Natrag

Razaranje

Kako je započet i kako je sabotiran rad svih mogućih inspekcija u Etnografskom Muzeju

Njihove pljačke su za muzej lopova

Koje su sve inspekcije dolazile u Etnografski muzej i ko je verbalno išmirglao Vesnu Maricki Ostojić i preveo je žednu preko vode. Kako su stari metalni ormani naprasno proglašeni novokupljenim. U kakvom je stanju muzejska dokumentacija. Kako je nekadašnji čuvar Narodnog muzeja naprasno završio etnologiju i potom postao šef odeljenja dokumentacije.Šta je on uopšte uradio za 25 godina u Muzeju. Zbog čega je u muzeju poznat kao Drakula. Kakvi su bili slučajevi seksualnog uznemiravanja i fizičkih napada na uzbunjivače u Muzeju. Ko su sve ljudi od poverenja Mirjane Menković i kako je fingiran njen prelom ramena. Na ova pitanja ogoivara istraživač Magayina Tabloid Stanislav Živkov

Stanislav Živkov

Drugi deo etnografsko muzeološke epopeje započeo je sa dolaskom Grupom interne revizije Ministarstva kulture i informisanja. Naime, iako su u više navrata uzbunjivači molili ministra kulture da spreči bahato i kriminogeno ponašanje direktorke Etnografskog muzeja Mirjane Menković, ministar kulture Vladan Vukosavljević uopšte nije reagovao na mnogobrojne molbe, žalbe, telegrame, zbog čega su uzbunjivači bili primorani da se obrate tadašnjem premijeru Aleksandru Vučiću, čiji kabinet je dopis prosledio ministru, pa je tek tada i formirana Grupa interne revizije jer ministar kulture Vladan Vukosavljević nije više mogao da zanemari dopis koji mu je stigao od premijera Aleksandra Vučića, kao što je pre toga zanemarivao dopise uzbunjivača.

Komisija je bila sastavljena od poznanica i prijateljica Mirjane Menković i Ljubinke Terzić, tako da su apriori bili dobro upoznati sa celom situacijom. Bile su formirane dve grupe. Jedna je radila finansijske provere i nedvosmisleno potvrdila ranije nalaze Odeljenja za budžetsku kontrolu Ministarstva finansija kao i ponovljena dela nakon prekršajne prijave koja je podneta Prekršajnom sudu u Beogradu, ali sada iz MK zbog ponovljenih dela uopšte nisu podneli nikakvu prijavu, pa stoga uopšte nije jasna svrha rada ove Grupe interne revizije.

Druga Komisija predvođena Vesnom Maricki Ostojić, višim savetnikom za zadužbine i fondacije u Sektoru za kulturno nasleđe Ministarstva kulture i informisanja bila je nadležna za stručni deo Muzeja, a viši kustos, istoričar umetnosti Maricki je u svom Izveštaju napisala da je drvena ograda na Manakovoj kući bila išmirglana pre farbanja, a došavši u sam muzej Ostojić Maricki je tokom razgovora sa Miroslavom Mitrovićem, načelnikom Odeljenja za dokumentaciju u Etnografskom muzeju bila izložena svojevrsnom verbalnom šmirglanju.

Na zahtev Komisije da se stave na uvid akta o utvrđivanju za pokretna kulturna dobra umetničko-istorijskih dela koje čuva Etnografski muzej, Mitrović je rekao da takva akta u Muzeju ne postoje, baš kao ni tražena rešenja ne a da on kao načelnik Odeljenja nikada nije čuo da takva akta uopšte treba da postoje.

Umesto toga, dostavljena je Informacija o postupku Pravne zaštite pokretnih kulturnih dobara u Etnografskom muzeju, koju je smislila i sačinila Mirjanica, a u kojoj je navedeno da nije doneto nijedno rešenje o proglašenju pokretnih kulturnih dobara, u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima, te iz tog razloga Registar rešenja o proglašenju kulturnih dobara nije ni mogao biti vođen, kao i to da je „pravna služba" dobila zadatak da sačini zbirna rešenja o proglašenju kulturnih dobara po zbirkama.

Na zahtev Komisije Registar umetničko-istorijskih dela nije dostavljen na uvid, jer prema usmenom objašnjenu Mitrovića, isti nije obrazovan niti se vodi, a što je Muzej bio dužan da vodi na osnovu Zakona o kulturnim dobrima i Pravilnika o registrima umetničko-istorijskog dela.

Inventarni kartoni kod Mitrovića, čija izrada je zakonska obaveza, takođe su bili falični sa nepopunjenim rubrikama, delom bez fotografije predmeta, kao i to da kartoni formirani nakon donošenja Pravilnika ne sadrže Pravilnikom propisanu oznaku.

Ova Komisija je sačinila predlog mera, koje do dana današnjeg nisu ispunjene, jer je to za Miroslava Mitrovića i tzv. pravnu službu sastavljenu od rodjaka Branka Jokića, viša matematika. Imajući u vidu naslove koje Izveštaj ove Komisije sadrži, jasno je da je Komisija sastavljena da bi proveravala uzbunjivače, a ne zlostavljače.

Zapravo, proveravali su novinske tekstove koji su se u tom periodu pojavljivali. Uzbunjivači su se obratili i Zaštitniku građana koji je pokrenuo postupak kontrole rada Ministarstva kulture koje je postupajući po pokrenutom postupku i zahtevu za izjašnjenje na okolnosti predmeta pritužbe, obavestilo Zaštitnika građana da je u cilju ispitivanja zakonitosti i pravilnosti rada, ovo Ministarstvo preduzelo mere, tako što je formirana Komisija za vršenje nadzora nad radom Muzeja i da je Grupa interne revizije Ministarstva, po ovlašćenju ministra kulture od 29.08.2016. godine, upućena u Muzej sa zadatkom da izvrši proveru primene zakona i poštovanja interne kontrole.

Zatim, da su prilikom vršenja vanredne interne revizije Muzeja, utvrđene određene nepravilnosti u radu, kojom prilikom su Etnografskom muzeju, Rešenjem Ministarstva naložene mere za otklanjanje nedostataka u radu, grupisanim u 14 tačaka.

Zaštitnik građana je od Ministarstva kulture i informisanja zatražio dodatno izjašnjenje na okolnosti postupanja Muzeja po naloženim merama otklanjanja utvrđenih nedostataka u radu i obaveštenja uzbunjivača o navednom, odnosno da li je odgovoreno na podneti zahtev. Ministarstvo kulture je tom prilikom obmanulo Zaštitnika građana. Naložene mere za otklanjanje nedostataka u radu nisu bile grupisane samo u 14 tačaka, već u 54.

Međutim, do dana današnjeg nije otklonjeno ni pomenutih 14 tačaka a kamoli preostalih 40. Obavestili su Zaštitnika građana da je Muzej, odnosno Sektor za kulturno nasleđe Ministarstva kulture i informisanja, kojim je tada upravljala Aleksandra Fulgosi, inače najbolja prijateljica Mirjane Menković postupajući po naloženim merama Grupe interne revizije, obezbedio uslove za čuvanje dokumentacije o umetničko-istorijskim delima Etnografskog muzeja svih zbirki Muzeja, u metalnim ormanima na jednom mestu u prostorijama Odeljenja za dokumentaciju, o čemu je obavestio Ministarstvo dostavljajući istom dokaze da je postupljeno po naloženoj meri iako je oduvek postojalo Odeljenje za dokumentaciju sa metalnim ormanima.

Zatim, da muzej u pogledu naložene mere - da izvrši reviziju umetničko-istorijskih dela svih muzejskih zbirki, postupa po preporuci Grupe interne revizije i Ministarstvu je kao dokaz dostavio izveštaj da od 1.1.2017. godine radi na komisijskoj reviziji svih zbirki. Zaštitnik građana je u tom trenutku smatrao da, kako je nakon podnošenja pritužbe ovom organu, Ministarstvo kulture i informisanja, prema Muzeju preduzeo mere u cilju utvrđivanja i otklanjanja utvrđenih nedostataka, shodno članu 30. Zakona o zaštiti građana, zahtevao od uzbunjivača da se izjasne u roku od 15 dana, da li su zadovoljni načinom na koji je otklonjen nedostatak na koji su pritužbom ukazali. Međutim, svi utvrđeni nedostaci ni danas nisu otklonjeni.

Nakon odlaska Grupe interne revizije Ministarstva kulture, krenula je odmazda. Menkovićka je svakodnevno bila u stanju opšte histerije. Primenjivala je posebne oblike zlostavljanja uzbunjivača i to uz svesrdnu pomoć svih mogućih poznanika, prijatelja , bivših ljubavnika, drugova svoga sina, i rođaka svog dečka Branka Jokića!

Osim psihičkog zlostavljanja u vezi s radom, prešla je i na seksualno uznemiravanje i to daveći pozamašnim sisama koleginicu u liftu i fizički napadajući sada pokojnu dr Sofiju Kostić.

Primenjivala je kako aktivno, tako i pasivno zlostavljanje i sa zaposlenim i sa nezaposlenim licima u Muzeju, želeći da povredi dostojanstvo, ugled, lični i profesionalni integritet, uzbunjivača, kako bi ih stavila u nepovoljan položaj, položaj koji izaziva strah, stvarajući neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Na taj način je inicirala disciplinske postupke, predstavljajući sebe kao žrtvu ne bi li tako za sebe, sina, snajku i ostale pribavila kako nematerijalnu, tako i materijalnu korist, nanoseći štetu drugima. Počeli su da pljušte otkazi!

U kolektivu je nastalo opsadno stanje. Zlostavljači su skočili na uzbunjivače. Kidisale su dugogodišnje kolege koje su dobijale sitan novac protivzakonito - na ruke. Krenule se pretnje smrću! U kidisanju su se posebno istakli Miroslav Mitrović i Milan Žilović, najveći saveznici Mirjane Menković, što nije slučajno jer su oni za takvo ponašanje, za razliku od ostalih zaposlenih, imali debele razloge. Miroslav Mitrović, nekadašnji čuvar Narodnog muzeja u Beogradu, gde je radio pet godina, u Etnografskom muzeju je avanzovao do "stručnjaka" za Žikino kolo i Moravac.

Za dvadesetpet godina, ovaj kustos, slabijih intelektualnih sposobnosti, uspeo je da napravi samo jednu izložbu. On sam nalazi izgovore da je to zbog toga što je prethodnih desetak godina morao da radi na Centralnom Registru, koji je, baš zato, nepotpun, nejasan i neupotrebljiv, a možda i zato jer je sa njime barabar radila i Vesna Omčikus.

Za vreme Menkovićke on je trijumfovao. Imitirajući kneza i vojvodu Vlaškog Vlada Cepeša alias Drakulu, lokalni Drakula Mitrović za odbranu svoje voljene "kolegenice" sprovodio je surove metode koje se inače isključivo koriste za odbranu ljubavnice. Inače, malo je poznato da je upravo tokom svog trijumfovanja, Vlad Cepeš ili Drakula Mitrović budžetskim novcem isplaćivao svoj stan zbog čega je i kidisao na sve oko sebe, najviše pritom vređajući dr Sofiju Kostić, zatim uzbunjivače kao i ostale radnike Muzeja.

Pridružio se zlostavljačima, odan zakletvama datim Menkovićevoj, da će joj uvek biti veran i da će je do kraja života braniti, ma šta se desilo!? Za trideset godina nije naučio ni šta mu je zvanje, ni šta mu je zanimanje, pa nije čudno što je još u osnovnoj školi "Josip Pančić" na Banovom Brdu, važio za najglupljeg dečaka.

Drakula je glumeći, naivnog i još uvek glupog dečaka, pokušao da se nagađa sa uzbunjivačem Etnografskog muzeja, kako mu put za pljačku ne bi bio "ometan" izvesnim sindikalnim aktivnostima. Nudio je uzbunjivaču novo radno mesto u Narodnoj biblioteci Srbije, kako sam kaže, "preko veza Mirjane Menković".

Uzbunjivač Etnografskog muzeja je nagodbu Drakule odbio, rekavši mu da preko istih tih veza bolje zaposli svoju ženu, i da o tuđim ženama ne razmišlja previše. Za svoja zlodela Drakula je od Menkovićeve dobio presto tj mesto načelnika Odeljenja za dokumentaciju, sa sve metalnim ormanima. Kad je policija uhapsila Menkovićku, Drakula se istog trenutka instalirao na samom ulazu Muzeja, kod portirnice, i bez prestanka obaveštavao radnike, koji su slučajno ulazili i izlazili iz Muzeja, da je Menkovićeva polomila rame.

Morali su da smisle takvu laž jer nisu bili sigurni koliko će rad policije trajati. Inače, Drakula je najpre otpočeo pohod sa tradicionalnom igrom "Kolo", tražeći novac za nekakve prevode, lektorisanje, pisanje teksta na čak 18 strana i izradu filma i fotografija za šta je dobio novac 2014. godine, a do dana današnjeg se nikakvo "Kolo" ni u kom obliku nije pojavilo, sem što je u nekoliko navrata odigrao kako Moravac, tako i Žikino kolo u samom Muzeju a čak se u jednoj prigodi pojavio obučen u gornji deo crnogorske nošnje preko farmerki!

Ali je zato u 2017. godini, Muzej izvršio plaćanje dobavljaču „GSC Systems" d.o.o, u iznosu od 528.000,00 dinara i zaključio ugovor o izradi etnomapa, koje, naravno, nikada nisu izrađene a to je urađeno, kako je Drakula slagao Državnu revizorsku instituciju, samo zato jer ova firma JEDINA može da izvrši predmetnu uslugu u skladu sa "njegovim potrebama", što naravno nije tačno.

Zna se da su institucije poput Geokarta, Vojno-geografski institut, najbolje za ovakve usluge, ali, ujedno, one su u sistemu PDV-a pa ne može da se pljačka kao s privrednim društvima, koja nisu u sistemu PDV-a. Izveštaj o izvršenoj usluzi nije imao da pokaže Državnoj revizorskoj instituciji. Usluge, naravno, nikada nisu izvršene a etnomape ne postoje! Međutim, Drakula gubi takt pod nogama kad se uporedi sa muzejskim doživotnim pandurom Žilovićem koji je profitirao toliko da se ne može reći da je u pitanju samo sitan interes.

Takođe, isplaćuje svoj stan u švajcarcima. 3.700.000,00 din za zaštitu imovine, pa opet 3.700.000,00 din., za zaštitu imovine samo u 2015 godine, pa za Semiotek, opet u 2015 godini 354.002,00 din., plus plata u Muzeju od šezdesetak hiljadarki, gde je kao penzioner primljen na neodređeno vreme, a pritom je i penzionisani policajac, koji prima i penziju. U policiji je prevremeno penzionisan zbog prljavih radnji koje je i tamo obavljao, kao što radi u Muzeju. Dešava se još i to da Muzej čuvaju sledeće firme: Udruženje penzionera, Zaštita sigurnost, Semiotik... Paradoks je u tome što, koliko god firmi da čuva Muzej, pljačka je sve intenzivnija. Uzbunjivači su se obratili i Agenciji za borbu protiv korupcije.

Ova Agencija je predstavku uzbunjivača dostavilo Apelacionom javnom tužilaštvu. Više javno tužilaštvo obaveštava Apelaciono javno tužilaštvo da je predstavku uzbunjivača dostavilo na nadležnost Tužilaštvu za organizovani kriminal, jer su prijavljena lica - Mirjana Menković i Branko Jokić, lica koja vrše javne funkcije na osnovu postavljanja Vlade RS, pa iz tih razloga, prema odredbama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela, to tužilaštvo stvarno i mesno nadležno za postupanje.

Iako je Tužilaštvo za organizovani kriminal predmetnu krivičnu prijavu dostavilo radi provera MUP-u, Službi za borbu protiv organizovanog finansijskog kriminala taj izveštaj do danas tužilaštvo nije dobilo. O navedenoj činjenici obaveštena je Vlada RS i Savet za borbu protiv korupcije. Postavlja se pitanje, čime se onda bavi? Nije jasna svrha ove Agencije u kojoj 150 diplomiranih pravnika prima platu iz budžeta.

Najuzbudljivije je pak, bilo u Muzeju dok je radila policija. Posle prvog razgovora sa policijom, Mirjanica je nakon punih trideset godina konstantnog boravka u Muzeju, nestala glavom bez obzira. Policiju nije uspela da izmanipuliše. Bežala je Mirjanica, a sa njom i Ljubinkica i Miljanica. U tom periodu nisu preletale u Muzej. Nakon tri godine intenzivnog zajedničkog pljačkanja, one su se pravile da se ne poznaju. Međutim, rad policije u Muzeju nije uspeo da zaustavi otimačinu. Policija je konstatovala prethodno opljačkana budžetska sredstva, ali pljačka se i dalje odvijala, uporedo sa radompPolicije, zahvaljujući Nemanji Štuli, kumu sina Mirjane Menković, koji je radio u računovodstvu Muzeja, kao i Veljku Alvadziću, sekretaru Muzeja, odnosno, rodjaku Branka Jokića, nekadašnjeg Mirjanicinog ljubavnika.

Tako su budžetska sredstva prebačena Mirjanicinom drugom ljubavniku vlasniku "Dizajn studio Popović" iz Mirijeva, koji, naravno, za ista sredstva nije ništa uradio za Etnografski muzej. Naravno kako bi se ostalo u najužem krugu u Muzeju su zaposleni eminentni kadrovi: izvesna Sanja Stanković na mestu sekretarice direktora Etnografskog muzeja, koja je inače dipl. etnolog, koju nijedan prethodni direktor nije hteo da primi ni da volontira zato što je rođaka Jokića, ali je kao sekretarica Mirjane Menković za tri godine kupila stan u Beogradu od pljačkanja. Inače je iz Aranđelovca, gde živi i Jokić.

Zatim već pomenuti Veljko Alvadžić, na mestu sekretara Etnografskog muzeja, koji dolazi preko Jokića i koji tokom narednih godinu dana, na očigled celog kolektiva, iznosi dokumentaciju iz pravno-administrativne službe Muzeja, sistematski uklanja svu kompromitujuču dokumentaciju ne bi li uništio dokaze u vezi mućki sa javnim nabavkama te neka Zorica koja je čovek od poverenja u Manakovoj kući!

Najveći problem Mirjanici, dok je Policija radila, bio je taj što je baš u tom periodu bio Dan Muzeja, 20.09.2017. godine. Postavljalo se pitanje, da li će taj dan proći bez direktora Muzeja. Da se to ne bi dogodilo, ali ujedno i da se ne bi dogodilo hapšenje, Mirjanica je smislila da se na taj dan ipak pojavi, ali kako ne bi bila uhapšena baš na Dan Muzeja, izmislila je imobilizaciju tobože polomljene ruke.

Imobilizaciju je u samoj kancelariji direktora izveo drug njenog sina i njegovog kuma, pa je performans trajao više od dva sata, kad je izvesni medicinski „brat" vezivao Mirjanici nekakve letve. Sutradan, nakon Dana Muzeja, bila je Slava Muzeja, Mala Gospojina. Mirjanica, videvši da nije uhapšena, došla je i na slavu, ali bez letvi.

Na samoj ceremoniji koja je održana u Svečanoj sali, Mirjanica je zaboravila da joj je ruka polomljena, pa se istom rukom krstila, moleći Boga da je policija ne uhapsi. Nakon slave je opet nestala, ali ne zadugo. Mesec dana kasnije, konačno, biće uhapšena.

Sa Mirjanicom su uhapšene i Ljubinkica i Miljanina strina, odnosno Šapićeva ujna, Ranka Dedović, ali nije uhapšena Miljana. Mirjanica, Ljubinkica i strinica su prespavale 48 sati u ćeliji, nakon čega su puštene da se brane sa slobode od strane Tužilaštva za organizovani kriminal, koje je krivičnu prijavu od strane uzbunjivača već imalo

Ljubinkica je iste nedelje prevremeno penzionisana u Kinoteci, dok Mirjanica nije ni suspendovana u Etnografskom muzeju, zahvaljujući rođaku Branka Jokića, Veljku Alvadziću. Dobila je zabranu prilaska Muzeju, koja je trajala šest meseci, ali čim se ta zabrana ukinula, Mirjanica je odmah došla.

Posećivala je Drakulu, svog najvernijeg saveznika. Najgora od svih inspekcija bilo je Odeljenje inspekcije za rad, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Krajnje neljubazne osobe koje tamo rade i kojima su se uzbunjivači obraćali tražeći pomoć, na mnogobrojene prijave izlazili su na teren, ali nisu utvrđivali činjenične stvari koje su im u samim prijavama bile predočene, već su zapisivali ono što su im Aligrudić i Menkovićeva diktirali.

U svojim dopisima tvrde da su preduzeli mere iz svoje nadležnosti na taj način što su predstavke i dopune kao i zapisnike o izvršenim inspekcijskim nadzorima slali Ministarstvu kulture na koje su upućivali uzbunjivače pokušavajući da prikriju tragove.

Sve nepravilnosti će biti utvrđene tek sa dolaskom Državne revizorske institucije. Oni će ustanoviti da je Muzej izvršio rashod na osnovu 22 ugovora o delu u iznosu od 1.009.000,00 din, bez postojanja izveštaja o izvršenom poslu ili drugog dokaza na osnovu kojeg se može zaključiti da je posao zaista izvršen, što nije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu. Usled plaćanja na osnovu ugovora o delu, bez dokaza da je posao zaista izvršen, postoji rizik neosnovanog plaćanja.

Sve ovo nije ni po Zakonu o radu, ni po Zakonu o budžetskom sistemu. Isključivo se dešavalo nezakonito postupanje, što Inspekcija za rad nije uspela da utvrdi. Nalaz Državne revizorske institucije jeste i da je Muzej izvršio rashod na osnovu pet ugovora o autorskom delu u iznosu od 227.000,00 din, čiji predmet nije autorsko delo shodno Zakonu o autorskim i srodnim pravima, što nije u skladu sa Zakonom o budzetskom sistemu.

Onda je opet Muzej izvršio rashod na osnovu četiri ugovora o autorskom delu u iznosu od 184.000,00 din, bez postojanja izveštaja o izvršenom poslu ili drugog dokaza na osnovu kojeg se može zaključiti da je posao zaista izvršen. Naravno, Muzej nije poštovao načelo obezbeđivanja konkurencije. Postavlja se pitanje, kako bi se zapošljavali rodjaci da Muzej poštuje ovo načelo?

Zbog trogodišnjeg zlostavljanja, vredjanja, omalovažavanja, usled mobinga, pretnji i adrenalina koji je svakodnevno bio zastupljen u jednoj opštoj histeriji, uzbunjivač dr Sofija Kostić je preminula. Međutim, pohod na Etnografski muzej, iako je potrajao, završio se kao potpuni neuspeh. Tužilaštvo za organizovani kriminal je 26.03.2019. godine podiglo optužnicu protiv prethodno uhapšene direktorke Etnografskog muzeja Mirjane Menković, kako kažu, zbog sumnje da je zloupotrebila položaj. Apelacioni sud je optužnicu potvrdio 9. 4. 2019. Istom optužnicom obuhvaćena je i Ranka Dedović. Međutim, ovom optužnicom nisu obuhvaćena i druga odgovorna lica. Nisu obuhvaćene ni Ljubinka Terzić, mada je uhapšena, i Miljana Dedović koje su krivična dela izvršavale u samom Muzeju. Iz ovoga proizilazi da svako može da uđe u bilo koju firmu, bez ikakvog ugovora i da pljačka tri godine bez prestanka.

Najinteresantnija i najefikasnija inspekcija bila je Veterinarska inspekcija Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Uprave za veterinu. Oni su u svom Zapisniku doneli odluku da se istog dana baci pokvaren sir i da se peglane kobasice iznesu iz Manakove kuće, gde je Menkovićeva htela da ih prodaje.

Rok izvršenja morao je da bude odmah. Oni su pokazali da najbolje znaju kako se treba ponašati sa životinjama. Stoga ni najmanje ne čudi činjenica što su svi direktori maroderi (za neupućene: Pljačkaš, vojnik koji, pod izgovorom premorenosti ili slabosti, zaostaje iza svoje jedinice pa krišom ide u krađu i pljačkanje; vojnik koji pljačka poginule i ranjene vojnike; fig. hulja, nitkov).

A Etnografski muzej se bavi proučavanjem tradicionalne materijalne, socijalne i duhovne kulture a direktori -maroderi bi bili idealan primer za proučavanje sve te tri kulture!

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane