Kosovo i Metohija

Kako Vučić čisti Kosmet od Srba

Poslušnici sisaju više sisa

Aleksandar Vučić je svoju neprebol, da se upodobi velikim istorijskim vladarima, ublažio time što se najviše približio tek jednom od njih - Cezaru Avgustu Germaniku, poznatijem kao Neron. Zaista, karakteri ove dvojice sadrže dosta zajedničkog - Neronovo doba upamćeno je po njegovoj ekstravaganciji, ambicioznim građevinskim poduhvatima, velikom požaru u Rimu, progonu hrišćana i nemirima u provincijama.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Pokušaji ekstravagantnosti i ambicioznost Vučićeva vidljivi su na svakom koraku, iliti u svakom minutu TV programa. To što, za razliku od Nerona, Vučić ne završava ni jednu građevinu, dolazi usled istovremenog poklapanja sa željom po kojoj je Neron i ostao upamćen: izazivanju najvećeg požara u do tada poznatoj istoriji a sve zbog ludačkog hira i želje da izgradi novi, lepši i grandiozniji Rim na mestu starog...

No, ovde ćemo se osvrnuti na Vučićeve zasluge za nemire u proviniciji, Bogu hvala za sada smo jednoj od dve, na Kosovu i Metohiji.

Onaj deo učinka, koji se još uvek taji od javnosti jer verovatno prevazilazi sve do sada poznato, tek će izazvati šok. Od vidljivih poteza osnivanje "Srpske liste" koju je promovisao svojim imenom i likom, temelj je grobnici srpstva na ovom prostoru. Njegovi janjičari, u duhu modernog doba, ne prolivaju krv, ali krvlju trguju dok sve to Vučić posmatra kao Neron požar u Rimu, sa bezbedne udaljenosti svirajući liru na balkonu svoje palate.

To se dogodilo 29. septembra 2018. u subotu i mediji će još dugo brujati o tome, a već u ponedeljak, 1. oktobra, u predškolskoj ustanovi "Lane" u Zvečanu održana je promocija takozvane "kosovske policije". Povod predavanja koje su održali pripadnici ove službe, bila je bezbednost u saobraćaju. Na kraju su deca dobila baner na kome su ilustrovano, na način prilagođen deci, bila objašnjena neka od osnovnih pravila ponašanja u saobraćaju. Mališani su, ne shvatajući šta se dešava, radosno poneli šarene papiriće kućama. Kada su se deca vratila kućama roditelji su bili zaprepašćeni i gnevni. Osim napadnih simbola takozvane "Republike Kosovo" sav tekst bio je odštampan isključivo na albanskom jeziku!

Ovu predškolsku ustanovu pohađa oko 300 dece. Među njima nema ni jednog koje govori albanski jezik, sva su srpska. Uznemireni roditelji su pokušavali da ovu tihu integraciju u separatističke kvazi-institucije, u isključivo srpskoj sredini, predoče javnosti kao grubu zloupotrebu decu u političke svrhe.

Međutim, odmah su upozoravani da to ne čine jer direktorka, Zorica Keljanović, jeste poslanik "Srpske liste" u opštini Zvečan po albanskom sistemu i "zna šta radi". Shvativši da su nezaštićeni i nemoćni naspram direktorke aktivne i na nekoliko platnih spiskova srpskih i albanskih koju će nadležni zaštiti pre nego njih, roditelji su se ubrzo ućutali.

U intervjuu agenciji SRNA, januara 2017., Keljanovićeva je izjavila da "odgovorni moraju shvatiti da je vrtić ''Lane'' jedna od ključnih institucija za opstanak Srba na području opštine Zvečan". Eto, neko je shvatio.

Jedna od laži Vučićevog režima bila je i ona o koristi koju će Srbi imati ulaskom u kvazi-insitucije kosovskih separatista. Međutim, ne može se urušavati ni jedan sistem kada mu se služi. Integracijom Srbi su izgradili nove, albanske institucije. Najkonkretniji primer usledio je već prvog dana marta ove godine. Tog petka, na novoizgrađenoj i još uvek neuseljenoj zgradi lokalne samouprave u Klokotu, montirana je tabla sa natpisom "Republika Kosovo, opština Klokot". Simboliku ovakvog gesta upotpunila je činjenica da je tabla montirana kasno po podne te da je prvi put osvanula u subotu ujutru, na dan Zadušnica.

"Gradonačelnik" po sistemu separatista, Božidar Dejanović, pravdao se pred kamerom lokalne televizije kao da će svaki čas izgovoriti "majke mi", posebno naglašavajući da "ne znamo ko je postavio" a takođe je "pod hitno održan bord direktora" i albanskih i srpskih i ispostavilo se da niko od njih ništa nije znao o tome... Po svemu sudeći Dejanović nije znao ni ko treba, ni ko može da je skine, kada već niko nije bio obavešten o postavljanju. Ipak, neko je znao!

Jedan od uticajnijih albanskih listova iz Prištine, "KOHA", javio je tri dana pre nego što će ova izjava dospeti u javnost da je "opština Klokot u petak prvi put odlučila o isticanju državnih simbola Republike Kosovo, na ulazu u njihov objekat". Izvor ovog lista naveo je da je to učinjeno zahvaljujući albanskim delegatima u Skupštini te "opštine" a da je "isticanje državnih simbola podržao sadašnji gradonačelnik Božidar Dejanović".

Prema saznanjima sa terena postavljanju table prisustvovao je zamenik 'gradonačelnika' Saša Mirković i direktor Katastra Dejan Vlajković iz Klokota. Oni su tu došli privatnim automobilom Saše Mirkovića, sivim ''mercedesom'' jagodinskih tablica. Takođe tvrde da kamere koje su postavljene rade i kontroliše ih lično Dejanović na svom telefonu i računaru u svojoj kancelariji u kojoj obavlja posao i za njega je na mesečnom nivou plaćen od 3.000 do 4.500 evra.

Vest se brzo proširila društvenim mrežama te je kroz nedelju dana tablu "oduvao vetar" i ona je pala. Nalazila se sve vreme na stepeništu zgrade dok je privatna albanska firma nije opet montirala u toku istog dana.

U svom zaključku KOHA navodi da je ova "opština dosledno odbijala da istakne kosovske državne simbole u svoje prostorije". Do Dejanovića tu funkciju je obavljao Srećko Spasić koga se spremao da zameni njegov sin Strahinja i bio ubedljivi favorit s obzirom da je imao većinsku podršku.

Međutim, u poslednjem trenutku Dejanović se priključio „Srpskoj listi" iako se njegova kampanja zasnivala na omalovažavanju i iznošenju prljavog veša te liste u javnost, jer je i materijala bilo na pretek. Vlada Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem, iz nepoznatih razloga, pruža svu podršku Dejanoviću pa je prelazak obavljen glatko a on naprasno zauzima novi stav kako se tobož „politika Vlade Srbije, i predsednika Aleksandra Vučića, o jedinstvu Srba uspešno realizuje na Kosovu i Metohiji".

Taj uspeh se ubrzo video kada je nakon brojanja glasova Strahinja Spasić odneo pobedu ali je konačna potvrda odložena da bi nakon nekoliko dana, uz razne trikove, Dejanović bio proglašen pobednikom.

Biće da je pre svega nečim naglašena spremnost Dejanovića da svoju "fleksibilnost" primeni na terenu kako bi pomogao jedan od osnovnih ciljeva Briselskog sporazuma, koji se takođe krije od javnosti u Srbiji, a to je integracija Srba u "kosovske institucije".

Vučićevim poslušnicim i bukvalno ništa nije sveto. Osim novca i vlasti... U opštini nedaleko od ove, u Eosovskoj Eamenici, srpski narod se ovih dana osetio strašno poniženim. Naime, ovde je tradicija da se prvi dan Vaskrsa slavi u porti crkve Svetog Nikole u centru grada kada se organizuje i narodni sabor. Ove godine je došlo do promene. Proslava je premeštena u gradski Dom kulture. Srbe ovog kraja posebno je zabolelo to što gradska ustanova nosi ime "Isa Kastrati", po veoma angažovanom teroristi "OVK" a čiji je sin Ćendron, prvi od šestoro dece, aktuelni "gradonačelnik" Kosovske Kamenice.

Kao što i biva u malim sredinama se sve brzo sazna. Tako se i doznalo da je osnovni razlog bio to što je organizacija papreno naplaćena: iznajmljivanje bine, ozvučenja, obezbeđivanje neophodnih uslova... Dok je u stvari besplatno izdavanje sale upravo Ćendron "sredio" svom zameniku Bojanu Stamenkoviću za koga se veruje da je sve ovo i upriličio. Meštani su lako došli do konkretnih saznanja da je organizatorka ovog događaja nadaleko "čuvena" Jadranka Vasić, direktorka OŠ "Desanka Maksimović". Još jedan od SNS kadrova sa trostrukom platom; direktorka škole i po srpskom i po separatističkom sistemu ali i "jedna od dvoje srpskih odbornika u albanskoj SO Kamenica".

Stamenković je odmah reagovao napadima svojstvenim onome ko želi da se prikaže u dobrom svetlu... ali mu ne ide. "Veliki dan za sve nas koji sebe nazivamo Srbima, za sve nas koji uvek i svuda dajemo svima do znanja ko smo, gde smo, koji su nam preci, ponosno i bez ustručavanja pokazujemo svetu da nam niko nikada ne može oduzeti identitet" napisao je na svom Fejsbuk nalogu. Istina je da nam niko ne može oduzeti identitet, zato to moramo sami, upravo kako je učinjeno sa ovom proslavom.

Naravno, redovno ćemo čuti da se svi oni bore za bolje uslova života i opstanak Srba. Ali ako zagrebete izvan njihovog okruženja jedino što ćete naći kod Srba jeste uznemirenost, razočarenje i život strogo kontrolisan stranačkim interesima. Svaka pomoć namenjena narodu, koja ide preko članova "Srpske liste", završava u istoj kuhinji nekolicine uigranih. Da bi se neko približio mogućnosti da mu bilo šta pripadne, mora da plati mnogo više nego što će uzeti - da li podrškom celokupne porodice i prijatelja, da li privlačenjem i ubeđivanjem drugih da podršku pruže ili kao paravan za neki od poslova, svejedno je ali "stažiranje" mora da se odradi.

Tako je čak i u jednom od najvećih ali i najstradalnijih metohijskih sela, Goraždevcu. Sve je vrlo lako kontrolisati ne samo zato što su sve "institucije", izuzev Doma zdravlja, u ovom selu smeštene u jedan kompleks već zato što su pod kontrolom jednog klana, porodice Dimitrijević.

Miloš Dimitrijević, predsednik privremenog organa Opštine Peć, po sistemu Republike Srbije i član "Skupštine" iste po sistemu separatista, veoma je zanimljivog političkog opredeljenja. Istovremeno je i član Vučićeve "Srpske liste", pod brojem 1 za region Peć, a po potrebi se deklariše i kao član SPS-a, u kome se politički začeo još pod Miloševićem. To uglavnom čini van KiM gde srpske stranke pri separatističkom sistemu i nisu toliko popularne.

Dimitrijević se pred separatističkim organima 2014., kao zvaničnik njihove "opštine" nalazio pod istragom zbog mogućeg sukoba interesa u vršenju javne funkcije kao član skupštine opštine Peć i ujedno "jedini vlasnik u privatnom biznisu 'Radio Goraždevac'". Nakon što mu je službeno upućeno pismo upozorenja on se sastao sa članovima komisije albanskog tela "za borbu protiv korupcije" i "predložio da imenuje pouzdanu osobu kao ovlašćeno lice u privatnom biznisu". Dimitrijević je ovim izbegao sukob interesa u kome se našao ali je i zadržao kontrolu nad "Radio Goraždevcem" kojim je ionako upravljao njegov sin, Darko koji je novinarstvom počeo da se bavi silom prilika u okruženju opšte nesigurnosti a naročito od momenta kada su albanski zločinci ubili dvoje i ranili više dece iz ovog sela dok su se kupala na Bistrici.

Sa čvrstom kontrolom lokalnog, ali dugo godina i jedinog medija na srpskom jeziku na prostoru Metohije, Dimitrijevići su zatvorili krug apsolutističke moći. Do srpske javnosti iz ovog kraja stiže ono što je nebitno ili ono što oni žele da se čuje, i ništa drugo. No, već neko vreme su svoj "privatni biznis Radio Goraždevac", kako su ga Albanci imenovali, proširili i na polje političke promocije takozvane Rrepublike Kosovo", odnosno albanizacije Kosova i Metohije.

Ovde nema šta da se komentariše ali se mora prokomentarisati činjenica da su za odlazak mladih Srba iz Goraždevca "najzaslužniji" lokalni političari, među kojima se Dimitrijevići ističu, a koji su uspostavili apsolutnu kontrolu te jedini odlučuju o zapošljavanju. Njihovi puleni su ne retko na dva ili tri platna spiska, zajedno sa ostalim članovima svojih porodica, živeli oni tu ili ne.

Mladi odbijaju da učestvuju u toj igri i - odlaze jer ne žele da "stažiraju" u njihovoj stranci, jer se gade političkog potčinjavanja i neumerene bahatosti. Samo u poslednjoj podeli donacija prethodnog meseca, Miloš je dodelio 3.000 evra svom sinu Darku koji je inače lider Saveza za Srbiju ovog kraja - jer Vođa će svakako pasti. Sposobnost dugoročnog planiranja političkih aktivnosti im se ne može osporiti.

Posledica toga je da iz Goraždevca ode godišnje oko 100 mladih, što je za ovo srpsko selo prava katastrofa. Promovisanje mogućnosti ostanka na način da se mladi "integrišu" u "kosovsko društvo" jeste druga oštrica istog mača jer se albanizacijom podjednako satire srpski narod.

Prognani episkop Artemije je zagovarao ostanak Srba na KiM po svaku cenu osim "ako treba da postanemo kao Albanci, onda je bolje i da odemo" kako je jednom rekao.

Grupa za istraživanje balkanske politike (Balkans Policy Research Group), u izveštaju iz 2015., o "Integraciji Srba na Kosovu nakon Briselskog Sporazuma" upravo navodi:

"Oba dela vodstva kosovskih Srba - ministri i poslanici u Prištini i gradonačelnici i poslanici u opštinama - treba da zajedno rade kako bi integracija bila uspešna. Kosovo je napravilo stratešku odluku, uz podršku svojih međunarodnih prijatelja, da se osloni na Beograd kako bi kosovski Srbi ušli u kosovski pravni sistem ... njihov zadatak je da ujedine Srbe sa severa i juga i da izgrade zajedničku budućnost unutar Kosova".

Vučić nije napustio već je samo obrnuo svoju nacističku krilaticu "100 za jednog" ali kako nema ni onog "jednog" izgubljenog na albanskoj strani on će širokogrudo asimilovati 100, i to hiljada, kosovskih Srba. Ako, pored činjenice da se godišnje najviše srpskih beba rađa upravo na Kosovu i Metohiji, ovakva Vučićeva politika nije genocid, onda genocid i ne postoji. Lagali su nas.