Natrag

Veterani

Poslednji susret srpskih ratnih veterana sa administracijom vladajućeg režima

Vidimo se na barikadama!

Srbija je dočekala da njome upravljaju oni koje zanima samo lični interes i oni koji o funkcionisanju države znaju ispod svakog minimuma. Nesvesni svog neznanja imaju višak samopouzdanja i bezobrazluka da lažima pokušavaju da sakriju to očigledno neznanje. Misleći da im funkcije daju neku moć misle o sebi u superlativima a sve sagovornike pokušavaju da fasciniraju stavom o svom navodnom poznavanju onoga o čemu pričaju. O događajima koji su pred nama, o sudbini ratnih veterana pod Vučićevom režimom i o društvenoj klimu uoči pada te kriminalne piramide, piše Željko Vasiljević, predsednik Pokreta veterana Srbije.

Željko Vasiljević

U ovakvo stanje stvari su se 13.02.2019. godine uverili predstavnici Udruženja ratnih vojnih invalida Srbije svih ratova i Srpski ratni veterani na sastanku sa državnim sekretarom Nenadom Nerićem. Sastanak je organizovan na naš zahtev ministru Zoranu Đorđeviću ali je on imao "važnija" posla, verovatno učešće u predizbornoj kampanji SNS-a pod izgovorom upoznavanja naroda (čitaj na silu dovedenih nesretnika koji ne smeju da se suprotstave toj torturi), kao da mi srpski ratni veterani , ratni vojni invalidi i članova porodica poginulih boraca nismo srpski narod. Oni pod srpskim narodom podrazumevaju samo članove i simpatizere svoje partije, samo one koji im stalno govore da su najbolji, najlepši i najpametniji a nas koji ih stalno podsećamo na surovu istinu da sve što rade je apsolutno protivzakonito, apsolutno štetno i pogrešno, smatraju onim narodom koji bi rado proterali ili pobili. S obzirom da u našu grupaciju uglavnom i većinski spadaju mladi, obrazovani i pametni koji žele da napuste ovu zemlju i pobegnu glavom bez obzira, misle da i mi treba da se iselimo i da ih pustimo na miru da pljačkaju i otimaju a ne da ime suprotstavljamo. Njihov problem sa nama je u tome što mi više nemamo novih rovova za odstupanje jer se nalazimo u onom rovu čije napuštanje znači sigurnu smrt za sve nas ali i naše najmilije i zbog toga se tako žestoko borimo i borićemo se do poslednjeg i do poslednje kapi krvi.

Državni sekretar Nerić nam je svakim svojim gestom pokazao da razgovor s nama smatra gubljenjem vremena, a u toku sastanka je obavio bar tridesetak telefonskih razgovora, tražeći posle svakog razgovora da ga podsetimo gde smo stali pokušavajući, uglavnom bezuspešno da razgovor nastavimo na istu temu. Veća nesreća od ovoga je što smo i mi shvatili da je taj sat razgovora čisto gubljenje vremena jer naš sagovornik nije imao odgovor ni na jedno pitanje a usput je pokazao frapantno nepoznavanje osnovnih činjenica i propisa iz ove za svaku normalnu zemlju vrlo važnom društvenom oblašću. Pokušavajući da nađemo bar zrno opravdanja za ovakav voluntarizam i nezinteresovanost za obavljanje posla za koji je debelo plaćen narodnim parama u skorom dolasku na tu funkciju, shvatili smo da on ne poznaje ni osnovne stvari o funkcionisanju državnog aparata. Šta sa takvim državnim službenikom možete da dogovorite, i da se nadate da će on dati neki predlog za popravljanje položaja onih ljudi o čijoj dobrobiti bi morao da vodi brigu? Gledajući propast i opšte smanjenje prava i prinadležnosti ove značajne društvene grupacije ostaje nam samo zebnja o propasti celog društva i nestanka srpskog roda i srpske države.

Dragi naši čitaoci godinama pišemo o štetočinama koje su nam zarobili živote i koji nam uništavaju budućnost ali ovakvi sastanci nas uveravaju u opravdanost svakog teksta koji se može smatrati apelom za spas onoga što se spasiti može ali vas sada upozoravamo da su ti apeli za spas golog života i golog opstanka jer pod ovom vlašću Srbiji je ostalo jako malo vremena.

Da je Aleksandar Vučić uzurpirao sve poluge upravljanja državom Srbijom nam je odavno poznato ali da se predlozi zakona pa tako i zakona o boračko-invalidskoj zaštiti nalaze u kancelariji predsednika koja treba da da svoj stav o tom zakonu je dokaz potpune protivustavne kontrole svih državnih poslova!

Čega se to Vučić plaši kada želi apsolutnu kontrolu svega što se dešava u zemlji? Možda je svestan kakve je sve zamlate postavio na ključne državne funkcije, sigurno je svestan da je brojne ovejane kriminalce postavio na ključne pozicije u privredi a sada pokušava da ih kontroliše da ne kradu više nego što im on dozvoli ali i da ga ne ostave bez njegovog dela. Samo je to uzaludan posao jer ne postoji ni teorijska mogućnost da neko kontroliše toliki broj kriminalaca a pogotovo ako za to ne postoji politička volja. Svestan je i Vučić da mu konci polako izmiču iz ruku i potpuno smo sigurni da će nove izbore koji će biti za neku nedelju iskoristiti da dovede nove ljude koji će ga verno slušati i služiti jer su se ovi sadašnji osilili i sve manje slušaju šta im gospodar svega u Srbiji naređuje.

Treba izabrati nove poslanike koji se neće mnogo buniti ako bude trebalo, a trebaće, promeniti sadašnji Ustav Republike Srbije i ozvaničiti izdajničku politiku oličenu u Briselskom sporazumu. Nema nezavisnosti KiM bez promene preambule i značajnog dela Ustava a za to pre svega treba 167 narodnih poslanika kojih sada nema jer manji broj poslanika SNS -a iz sadašnjeg saziva imaju dozu gađenja prema Vučićevoj izdaji ali vlast je slatka i teško se nje odreći pa zadržavaju poslanička mesta i slepu poslušnost. Vučić je svojim metodama svim sadašnjim poslanicima uradio analizu i "gotovo u glavu" zna ko ne bi digao ruku i overio izdaju. Takvih se mora rešiti što pre jer je pritisak za izdaju sve veći i kukavica na čelu države taj pritisak sve teže podnosi. Svestan je Vučić da mu u poslaničom klubu sedi po neki sledbenik Tomislava Nikolića i sledeći izbori su idealna prilika da se reši i njih a verovatno i po nekog ministra koji se usudio da razmišlja svojom glavom.

Kakve posledice po nas srpske veterane ima ovakav scenario?

Ma koliko to zvučalo paradoksalno jer će zbog novih izbora zakon o veteranima ponovo biti na početku, dobro je, jer se nadamo da će doći do nekih promena, mada je nada mala i zasnovana samo na bezrazložnom optimizmu, da će neki novi ljudi iskazati bar želju da nešto poprave i poslednje dane života nesrećnim srpskim rodoljubima učini dostojnim čoveka. Valjda će i njemu biti jasno da mu neznalice i poltroni kojima se okružio i kojima je poverio vođenje države, upropastiti sliku o sebi kao značajnoj srpskoj istorijskoj ličnost i svrstati ga u red najznačajnijih srpskih vladara. Nama građanima Srbije je godinama unazad potpuno jasno da se radi o iluziji zasnovanoj na samoobmani, mnogobrojnim lažima i verovanju u svakodnevne pohvale Vučićeve genijalnosti od strane podrepaša koji ga okružuju. Nesreća je u tome što je putem kontrolisanih medija a malo je onih koji to nisu, u svoje iluzije i laži o boljem životu, gotovo uvek za 2-3 godine a za deset godina u Vučićevoj fantaziji i Nemci će biti uz nas, ubedio i značajan broj građana ove napaćene zemlje. Prateći najnoviju prevaru zvanu karavan lepih želja koju Srbiji Vučić priređuje ovih dana, putujući od grada do grada, vidimo da je broj onih koji su spremni da idu kao ovce i da slušaju nebuloze istrošenih lidera sve manji i sve ih je teže zadržati na tim skupovima. Jadno i zabrinjavajuće izgleda slika iz Pančeva na kojoj se vide simpatizeri (ili su to oni koji su pohvatani i na silu dovedeni), okruženi metalnom ogradom iz koje se ni u slučaju nužde ne može izaći. Takav način ophođenja budi zebnju na šta su sve spremni Vučićevi pajtaši.

Opasna je ovo igra koja Srbiju može skupo da košta. Prema svedočenju zaposlenih u Kovnici novca na Topčideru, u kojoj je poslednjih pet godina isključivo priman kadar dokazan po vernosti vladajućem režimu, na dan obilaska Banatskog okruga od Vršca do Pančeva, svi zaposleni sem portira su bili u obavezi da budu na svim tim mitinzima! Čak su i vatrogasci morali da budu u autobusima ostavljajući instituciju od posebnog državnog značaja i interesa bez osnovne zaštite. Samo zahvaljujući bogu danas imamo ovako značajnu instituciju. Ova činjenica pokazuje skori kraj ovog režima mada smo svesni da će oni iskoristiti sve usavršene metode krađe na tim izborima kako bi sebi obezbedili još koju godinu prava i mogućnosti za krađu ovog naroda i države.

Svaki diktator i njegov režim se hrane strahom naroda od posledica suprotstavljanja toj torturi i njegov kraj je sigurno blizu kada se narod počne oslobađati tog straha a kada se narod potpuno oslobodi blizina kraje se meri nedeljama ili čak danima. Šetnjama u više od 60 gradova i sada slobodno možemo konstatovati stotine hiljada građana koji oslobođeni šetaju u tim kolonama jasno ukazuju na blizinu dana oslobođenja od tiranije i torture. Kao dokaz talasa slobode koji se širi kao cunami srbijom govori i činjenica da nas svakodnevno zovu predstavnici veteranske populacije ali i ostali građani. Bez želje da se mešamo u organizaciju protesta molimo organizatore da ne sputavaju oslobođene građane jer će glas oslobođenih samo pojačati energiju i odlučnost u uspeh ove revolucije.

Neskriveno podržavajući proteste i želeći njihov što skoriji uspeh želimo da poručimo liderima protesta bili oni vanstranački ili pripadnici stranaka a samo u zajedničkom delovanju i poverenju možemo ostvariti potpuni uspeh i slobodu, nemate pravo da iznevere očekivanje naroda i nemate prvo da upravo potpisani ugovor sa narodom izneverite. Vi ste poslednja nada opstanka Srbije i srpskog naroda a to dragi prijatelji žestoko obavezuje i stvara istorijsku šansu. Onaj ko bude prokackao tu šansu zaslužuje osudu celog naroda ali i mesto u istoriji pored Vuka Brankovića i Vuka Draškovića a čini nam se sve više da se Čeda Jovanović gura u to društvo. Najveća podrška ovom propalom režimu su pored Šešelja i kuma mu Vuka Draškovića upravo oni koji su se godinama unazad a naročito od 2008. godine zalagali za priznanje KiM kao nezavisne albanske države. Ovih će se dana Srbija podeliti na njih koji su za priznanje srpske svetinje i nas koji smo za očuvanje teritorijalne celovitosti i ustavnog poretka. Jasna je i vidljiva ta podela svakom ko ima mozga, jer Srbija je zemlja fenomen u kojoj se može živeti i bez sopstvenog mozga već korišćenjem Vučićevog, oni koji su njihovi su na mitinzima ograđeni žicom a naši slobodno šetaju ulicama brojnih gradova.

Pošto Srbi ne vole lance i ograde a sloboda im je draža od svega, istorijski dokazano i od života, broj slobodnih će svaki dan rasti geometrijskom progresijom a broj spremnih da mirno kao ovce budu zatvoreni u torove će se drastično smanjivati. Srpski ratni veterani koji su sve žrtvovali za slobodu naroda će ponovo biti u prvim redovima odbrane te slobode a i ovaj režim ih svojim činjenjem ali i ignorisanjem gura u prve rovove te bitke.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane