Natrag

Preko pune linije

Diktatoru u pelenama se nazire kraj

Odlazak Gospodina Goluže

Književni junak Branimira Šćepanovića iz novele ''Smrt gospodina Goluže'' podseća na srpskog diktatora Aleksandra Vučića. Obojica su patološki lažovi, kojima će smrt biti izbavljenje

Milovan Brkić

U noveli Branimira Šćepanovića ''Smrt gospodina Goluže'', po kojoj je reditelj Živko Nikolić snimio istoimeni kultni film, opisuje se slučaj službenika iz Beograda, koji odlaz i u primorski gradić tadašnje Jugoslavije.

Gospodin Goluža prvi put u svom samotnom životu kreće na more. Prisiljen je da bez novca odsedne u hotelu, jer su ga u međuvremenu opljačkali.

U gradiću vlada duh intriga, zavisti i mržnje pa Golužin dolazak izaziva radoznalost i razna nagađanja. Pritisnut pitanjima, on nespretno izjavljuje da je ovaj gradić izabrao kako bi u njemu izvršio samoubistvo. Ova laž iz temelja menja njegov život. Meštani, zadivljeni njegovom odlukom, čine sve da bi mu ulepšali zadnje dane. On u svemu uživa, postaje samopouzdan, ne shvatajući da je postao žrtva spletki ove iskvarene sredine. Opijen popularnošću, tone sve dublje u laž i prevaru. Na kraju, kada doživi veliku ljubav, više se ne može suprotstaviti ni sebi ni drugima. Mora da se ubije i ide tim putem.

Kada je preuzeo vlast, Aleksandar Vučić je nemilosrdno počeo da preti hapšenjima. On bi to i učinio, masovnijim privođenjem istražnom sudiji većeg broja predhodnika na vlasi, ali ga je u tom naumu sprečio Miodrag Miki Rakić, stavljajući mu do znanja da su svi dokazi o njegovoj predhodnoj saradnji sa njim i Borisom Tadićem, snimljeni i da se nalaze u više kopija, a da su završili i u Moskvi, Londonu i Vašingtonu.

Naime, bivši šef kabineta tadašnjeg predsenika Borisa Tadića snimao je predaju novca Vučiću, snimao je dogovor o osnivanju Srpske napredne stranke, terao je Vučića da glasno ponavlja koliko je dobio novca, da se zaklinje da će služiti svrsi za koju se plaća, da će izdati Vojislava Šešelja, da će opstruisati njegovu odbranu... Snimao je Vučićev plač, valjanje po podu, izveštaje ko je ko u Srpskoj radikalnoj stranci, ogovaro je Šešelja na pasja usta, zatim Maju Gojković, Igora Mirovića, Tomislava Nikolića, Jadranku Šešelj je opisivao kao k...u. prenosio im šta je sve obećao Metju Palmeru i Bilu Montgomeriju, morao je da to ponavlja više puta..

Miodrag Rakić je sve te dokumente slao diplomastkom, kurirsrkom poštom, tadašnjoj amabasadorki Srbije, u Moskvu.

Kada je najavio borbu protiv ''žutih'', Vučić je javno pohvalio, tada još uvek živog Miodaraga Rakića, kao ''poštenog čoveka koji je bio odan Srbiji''! Sve ove snimke jadnog i nesrećnog Vučića pokazali su i ruskom predsedniku Putinu, pre nego što je prvi put primio Vučića i Nikolića u zvaničnu posetu.

Kada je 13. maja 2014. Rakić umro na Vojnomedicinskoj akademiji, list Kurir je na naslovnoj strani objavio vest na naslovnici, s nadnaslovom ''Preminuo Miodrag Rakić, čovek koji je mirio političke krajnosti u Srbiji'' i naslovom ODLAZAK MIKIJA RAKIĆA: Umro Vučićev i Tadićev prijatelj.

Vučićevo ime stavljeno je ispred Tadićevog, kome je Rakić bio učenik u gimnaziji i šef kabineta!

U tekstu je citiran telegram koji je Aleksandar Vučić posalo porodici.

''S VELIKIM BOLOM SAM PRIMIO VEST'', naslovljena je vest.

''Premijer Srbije Aleksandar Vučić uputio je telegram saučešća porodici preminulog funkcionera Nove demokratske stranke i poslanika u Skupštini Srbije Miodraga Rakića.

- S velikim bolom sam primio vest da je preminuo vaš suprug i otac. Primite izraze mog najdubljeg saučešća - navodi se u telegramu premijera Aleksandra Vučića.

Kao i gospodin Goluža i Vučić je najavio da je gotov!

Njegov bilten Informer je 13. septembra 2013, objavio na naslovnoj strani Vučićevu izjavu: ''Bliži mi se kraj, zato žurim'' !

Priču o Vučićevom ''bliskom kraju'' bilteni Informer i Kurir objavili su do sada najmanje 100 puta, raznim povodima, najavljujući njegovu smrt, koju žele velike sile, opozicija, tajkuni, slobodni strelci, pa i potpisnik ovih redova.

Kada je najavio da mu se bliži kraj, lekari su u londonskoj bolnici Rojal Hospital konstovali da Aleksandar Vučić boluje od tumora tankog creva. Srećom po njega, lekari su uspeli da bolest, tada, zaustave, skupim lekovima koje je dobijao iz Tel Aviva..

Nastavljajući sa pričom o svojoj smrti, koju mnogi žele, Aleksandar Vučić je, uz pomoć brata Andreja, čije hapšenje je najavio odmah po imenovanju, na mesto prvog podpredsednika Vlade Srbije, a od kojeg je odustao nakon što mu je lekciju očitala majka Angelina, počeo nemilosrdno da teroriše građane Srbije.

U Srbiji i tada vlada duh intriga, zavisti i mržnje, pa Vučićeva pojava i ''iskreni nastupi'' izazivaju radoznalost i razna nagađanja građana, koji su opravdano bili besni na dotadašnje DOS-ove Vlade. Pritisnut pitanjima, on nespretno izjavljuje da je pri kraju života, jer ga svi na političkoj sceni, pa i u inostranstvu mrze, ne pominjući pri tom svoju bolest. Ova laž iz temelja menja njegov život.

Građani, zadivljeni njegovom odlukom, čine sve da bi mu ulepšali zadnje dane. On u svemu uživa, postaje samopouzdan, ne shvatajući da je postao žrtva spletki koje je sam lansirao i usavaršio, lažući bezočno svakodnevno. Opijen popularnošću, tone sve dublje u laž i prevaru.

U žestoko pljačkanje Srbije uključuje brata Andreja, oca Anđelka, kumove Nikolu, Gorana Veselinovića i druge članove kartela.

Otac Anđelko, koji nije bio sklon velikom ''zahvatanju iz budžeta'' zaposlen je u Zavodu za izradu novčanica i kovanog novca u Topčideru, u kojem je zaposlio i sina Andreja. Pod Aleksandrovom zaštitom njih dvojica su prodali više od 1.000 pasoša islamistima. Reč je o nemačkim i slovenačkim pasošima koji su štampani u Zavodu za izradu novčanica i kovnog novca, a neke od njih su koristili i teroristi koji su delovali u Francuskoj i na treritoriji SAD-a. Svaki pasoš je naplaćivan po desetinu hiljada evra.

Brat Andrej, koga, kako izjavljuje, Aleksandar ''voli najviše na svetu'' štampao je u Kovnici akcizne markice vredne milijardu evra, koje je za 600 miliona prodao Albancima sa Kosmeta.

Braća Vučić su se uključila u trgovinu narkoticima, zaradivši preko milijardu evra novca. U kešu...

Pljačkanje Srbije Vučić je sa kartelom izvršio pod zaštitom još uvek nemačke kancelarke Angele Merkel. Njoj je bilo važno da Vučić radi na priznanju nezavisnosti Kosova, što je on svakodnevno potvrđivao, kunući se kao i pred Mikijem Rakićem. S druge strane, Merkleova je porobila Hrvatsku, Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Albaniju, Makedoniju, Grčku, Bugarsku i samoproglašeno Kosovo. Ona je spremala ove države za prijem migranata u ove zemlje, sa ciljem da iz ovih zemlaja iseli njihove građane, kao jeftinu radnu snagu u Nemačkoj. Sve ove paklene planove ona je, u dobroj meri i ostavrila.

Pred svaku veliku pljačku i prodaju javnih preduzeća, Vučić bi, preko Informera, a potom orkestriranog napada preko PINK-a, Studia B, Hepy televizije... najavio smrt koju mu spremaju CIA, strane službe, a često i potpisnik ovih redova i Magazin Tabloid.

Ogromne svote novca Vučić je uputio na račune u Dubai, Rijad i druge arapske zemlje, kod kojih su sigrunije nego u švajcarskoj banci, jer se ti računi teže kontrolišu.

Velike pare Vučić je uzeo od Hašima Tačija, marta 2018. godine u Parizu, za nezavisnost Kosmeta. Dogovorili su se da 200 miliona Vučić uloži u suludi projekat ''Beograd na vodi'', a 100 miliona uzme, kao džeparac, u slučaju bekstva u inostranstvo.

Danas je već sasvim jasno da su mnoga javna preduzeća kupila braća Vučić, preko of šor kompanija iz arapskih država, perući novac.

Surova potreba za pljačkom ove dvojice ludaka eskalirala je kada se ustanovilo da je došlo ''do progresije bolesti''. Naime, zalečeni tumor tankih creva preneo se na malu karlicu. Pre tri godine je otkriveno da Vučić boluje od sarkom pelvisa. Leka je svuda tražio, koristio je skupe lekove. Ali, ova bolest je teška i vrlo bolna. Već duže od godinu dana Vučić nosi pelene, teško hoda. Razapet između svemoći, bogatstva i ''skorog kraja'', srpski dikator je počeo da otvoreno preti opoziciji i ''svim drugim neprijateljima''. Godinama mu je trerapija svakodnevno pojavljivanje u medijima, po nekoliko puta, Velika propaganda laži prati svaki njegov korak, prenosi čak i protokolarne čestitke državnih praznika i izraze saučešća državnicima, povodom tragedija u tim zemljama.

U izveštaju koji je podneo stranim agencijama, bivši ministar finansija Lazar Krstić, opisao je Vučića kao agresivnu budalu, koji nema pojma o politici, osim što sve i svakog laže, širi intrige i pujda medije na one koje želi da smeni, ili uprlja, da mu verno služe.

Ministar finansija Dušan Vujović, čovek sa vezama u Svetskoj banci, čiji služebnik je decenijama bio, izjavio je prijateljima početkom godine da je napustio mesto ministra u Vladi Ane Brnabić, kada je video anekse ugovora sa kinsekim kompanijama, kojim se utvrđuje da 25 procenata od ugovorene vrednosti ide na račune Andreja, Aleksandra i Anđelka Vučića! Za predpostaviti je da je te ugovore i odneo tamo gde je radio, a za koje su zainteresovane najuticajnije zemlje na svetu, kao dokaz da Kina ulazi u Evropu najtežom vrstom korupcije.

Što se Vučićeva bolest razvijala, on je postajao sve luđi. U septembru pošle godine potresla ga je vest da se i njegov brat Andrej razboleo, od kancera pankreasa. Lečenje u najprestižnijim centrima nije dalo rezultate i Andrej je životno ugrožen.

Danas se sve urotilo protiv braće Vučić. Ubistvo Olivera Ivanovića visi mu o vratu. Na ovaj zločin podstakao ga je odlazeći evropski komesar Johanes Han. On je bio na sastanku u Tirani, na kojem su prisutsvovali predstavnici iz Srbije, Kosova, Bosne i Hercegovine.. . u okviru instruktaže za borbu protiv korupcije. Komesar Han je prisustvovao ovom skupu i zaključio da Oliver Ivanović i Veton Suroi mogu postati ključni ljudi Kosmeta. To je toliko razbesnelo Vučića i njegovog brata, tako da je ubistvo Olivera bilo pitanje dana, jer se Aleksandar interesovao vrlo često o toku priprema, obaveštavajući gospodina Hana o tome. Han je obećao da će nemačka BND uticati na zatiranje tragova, ali su na Kosovu prisutne i jače obaveštajne službe.

Ministarka Jadranka Joksimović je zapretila Hanu da po svaku cenu brani Vučića od napada zbog tiranije i smrti javne reči u Srtbiji, što je on i otvoreno, bez uvijanja i činio, na konferenciji sa Vučićem, ističući ''da ga raduje što je i predsednik Vučić po tom pitanju izrazio svoje nezadovoljstvo medijskim slobodama''! Ova izjava izazvala je bes zlodelom korumpiranog brisleskog komesara, koji je odavno u službi balkanske mafije.

Bolest brata Andreja je posebno destabilzovala srpskog diktatora.

Demonstracije građana u skoro svim naseljenim mestima u Srbiji potresle su ga i uplašile. Naročito se uneredio kada ga je Savez za Srbiju opkolio 2. aprila u zgradi Predsedništva. On se znojio, pretio, pa je pobegao kroz tunel iz zgrade koji vodi ka Vladi Srbije.

Gospodinu Goluži se osladio život. Ali oni koji su ga služili, dvorili, kome je vodio u krevet žene, kćerke, koji su ga plaćali, žele da ga konačno vide mrtvog.

Gospodin Goluža je želeo da pobegne, ali su građani bili tu. Tražili su smrt i samo smrt.

Aleksandar Vučić ne može da utekne. Ima hacijende u Paragvaju, vile u Španiji...

Kinezi ga ne žele, a ni Moskva nije zainteresovana da ga primi.

Njegov dugogodišnji prijatelj i bivši podredsednik SNS-a Vladimir Cvijan, (pročitajte tekst na zadnjoj stranici novina), koji je utekao iz zemlje, a bio je njegov računovođa, danas je saradnik novog Eliota Nesa. Zaštićeni je svedok, koji je braću Vučić i njegov kartel spremio na doživotnu robiju.

Ovo je period u kojem će se Vučići, čekajući smrt, od nje još više plašiti hapšenja. I naroda, bez obzira što misle da je stoka.

Odlazak gospodina Goluže je pitanje nedelja.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane