Natrag

Na nišanu

Kome su sve iz Vašingtona namenili svilene gajtane

Petorica otpisanih još su u sedlu

Aleksandru Vučiću može da se prigovori sve i svašta, ali mora mu se priznati da ne pravi razliku među žrtvama. Sa istom strašću progoni opozicionare kao i naprednjake i ostale pripadnike vladajuće koalicije. Sezonu leto-jesen posvetio je torturi nad saradnicima. Iz Vašingtona su preko ministra policije poslali konopac za petoricu njegovih najbližih saradnika i razbojnika, dokaze da se optuži još nekoliko stotina opakih pljačkaša... A ko će se i zašto naći na reketaškom udaru zlog gospodara, otkriva zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada bliski Vučićev saradnik i prijatelj.

Predrag Popović

Čistka u vrhu naprednjačkog kartela pokrenuta je iz dva razloga. Prvi, važniji, stigao je spolja, iz Vašingtona. Ministar policije Nebojša Stefanović je sredinom maja pozvan na raport u američku Upravu za borbu protiv droge. Utamu Dilonu, direktoru DEA, dao je značku MUP-a Srbije. Mogao je da mu pokloni i svoju doktorsku diplomu, možda bi ga nasmejao, ali ne i odobrovoljio. Dilon mu je zauzvrat predao spisak zadataka koje mora hitno da izvrši. Jedan, možda najteži, odnosi se na slučaj Darka Šarića. Amerikanci su pažljivo pratili tok suđenja Šariću, okrivljenom za šverc narkotika, a prikupili su informacije i o mnogim spornim dešavanjima vezanim za taj postupak.

Bez uvijanja, Stefanoviću je rečeno da niko iz izvršne vlasti ne sme da vrši pritisak na sud, jer će se to smatratrati ometanjem pravde. Kao što sud ne sme da jeftinim trikovima, izdvajanjem određenih dokumenata iz spisa, štiti pojedince, tako ni predstavnici vlasti ne mogu da nekažnjeno trguju uticajem.

Isti stav Stefanović je čuo i od američkog kolege Kevina Mekalinena. Američki državni sekretar za unutrašnje poslove objasnio je i dokumentovao razloge zbog kojih SAD insistiraju da Srbija ostane na crnoj listi država osumnjičenih za podršku međunarodnom terorizmu i pranju novca stečenog kriminalom. Mekalinen mu je dao šemu organizovanog kriminala u Srbiji. Naravno, sva imena i zlodela koja se vezuju uz njih dobro su poznata Stefanoviću, to su njegovi saradnici i stranački drugovi. Da ne bi bilo zabune, Kristofer Vrej, direktor FBI, pored "novca, informacija i iskustva", Stefanoviću je dao i konkretna uputstva za obračun sa nosiocima organizovanog kriminala.

Stefanović se iz Amerike vratio s podeljenim utiscima. S jedne strane, dobio je slamku spasa. Ako izvrši sve što se traži, moći će da očekuje da američke službe na jedno, a možda i na oba oka zažmure kad naiđu na dokaze njegovih i spornih poslova njegovog oca Branka. Međutim, uz šansu da se bezbolno izvuče iz naprednjačkog kartela, dobio je i obavezu da predvodi borbu protiv ortaka s kojima je godinama stvarao zločinačku hobotnicu.

Prošle godine, kad mu je ponuđeno da se prihvati tog posla, Stefanović nije imao hrabrosti da napravi bilo kakav izbor. Uveren da je mnogo pametan, pokušao je da dezertira.

Početkom decembra, u vreme lokalnih izbora u Lučanima, podneo je ostavku na ministarsku funkciju. Tri sata je Aleksandru Vučiću objašnjavao da više ne može da izdrži pritisak i da ne želi da nastavi saradnju s Dijanom Hrkalović. Vučić je smireno, uz pomoć verbalnih pretnji i materijalnih dokaza iz dosijea oba Stefanovića, oca i sina, objasnio da ne može tek tako da napusti brod koji tone. To je naglasio i na konferenciji za medije. "Nebojša će napustiti politiku kad i ja", rekao je vođa.

Na tome bi sve ostalo kad Amerikanci ne bi imali još sadržajnije dosijee dva Stefanovića. Pošto imaju, nije im bilo teško da obrade juniora.

Umesto štapa, pokazali su mu šta sve znaju o trgovini oružjem, rušenju Savamale, kontroverznim sponzorima, pa čak i druženju gospođe ministarke Ane sa Cecom Ražnatović, koja se još nalazi na američkoj crnoj listi. Umesto šargarepe, najavili su mu mogućnost da preuzme lidersku poziciju u reformskoj frankciji SNS-a, koja će potisnuti ekstremiste iz dvorske svite.

Tešku dilemu, kojem carstvu da se privoli - da li da ostane lojalan Vučiću ili da spasava sebe i tatu - Stefanović je razrešio u nekoliko sekundi, koliko mu je bilo potrebno da zamisli sebe, ovako nežnog, iza rešetaka.

Uradio je isto što će uraditi i većina ostalih naprednjaka kad budu pozvani na ispit. Rekao je "yes", zahvalio se gospodi iz FBI, CIA i DEA, uzeo spisak za odstrel, zasukao rukave i zaplakao. Kako i ne bi, kad mora da se suoči s ekipom koju su američke službe označile kao monopoliste u svim unosnim poslovima, od infrastrukture do telekomunikacija i trgovine enegijom.

U toj grupi se nalaze Andrej Vučić, Nikola Petrović, Zvonko Veselinović, Slaviša Kokeza i Nenad Kovač.

Postupajući po američkim uputstvima, Stefanović je krenuo da čisti svoje okruženje, kako bi iz vrha MUP-a najurio sve saradnike targetovane ekipe.

Prva je deložirana Dijana Hrkalović. Kolegama iz policije i stranke, kao objašnjenje za taj neočekivani potez, plasirao je priču da ona privlači jak odijum domaće javnosti i stranih centara moći. Od Savamale i Lučana, pa do pritisaka na opozicionare i nezavisne medije, sakupilo se suviše toga, pa SNS od nje ima više štete nego koristi. Kad se četka za wc suviše uprlja, lakše je nabaviti novu, nego oprati staru. Hrkalovićkini prijatelji s obe strane zakona tvrde da se dobrovoljno povukla, navodno zbog trudnoće.

Vučić nije ni pokušao da je zaštiti. Iako mu je ona bila najvažniji saradnik u policiji, znao je otkud vetar duva i da mu ne vredi da se joguni, morao je da se odrekne njenih usluga. Podvijenog repa, priznao je nemoć i, za utehu, obećao joj ambasadorsko mesto ili visoku funkciju u EPS-u.

Od udomljavanja potrošene kerberke, vladar ima prečih briga. Jasno mu je da Ameri stežu omču i da je samo pitanje dana kad će Stefanović dobiti zeleno svetlo za hapšenje nekog od glavnih likova s neformalne poternice. Vučić zna da se na vrhu te liste nepodobnih nalazi njegovo ime.

Kako to izgleda u praksi i dokle seže ruka Ujka Sema, nedavno mu je objasnio Siniša Mali i to na primeru nedavno završenih izbora za Evropski parlament. Dok se Vučić čudio fijasku vladajućih stranaka u većini članica Evropske unije, Mali je mudro zaključio da se poraz nije desio slučajno. Po njegovoj teoriji, proces destabilizacije EU, koji se ogleda i u rezultatima glasanja 400 miliona građana, podržala je Amerika, a mnogo pasivnije i Rusija.

Pokazalo se da je Vučićeva strategija, oslonjena na direktive Angele Merkel i savete Metjua Palmera, doživela katastrofu. Ista pamet navela je Vučića da pravi poslovne kombinacije sa Iranom, na koji Amerika priprema vojnu invaziju. U tom paketu grešaka, vođa je odobrio Nenadu Kovaču, zvanom Neša Roming, da krši američke sankcije i posreduje u nabavci "Hjuavei" opreme za Iran.

U šta se upustio, Vučić nije shvatio ni kad je kineska kompanija popustila pod američkim pritiscima i obustavila proizvodnju pametnih telefona sledeće generacije.

Nesposoban da razume visoku politiku i odnose snaga među svetskim silama, Vučić je opet kiksnuo.

Vučić nije inteligentan, ali jeste lukav. Ima istančan instinkt džeparoša, koji oseti kad mu je vreme da pobegne iz autobusa. Zahvaljujući tom talentu sad namerava da i iz problema u koje je upao izvuče nešto korisno. Korisno po njega, štetno po sve ostale.

Kao uvek kad mu prigusti, krenuo je u kontranapad. Lov na veštice pokrenuo je preko svojih biltena, koji su na naslovnim stranama optužili troje anonimnih izdajnika da šuruju sa stranim ambasadorima, pripremaju puč u SNS-u i svrgavanje Vučića s vlasti. Naravno, zato što on junački brani Kosovo.

Jedan funkcioner (ne zna se koji) rekao da trojica funkcionera (ne zna se kojih) rade za neke strane agenture (ne zna se koje),.. Tako glupu medijsku hajku mogao je da smisli samo Vučić.

Dvoje naših funkcionera na stalnoj su vezi sa predstavnicima dve zapadne ambasade. Konsultuju se pre svakog poteza, ćute kad im to sugerišu strani mentori. Da ne bude zabune, znamo i za one koji šuruju sa nekim ambasadama iz istočnih država. Znamo da jedan funkcioner svaki čas trči u jednu od tih ambasada.

Ono što vezuje sva tri funkcionera je plan da se uoči rešavanja kosovskog pitanja Vučiću zabode nož u leđa. Plan protiv Vučića je do tančina razrađen i samo se čeka pogodan trenutak. Namera im je da okrenu leđa Vučiću kada bude najkritičnije, ne mareći za činjenicu da su na funkcije, na kojima su, došli upravo zahvaljujući tom istom Vučiću.

Na stranačkim sastancima ili ćute ili klimaju glavom na sve što predsednik kaže, ali odmah posle brže-bolje trče da strance izveste do tančina o čemu se govorilo. U dosluhu sa njima, Vučića će ostaviti na cedilu u ključnom trenutku i tako mu zabiti nož u leđa - izjavio je za Srpski telegraf anonimni izvor koji se zove Aleksandar Vučić.

Na to bućkalo uhvatila se samo Zorana Mihajlović. Kad god se u istoj rečenici pomenu izdaja, strane ambasade i nož u Vučićevim leđima, svi naprednjaci pogledaju prema Zorani. Oni se štrecnu kad vide na šta liči, a ona se štrecne kad shvati da je provaljena. Da bi dokazala lojalnost, svaki put mora da ponavlja isti tekst zakletve na vernost: "Predsednik Vučić je neprikosnoven, svi ga podržavamo, niko nema šanse protiv njega". Uzalud se trudi, niko joj ne veruje.

Kad SNS padne s vlasti, kad dođe vreme za svođenje računa, Mihajlovićeva će biti prva na udaru. Njen potpis je na svim ugovorima kojima je opljačkana Srbija, od "Beograda na vodi" do Koridora. Ako joj stranci ne pomognu da dobije status zaštićenog svedoka, dobiće priliku da se godinama takmiči na izboru za mis Požarevca.

Iako ne zanemaruje opasnost u koju može da ga dovede Mihajlovićkina izdaja, Vučić ima prečih briga. Ne zna koji njegov saradnik će, posle Hrkalovićke, dobiti američki svileni gajtan, pa pokušava da bude brži, bolji i jači.

U nedostatku kreativnosti, poslužio se starim trikom i najavio rekonstrukciju Vlade. Srbija je ušla u izbornu godinu, već na jesen mogu da se održe redovni parlamentarni izbori, pa rekonstrukcija nema nikakvog smisla, osim što može Vučiću da posluži za eliminaciju sumnjivih kadrova.

Da ne bi izazivao Amerikance, ne sme ni da pomene smenu Stefanovića. Na tapet je stavio večne kandidate za odstrel. Kad god je pokretao medijsku kampanju na temu promena u kabinetu Ane Brnabić uvek je isticao nekoliko istih imena: Vladana Vukosavljevića, Vanje Udovičića, Gorana Kneževića i Rasima Ljajića. Sad su na spisak nepodobnih dodati socijalista Goran Trivan i penzioner Milan Krkobabić.

Trivanu se na teret stavlja da je ruski čovek, ali pre će biti da je pao u nemilost zbog problema koje stvara vlasnicima mini hidroelektrana, pre svih Nikoli Petroviću i Nenadu Kovaču. Eliminacija Krkobabića motivisana je ličnim animozitetom. Kao što mrzi svakoga koga ne može da kupi, Vučić prezire sve koje je kupio. To ne može ni da sakrije, pa koristi svaku priliku da se ruga Krkobabiću. "Ima političara koji nisu besednici, pa ispadnu glupi kad progovore, a ovaj penzioner ne može da sakrije koliko je glup ni kad ćuti", govori Vučić o Milanu Krkobabiću.

Ljajić je sam najavio odlazak iz Vlade, bez obzira da li će to biti posle redovnih izbora ili prilikom rekonstrukcije. Knežević je teško bolestan, pa na njega ne može da se računa. Udovičić je zaražen brojnim finansijskim aferama, lak je za odstrel.

Specijalan slučaj predstavlja ministar kulture i informisanja Vukosavljević. U Vladu je ušao kao politički anonimus, ali to ne znači da nije imao iskustva i znanja. Za razliku od mnogih diletanata koje je Vučić doveo na svoju deponiju, Vukosavljević ima zanimljivu karijeru.

Pored privatnog biznisa u trgovini nekretninama, sa solidnim uspehom je vodio kampanju Zorana Drakulića na izborima za gradonačelnika Beograda 2004. godine, a istakao se i kao suvlasnik nedeljnika Evropa, u partnerstvu sa Draganom Đilasom. Njegovi poznanici tvrde da je Vukosavljević erudita, vrstan politički i medijski analitičar, a pri tom drži do čvrste radne discipline.

Takav, bez velikih mrlja u karijeri, u nekoj drugoj vladi mogao bi da ostvari značajnije rezultate, ali pod Vučićevom kontrolom pristao je na ulogu otirača.

Na gašenje medija i najbrutalnije napade na nepodobne redakcije i novinare ministar informisanja je reagovao sleganjem ramena. Kad je obavešten o nezakonitim pritiscima na Magazin Tabloid, odgovorio je: "To je vaš lični problem". Nije ga zanimao ni pokušaj ubistva Milana Jovanovića, pa ni napadi režimskih kriminalaca na novinare prilikom Vučićeve inauguracije. Nisu ga zanimale ni zamerke na rad REM-a, pa ni malverzacije s televizijama s nacionalnim frekvencijama. Na njegovu žalost, tragovi su zabeleženi u poslednjem izveštaju nevladine organizacije Fridom haus, koji je objavio Glas Amerike.

Situacija u Srbiji nije najgora ikad, ali uočljiv je pad medijskih sloboda otkad je na vlasti Aleksandar Vučić, postoji ozbiljan razlog za brigu. Vučić i mađarski premijer Viktor Orban na isti način guše kritičko novinarstvo, konsoliduju vlasništvo nad medijima u rukama bliskih saradnika i time osiguravaju da mediji koji imaju najveću gledanost podržavaju vlast i blate njene protivnike - tvrdi Sara Repuči, glavna autorka izveštaja Fridom Hausa.

U toj analizi naglašava se da Vučićeva vlast koristi zakonske i ekonomske načine kojima se pritiskaju mediji kritički usmereni prema vlasti.

Te metode su suptilnije od hapšenja ili nasilja koje se vide u tradicionalnim diktaturama. Metod kooptacije medija je opasniji, jer je veoma podmukao i prikriven. Na primer, konstantne posete poreske inspekcije su taktika koja je potpuno legalna, a koja može da nanese štetu medijima koji prolaze kroz te istrage. Neliberalni lideri signaliziraju da su pretnje novinarima dozvoljene, učestvuju u agresiji i stvaraju atmosferu straha i nekažnjivosti - tvrdi Repuči.

Sve što se navodi u izveštaju Fridom Hausa zna i srpski resorni ministar, ali ne reaguje. Sav njegov angažman sveo se na nameštanje konkursa za subvencionisanje medijskih projekata, odnosno na nabacivanje novca podobnim pojedincima.

Kako je i kome Ministarstvo kulture i informisanje dodeljivalo novac poreskih obveznika najbolje ilustruje primer produkcijske kuće GFC iz Beograda. Na prošlogodišnjem konkursu, ta firma je dobila 3,7 miliona dinara. Kao referencu, GFC je naveo da je učestvovao u proizvodnji filma "U ime života 1999", koji je nagrađen Zlatnim medvedom u Berlinu 2017. i Srebrnim delfinom u Kanu. U Ministarstvu niko nije proveravao navode iz konkursne prijave, pa su se iznenadili kad se javio Boško Savković, autor tog filma i direktor produkcijske kuće Alternativa.

Potpuno mi je neverovatno da je neka komisija dodelila četiri miliona dinara firmi za koju nije do detalja proverila sve podatke iznete u prijavi. Firma GFC nema nikakve veze s mojim filmom "U ime života 1999", agencija Alternativa je jedini producent tog filma. Potpuna je laž da je taj film dobio nagradu Zlatni medved u Berlinu 2017, već je dobio Nagradu za izuzetnost na festivalu Zlatna vrata Berlina. Nagradu Srebrni delfin u Kanu, na koji se poziva GFC, nisam dobio za taj film, nego 2013. za film "Posle bombi", koji je snimljen takođe u produkciji Alternative.

Film "Posle bombi" sniman je u jesen 2012, godinu dana pre nego što je firma GFC uopšte osnovana. Od pojedinih kolega sam saznao da GFC koristi moje reference. Nažalost, svi već godinama znamo i uglavnom ćutimo o tome kako će se i na koji način dodeljivati sredstva. Ne na osnovu toga šta znaš, nego koga znaš - naveo je Savković u saopštenju za javnost.

Direktorka produkcijske kuće Danka Milošević, koja je ličnim potpisom i pečatom firme overila konkursnu prijavu s lažnim podacima, pokušala je da se opravda pričom da je novac iz Ministarstva dobila za projekat "Čuvari našeg neba", u kome je predviđeno da posao glavnog snimatelja obavlja Slobodan Čulić, saradnik Boška Savkovića. Po njenoj logici, pošto su oni sarađivali na filmu "U ime života 1999", zasluge pripadaju i GFC-u. Nije ni pokušala da objasni zašto je u prijavi istakla pogrešne reference, s promašenim nazivima festivala, pa čak i naziva filma koji je snimljen pre nego što je ona osnovala svoju produkcijsku kuću.

Da je dirnuo u osinje gnezdo, Savković je shvatio vrlo brzo posle razotkrivanja tog skandala.

Od mog prvog obraćanja javnosti doživljavam strašne stvari, pretnje i pritiske. Dva puta su odvrtani šrafovi na točkovima mog automobila. Bila je ugrožena moja i bezbednost moje dece, kao i ostali koji su putovali sa mnom. Ipak, ne bojim se ničega, pa ni ovakvih pretnji - rekao je Savković na konferenciji za medije krajem oktobra prošle godine.

Tada je opisao i kako su advokati Danke Milošević tražili da potpiše izjavu kojom neopozivo povlači svoje navode i da kaže da je pogrešno instruisan. Savković je to odbio. Skandal težak 3,7 miliona dinara još nije dobio epilog, osim što se pominje kao jedan od razloga za smenu ministra Vukosavljevića.

Daleko od javnosti, Vukosavljević priznaje da je prijatelj s Dankom Milošević, ali da je se i plaši. Ima mnogo razloga za strah. Miloševićka je bliska saradnica Bratislava Gašića. Srčano, pa i fizički, branila ga je od novinara u vreme afere "helikopter", a on je njoj pomagao kad je vodila subverzivne akcije protiv Nine Brajovića, sekretara Udruženja novinara Srbije.

Pored šefa BIA, ona dobro sarađuje i sa Svetkom Kovačem, bivšim direktorom Vojnobezbednosne agencije, koga je angažovala da radi na dokumentarno-igranoj seriji "Tajne službe Srbije", čije emitovanje je već dogovoreno na RTS-u. Miloševićka je u medije ušla kao marketinški producent, a danas je izdavač magazina "Vodič kroz život" i "Srpska ekonomija". Politički se angažovala kao osnivač Srpske narodne partije Nenada Popovića. Partiju je brzo napustila, ali zadržala je čvrste veze s političarima iz vlasti, zahvaljujući kojima dobija ugovore s državnim firmama.

Vukosavljević sad priča da je Savković sve u pravu, naročito kad kaže da "nije bitno šta znaš, nego koga znaš". Ne vredi mu da okrivljuje Gašića za spornu dodelu novca Miloševićki. Ne vredi mu ni što kuka kako je on siromašan, nema ni kuče ni mače, a sad će da padne s vlasti zbog biznismenke koja vozi džip, skuplji od njegove kompletne imovine. Dozvolio je da ga upotrebe, potroše i odbace. Na kraju, biće srećan ako se sve završi na izbacivanju iz ministarske fotelje.

Iz krugova bliskih Aleksandru Vučiću dobio sam informacije da vlast priprema hapšenje jednog ministra iz Vlade Srbije, kako bi pokazala da se bavi borbom protiv kriminala i korupcije. Prema drugoj informaciji iz istog izvora sprema se i moje hapšenje, u paketu sa hapšenjem tog ministra, pod izgovorom borbe protiv kriminala i korupcije - rekao je nedavno Boško Obradović, predsednik Dveri, na konferenciji za novinare.

Policija i tužilaštvo odavno vode istragu poslovanja Dveri i vrše pritisak na Obradovića i njegove saradnike, pa neće biti iznenađenje ako se vlast odluči i na hapšenje.

Među ministrima predviđenim za tu vrstu obračuna najistaknutiji kandidati su Udovičić i nesrećni Vukosavljević. Dovedeni u trpno stanje, njima nije preostalo ništa drugo nego da ćute i čekaju da vide hoće li vođa da im montira neku optužnicu.

Da bi videli šta će ih snaći ako ne budu poslušni, Vučić je naprednjacima ponudio primer Bogoljuba Karića. Kao što je Magazin Tabloid pre tri broja objavio, Karić je ušao u sukob s Vučićem. U poslednjih deset godina, Karić je pošteno plaćao svaki reket. Vladar ga je zaštitio od optužnice za pljačku Mobtela, tešku 60 miliona evra, ali nije ispunio ostale obaveze za koje je uzeo novac.

Prema dogovoru, vlast je trebalo da Televiziji BK dodeli nacionalnu frekvenciju i, što je još važnije i unosnije, da omogući ekspresno dobijanje svih dozvola potrebnih za gradnju "Tesla grada" na Makiškom polju. Da bi stavio Vučića pred svšeni čin, Karić je pre godinu dana počeo da objavljuje reklame velelepnog naselja, koje namerava da podigne na 800 hektara uz obalu Save, na najvažnijem beogradskom vodoizvorištu, koje je zakonom zaštićeno.

Optimizam se nije isplatio, alavi diktator nije održao reč. Kad je Kariću dosadilo da čeka, počeo je da pušta glasine kako će se politički aktivirati, preći u opoziciju i sve pare uložiti u obaranje naprednjačke vlasti. Odgovor je dobio preko naslovnih strana režimskih biltena.

Bogoljub i njegov brat Dragomir Karić, narodni poslanik s liste SNS-a, sa kriminalcima nameravaju da prave "Tesla grad", navode Vučićeve novine.

Prema tim informacijama, Karićev partner u tom projektu biće Numan Bajramović, vlasnik kompanije ALK++, koja se od 2001. godine uspešno bavi građevinskim poslovima u Rusiji. Bajramović je 2016. dobio rusku nagradu "Biznismen godine", da bi krajem oktobra 2018. bio uhapšen zbog poslovnih malverzacija. Numana i njegovog sina Adnana Bajramovića mediji su dovodili u vezu sa Rasimom Ljajićem, a sad, za potrebu kampanje protiv Karića, povezuju ga i s ratnim zločincem Naserom Orićem.

Koliko je Vučić pametan, toliko je Karić hrabar. Dakle, 0:0. Vučić je, kao i mnogi njegovi prethodnici, potcenio Bogoljuba i pomislio da će ovakvim optužbama uspeti da ga dodatno reketira. S druge strane, alfa mužjak pećke dinastije odavno je dokazao sklonost da pobegne čim oseti opasnost. Međutim, uvek se vrati i to s osvetničkim nagonom. Na svojoj koži, to će osetiti i Vučić. Čim počne da mu se ljulja tron, Karić će ga udariti silinom svih svojih para.

Koga god Vučić danas najuri iz vlasti, sutra će mu biti zahvalan. Kolika panika je zahvatila pacove na naprednjačkom Titaniku najbolje ilustruje primer Aleksandra Vulina. Kao što je Stefanović pokušao prošle godine, sad Vulin moli Vučića da mu dozvoli da podnese ostavku i povuče se iz politike. Vulinova nada da će uspeti da dezertira nije velika, ali odlučio je da pokuša, pa šta bude.

Njegov primer uskoro će početi da slede još neki državni funkcioneri. Kao i svaki diktator, Vučić će na kraju ostati sam. Sa sadašnjim saradnicima, nesrećnicima kojima je dao uloge ministara i direktora, sretaće se samo na suđenjima. S nekima će deliti optuženičku klupu, a na neke će se ljutiti što su prihvatili status svedoka saradnika.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane