Natrag

Plikovi

Raspakivanje Vučićevog kartela

Put za Gvantanamo

Kad vladar poludi, svi su u opasnosti. Na udaru su obični građani, politički protivnici, a naročito njegovi saradnici. Ko mu je bliži, teže će da strada. U to su se već uverili neki pripadnici dvorske svite, a uskoro će i ostali. Šta čeka članove naprednjačkog kartela i ko će odgovarati za zločine svog vođe piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid, Predrag Popović, bivši urednik Dnevnog telegrafa, Nacionala i Pravde i nekada bliski saradnik i prijatelj Aleksandra Vučića.

Predrag Popović

Iako je formirana u spornim uslovima i na sumnjiv način, Srpsku naprednu stranku mnogi građani su doživeli kao osveženje na političkoj sceni. Čim su se ratosiljali Vojislava Šešelja, Tomislavu Nikoliću i Vučiću su oprošteni neokajani gresi iz radikalske prošlosti. Nada u promene prevarila je i mnoge iskusne, oprezne i dobronamerne ljude, nezadovoljne posledicama vladavine "žutog preduzeća".

Otrežnjenje je počelo po dolasku SNS-a na vlast. Jedan po jedan, kartel su napuštali lakoverni prvoborci i alavi paraziti, nezadovoljni udeljenim parčetom plena. Stalnim čistkama, Vučić je promenio politički DNK stranke, rasterao je sve koji su mu smetali, a ostale je uvukao u kriminal. Od vrha do dna, kako naprednjački kadrovi na najvišim državnim funkcijama, tako i poslednji botovi, svi su pristali da budu saučesnici u njegovom kršenju Ustava, veleizdaji državnih i nacionalnih interesa, zloupotrebi javnih resursa i zavođenju diktature. Dok su otimali i punili džepove, svima je bilo lepo. Sad, kad se približio kraj razbojničke avanture, nikome se ne sviđa ideja da podeli odgovornost s vođom. Ni vođi se ne sviđa mogućnost da potone sam, zato sprema osvetu svakome ko otkaže lojalnost.

Stepen inteligencije Vučićevih saradnika može da se proceni po brzini s kojom su pobegli iz njegovog okruženja. Saši Raduloviću nije trebalo mnogo da shvati s kakvim banditima se uhvatio u kolo. Brzo je zbrisao i Srđan Verbić. Oba bivša ministra danas podržavaju građanske proteste. Netragom su nestali, svak sa svojim motivom i putem, Lazar Krstić i Dušan Vujović, kao i mnogi drugi epizodisti. S manje sreće i više halabuke, iz ganga su pobegli i Vučiću mnogo bliži pojedinci, stari ortaci i kumovi. Zoran Bašanović, Saša Mirković i Vilibald Erić pretvorili su se u diktatorove ljute protivnike.

Svaki od njih naneo je određenu štetu Vučiću, njegovoj stranci i, naročito, njegovim živcima. Vidno oštećenog nervnog sistema, on nema snage da sportski podnese bilo kakvu kritiku. Lakše mu je da svakog odmetnika proglasi za izdajnika i neprijatelja.

Uskoro će zaboraviti na sve njih, zabaviće se mnogo ozbiljnijim brigama, koje će mu stvoriti Milan Radoičić. Vučić je nedavno dobio informacije o Radoičićevim pregovorima s Ramušom Haradinajem. Osnovni sud u Prištini je, na zahtev kosovskog Specijalnog tužilaštva, krajem januara izdalo nalog za hapšenje i raspisalo međunarodnu poternicu za Radoičićem zbog sumnje da je učestvovao u pripremi atentata na Olivera Ivanovića. Krajem novembra prošle godine, kosovska policija je neuspešno pokušala da ga uhapsi u Kosovskoj Mitrovici. Radoičić je obavešten šta se sprema, pa je uspeo da pobegne u Beograd. Radoičić je dobio Vučićevu javnu podršku i tajno obećanje da će biti zaštićen. Vratio se u Kosovsku Mitrovicu i nastavio po starom. Sa statusom zamenika predsednika Srpske liste i, još važnije, zamenikom gospodara Zvonka Veselinovića, izvršavao je Vučićeve naloge, dočekivao njegove izaslanike Marka Đurića, Cecu Ražnatović i slične. S njima i mimo njih stizale su alarmantne vesti, pa i one koje su najavljivale mogućnost da ga neko, a nikad se ne bi otkrilo ko, likvidira. Sa istančanim instinktom za samoodržanjem, svojstvenom svakom kriminalcu većeg formata, Radoičić je procenio da će biti sigurniji u Prištini, nego u Kosovskoj Mitrovici ili Beogradu. Za pomoć se obratio Haradinaju, s kojim ima jake političke i kriminalne veze. Ponudio je informacije o izvršiocima i nalogodavcima atentata na Ivanovića, a zauzvrat je tražio status zaštićenog svedoka. Haradinaj je pristao, ali to nije dovoljno da bi se postigao dogovor, pošto on nije ovlašćen da donosi tako značajne odluke. Radoičićevo svedočenje otkrilo bi da li su, odnosno kakvu su ulogu u pripremi tog zločina imali Marko Đurić, Željko Mitrović, Dragan J. Vučićević i ostali političko-medijski egzekuteri. Takođe, za pravosuđe i javnost bila bi zanimljiva njegova saznanja o veseloj udovici Mileni Popović Ivanović, koja vredno zataškava tragove i ućutkuje sve pojedince koji se usude da upitaju ko je ubio njenog muža.

Radoičić se odlučio na hrabar potez, ali trenutno se zaglavio u nebranom grožđu, postao je moneta za potkusurivanje. Dok čeka konačnu odluku, izložen je osvetničkom besu svakoga ko bi mogao da se oseti ugroženim onim što će potencijalni svedok-saradnik reći kosovskim istražnim organima. Od Radoičićevog iskaza strepi i Vučić. Da nije tako, ne bi pokušao da ga zadrži uz sebe, što dalje od albanskog Specijalnog tužilaštva i stranih obaveštajnih službi koje iz senke kontrolišu političke procese s obe strane Ibra, a i mnogo severnije.

Niko, pa ni Vučić, ne zna kakav epilog će imati Radoičićeva avantura. Ne zna se da li će to biti iskorišćeno za ucenjivanje Vučića, ali sigurno bi imao mnogo manje muka bez nepodobnog svedoka.

Muke mu zadaje i kum Petar Panić. Vučić nema načina, a ni hrabrosti, da utiče na Panićeve poslove u sivoj zoni. Kad god sazna za neku spornu kombinaciju, samo slegne ramenima i napravi tužnu grimasu. To je uradio i nedavno, kad ga je čelnik BIA obavestio da je Pana, na svoju ruku i bez ičijeg odobrenja, doveo grupu zatvorenika iz Padinske Skele da očiste sneg na stadionu FK Zemun. Vučić nije hteo ni da sasluša do kraja šefa BIA, samo je zabranio da se proverava ta informacija. Čak i da je tačna, ništa ne bi mogao da preduzme, osim da naljuti Panića, a to mu je poslednje što bi mu trebalo.

Protiv Radoičića ništa ne može, a Panića ne sme. Međutim, sve ostale sluge su mu na raspolaganju. Šta ih čeka najavio je Vučićev fingirani arhineprijatelj Miroslav Mišković.

- Optužnica protiv mene je izmišljena i lažna, tužilaštvo je to uradilo pod pritiskom. Naredbu da se ja ubacim u optužnicu za poresku utaju u firmi u kojoj nisam ni vlasnik, ni direktor, ni član organa upravljanja, doneo je lično Miljko Radisavljević, tužilac za organizovani kriminal - rekao je Mišković u završnoj reči na suđenju pred Specijalnim sudom.

Podjednako uverljivo bi delovalo da je za nameštanje optužnice okrivio Paju Patka ili Savu Savanovića. Dok je bio na funkciji tužioca za organizovani kriminal, Radisavljević nije donosio odluku ni kad će da ide u toalet, a kamoli da montira postupak protiv tajkuna broj jedan. Naravno, to dobro zna i Mišković, kao što zna i da je autor hajke na njega Aleksandar Vučić. Ipak, Mišković zna i zašto Vučića abolira od odgovornosti. Iako mu je diktator napravio velike probleme u privatnom životu i, što je njemu još važnije, u poslovanju, njih dvojica će lako da se nagode, svoji su. Mišković će u Beogradu ili Strazburu, njemu svejedno, dobiti finansijsku kompenzaciju za vreme provedeno u pritvoru i štetu u biznisu, a Vučić je već dobio sve što je hteo. Predstavio se kao hrabri borac protiv korupcije i kriminala, hapšenjem vlasnika "Delta Holdinga" uterao je strah u kosti svim ostalim tajkunima, što mu je olakšalo reketaške akcije.

Kad dođe vreme za svođenje računa, umesto Vučića, za nameštanje optužnice protiv Miškovića odgovaraće Radisavljević. Isti rasplet se očekuje i u nekim drugim slučajevima koje je vladar osmislio, a tužilac realizovao. Uzalud Radisavljević prijateljima i poznanicima objašnjava kako je samo izvršavao naloge, lažne optužnice nije potpisao Vučić, nego on. Da bi sačuvao funkciju, pristao je da ispunjava diktatorove hirove, da mu pomaže u ucenjivanju kriminogenih bogataša, ali i u pranju savesti. U toj trgovini uticajem, bivši tužilac je pomogao Vučiću da se reši Ćuruvijine senke iz groba. Vodio je istragu i napisao optužnicu u kojoj se ne pominje Vučić, glavni politički, pravosudni i medijski dželat vlasnika Dnevnog telegrafa. Radisavljević se sad kaje. Kaže, morao je. Kad se nađe na optuženičkoj klupi, kazaće još svašta, ali džabe, to ne može da ga abolira od odgovornosti.

U istom problemu naći će se i Nela Kuburović. Od Ministarstva pravde napravila je servis za zaštitu političkih, poslovnih i privatnih interesa braće Vučić. Nedostatak profesionalnih kompetencija nadoknadila je spremnošću da slepo brani Vučiće od zakona i progoni svakoga ko im zasmeta. Učestvovala je u svakoj aferi, od "Asomakuma" do Karića, Kosmajca i Kertesa. Štitila je i princa prestolonaslednika Danila, koji se istakao kao vođa grupe nasilnika, koji su nekažnjeno remetili javni mir i red. Zloupotrebljavala je funkciju i u političke svrhe. Kuburovićka je naredila sudijama širom Srbije da odbacuju tužbe penzionera koje je opljačkala naprednjačka vlast. Da bi dokazala upotrebnu vrednost, hvali se kako je svojeručno napisala šablon obrazloženja s kojim sudije odbijaju zahteve penzionera da im država nadoknati oteto. Kasnije, kad pravda dođe po nju, neće biti dovoljno da se izvinjava: "Jebaji ga, bolan, natjeralo me".

To će govoriti i Zorana Mihajlović. Sa usudom Proklete Jerine, upropastila je sve čega se dohvatila. Svaki projekat joj je propao ili makar zapeo, ali to ne smeta vođi njenog klana. Na "Beogradu na vodi" i koridorima, Vučić je oprao ogromnu količinu novca stečenog kriminalom, a isto toliko je zgrnuo od provizija, odnosno reketa koji su plaćali učesnici u asfaltiranju Srbije. Diktator je prisvojio pare i političke poene, a Mihajlovićki je ostavio obavezu da objašnjava zašto je potpisala dokumente koji dokazuju da je prilikom izgradnje obilaznice od Surčina do Obrenovca, na 28 km puta, ukrala 180 miliona evra, zatim skoro isto toliko na Korirodu 10, pa 300 miliona dolara na Moravskom koridoru... Postoje svedoci i papiri s njenim parafom. Još samo da se nađe tužilac koji će pokrenuti istragu, pa će optužnica biti deblja od ministarke, a to nije lako.

- Aleksandar Vučić je najveći kriminalac u Srbiji, njega zanima samo da opljačka što više novca - govorio je Dragan Stevanović Boske pre nekoliko godina, na promocijama knjige o Vučiću, koju je napisao autor ovog teksta.

Da bi dokazao svoje tvrdnje, konobar Boske se učlanio u SNS i uznapredovao do funkcije državnog sekretara u Ministarstvu privrede. Najvećem kriminalcu poslužio je za obavljanje prljavog posla. Stevanović je u oktobru prošle godine potpisao ugovor kojim je Poljoprivredni kombinat "Beograd" prodat Al Dahri po bagatelnoj ceni. Vučić je organizovao prvu pljačkašku operaciju oko PKB-a, a samo tri meseca kasnije krenuo je s još jednom. Sad vlast namerava da pravi novi autoput prema Zrenjaninu, a da bi se to uradilo moraće da, po tržišnim cenama, otkupi zemšljište PKB-a. Na dvostrukoj krađi Vučić će zaraditi nekoliko stotina miliona evra, a Stevanović optužnicu na toliko strana.

U vrhu spiska nesrećnika koji su pristali da, za solidan honorar, sade tikve sa đavolom nalaze se Nebojša dr Stefanović, Zlatibor Lončar i Siniša Mali. Bilo im je lepo dok su nameštali tendere i razvijali biznis preko svojih ili kumovskih firmi, sad drhte od straha jer znaju da tragove, čije naznake se povremeno pojave u režimskim medijima, osvetljava njihov vođa.

Na Vučićevo insistiranje otvorena je afera o pljačkama na Koridoru 10, u kojoj glavnu ulogu ima Stefanovićev kum Dmitar Đurović. Diktator se opasno naljuti kad mu neko zakine na proviziji, a za kriminalizaciju MUP-a ne mari. Po njegovom nalogu, Ministarstvo vode Dijana Hrkalović, Biljana Popović Ivković i Milosav Miličković. Dok oni kreiraju napade na političke protivnike, haos u Ministarstvu poprima tragične razmere. Nedavno je, baš u sedištu MUP-a, u Palati "Srbija", samoubistvo izvršio policajac B.Ž. Prema određenim podacima, godišnje na sebe digne ruku 10 policajaca, prosečne starosti 36 godina. Više pripadnika MUP-a izvrši samoubistvo, nego što strada u borbi s kriminalcima.

Kao što je svojevremeno plasirao skandal sa ofšor kompanijama Malog, Vučić sad priprema medijsku kampanju protiv Aleksandra Vulina. Javno ga je branio, ali ne baš uverljivo, kad se otkrilo da je ministar odbrane, parama ženine tetke iz Kanade, kupio stan na Zvezdari, vredan 205.000 evra. Iz Vučićeve produkcije već je najavljen novi spektakl u kome će Vulin biti optužen da je za milion evra kupio vilu u Grčkoj. Vulinu sad ostaje da izmisli još neku darežljivu tetku ili strinu, ili da beskrajnom lojalnošću pokuša opet da osvoji milost gospodara.

Dok skromni diktator na svoje ime poseduje samo garsonjeru od 30 kvadrata, koju je kupio parama pozajmljenim od mame Angeline, njegovi kumovi i saradnici se šire u stambenom prostoru većem od broja glasova koji SNS osvaja na montiranim izborima. U kratkom roku, kum Nikola Petrović je kupio Diposovu vilu od 182 kvadrata i podigao zamak na Dedinju od 1.325 kvadrata. BIA je nedavno obavestila Vučića da su Goran Vesić i Dragan J. Vučićević kupili stanove, svaki za svoju novu suprugu, u zagradi koju je u Peštrovićevoj ulici podiglo žarkovačko preduzeće "Gramis". Iako nezadovoljan, tobože zbog mogućnosti da takvo bahaćenje naruši imidž stranke, Vučić može samo da im pljune pod prozor.

Vučić je svestan da ne može da utiče na Vesićeve poslovne kombinacije. Za utehu, može da računa na njegove usluge. Dok je na vlasti, Vesić će ga braniti svim srcem. Bez milosti, napadaće Dragana Đilasa i ostale zle opozicionare, a neće štedeti ni na poltronskim izrazima lojalnosti i ljubavi.

- Šefe, uklonio sam grafit "Vučić i Soroš, to je isti ološ" iz Terazijskog tunela - pohvalio se nedavno Vesić.

Šef je pohvalio njegovu ažurnost, ali komentari koje je izneo čim je Vesić okrenuo leđa nisu primereni za objavljivanje. Kakav god bio, Vučić dobro zna da Vesiću može da veruje dok imaju zajednički interes. Kad se to iscrpe, nestaće i on.

Da nestane, volela bi i Jorgovanka Tabaković, zvana Cica. Prema podacima koji su dostupni javnosti, u periodu od 2007. do 2016. godine, iz Srbije je izneto oko 30 milijardi evra, što je, samo kroz utaju poreza, oštetilo budžet za 4,5 milijarde evra. Guvernerka Narodne banke Srbije nije izvršila obavezu da to spreči. Poslednjim izmenama zakona, Tabakovićka je zaštićena od odgovornosti za nečinjenje, ali ipak će kad-tad morati da objasni koliko je zlata nestalo iz tzv. Titovog sefa, ko ga je uzeo i gde ga je sakrio. Vučić raspolaže svim podacima, od njegove dobre volje zavisi sudbina drugarice Cice.

"Ko ima zub, grize", stara je deviza Aleksandra Vučića. U praksi je već mnogo puta dokazao spremnost da ujeda i najbliže saradnike, koji mu zasmetaju. Bez ikakvih moralnih dilema rešio se kuma Vojislava Šešelja, pa Tomislava Nikolić, a nedavno i Zorana Babića. Iako i vrapci u Jajincima znaju da je Vučić glavni medijski dželat, odijum javnosti zbog napada na novinara Milana Jovanovića usmerio je na Dragoljuba Simonovića, predsednika opštine Grocka.

Pod pritiskom iz Vašingtona, Vučić je pristao da zagrize i najtvrđu kost, onu koja pripada bivšem policijskom generalu Goranu Radosavljeviću Guriju. Još u avgustu 2016. godine potpisan je Ugovor Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih Država o izručenju, da bi pre neki dan u skupštinsku proceduru ušao Predlog zakona o potvrđivanju tog dokumenta. Ugovorom je definisana obaveza izručenja svih srpskih državljana koje, zbog sumnje da su počinili krivična dela, traži Amerika. Suprotno srpskom Ustavu, ovaj pravni dokument ima retroaktivno važenje. Srbiji je ostavljeno diskrediciono pravo da odbije zahtev koji se odnosi na slučajeve od pre 2005. godine, ali jasno je da ni ovaj, niti bilo koji srpski režim ne bi imao hrabrosti da se pozove na tu odredbu.

Američka vlast je insistirala na ovom Ugovoru kako bi omogućila da ubistvo braće Bitići, američkih državljana, dobije sudski epilog. Na meti američkih kongresmena, diplomata i obaveštajaca odavno je nacrtan lik generala Gurija. Višegodišnji zahtevi da on bude procesuiran i kaženjen nisu urodili plodom. Ne želeći da se zameri bivšem komandantu Žandarmerije, Vučić je rešenje tog problema odlagao koliko je mogao. Na kraju, prihvatio je da ratifikuje Ugovor na osnovu koga će imati zakonsku obavezu da izruči Radosavljevića.

Naravno, briga Vučića za Gurija. Veliki problem mu stvara činjenica da će ovim potezom omogućiti Americi da traži i druge građane Srbije. Među prvima, biće izručeni svi osumnjičeni za učešće u spaljivanju američke ambasade u Beogradu. Iako Vučić preko svog nezvaničnog portparola Šešelja plasira priču da se na tom spisku nalaze Boris Tadić, Vojislav Koštunica i Tomislav Nikolić, u srpskim medijima i sudskim spisima postupka koji je vođen tim povodom, kao najodgovorniji pojedinci ističu se Aleksandar Nikitović i Aleksandar Vučić. Nikitović ne može biti izručen, sahranjen je. Za razliku od njega, Vučić je još tu, na dohvat ruke.

Tokom dve poslednje posete Vašingtonu, Vučić je imao informativne razgovore s agentima FBI-a. Neprijatno se iznenadio kad su mu pokazali transkripte njegovih telefonskih razgovora sa Šešeljem pre i posle upada u američku ambasadu 21. februara 2008. godine. U tom dokaznom materijalu nalaze se i Vučićeva priznanja da je lično organizovao dolazak grupe Partizanovih navijača iz Novog Sada, u kojoj se nalazio i Zoran Vujović, momak koji je poginuo prilikom upada u zgradu ambasade. Neoprezni Vučić tada je Šešelju detaljno prepričavao ko je i kako učestvovao u organizaciji mitinga, ko je naredio policiji da ne sprečava navijače i ostale građane koji su napali ambasadu u Ulici kneza Miloša. Pošto na čelu FBI-a nije neki američki Miljko Radisavljević, neće biti moguće okončanje tog postupka bez utvrđivanja Vučićeve uloge.

Posle istrage koju je sproveo FBI, nedavno je u Kanadi, po tajnoj poternici američkog Ministarstva pravde, uhapšena Meng Vanžu, direktorka kineske kompanije "Hjuavei". Ako su Amerikanci mogli da se na taj način zamere Kini, imperiji u usponu, i Vučiću je jasno da ne postoje prepreke da i njemu stave lisice na ruke i spakuju ga u neki Sing Sing. Kad god kreće na neko putovanje, Vučić se peče na plamenu američke ambasade. Svaka državnička ili privatna ekskurzija može da bude put u jednom smeru, bez povratne karte.

Dok se to ne desi, Vučić će nastaviti da zamajava strance, jednako Amerikance i Ruse. S uverenjem da je najpametniji na svetu, laže koga stigne i to na isti način koji primenjuje među svojim saradnicima. Kao što je svađao Slavišu Kokezu i Nikolu Petrovića, istim primitivnim trikovima pokušava da spletkari sa Amerikancima i Rusima. Početkom februara, dao je intervju BBC-u, a u neformalnom razgovoru britanskom novinaru se požalio na srpsku opoziciju, koja radi u interesu Rusije. Tu tezu potvrdile su i pojačale Vučićeve medijske savetnice Suzana Vasiljević i Tatjana Jović, koje su tvrdile da ruska obaveštajna služba finansira protest opozicije. S druge strane, ruske diplomate uverava da demonstracijama u srpskim gradovima vodi CIA.

Ma koliko bila plitka i providna ta strategija, Vučić ne odustaje. Na kakvo je sve spletkarenje spreman nedavno se, na primeru odnosa prema Vuku Jeremiću, uverio i Antonio Gutereš, generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija. Kao bivši predsednik Generalne skupštine, Jeremić ima doživotnu VIP dozvolu za ulazak u zgradu UN. Iz tehničkih razloga, ta dozvola mora da se obnovi svakih pet godina, kako bi se ubacila nova fotografija. Srpska misija u UN-u nedavno je odbila da Jeremiću overi taj dokument. Kad je o tome obavešten, Gutereš nije mogao da veruje. Šokiran, generalni sekretar UN-a je naredio svojoj službi protokola da overi Jeremićevu dozvolu.

Slična bruka srpske diplomatije dogodila se i u Briselu, opet povodom Jeremićevog gostovanja. Nekoliko članova srpske misije pri Evropskoj uniji zvanično se prijavilo da prati Jeremićevo obraćanje Evropskom parlamentu. Niko nije došao, zabranila im je ambasadorka Ana Urošević Hrustanović. Snaha Radmile Hrustanović i bivša devojka Borisa Tadića nije se zadržala na toj sramoti, nego je i pozivala evropske parlamentarce da i oni odbiju da prisustvuju Jeremićevom govoru.

Ličnu patologiju, Vučić je preneo na sve saradnike i većinu funkcionera SNS-a. Toliko ih mrzi da želi da liče na njega. Mnogi u tome uživaju. Zaražen vučićevskim virusom, Milan Božić, s dugogodišnjim parazitskim stažom, opušteno tvrdi da u Srbiji može sasvim lepo da se živi od 30.000 dinara. Božić nije objasnio kako zna to, pošto on u Telekomu i na još tri mesta prima ukupno 743.375 dinara mesečno.

Za sedam godina vladavine, Vučić je zgrnuo više novca nego svi njegovi saradnici zajedno. Ipak, ne sviđa mu se mogućnost da recipročno podeli odgovornost. Uradiće sve što može da sa sobom na dno povuče i ostale naprednjake. Nehotice, na taj način pomaže Srbiji. Na videlo je izvukao je sav društveni talog. Sad se zna ko i zašto mora da snosi krivičnu odgovornost, a koga je neophodno lustracijom, na duži period, odstraniti iz javnog života. Mnogo je tragova, dokaza i svedoka, ostalo je samo da sledeća vlast pokaže političku volju za čišćenje naprednjačkog zla. Ko god preuzme vlast, moraće da to uradi kako se nikad više ne bi dogodio Vučić.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane