljada evra, koji je imao vlasnik. Hotel vredi najmanje dva miliona, ali je prodat za 200 hiljada. Dan uoči licitacije vlasnika je posetio Branko Stefanović, otac ministra policije, nudeći mu pola miliona evra za hotel. Sutradan je policija pretukla sve one koji su želeli da učestvuju na licitaciji i izvršitelj je prodao hotel za samo 200 hiljada!

Otac ministra pravde je bio pod istragom zbog trgovine oružjem, pa se može uskoro dogoditi da i on bude u velikom transportu za Sjedinjene Države.

Prvo hapšenje nekog iz Vučićevog kartela, urušiće režim, koji će se sam od sebe raspasti. Privodi li se kraju eksperimentisanje sa državama na Balkanu i njihovim režimima? A. 1 Tačke dogovora:

Evo kako albanski mediji špekulišu o ''pritisku'' iz Vašingtona i u kom roku treba da se dogovor sprovede

1. Preševo do Klenike pridružuje se Kosovu

2. Granica se nalazi u blizini Bilića

3. Bujanovac dobija poseban status kao poseban distrikt

4. Mitrovica dobija poseban status kao poseban distrikt

5. Kosovu se pridružuje 6 od 8 sela iz opštine Medveđa

6. Koridor 10 biće proglašen međunarodnim „Protected Road"

7. Jezero Gazivode biće privatizovano na 99 godina (engleska firma) i imaće specijalan status

8. Trepča se privatizuje na 99 godina i imaće poseban status

9. Srpske crkve postaju nezavisne poput Hilandara

10. Zvečan, Zubin Potok i Leposavić ulaze u sastav Srbije

11. Ratne oštete između Kosova i Srbije biće oproštene

12. Srbija će priznati Kosovo pod imenom Kosovo

13. NATO snage imaće mandat od 33 godina

14. Baza u blizini Bujanovca postaje deo Kosova

15. Bondstil postaje vojna baza NATO

16. Ugovor o prijateljstvu Kosova i Srbije biće potpisan u Vašingtonu u roku od 6. meseci.

A. 2 Bio jednom jedan AV

Kakav AV

Strašan AV

napućen i ljut sav!

Strašno, strašno.

Ne pitajte šta je jeo.

Taj je jeo šta je hteo,

aerodrom ceo

i penzija jedan deo!

Jezik pogan,

pogled zao,

on za Ustav nije znao!

Dok ga narod jednog dana

nije šetnjom izbrisao.

Strašno, strašno

Strašno

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane