Natrag

Tabloid istražuje

Samo u Srbiji ne sme da se zna o zdravlju predsednika države

Koliko je diktator bolestan

Politička karijera Aleksandra Vučića liči na romansiranu verziju Krivičnog zakonika, sva njegova zlodela opisana su u njemu. Politička scena Srbije danas liči na njegov zdravstveni karton, zaražena je njegovom patologijom

Predrag Popović

Vučić je uništio sve čega se dohvatio, opljačkao je radnike i penzionere, oteo reke i oranice, rasprodao firme i ljude, okupirao sve državne institucije, od policije do pravosuđa, ugušio je medije, Skupštinu pretvorio u štalu, izbore u vojnu vežbu njegovih batinaških eskadrona, rasturio je opoziciju i, što je najgore, ukrao je nadu da postoji svetlo na kraju tunela u kome se zaglavila Srbija.

Tragovi svakog zla, koje razjeda državu i narod, vuku prema Vučiću. Uslovljen ličnim mentalnim poremećajima, kako bi stvorio kult ličnosti, pogazio je Ustav, zakone i zdrav razum. U diktatorskom zanosu, stvorio je uverenje da je samo on, i isključivo on, gospodar života i smrti, tela i duša. Vučić je sam sebe ovlastio da odlučuje da li će priznati nezavisnost Kosova i Metohije, po kojoj ceni će dobiti PKB, koliko mini hidroelektrana mogu da u zaštićenim parkovima prirode podignu kum Nikola Petrović i Nenad Kovač, koliko će Telekom da isplati njegovom ortaku Srđanu Milovanoviću za Kopernikus, koji kriminalci će biti zaštićeni od pravosnažnih presuda i regrutovanih u gardu prestolonaslednika Danila, s koliko kokošaka i ovaca će Petar Matijević sponzorisati glasače SNS-a, kad će koji zakon da se pusti u skupštinsku proceduru, da li treba da se primeni dualno obrazovanje, pa i koliko žica treba da ima kalemegdanska gondola, jednu ili tri.

Vučić odlučuje i o političkoj sceni. Na ulici, kaže, može da protestuje i pet miliona građana, ne pada mu na pamet ni da sasluša njihove zahteve. Ne zanimaju ga ni izbori. "Nikad me niko neće pobediti na izborima, s vlasti ću otići kad ja budem hteo", rekao je diktator.

Režimski mediji su ispunili zadatak. Ne samo lakoverne naprednjačke glasače, već su u realnost te patologije uverili i većinu normalnih građana. Svi su ubeđeni da zavise od Vučićeve milosti, samo to prezentuju na različite načine. Paraziti lažu da ga vole, ne bi li dobili neku mrvicu sa carske trpeze, a običan svet - kome dostojanstvo ne dozvoljava da se ponižava i da, kao što je nekad pevao Bora Đorđević, od idiota moli dan života - običan svet traži spas tamo gde ga je Vučić sakrio, u patologiji.

Bez mogućnosti izbora, građanima nije ostalo ništa drugo nego da se nadaju da će se rešiti muke na morbidan način, koji je Vučić nametnuo kao osnovni supstrat svoje vladavine.

Vučić je stvorio uverenje da je svemoćan i da mu samo smrt može skratiti boravak na vlasti. Koliko god to bilo strano normalnim ljudima, mnogi su prihvatili tu tezu. Pritisnuti njegovim političkim eksperimentima, pljačkaškim pohodima i agresijom na sve što liči na zdrav razum, građani nisu imali drugi izbor, morali su da suspenduju vlastitu etiku, obrazovanje i vaspitanje, pa da s tugom priznaju da spas vide samo u njegovom fizičkom nestanku.

Pre dvadeset godina na fudbalskim stadionima skandiralo se "Spasi Srbiju i ubij se, Slobodane". Kasnije su očajni opozicionari u tom stihu promenili ime vladara, pa su na samoubistvo pozivali Zorana Đinđića, a potom i Borisa Tadića. Sad je red došao na najgoreg, na Vučića.

Aleksandar Vučić, najbolji predsednik u poznatom delu univerzuma vladaće do trenutka svoje prirodne smrti. To možda nije najverovatnija opcija, ali nije nemoguća. Naprednjaci su svesni da njihova životna sudbina zavisi poprilično od Vučića i to će braniti na sve načine, a one najgore ćemo tek da vidimo. Stoga ne bi trebalo da iznenadi ukoliko on krene u putinovskom maniru da rotira funkcije sve do trenutka kad konačno ispusti svoju crnu dušu, za ko zna koliko godina. Jedini gori scenario je da ga neki usamljeni idiot ubije. Takva budala mora da bude usamljena, jer ne postoji šansa da to izvrši neka organizovana grupa kao 2003, jer sve organizovane grupe su sad na njegovoj strani, tako da ništa. Ova varijanta je užasna iz prostog razloga što smrt, naročito nasilna, ima taj iracionalni filter da ublažava, pa čak i izvrće realnu sliku žrtve. Vučić bi tako u većem delu sveta i ovde ostao upamćen kao još jedan reformator koga su nečastive sile sprečile na putu donošenja prosperiteta svojoj zemlji. S obzirom da je veoma bitno da Vučić u istorijskim spisima ostane pribeležen kao nepatvoreno zlo, jasno je zašto je ovaj scenario apsolutna katastrofa - navodi se u tekstu koji je prošle godine objavljen na sajtu beogradskih studenata tarzanija.com.

Od tada, dramatično je porastao broj građana koji se nadaju da će Vučić što pre da ispusti svoju crnu dušu, ako je uopšte ima.

Sad sam ustao. Jel se obesio? - svakog jutra isto pitanje na Tviteru postavlja jedan kragujevački opozicionar.

Nije potrebno ni da navede ime obešenjaka, svi znaju na koga misli, zato s prosečnih 500 lajkova daju podršku toj ideji. Na društvenim mrežama aktivnije i strasnije raspravlja se o Vučićevim oboljenjima, nego o njegovim političkim potezima. Naročitu pažnju privlače fotografije njegovog rošavog, podbulog lica s tamnim i zgužvanim podočnjacima. Zluradi komentatori odmah upozoravaju da ga je stigla Lazareva kletva, ono - "dabogda rđom kap'o..."

I sam Vučić je nekad, dok je bio radikal i velikosrpski nacionalista, istom kletvom pretio domaćim izdajnicima i stranim plaćenicima. Nije ni pretpostavio da će mu se kletva vratiti kao bumerang.

U tom stilu komentarisan je snimak s Vučićeve konferencije za novinare u Predsedništvu, na kome se vidi kako mu ruka drhti. Dok je slušao neko pitanje, pokušao je da dohvati flašicu s vodom. Ruka mu je nekoliko sekundi visila nad flašicom, ali toliko je drhtala da nije uspeo da je uzme. Mnogi su to shvatili kao dokaz tvrdnji određenih Vučićevih poznanika, koji su u poslednje vreme iznosili detalje o njegovim zdravstvenim problemima.

Po njihovim rečima, Vučić sve češće pravi takve scene. Ne uspeva da kontroliše pokrete desne ruke, pa je često gura u džep, da bi sakrio drhtavicu. Ima problema i s levom nogom, primetno je vuče i izbegava da se na nju oslanja. U razgovoru, često gubi koncentraciju, ne može da upamti imena sagovornika, ponavlja istu rečenicu po nekoliko puta ili promeni temu.

U poslednje vreme Vučić o sebi govori u trećem licu. "Upozorio sam na to što će se dogoditi, štampa je objavila moje upozorenje, međutim to ne znači da nas je neko upoznao sa situacijom, već da je predsednik Vučić sve otkrio", rekao je predsednik Vučić. Sledstveno tome, može da se očekuje da uskoro počne o sebi da govori u množini: "Mi, predsednik Vučić..."

To najavljuje i objavljivanjem fotografija na kojima pozira s limenkom koka kole na kojoj piše "kralj".

Laž je osnovni repromaterijal u Vučićevom političkom biznisu. Već 25 godina koristi najbrutalnije neistine da bi osvajao glasove ili opravdavao greške. Jednu laž pokriva sa deset drugih, ali sad ne preteruje samo u količini, nego i u vrsti. Najveću i najskuplju prevaru realizovao je kroz megalomanski projekat "Beograd na vodi".

U tom slučaju lagao je češće i žešće nego dok je huškao na ratove u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu ili dok se obračunavao s političkim protivnicima.

Lagao je o izboru investitora na tenderu, o količini i poreklu uloženog novca, rokovima gradnje, izvođačima radova, eksproprijaciji i fantomskom rušenju Savamale, broju prodatih i useljenih stanova, pa i o ljudima koji su poginuli na gradilištu. Kad su dva radnika izgubili živote, da bi umanjio značaj te tragedije, Vučić je izjavio da to nije ništa strašno, "u Americi svakih deset sekundi padne i pogine po jedan perač prozora". Da je razmislio deset sekundi, shvatio bi da to znači da u Americi godišnje pogine 3.153.600 perača prozora.

No, o mrtvim građevinskim radnicima, kao ni o svom banalnom i morbidnom objašnjenju nije hteo da posveti ni tih deset sekundi. Isti način komunikacije primenio je kad su paori protestovali zbog izmene zakona o poljoprivrednom zemljištu, koje je namenio za prodaju nemačkoj kompaniji "Tenis".

Ljut što se brinu za egzistenciju svojih porodica, Vučić je paorima poručio da se edukuju, pa da na manjim površinama uzgajaju čeri paradajz, koji je nastao genetskim inženjeringom, ukrštanjem s ribom list. Iz istog iluzionističkog šešira izvukao je i ideju o izgradnji kineske fabrike u beogradskom naselju Borča, u kojoj će 10.000 radnika praviti leteće automobile. Borča, kao i cela leva obala Dunava, nema ni kanalizaciju, a kamoli infrastrukturu za bilo kakav ozbiljniji projekat.

Na univerzitetu Jejl je organizovana konferencija "Duty to warn" ("Dužni smo da upozorimo") na kojoj su američki psihijatri analizirali ponašanje Donalda.

U Srbiji su se samo dr Milutin Nikolajević i dr Todor Trifković bavili profesionalnom analizom psihološkog profila Aleksandra Vučića. Pre osam godina, objavili su studiju u kojoj su tvrdili da je njegovo nemoralno ponašanje prouzrokovano disperzijom interesa, u stalnom konfliktu između vrednosti i stvarnosti.

Emotivnost je kompleksni deo ljudskog doživljavanja. U suštini neodvojiv od vrednosnog aspekta jedne ličnost. Kod Vučića je uočljiv nedostatak osećanja i savesti. Zahvalnost, poštovanje, ponos, stid i slična osećanja, on kompenzuje frustracijom, zavišću, sumnjom, ljubomorom, agresijom, arogancijom, egocentrizmom i hedonizmom - ocenili su Nikolajević i Trifković u studiji koja je objavljena u jednoj od Šešeljevih knjiga još u vreme dok se on bavio politikom, pre nego što je postao rijaliti zvezda.

Od tada je proteklo mnogo vremena, Vučićeve bolesti su metastazirale, a nije se pojavio nijedan lekar spreman da ispuni Hipokratovu zakletvu i pomogne mučenom Vučiću, a kamoli da ga kritikuju.

Članovi Društva psihologa, kao i ostali građani, gledaju Vučićeve nervne slomove na konferencijama za medije, vide ga kako maše betonskom zidu i nepostojećim ljudima, kao i kad brizne u plač, klone u depresiju ili u agresiju, ali niko ne reaguje, niko da mu ponudi lek ili termin za psihoterapiju. Možda znaju da je već kasno, da je neizlečiv, ali ipak, red bi bio da makar pokušaju.

Umesto profesionalaca, Vučićevim poremećajima bave se amateri, uglavnom političari i zabrinuti tviteraši. Ivica Dačić i danas prepričava anegdotu iz vremena potpisivanja Briselskog sporazuma, kad je prvi put video kako izgleda Vučićevo ludilo u punom zamahu. Uplašen, Dačić je pozvao partijsku drugaricu Slavicu Đukić Dejanović, eksperta za neuropsihijatriju. Objasnio joj je da Vučić leži na podu, plače i rita se.

Šta da radim? Ne smem da zovem belgijske lekare, puknuće bruka...

Daj mu bromazepam - rekla je Đukić Dejanović.

Ne smem, ugrišće me, škrguće zubima...

Nije poznato da li je Dačić ipak našao hrabrosti da psihopati ugura u usta bromazepam, ali, čak i ako jeste, to nije trajno otklonilo poremećaje. Nekoliko meseci kasnije, Vučić je, ljut na saradnike koji su tražili povećanje plate, nogom razvalio vrata. Polomio je bravu i šest sati, dok nisu stigli majstori, ostao zaključan u svojoj kancelariji. Kad je čula za incident, tadašnja američka ambasadorka Meri Vorlik pitala je Zoranu Mihajlović da li je moguće da se Vučić tako ponaša. Mihajlovićka joj je objasnila da on zaista ima ozbiljne mentalne probleme, tzv. histrionični poremećaj ličnosti, što je dokumentovala analizom dr Petra Vojvodića.

Taj poremećaj karakterišu brze promene u osnovi plitkih, površnih emocija, pri čemu je njihova ekspresija praćena neprimerenim uzbuđenjem, dramatizacijom i skretanjem pažnje na sebe. Govor osoba s tim poremećajem prepun je detalja, koji naglašavaju želju da se impresionira okolina, a često su istaknuti kontradiktorni stavovi. Takve ličnosti su nestalne, kolebljive, emocionalno nezrele, površne, sklone fantaziranju, nametljive su, žele da dominiraju u svakoj situaciji, ali lako potpadaju pod uticaj drugih ljudi ili okolnosti, pa postaju servilni i ponizni. Poremećaj je dobio naziv "histrion - glumac" zbog prenaglašene potrebe obolele osobe za teatralnim postpucima u kojima uzimaju ulogu "žrtve" ili "princeze". Taj oblik ponašanja stvara probleme u radnom i socijalnom funkcionisanju.

Iako je dr Vojvodić savršeno opisao histriona Vučića, kad je Mihajlovićka uhvaćena na delu, dok je u sali za sednice vlade delila letak s tom definicijom, ona je rekla da se to ne odnosi na njega, nego na Aleksandra Vulina. Vučić se, naravno, prepoznao, nije joj poverovao, ali bilo mu je prihvatljivije da kao ludaka predstavi Vulina, a ne voljenog sebe.

Suzana Vasiljević, Vučićeva savetnica za medije, nedavno je jednom mađarskom novinaru, bivšem kolegi iz Rojtersa, svog šefa opisala kao "snažnog, autoritativnog alfa mužjaka". Usput, predložila mu je da pročita tekst Jelene Orlandić, kako bi bolje razumeo predsednika i odnos koji se razvija među njima. U tom tekstu, objavljenom u dnevnom listu Danas, navodi se da "ljudi s narcističkim poremećajem mogu delovati veoma privlačno i kao da su posebni u inicijalnim fazama odnosa, ali njihova samocentriranost, neiskrenost i sklonost eksploataciji na kraju će naškoditi onima koji od njih zavise, kad dođu na naplatu njihove posebne usluge". Vasiljevićka nije naivna, shvatila je šta je čeka kad prođe idila s Vučićem, pa kad bude pozvana na odgovornost za pritisak na medije. Zasad u javnosti nastavlja da imitira vođino ludilo, pa napade na pojedince iz nepodobnih medija objavšnjava njegovim rečnikom - pa šta, i u drugim zemljama ubijaju novinare, ali tajno, njemu iza leđa, upozorava na opasnost koju nose njegovi mentalni problemi.

Jelena Lengold, nagrađivana spisateljica, nedavno je na Tviteru napisala definiciju "sindroma hubrisa", medicinskog fenomena koji još nije klinički kategorizovan. Bolest, kojoj su skloni političari, nazvana je po grčkoj reči hubris, koja opisuje preteranu gordost i oholost, prepotenciju do nivoa na kome smrtnik osporava bogove. "Sindrom hubrisa" se manifestuje kao višak samopouzdanja kod političkih lidera, koji u jednom momentu počinju da veruju u svoju svemoć i nepogrešivost. Ta arogancija vlasti dovodi do toga da oni počinju da iskrivljeno tumače stvarnost oko sebe i da ignorišu činjenice. Zbog toga se okružuju samo onima koji im povlađuju, što za rezultat ima pogrešne odluke i neizbežan pad, prvo autoriteta, a potom i sa vlasti. Ovo se obično stekne tek kad se dođe na vlast.

Naravno, u tom opisu tviteraši su prepoznali Vučića. U pokušajima da dijagnostifikuje Vučićeve mentalne probleme ističe se i Zoran Živković, lider Nove Srbije. Prvo mu se činilo da diktator ima Dauning-Krugerov sindrom, a onda i F20, odnosno šizofreni sumanuti poremećaj.

Svetska zdravstvena organizacija pod šifrom F klasifikuje stotinak bolesti, duševnih poremećaja i srodnih mentalnih problema. Analizom Vučićevih postupaka neki lekari svrstali su ga u grupu F07, koja definiše poremećaj ličnosti i ponašanja uzrokovan bolešću, oštećenjem i disfunkcijom mozga. Kao što skoro svaki član Krivičnog zakonika opisuje neko Vučićevo zlodelo, tako i svaka F dijagnoza tretira neki simptom u njegovom ponašanju.

Istorija Vučićeve bolesti, bar onaj deo koji je javnosti bio dostupan od njegovog pojavljivanja na političkoj sceni, ukazuje na to da su mentalni problemi prethodili fizičkim. Usled progresije, sad su se bolesti ispreplitale, pa je teško proceniti koja je kojoj uzrok.

Adolf Hitler je 1937. godine u Minhenu organizovao izložbu "degenerisane umetnosti", kojom je ozvaničen lov na jevrejske i ostale nepodobne pisce, slikare, muzičare i intelektualce. Hitlerov mentalni dvojnik Aleksandar Vučić sličnu izložbu je napravio 2016. godine. U galeriji "Progresa" postavljeni su kritički tekstovi o njemu, objavljeni u nezavisnim medijima, naravno i u Magazinu Tabloid. Vučić se na otvaranju pojavio u providnoj majici, koja je, pripijena uz telo, otkrila da ima probleme sa ginekomastijom. Iako su njegove sise, kao one na statui rimske vučice, običnom posmatraču izgledale vulgarno, lekari su ukazali na moguće uzroke tog poremećaja. Ginekomastiju može da izazove upotreba lekova za šizofreniju, ali i steroida. U ono vreme Vučić se hvalio kako redovno trenira u teretani, pa nije isključeno da je upotrebljavao steroide, odnosno testosteron. Komplikacije sa testosteronom nastaju ako se ne kontroliše drugim lekovima, pa se konvertuje u estrogen. U konkretnom slučaju, obe varijnte su moguće, i da su mu sise porasle usled upotrebe lekova protiv šizofrenije i steroida.

Pouzdani izvori Magazina Tabloid otkrili su da Aleksandar Vučić pati od sarkoma male karlice, tzv Juingovog sarkoma. Medicina još nije otkrila uzrok tog oblika malignog tumora koštanog i mekog tkiva, ali zna se kakvi su simptomi. A, kakvi su vidi se na Vučiću.

Iako je dugo odbijao da prizna da je bolestan, Vučić je u aprilu zvaničnim dopisom medijima objasnio da se iz zdravstvenih razloga neće pojaviti na obeležavanju 20-te godišnjice bombardovanja zgrade RTS-a. Krajem maja, na skupštinskoj sednici na kojoj je uveravao poslanike i ostale građane Srbije da nema druge, nego da se što pre "odreknu maštarija" i priznaju nezavisnu albansku državu Kosovo, Vučić je otkrio zašto vrši taj pritisak: "Žuri mi se, znam da nemam mnogo vremena, ne mogu da kilavim, da idem klaj-klaj..."

Na svoj morbidni način podržao ga je i njegov politički otac Vojislav Šešelj.

Nemoj da obećavaš da ćeš se povuči zbog ovog ili onog. Lako ćeš se povući ako doživiš fijasko. Vučiću, tebe su hteli da ubiju još 1999. godine. Da li ti je zakazana emisija na RTS-u u isto vreme kad je RTS bombardovan? Da li se sećaš da ti je bilo zakazano da nastupiš u emisiji Lari Kinga? Nismo znali da će RTS biti bombardovan, ali pukim slučajem si to izbegao. Da li su hteli da te ubiju? Slučajno si preživeo, kada ti je majka tamo bila u isto vreme, ali ne u tom delu zgrade. Opet će hteti da te ubiju ako se pokažu da ne mogu da te slome. Ja mislim, ovog puta ti najviše prete otrovi i najozbiljnije ti kažem, vodi računa o tome - rekao je Šešelj.

Što je vođa radikala razglasio u direktnom prenosu zasedanja, njegovi čauši su dopunjavali objašnjenima po skupštinskim kuloarima. Prema njihovim rečima, Šešelj se pričom o RTS-u i Lariju Kingu samo sprdao s Vučićem, koji se predstavljao kao meta NATO napada u kome je ubijeno 16 radnika državne telefizije.

Napomenom da će neko, ne zna se ko, otrovati Vučića, vojvoda je hteo da ga upozori na opasnost koja mu vreba, kako radikali kažu, od Zlatibora Lončara. Dok je bio poznatiji pod nadimkom Doktor Smrt, Lončar je osumnjičen da je, po nalogu šefa zemunskog klana Dušana Spasojevića, napravio otrov koji je Ljilja Buha početkom 2002. godine usula u čašu fante svom suprugu Ljubiši Buhi, šefu konkurentskog, surčinskog ganga.

Pošto je Šešelj odavno u sukobu s Lončarom, na ovaj način je iskoristio skupštinsku debatu da Vučiću ubaci bubu u uho, pa da pretrne od straha svaki put kad ga Ksenija, Tamara, Dijana, Dragana ili neka druga lepotica ponude pićem.

Da li je to tačno pokazaće obdukcija, koju bi Šešelj voleo lično da obavi - kaže jedan radikalski poslanik za Magazin Tabloid.

Još se ne zna kad će se na obdukcijskom stolu naći Aleksandar Vučić, ali sve je više informacija koje ukazuju da bi mogao da ga preduhitri brat Andrej. Mediji, među kojima i Magazin Tabloid, nedavno su objavili saznanja da Andrej Vučić ima karcinom pankreasa. Porodica Vučić i Srpska napredna stranka nisu ni potvrdili, ni demantovali tu informaciju.

Međutim, primetno je da se mlađi brat ne pojavljuje u javnosti. Dok je trajala cirkuska turneja "Budućnost Srbije", Andrej je došao samo na miting u Novom Sadu.

Ako je hteo da sakrije bolest, nije uspeo. Izgledao je deset godina starije nego nekoliko meseci ranije, kad se pojavio na suđenju s niškim žandarima.

Umesto u javnosti, Andrej se noću pojavljuje u beogradskom Urgentnom centru. Našoj redakciji javio se lekar koji tvrdi da ga je video na ulazu u Urgentni, pola sata posle ponoći. Došao je u pratnji dva uniformisana policajca i tri lica u civilu. Da ne bi izazvao nemile scene, naš sagovornik nije hteo da prati mlađeg Vučića, da vidi kod koga ide, ali pretpostavlja da je došao da obavi neke preglede, a ne u privatnu posetu.

Vučić i smrt odavno idu ruku pod ruku. Dosad, Vučić je značajno doprineo popunjavanju grobova širom Velike Srbije, od Virovitice do Prizrena. Iza njegovog huškanja na rat ostalo je sto hiljada pokojnika. U tom crnom spisku našlo se i mnogo onih koji su izdahnuli tobože u mirnodopskim uslovima, ali u prisustvu vlasti dok je on bio ministar protiv informisanja, premijer ili predsednik.

Možda nikoga nije lično ubio, naručio ili čak ni sugerisao nečiju likvidaciju, ali zloupotrebom političkog položaja i trgovinom uticaja stvorio je uslove koji su doprineli da se Slavku Ćuruviji i Oliveru Ivanoviću ispale rafali u leđa, da se zapali kuća novinara Milana Jovanovića, pa i da mnogi očajnici dignu ruku na sebe.

U svojim bolestima, Vučić uživa. Od njih pate svi normalni građani. Vučić je na vlast pao kao atomska bomba. Udar je naneo nesagledivu štetu državnim institucijama, privredi i narodu. Neki materijalni gubici možda će vremenom uspeti da se saniraju, ali posledice njegove diktature, kao radijacija, trovaće i sledeće generacije.

Pred naprednjačkom pošasti iz Srbije je za šest godina pobeglo više od 600.000 mladih i obrazovanih, a polovina onih koji imaju između 15 i 29 godina priznaje da samo čeka priliku da se evakuiše odavde.

Od dolaska SNS-a na vlast, ugašeno je 62.000 poljoprivrednih gazdinstava, a u više od 1.200 sela nema žive duše. Srbija je i zvanično proglašena najsiromašnijom državom u Evropi. Svako sedmo dete nema elementarne uslove za normalan razvoj, nema tri obroka, zdravstvenu zaštitu i mogućnost da se školuje. Više od 400.000 građana leči se od depresije, a petostruko je veći broj nesrećnika koji se protiv tog oboljenja bori bez lekarske pomoći.

"Spasa nam nema, propasti nećemo", rekao je Nikola Pašić dok je gledao kolone iscrpljenih srpskih vojnika na grčkoj obali. U porazu i progonstvu, bez obzira na sve, nije se ugasila nada. I osam decenija kasnije, posle novih ratnih stradanja, sankcija i opšteg sunovrata, u vreme Slobodana Miloševića, narod je balansirao na ivici egzistencije, ali postojala je nada da će biti bolje.

Gori od svih stranih okupatora i domaćih diktatora, Vučić nije građanima oteo samo imovinu, nego i nadu. U njihove živote ubacio je simptome svoje patologije. Bez mogućnosti da pravo na sreću traže u okvirima zdravog razuma i lepog vaspitanja, pa i na demokratskim izborima, sve više očajnika se obraduje kad čuje ili pročita vest o pogoršanju njegovog zdravstvenog stanja.

Bolesni Vučić je zarazio celo društvo, iz ljudi je izvukao na videlo sve najgore, njegove, osobine, a to nije dobro ni za njega, ni za normalne građane.

Kad i kako god se okonča diktatura, ostaće teške posledice od kojih će Srbija morati da se dugo leči

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane