Natrag

Rasprave

Glavno delo Ismaila Kadare

General mrtve vojske

GENERAL MRTVE VOJSKE je prvi roman albanskog književnika Ismaila Kadare. Objavio ga prethodno kao novelu u časopisu NËNTORI (1963), a zatim, pošto je prikupio primedbe od njegovih kolega i savetnika, preradio ga i objavio u Tirani 1964. (1) kao zasebno delo, kao roman.

Akademik prof. dr Kaplan Burović

U ovom romanu, narativno, Kadare priča o italijanskom generalu, koji je sa popom došao posle Drugog svetskog rata da prikupi kosti ubijenih italijanskih vojnika, okupatora Albanije. Tu se govori i o mlinaru, o albanskoj majci Nica, o pukovniku N, o prostitutkama, koje su i u Albaniji obavezno strankinje, Italijanke, jer njegove Albanke su poštene, one nisu prostitutke, iako dobro zna da ih je i Papa, još u XVII veku, ekshomunicirao zbog prostitucije i nemorala !

Kadare je najiskrenije imao za cilj da stvori jedno delo socijalističkog realizma, i stvorio je to. Roman GENERAL je napisan ne samo željom i namerama da služi socijalističkoj umetnosti i kulturi, već je to delimično i postigao, kao i svako drugo delo koje je stvoreno u Albaniji pod zastavom socijalizma, kao i roman MRTVA REKA Jakova Dzodze, kao i moj roman IZDAJA.

Što je roman GENERAL, istovremeno, služio i antisocijalističkim ciljevima Envera Hodže, nije kriv Kadare, jer su antisocijalističkim ciljevima Envera Hodže služila tada i naša dela, i delo Jakova Dzodze, i moje delo, pa i dela Tolstoja, Getea, Balzaka, Šekspira, Servantesa, iako ih, bar ovi posljednji, sigurno nisu napisali ni da služe socijalizmu, a kamoli i antisocijalističkim stremljenjima, pogotovo ne Envera Hodže, kao što ih nismo napisali ni mi, Kin Duši, Jakov Dzodza i ja, pa ni Kadare.

Kad je Kadare pisao taj roman, još nije bio svestan antisocijalizma Envera Hodže, kao što to nisam bio svestan ni ja. Druga je stvar što je Kadare, i pošto je saznao i postao jasan o antisocijalizmu i banditizmu Envera Hodže, nastavio da stvara sada svesno u službi tog antisocijalizma i banditizma.

Da li je potrebno da dokažem da je GENERAL jedno delo socijalističkog realizma ? Pa sama tema i pozicija, ugao sa kojeg je Kadare posmatrao i prikazivao događaje tog romana su čisto socijalistički. On nije na strani balista i buržuazije, već na strani komunista i radničke klase, na strani naroda i partizana, koji se bore ne samo za nacionalno, već i za društveno-političko oslobođenje, stigmatizirajući okupatore domovine i sve koji su na bilo koji način sarađivali sa okupatorom, stigmatizirajući svetsku (zapadnoevropsku) buržuaziju, koja je poslala te okupatore, pa i domaću, feudo-buržuasku klasu, koja se u Drugom svetskom ratu suprotstavila pobunjenom narodu, svima koji su se na bilo koji način svrstali u partizanske redove.

Roman GENERAL je hepiend narodno-oslobodilačkog rata radnih masa Albanije, radnog seljaštva i gradske sirotinje, koji su predvođeni od Komunističke partije Albanije. Njime nam Kadare kaže nedvosmisljeno da će kosti svoje posejati po Albaniji, ko god se bude usudio da je napadne. To je opomena i pretnja, koju je Enver Hodža, busajući se u prsa za socijalizam, stalno stavljao na znanje i naglašavao svima sa domaćih i svetskih tribina, kako Zapadu, tako i Istoku.

I eto, upravo tu opomenu i pretnju, Kadare uobličava umetnički preko svog romana, sasvim svestan da je na umetničkom planu rekao upravo ono što je svakodnevno govorio njegov Enver Hodža na političkom planu.

Ne samo ovim romanom, već i svim ostalim delima, Kadare je bio jedan od najangažiranih i najgrljatijih književnika Albanije za umetničku ilustraciju političkih govora Envera Hodže. Sa ovog gledišta, naravno, roman je skliznuo sa pozicija socijalističkog realizma. Kadare bi hteo da to sada prikaže kao da je otišao u desno, na buržuaske, kapitalističke pozicije, ali to nije istina.

Ako je skliznuo sa socijalističkih pozicija, on se ni najmanje nije priklonio buržuaskim pozicijama. Naprotiv, on je otišao u pozicije Envera Hodže, koje nisu bile ni socijalističke, ni bužuaske, već socijal-fašističke, pozicije jednog uzurpatora narodne vlasti, koji je uspostavio svoju ličnu i najkrvaviju diktaturu, koji preti svima da će kosti svoje posejati po Albaniji ako se usude da ga napadnu, da napadnu njega, njegovu vlast, jer je u odbrani te vlasti bio i ostao sve do svoje smrti, u čemu ga i Kadare pomagano, između ostalog, i romanom GENERAL.

Sa drugarskih pozicija i najljepšim namerama konstatirao sam na tom plenumu izvesne greške, otstranjenja sa metode socijalističkog realizma, konkretno u figuri generala, koji je glavna ličnost tog romana, jedan od kolega onih generala, koji su se u to vreme borili protiv naroda u Koreji, Vijetnamu i drugim zemljama sveta, a u službi Kapitala, posebno u službi međunarodnog žandara SAD, koga smo videli i u napadu na Libiju, na Iran, Irak, Panamu, pa poslednjih dana i na Jugoslaviju, ali ne i na kapitalistički Izrael u " odbrani " Palestinaca, ponajmanje na kapitalističku Veliku Britaniju u " odbrani " Iraca, ili na kapitalističku Španiju u " odrani " Baska i Katalonaca.

General se prikazuje humanim, pa i kao osoba koja prezrenjem klocira vreću sa kostima pukovnika, cija ga udovica posebno preporučila da mu ih nađe i donese. I kosti lete sa mosta u reku. Nesvesno Kadare nam kaže da je ovaj general drukčiji, da se razlikuje u pozitivnom smislu od onih generala, koji su na čelo fašističkih falangi Musolinija, Hitlera i Hirohite napali i zapalili ceo svet.

Koliko su oni drukčiji i humaniji, kako rekoh, videli smo ih i vidimo svakodnevno, u njihovim zločinima i protiv dece, žena i staraca, pa i protiv bolnice umobolnih u Beogradu, koju su upravo ovih dana zločinački bombardirali.

Sa druge strane tu imamo i albansku majku Nicu, divlja, gruba i krvoločna, koja ni najmanje ne liči na majku, pa ni na albansku, jer ni albansku majku ne može da pretstavlja jedna takva zver. Istina je da je bilo i takvih Albanki : Setite se Albanke iz narodne pesme, koja je zaklala svoje dete, pa i Šote Galice, koja je u kolevkama klala srpsku decu na Kosovu, štaviše zadavila je njenim rukama i svoje jedino dete !

Ima i danas takvih Albanki i ne samo Albanki. Ali one ne karakterišu albansku majku. Mislim da će se i sami Albanci, posebno albanske majke, složiti sa ovim.

Posle ove konstruktivne kritike, iako se Kadare teoretski nije složio (i ne slaže se !) samnom, on je upravo kod generala izvršio izmene, prikazujući ga kao da nenamerno udara nogom u vreću sa kostima pukovnika. Izvolite uporediti kritikovano prvo izdanje sa drugim.

Da bi sebe prikazao " persekutiranim ", zlostavljenim, mučenim, bičevanim (i to od nikoga drugo, već od mene !), sada Kadare pretendira da mu je ovaj roman ostao " pola zabranjenim ", što nije ni najmanje istina.

Nije prošla ni godina dana od moje kritike, romanu su vlasti Albanije učinile drugo izdanje, a posle toga i treće, četvrto, peto. Albanska književnost tog vremena ne poznaje jedan drugi roman koji se tako često preštampavao. Štaviše, ovaj " pola zabranjeni " roman, mračne sile Albanije (Enver Hodža sa Sigurimiem!) unose i u školske programe, pa ga i prevode na strane jezike i reklamiraju ga po svetu kao remek delo Kadarea i albanske književnosti, pa i svetske. Oni su i dramatizirali taj roman i stavili na scenu pozorišta Albanije. Ekranizirali su ga i prikazivali po bioskopima. Napraviše i balet, pa i operu od njega, kao što su to učinili i sa mnogim drugim delima ovog " persekutiranog " književnika, ali ne i sa mojim delima, iako sam ja bio, kako on kaže - " favoriziran ".

Evo šta kaže i sâm Kadare, pošto je rekao da mu je taj roman persekutiran :

" objavljivanje romana " General mrtve vojske " 1968 u Jugoslaviji... Objavljivanje ovog romana u Francuskoj a zatim u SAD, Engleskoj i u Njemačkoj ..."

2

A ko mu je to objavio taj roman (i sve drugo !) u Jugoslaviji, u Francuskoj, SAD, Engleskoj, Njemačkoj, o tome ćuti, iako dobro zna da su mu ga preveli oni iz klike Envera Hodže, pa su oni i plaćali štamparije i izdavačke kuće da Kadareu objave taj roman i sve drugo, da bi ga afirmirali u svetu, da bi ubedili Albance i ceo svet da se Kadare eto, prevodi i objavljuje od drugih, od čuvene francuske Izdavačke kuće FAYARD (!) i td., i td.

Da Kadare zna dobro kako stoji stvar, vidite istu knjigu na strani 190, gde on priznaje da su to " bile levičarske izdavačke kuće ". Opet nam se ne kaže cela istina. I te levičarske kuće, iako su mu knjige objavile na bazi potražnje Envera Hodže, njegove partije i njegove vlade, tražile su od Albanije da plati sve troškove štamparije. Ne od Kadarea, već od Albanije. Ili nije ovako, gospodo iz Izdavačke kuće FAYARD ?! E pa, kad bi neko platio, ovako kao za knjige Kadarea, sigurno bi i meni objavili. I objavili su mi.

Gospodin Umberto Arduino objavio mi je u Ženevi 1992. godine ništa manje već dve knjige. On je spreman da mi objavi i 200 drugih ako ga budemo platili. Ja do danas nisam rekao i ne kažem ni da mi je gospodin Arduino objavio te knjige, bože sačuvaj i Ženeva, ili Švajcarska.

Ovde treba da naglasimo i ovo : Ove knjige Kadarea, koje su objavljene od FAYARDA i drugih, kao i knjige Envera Hodže, prodavane su na veliko i za dobre pare albanskim "marksist-lenjinistima " iz Jugoslavije (Kosovo, Metohija, Crna Gora, Makedonija), sigurno i iz Turske. Zatim su ovi te knjige pokušavali da preprodaju drugima, da bi tako izvukli svoje pare. Većini su im ostale knjige u ruke, jer ih je malo ko kupio. Tako su Aslanu Đinovci, u Ženevi, ostale u ruke ništa manje već 3.000 primeraka Kadareove knjige IZ JEDNOG DECEMBRA U DRUGI. Ne znajući šta da rade sa tim knjigama, mnogi su ih razdali na poklon.

Ibrahim Kelmendi je objavio treće izdanje mog romana IZDAJA u 100.000 primeraka i prodavao ga po 15 švajcarskih franaka. U roku od godinu dana nije mu ostao nijedan primerak. Ove godine je izašlo četvrto izdanje ovog romana i opet se rasprodalo za nekoliko dana. (2010 je izašlo i peto izdanje, sred Prištine !). Na sajmu knjiga u Prištini, iako sam sataniziran kao antialbanac, roman IZDAJA je bio najtraženija knjiga. Ili nije ovako, Perparim Džidža ? !

Partija Envera Hodže i albanske vlasti su mistificirale na veliko u vezi prevoda i štampanja dela Ismaila Kadarea, posebno u vezi njihovog lepog dočeka i visoke ocene od " stručne " kritike, koju su sačinjavali njihovi klarkovi. Mistificirajući i sâm, Kadare kaže na jednom drugom mestu :

" Bila je divlja zima 1967. Kao da nisu bile dosta druge nedaće, " General mrtve vojske ", koji se sada smatrao gotovo zabranjenim i jedna kažnjiva uspomena " liberalne epoke ", štampan je u Bugarskoj. Začaran uzeh izdanje u ruke, ne znajući da je taj roman strašniji i od bombe ".

3

Znači, dok za drugo, treće, četvrto, peto izdanje tog romana u Tirani ćuti, pravi se kao da ne postoje, da bi se prikazao " persekutiranim ", začarava se jedinim izdanjem na bugarskom jeziku. I opet ćuteći da su ga na tom jeziku prevele njegove mračne sile, koje su i platile to izdanje.

Kako vidite, on taj roman, koji ilustrira političke govore, upozorenja i pretnje Envera Hodže svetu, sada naziva i " strašnijim od bombe ". Ovako izopačava i gonflira sve.

Nisu prošla ni 20 meseca od moje kritike, taj mu se roman hvali na veliko od službenog književnog kritičara Kudret Velča. Štaviše, ovaj ga postavlja i ispred mog romana IZDAJA, 4 što znači da je Kadareov roman opet na snazi, a što nam svedoče i naredna izdanja, prevodi, dramatizacija, ekranizacija, libretizacija za balet i sve drugo, već spomenuto.

Ovde treba naglasiti da su Kadareu GENERALA, posle mene, kritikovali i drugi, pa i akademik prof. dr. Dhimitar S. Šuteriqi, tada predsednik Saveza književnika i umetnika Albanije, štaviše u glavnom raportu, koji je održan na Drugom kongresu Saveza književnika Albanije 1969. godine. 5 Kritikovan je sa istih pozicija sa kojih sam ga kritikovao i ja, što znači da su ponovili moje reči, ali ne i sa mojom iskrenošću i sa ciljevima koje sam ja imao. Njima je ta kritika bila nužna da bi se Kadare pretstavio zapadnom svetu kao antisocijalistički književnik, koji se eto, kritikuje i od vlasti.

Ciljevi klike Envera Hodže da Kadare, pošto-poto, dobije Nobelovu nagradu, već su bili proklili.

Zašto Kadare i ne spominje nigde svog kolegu Šuterićia, koji ga kritikovao službeno i pismeno, u jednom značajnom dokumentu i na jednom značajnom skupu, koji su ušli u istoriji albanske književnosti, dok protiv mene urliče do neba, iako sam ga kritikovao samo usmeno i - ne službeno ?! Da možda još nije dobio naređenje da se ustremi protiv Šuterićia ?!

Kad mu se bude ustremio, neće imati potrebu da mu srbizira prezime, kako je to učinio sa prezimenom prof. Arši Pipe (koje je učinio PIPIĆ !), iako dobro zna da ovaj nije pevao ničemu ni srpskom ni slovenskom, ni berjozama Rusije, koje Kadare, u njegovoj stalinističkoj etapi stvaranja, uzalud se mučio da ih kalemi i u albanskloj literaturi.

Kad se bude osuo protiv Vlaha Dhimitar Šuterići, imaće šta da kaže protiv njega ne samo analizirajući njegovo prezime, već i njegovo stvaranje, kako u službi kralja Albanije, italijanskih fašističkih okupatora, pa i " antialbanskih " vlaških stremljenja.

Pošto mu je roman GENERAL kritikovan i službeno, na Drugom kongresu književnika Albanije tretiran je roman SVADBA kao njegovo glavno delo u prozi. Ali, pošto je taj roman ocenjen kao " manifest radničke klase ", nisu ga reklamirali toliko, posebno na zapadu, jer su znali da se jednom " manifestu radničke klase " neće dati Nobelova nagrada. Tako, i pored kritike nastavljaju da duju i reklamiraju roman GENERAL, pa je u službi toga i pomenuta kritika.

Od dana kad je Kadare objavio VELIKU ZIMU proglašava se ovaj novi roman za remek delo Kadarea i albanske proze, zaboravlajući potpuno GENERALA. Albanska propaganda sada insistira da se ovom romanu dodeli Nobelova nagrada. I sâm Kadare busa se u prsa samo tim romanom. A kad je srušen Enver Hodža, glavna ličnost tog romana, onda se Kadare opet vraća kod GENERALA, izjavljujući još jednom da mu je to glavno delo u prozi, pa ga i albanska propaganda u tome podržava. 6

Kako sam naglasio, tu kritiku romana GENERAL učinio sam Kadareu 1966. godine. Znači, ne može biti osnovana najlukavija i najidiotska optužba Kadarea protiv mene, da sam tobože ja iskoristio izdanje GENERALA 1968 (!) u Jugoslaviji " da bih učinio osnovanijim karakteriziranje Kadarea kao revizionistu " 7. Ja sada (1991) saznajem, iz njegovog samopriznanja, da su Kadareu objavili taj " persekutirani " roman i u Jugoslaviji, sigurno opet preveden od nekog plaćenog prevodioca i štampan znojem albanskog naroda. Ovo nam konfirmiše i Jugosloven G.Ratinović, koji kaže da je "GENERAL objavljen u Beogradu od Izdavačkog preduzeća NOLIT, i preštampan u Kragujevcu od Izdavačkog preduzeća BAGDALA ". 8

U jednom drugom intervjuu, dramatizirajući problem, Kadare mi stavlja u usta i ove reči : " eto, Ismail Kadare prija i Jugoslovenima ! ". 9

Može li nam reći Kadare gde sam ja rekao te reči ?

I dokle će da laže i izmišlja protiv mene ? Dokle će ga Albanci tolerisati ?! Ne znaju oni da Kadare, ovim lažima i intrigama, ne blamira samo mene, već i njih. Nijedan narod nije kriv za zločine i nedela koja čini neko od njegovih pripadnika. Ali kad se o ovim zločinima i nedelima ćuti, posebno i kad se slaže sa njima (ili se Albanci nisu složili sa njima ?!), onda nemamo posla samo sa Kadareom, već sa čitavim albanskim narodom.

Ili Albanci nisu videli ni ove laži i intrige Kadarea protiv mene ?! Ne verujem ! Bilo kako bilo, ja im ih eto iznosim na videlo, pa oni neka se o svemu razmisle i neka zauzmu stav koji im se sviđa.

______________

Ovu privilegiju, koliko ja znam, imao je samo Kadare ! Ne zaboravite da je on, na ovaj način, primao za jedno isto delo po dva i više hororara, dok mi, ostali, jedva smo primali po jedan. Naglašavam ovde da sam za roman IZDAJA 1965. godine primio svega 3.000 leka. To je približno dvomesečna plata Kadarea, ili moja sedmomesečna plata. Kad su mi taj roman objavili po drugi put 1967. pozvali su me u Izdavačku kuću " N.Frašeri " da mi plate honorar i pružili su mi da potpišem tri borderoa (spiska). Pošto sam potpisao, odbrojili su mi 4.000 leka i rekli : " 390 leka je taksa na dohodak, eto, potpisali ste ovde, a 5.000 leka, kako ste potpisali ovde, poklonili ste dečjim jaslama Albanije. Ili ne ?! " Kad sam ovo rekao Šaban Brahi, kapetan Sigurimia, reče mi : " Bezobraznici ! Vi nemate kašiku kod kuće, a oni vam na tako bezobrazan način obustavljaju za dečje jasle 5.000 leka, što nisu učinili ni sa jednim književnikom, ni sa Dhimitar Šuterićiem i Ismailom Kadare, koji imaju milione na štednoj knjižici. Idite odmah i tražite te pare natrag ! " Šaban Braha nije znao da sam ja u to vreme mog sina držao kod kuće, jer mi ga nisu primili u dečje jasle, tobože nije bilo mesta. Ili nije ovako, o Šaban Braha ? !

I.KADARE : FTESË NE STUDIO, Tirana 1990, str. 309-310.

I.KADARE : PESHA E KRYQIT, Paris 1991, str. 28.

Kudret VELÇA : 1957-1967 - dekada e zhvillimit dhe konsolidimit të romanit tonë, časopis NËNTORI Br. 1, Tirana 1968, str. 151-152.

Dhimitër S.SHUTERIQI : Mbi gjendjen dhe detyrat e letërsisë dhe të arteve tona, u knjizi KONGRESI I DYTË I LIDHJES SË SHKRIMTARËVE DHE ARTISTËVE TË SHQIPËRISË, Tirana 1969, str. 31.

A. N. BERISHA : Për ç'arsye Ismail Kadare e mohon letërsinë shqipe të Kosovës ?, list BOTA SOT Br. 236, Cirih 10. septembar 2000, str. 18, kol. 1, smatra da je glavno delo Kadarea roman KRONIKË NË GUR, ali istovremeno, u istoj studiji (nastavak od 14. septembra 2000, str. 18, kol 4), pretendira i ovo : " ni njegov roman Hronika u kamenu, koji, kako rekoh malopre, za mene ostaje poetski najviše ostvarenje koje je izašlo iz pera Kadarea, ni kao poetska vrednost ni kao tematika (ako nam se ova traži, znači i kao aktuelna tematika, štaviše i sa elementima tragičnosti, koje je okarakterisalo 1999-tu na Kosovo), ne opstaje poetskom veličanstvu ovog romana (Beli karavan) Azema Škrelia...koji je majstor prve ure ".

I.KADARE : Pajtimi kombëtar - prova më e vërtetë, list DEMOKRACIA, Cirih-Švajcarska, 11. mart 1991, str.5, kol. 4.

G.RATINOVIĆ : Dimri i Ismail Kadresë, list RILINDJA, Priština, 6. decembar 1988.

I.KADARE : Iden, str. 5, kol. 4.

preradio ga i objavio u Tirani 1964. kao zasebno delo, kao roman.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane