Natrag
Intervju
U ekskluzivnom intervjuu za "Magazin Tabloid" Milovan Vitezović sasvim otvoreno kaže: "Najviše što sam iz Vitezovića poneo jeste prezime koje me u svemu i u svakom času obavezuje"
OVO NIJE KRALJ PETAR!
PN: Razočaran svim ovim što je urađeno, morao sam se obratiti javnosti: Ovo nije kralj Petar, ni svoj, ni moj, ni istorijski, ni geografski. Ovde nisam izneveren samo ja, izneveren je kralj Petar, izneverena je srpska istorija i izneveren je srpski narod.
Glosa 1: Pišući o Vuku Karadžiću, ušao sam u javni razgovor sa istorijom, i to govorom i delanjem njenih junaka, osvetlio sam jednu epohu njenim likovima, što je najpakleniji posao koji pisac može pred sebe postaviti...
Razgovarala: NAĐA Andrejević KELERI
Jedan od najvećih živih srpskih pisaca i pesnika, čije je stvaralaštvo ovenčano mnogim domaćim a i svetskim nagradama, svakako je Milovan Vitezović. Iza njega je mnoštvo pesama, romana, drama, filmskih i televizijskih scenarija, knjiga za decu, eseja i aforizma, da nabrajanju ne bi bilo kraja. Odlikovan je Ordenom zasluga za narod Predsedništva SFRJ, ordenima Svetog despota Stefana Lazarevića i Svetog Save Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve i Njegove svetosti partijarha Irineja.
dugogodišnjem uredničkom radu igranog programa TV Beograd i glavnom uredniku umetničkog programa RTS, da i ne govorimo. Sada je profesor filmskog i televizijskog scenarija na katedri Dramaturgije Akademije umetnosti.
Ekranizacija njegovog romana "Čarape kralja Petra", bez njegovog znanja, urađena je pod drugim naslovom "Kralj Petar Prvi". Film je premijerno prikazan krajem prošle godine, a RTS emituje seriju pod istim naslovom. Vitezović je potpisan kao drugi od trojice scenarista, iako je jedini autor scenarija. Skrenuo je pažnju da se u seriji ne vidi da kralj Petar u Dvoru, prvi u svetu, sluša telefonski prenos iz Skupštine u koju, inače, može samo po pozivu. Nije snimljena ni scena kada se kralj Petar suprotstavlja zabrani lista "Pravda", zbog loše vesti o njemu, jer je on potpisao zakon sa samo jednim članom: "Štampa u Srbiji je slobodna."
NA: Zato ga najpre pitamo, da li je on od strane producenata obavešten o izmenama ili su oni to uradili "na svoju ruku"?
MV: Moji scenariji imaju naslov mog romana. Producenti su bez obaveštenja promenili naslov "na svoju ruku", verovatno veoma smišljeno kako bi menjali sve, uvodeći dvojicu novih scenarista, inače diletanata po istorijskom i scenarističkom znanju, bez obzira na zvanje koje imaju i koji će izmeniti scenarije ne samo na moju štetu, već i na štetu istorijske istine i istorijskih događaja.
I u filmu i u seriji ja ne prepoznajem svoje scenarije. Inače, nisam bio na premijeri filma, a seriju sam gledao kad i ostali televizijski gledaoci. Kad sam ulazio u ovaj poduhvat verovao sam da ću bar ponoviti uspeh serije "Vuk Karadžić". Jedino sam se, razočaran svim ovim što je urađeno, morao obratiti javnosti: Ovo nije kralj Petar, ni svoj, ni moj, ni istorijski, ni geografski. Ovde nisam izneveren samo ja, izneveren je kralj Petar, izneverena je srpska istorija i izneveren je srpski narod.
NA: U kojoj ste meri Vi, kao autor, zaštićeni autorskim pravima i da li uopšte u ovoj državi neko štiti autora od izmena i piraterisanja?
MV:U vremenu koje sledi, videću koliko sam kao autor zaštićen, a što se države tiče, koliko znam, u pripremi je novi zakon o zaštiti intelektualne svojine.
NA: Među mladima Beograda, vlada veliko oduševljenje hit predstavom omladinskog pozorišta DADOV, mjuziklu "Lajanje na zvezde", rađenom po Vašem romanu. Kako danas doživljavate svoje delo na sceni?
MV: Šta da kažem - čestitam im! Dramatizaciju za predstavu je uradio Mihajlo Vitezović, a songove napisala Katarina Borisavljević. Muziku su napisali Vojkan Borisavljević i Igor Andrić. Mjuzikl je režirao Radovan Knežević, profesor Akademije. Ja im se u rad nisam mešao, a oni su uz dramske zahvate poštovali i moj roman, a time i mene. Svojim uspehom oni su dali novi zamah i mom romanu. Dodali su svoju radost mojim junacima.
NA: Da li je roman "Lajanje na zvezde" Vaša najčitanija knjiga?
MV: Ne znam. Zvanično, nikad nije dobila nagradu Narodne biblioteke za najčitaniju knjigu. Doduše, to se proglašava samo kad su u pitanju knjige koje se izdaju iz fonda biblioteka. Ono što znam jeste da je knjiga imala 38 izdanja i da su najmanji tiraži bili dve i četiri hiljade primeraka, a najveći do trideset hiljada. Knjiga je ekranizovana po mom scenariju u režiji Zdravka Šotre i u produkciji Komune i Radio televizije Srbije. Znam i da je krajem 1998. i početkom 1999. godine film prikazivan u ono preostalih bioskopa Srbije. Bio sam na krcatim premijerama u Beogradu, Novom Sadu, Užicu i Prištini. Sa malim brojem kopija, jer tada nije bilo digitalizacije, film je stigao do milion gledalaca, što je rekord srpskog filma. Dalje prikazivanje je prekinuto NATO bombardovanjem i preneto na televizijsko emitovanje. Pre pet godina film "Lajanje na zvezde" imao je preko 300 000 fanova. Mladi su se preko fejsbuka udvarali replikama iz romana. Koliko sada film ima fanova, ne znam.
NA: Kako je i kada to sa romanom "Lajanje za zvezde" počelo?
MV:Roman je 1975. godine pisan i objavljivan u nastavcima iz nedelje u nedelju u Mladosti, listu omladine Jugoslavije, zahvaljujući tadašnjem glavnom uredniku Milovanu Milu Gligorijeviću. Dva meseca kasnije, takođe u nastavcima, počeo je da roman objavljuje ljubljanski Pavliha, u prevodu Bogdana Novaka na slovenački. Posle toga, 1977. Nolit je pokrenuo svetsku ediciju Raspust, gde su se našle i dve naše knjige, Kišovi "Rani jadi" i moje "Lajanje".
NA: Ogledali ste se i ostvarili u prozi, poeziji, esejistici, dramama, scenaristici, pesništvu za decu, aforizmima... Šta vam je osnovna vokacija?
MV: Ja sam po obrazovanju i dramaturg i u estetskom opredeljenju aristotelovac. Aristotel je u svojoj "Poetici" svu književnost nazivao pesništvom. A pesništvo je delio na epsko, lirsko i dramsko. Tako je i sa mojim stvaranjem. Zavisno od toga šta počnem da pišem, to mi je, u tom času, osnovna vokacija, sve dok ne završim.
NA: Pišete li lako jer, kad Vas čitamo, primamo Vas neposredno?
MV: Pišem teško, neprestano premišljajući. Tako je moja neposrednost stečena. Imam jedan distih: Pišem i obliva me znoj / Mislim da ostanem svoj. Ostati svoj, reći sve nameravam, i biti neposredan, to je moja književna sreća. Ili prokletstvo.
NA: Od malih nogu Vi ste u porodici bili poštovani kao čovek. Onako, kako to peva Duško Radović: „Dete je čovek u odelu deteta." Ništa od vas nije bilo skrivano, ni od kakvih istina niste bili „štićeni". Današnje generacije rastu drugačije...
MV: Potičem iz Vitezovića kod Kosjerića. Iz obične patrijarhalne seoske porodice. Sigurno je da su moje moralne osnove otuda. Ali, ne zato što sam to učio, već što se tako živelo. To mi je Dedovina. Mislim da sam to i opevao u pesmi „Dedov amanet" (koju je, inače, komponovao i pevao Arsen Dedić):
Ako imaš svoju glavu
Ti je barem drži pravu
Drži pravo glavu dičnu
Budi čovek, imaj kičmu
I krivicom smatraj ličnom
Ako ideš s krivom kičmom
Dobro znamo i ti i ja
Bez kičme si samo zmija
Budi čovek kad te skole
Kada voliš nek te vole
Nemoj biti misli brze
Više voli kad te mrze
Najviše što sam iz Vitezovića poneo jeste prezime koje me u svemu i u svakom času obavezuje.
NA: A što se tiče današnjih generacija?
MV: Voleo bih da nove generacije budu odgovorne pre svega za sebe, pa i za roditelje, ako su ih ispustili. Kad ovo kažem,mislim na Domanovića koji reče: „Neka vaspitanici budu bolji od svojih vaspitača, to je najiskrenija želja naša."
NA: Koliko je Vaše pesništvo za decu pod utiskom vašeg detinjstva?
MV:Samo delimično, i to u zbirci "Dedovina". Već zbirka "Ja i klinci ko pesnici" i naslovom pokazuje da sam za ravnopravnost dece sa pesnicima. Pesničkim istraživanjima misli i jezika došao sam i do filozofije detinjstva. Tu vidim glavni razlog što je ta zbirka bila nekakva prekretnica u pevanju za decu i što se našla na besteseler listama tadašnjih izdavača.
NA: Bili ste bliski sa Dušanom Radovićem. Koliko je on svojim pesništvom za decu uticao na Vaše?
MV: Bio sam blizak koliko je Radović hteo. Između nas je bila veća starosna razlika. On mi je moralno imponovao i podržavao me na svoj, često činičan, način u svemu onom što sam drugo pisao u satiri, u odnosu prema cenzuri, u književnoj istrajnosti... Iz zahvalnosti prema njemu napisao sam i knjigu "Majstore, dobro jutro" koja ga objašnjava u mnogo čemu, i u svoj složenosti njegovog karaktera... Što se pesništva za decu tiče, mislim da mu je Ljubivoje Ršumović bio mnogo bliži.
NA: U Beograd ste iz Užica došli sa svežim uspomenama iz gimnazijskog života i sa sveskom ljubavnih pesama, sa kojima ste prvo osvojili Studentski grad...
MV: Naročito kad ih je recitovao Ratomir Rale Damjanović, koji je nekoliko godina kasnije snimio i ploču mojih pesama u svom kazivanju...
NA: A, onda ste 1968. postali pesnik studentske pobune.
MV: Zaista, pesmom „Sa kolena na koleno" napisanom te noći između 2. i 3. juna 1968. postao sam pesnik himne pobune. Ne samo pesnik moje generacije, koja će je napamet učiti, već i svih koji su te studentske događaje živo pratili, pa i tužioca Spasoja Maleševa i sudije Ljube Radovića, koji su zabranili list "Susret" u kome sam bio urednik i koji je pesmu objavio. Nisam do tada bio nepoznat u književnim krugovima, ali sam ipak izazvao veliku radoznalost. Pesnik Vasko Popa, kao urednik "Nolita", tražio mi je rukopis knjige... Knjigu koja je nastajala već sam bio obećao Stevanu Raičkoviću, uredniku "Prosvete"... Mnogo godina kasnije, čuću kako ovu pesmu govori napamet tada devedesetogodišnji saborac Gavrila Principa, akademik Vaso Čubrilović... A nedavno sam saznao da je već godinama komponovanu peva Branimir Džoni Štulić kao himnu pobune.
NA: Dok ste pripremali pomenutu zbirku, "Slobodnije od slobode", objavili ste zbirku aforizama "Srce me je otkucalo", koja je odmah zabranjena i spaljena. Kako ste se osećali?
MV: Tada sam bio pun sebe. Ne zabranjuje se svako. Nisam mislio na posledice. Na posledice su mislili drugi iz želje da me zaštite.
NA: Da li Vas je trebalo zaštititi?
MV: Sada pretpostavljam... Onda sam bio naredan za svaki udar. Bio sam nekoliko godina član redakcije revije "Susret". Susret je te, 1968. ukinut. Pisao sam za "Jež". Imao sam rubriku „Skica političkog lica" (satirične portrete političara). Posle Brozovog govora u Zrenjaninu, kada su napadnuti "Jež" i predstava "Kad su cvetale tikve" ukinuta mi je rubrika. Međutim, u Beogradu je tada postojala veća intelektualna solidarnost. Komisija za prijem novih članova, na predlog Zorana Gluščevića, primila me je u Udruženje knnjiževnika Srbije. Otvorila su mi se vrata Književnih novina. Dramska redakcija Radio televizije Beograd pozvala me je na interni konkurs da napišem TV dramu. Napisao sam TV dramu "Šešir profesora Koste Vujića" koja je primljena i odmah realizovana u režiji mog generacijskog ispisnika Vladimira Andrića sa Pajom Vuisićem u glavnoj ulozi. Drama je emitovana u isto vreme kad se kod "Prosvete" pojavila i zbirka "Slobodnije od slobode".
NA: Na kakav uspeh je naišla knjiga pesama a na kakav uspeh televizijska drama?
MV: Knjiga pesama "Slobodnije od slobode" objavljena je u tiražu od tri hiljade primeraka i za samo nedelju dana u tri Prosvetine knjižare rasprodana. Tada su u "Večernjim novostima" i u "Politici ekspres" objavljivane liste bestselera. Moja knjiga je bila ubedljivo prva. Druga na listi bila je knjiga "Vojni puč 27. marta" Nikole Milovanovića. Sećam se naslova koji je Dragan Gajer stavio u Ekspresu: „Vitezović ugušio vojni puč." Svraćao sam u tih nedelju dana u knjižaru kod "Balkana" da kod knjižara Ace Konstantinovića potpišem primerke za izabrane kupce. Posle "Prosveta" nije obnovila tiraž, ali mi razrešenje ugovora nije dala celu deceniju.
NA: Ako se ne varam, još veći uspeh doživela je televizijska drama "Šešir profesora Koste Vujića"!?
-MV: Onda su se neke TV drame ponavljale posle više meseci. Šešir je ponovljen idućeg ponedeljka na zahtev gledalaca JRT. Najbolji i najpozitivniji prikaz napisala je Mira Boglić u zagrebačkom "Vjesniku". Tadašnji predsednik Srpske književne zadruge Dobrica Ćosić želeo je da razgovaramo o drami: „U redu je, odlično je prošlo, ali da znaš da rasipaš motive. To isto je jednom meni rekao Miroslav Krleža. Moraš se vratiti istoj temi." Presabirao sam se, ne zaboravljajući ove reči. I možda dve godine kasnije počeo sam da prikupljam podatke o đacima profesora Vujića, imajući u vidu šta je ko od njih kasnije postao. Tako sam počeo da pišem roman "Šešir profesora Koste Vujića". Roman je objavilo tada elitno izdavačko preduzeće "Vuk Karadžić" u luksuznoj opremi koju je uradio Rade Rančić. Rančić je dobio nagradu beogradskog Sajma knjiga, a roman nagradu Politikinog zabavnika.
NA:Znači, tako ste se potvrdili kao romanopisac?
MV: Da. I posle sam ispisao i objavio još deset romana koji su svi imali ponovljena izdanja: "Simfonija Vinaver" (15 izdanja), "Čarape kralja Petra" (25 izdanja), "Princ Rastko" (9 izdanja), "Hajduk Veljko Petrović "(6 izdanja), "Sinđelić se sa suncem smirio" (6 izdanja), "Sveta ljubav" (8 izdanja), "Kad je neven bio sunce" (8 izdanja), "Gospođica Desanka" (12 izdanja), "Bulerleska u Parizu" (Bulatović u Parizu - 7 izdanja), "Milena iz Knez Mihailove" (8 izdanja).
NA: Često ste dolazili na "crne liste". Kako ste se sa njih oslobađali?
MV: Nisam pravio nikakve ustupke. Oslobađao sam se velikim radom i poduhvatima. Posle uspeha TV drame "Šešir profesora Koste Vujića" Televizija Beograd mi je naručila da napišem igranu dramsku seriju "Dimitrije Tucović"... Na uspešnu seriju nadovezao se poziv od iste redakcije da pišem seriju o "Vuku Karadžiću". I deset godina sam posvetio ovom poduhvatu, jer se samo tako može i nazvati, i po obimu, i po vremenskom zahvatu, i po uspehu. Ući u javni razgovor sa istorijom, i to govorom i delanjem njenih junaka, osvetliti jednu epohu njenim likovima, verovatno je najpakleniji posao koji pisac može pred sebe postaviti...
Morao sam uvesti i izvesti oko 450 likova. Samo da im otvorite vrata, bilo bi previše, a kamoli istoriju oživeti u junacima kroz njihovu dramu. U ređanju likova po značaju, opredeljivao sam se za ličnosti koje određuju epohu, ili su od velikog značaja za Vukov život ili Vukovo delo, ili i jedno i drugo. Zato serija Vuk Karadžić jeste prvo veliko katarzično otvaranje tema sa stranica srpske istorije skraja 18. i prve polovine 19. veka. Zato je Vukova biografija data na planu Srpske revolucije, jer je i sve njegovo delanje bila revolucija.
NA: Zato ste, kao pisac, ovenčani Evropskom nagradom za seriju "Vuk Karadžić", koja je tu seriju uvela na listu filmske i televizijske baštine Evrope... I roman "Šešir profesora Koste Vujića", po kome ste ispisali filmski scenario i scenario za televizijsku seriju ekranizovani su u režiji Zdravka Šotre i produkciji "Košutnjak filma". Film je na filmskom festivalu sveslovenskih zemalja "Zlatni vitez" u Moskvi dobio Gran pri. Prepostavljam da je to bio razlog i da se ekranizuje i vaš roman "Čarape kralja Petra"?
MV: Ovaj poduhvat je bio zamišljen na bude srpska kruna proslave Stogodišnjice Prvog svetskog rata. Nosioci projekta su "Zilion film" i Radio televizija Srbije. Ja sam ispisao scenarije i za film i za seriju.
NA: Na kraju, kako primate kritike?
MV: Pošto su najčešće pozitivne, uglavnom dobro. Kao priznanja za ostvareno. Nisam bio sporen, a i da jesam, pretpostavljam da bih isto primao. Kritike su orijentiri za čitaoce, koji su opet svojevrsni produženi autori. Dobro je kad kritike nisu površne i kad utvrđuju mesto autora i dela u savremenoj, u ovom slučaju našoj književnosti.
BELEŠKA O PISCU
MilovanVitezović (11. septembar 1944. Vitezovići, Beloperica, Kosjerić), srpski pisac. Bio je urednik listova i časopisa Susret, Književnenovine, Satirikon, Jež, dugogodišnji urednik Igranog programa Televizije Beograd, glavni urednik Umetničkog programa Radio - televizije Srbije i univerzitetski professor na Akademiji umetnosti za predmet Filmski i televizijski scenario. Kao spoljni urednik za kapitalna dela Zavoda za udžbenike priredio je dela Pavla Popovića, Bogdana Popovića, Jovana Skerlića, Milana Kašanina I Stojana Novakovića. Jedan je od priređivača sabranih dela Sime Milutinovića Sarajlije i pisac je pet pogovora. Priredio je za objavljivanje i dvadeset pet reprinta stare i retke srpske knjige. Otkrio je i priredio (sa Miljenkom Vitezović) knjigu "Sveti Sava" u ruskom carskom letopisu kao izvod iz u svetu najmonumentalnije rukopisne zbirke Letopisni licevoj svod, ilustrovane istorije sveta, rađene do 1550. za prvog ruskog cara Ivana IV Vasiljeviča Groznog.
Piše pesme, romane, drame, filmske i televizijske scenarije, knjige za decu, eseje i aforizme. Objavio je četrdesetak knjiga, u preko dvesta izdanja. Autor je dvanaest bestseller romana (Šešir profesora KosteVujića, Lajanje na zvezde, SimfonijaVinaver, Čarape kralja Petra, Hajduk VeljkoPetrović, Milena iz Knez Mihailove,Sveta ljubav, Sinđelić se sa suncem smirio, Princ Rastko, Bulerleska u Parizu, Kad je neven bio sunce,Gospođica Desanka).
Kao dramski autor pisao je za pozorište, radio, film i televiziju. U delima pisanim za pozorište izdvajaju se drame Bajka o Vuku i Srbima, Princ Rastko - monah Sava, MiSterija (Rodoljubac), Sterijin put u Srbe, Svetozar, komedije Kralj i njegov komediograf, Kako zabraniti narod, Srpska posla i Ko se boji Radoja Domanovića (koautor Slavko Lebedinski), kao i satirični kabarei Markse, Markse, koliko je sati,Hajd u park kabare, Usklađivao lud zbunjenog, Hamlet studira glumu.
Kao televizijski autor, osvedočio se televizijskom dramom "Šešir profesora Koste Vujića", televizijskim igranim serijama Dimitrije Tucović, Vuk Karadžić, Pripovedanja Radoja Domanovića i Šešir profesora Koste Vujića. Po njegovim scenarijima snimljeni su filmovi Lajanje na zvezde, Šešir profesora Koste Vujića, Kneževina Srbija, Kraljevina Srbija I Gde cveta limun žut, kao i dokumentarna serija Karađorđe I Srpska revolucija. Filmovi "Gde cveta limun žut" i "Šešir profesora Vujića" dobili su premije Zlatni vitez na festivalu filmova slovenskih zemalja u Moskvi.
Među brojnim nagradama, uglavnom za životno delo (od Vukove do Kočićeve nagrade) koje je dobio, izdvaja se Evropska nagrada za seriju Vuk Karadžić, koja je ovu seriju 1988. Uvela na listu filmske i televizijske baštine Evrope, i Imperskaja nagrada Saveza pisaca Ruske federacije za roman Čarape kralja Petra. Nagradu "Pečat vremena" dobio je za monografiju "Vuk naš nasušni".
Član je Srpskog filozfskog društva, Udruženja književnika, i Srpskog PEN centra.
(U elektronskom izdanju objavljujemo aforizme Milovana Vitezovića, a u narednim brojevima posvetićemo prostora njegovoj literaturi)
Milovan Vitezović
AFORIZMI
1963.
(sve je izbor)
Jesmo li mi deca revolucije, ili nas je donela roda?!
Od sveg oružja priznajem samo Amorove strele!
Sledeći revolucionarne puteve zaustavili su se u prestonici!
Kad vidim neka dela dođe mi da se vratim na reči!
Vaspitavajući narod nije stigao da vaspita svoga sina!
1964.
Narod ne bi smeo da se meša u tuđe poslove svoje vlade!
Hteo bih poljubiti domovinu ali ne znam gde joj je glava!
Zastava ne zna posle koga je praznika spuštaju!
Gromobran ničemu ne služi ako mu vrh zarđa!
I pismeni i nepismeni nam upropastiše istoriju!
1965.
Pustili su stomake za otadžbinu!
Fosili se dobro drže! Po muzejima!
Obešeni je obešen i kada ga spuštaju sa vešala!
U zoološkom vrtu rešetke su granice između majmuna i ljudi. Van zoološkog vrta ovih granica nema.
Narod se zabavlja vešanjem vođinih slika!
1966.
Skinuli su mu glavu da bi je u bronzi odlili!
Sloboda je dželat osuđenom na smrt zbog borbe za slobodu!
Vreme je sudija koji sudi sudijama!
Ljudožderi se vaspitavaju hraneći se učiteljima!
Lako je održati govor. Teško je održati reč!
1967.
Moj otac je 1941. otišao u šumu. Da naseče drva!
Jedni su mi rukovodioci na čelu, a drugi na temenu!
Popeo mi se na glavu i seče granu na kojoj sedi!
Robovi su podizali trgove slobode!
Dodeljujemo ordenu čoveka!
1968.
Otpevajte mi jednu masovnu pesmu na uvo!
Ljudi sa dirigentskm palicom najbolje izvode iz takta!
Student: Imate li Državu? Bibliotekar: Izdata je!
Ako je otadžbina majka moga oca, meni je baba!
Molim pametnije da više ne popuštaju. Stanje je kritično!
1969.
Postupci vladara uveseljavaju dvorsku budalu!
Pobegao sam u sebe, ali su me i tamo našli!
Ja nisam za seksualnu revoluciju. Ja sam za seksualni pokret otpora!
Zauzeli smo sve neprijateljske pozicije!
Milicioneri, izvedite nas na pravi put!
1970.
Probuđenom narodu pevaju se uspavanke!
Želeo sam da vidim slobodu s leđa. Našao sam se iza rešetaka!
Gde nam se suže vidici gradi se brana!
Idiote imamo. Nedostaje nam Dostojevski!
Velika zvona retko zazvone, ali se čuju daleko!
1971.
U Crvenom moru mnogo je ajkula!
Od crvenog i crnog napravili smo dugu!
Barikada robuje svojim stvarima!
Sve što je narod sanjao predstavnici su doživeli!
Citirajući Marksa odbranio je kapital!
* * *
Iz svakog se panja može bista istesati!
Opelješilo me društvo u partiji!
Izgubio sam prvu partiju. Tražim revanš!
Partijske knjižice se najčešće nose u novčaniku.
Nekrolog je najtoplija partijska karakteristika!
Zvono je bilo veliko i dobro, ali zvonik nije izdržao!
Po bontonu u levici je viljuška, ali desnica drži nož!
Ko peva zlo ne misli. A ko misli nije mu do pesme!
Nosio je glavu u torbi, pa nije ni primetio kad su mu ukrali torbu!
Gde dobošari brinu državne brige, država stiže na doboš!
Teško onoj geografiji u kojoj je moguće da neko uobrazi da je njen najviši vrh!
Kada je pročitao satiru o sebi, vladar se toliko zasmejao da je od smeha umro - pisac!
Kažite topu da je top, odgovoriće plotunom!
U mračnim vremenima hrabrost je biti i svitac!
Nije sve crno ni u gluvo doba. Bele se pokrovi vampira!
Položili su oružje. Na zidove. Kao trofeje!
Slava palim na otadžbinu!
Ništa nam nije sveto, ako nije smešno!
Pošto su otpevali Ustajte prezreni na svetu! Sužnji koje mori glad prešli su na koktel!
Istorija nam je bila učiteljica života. Onda su došli neki manijaci i silovali našu učiteljicu!
Srp i čekić su grafički prikaz njegove karijere. Lupao je i žeo uspehe!
Takmičili su se u lupanju. Bila je to simfonija radu!
Poturite jaja! Ako niste kukavica!
Komedija je kad iluzionista zabavlja narod, tragedija je kad ga vodi!
Između dve vatre je onaj čija je otadžbina ničija zemlja!
Onima što se školuju na greškama, otadžbina ide na roditeljski sastanak!
Poštujući poslovicu da se mlado drvo savija, iskrivili smo generacije!
U barama je vedro nebo mutno!
Hajka je toliko vikala dok progonjeni nije počeo da se ponaša kao zver!
Pesnik je jebena strana u romantičnim okolnostima!
Umni rad je fizički neizdrživ!
Piscu sa političkim apetitom odeblja jezik!
Pred ocem nacije kleči se po kazni!
Špijun ide uhom za duhom!
Kad se ptice odsele ostaju strašila!
Na gladnoj deci svet izumire!
Da bi deca rasla treba im stabilna zemlja pod nogama!
Lepo je kad su deca ponos jedne zemlje. Ali je strašno kad decu zbog zemlje obuzima stid!
Vođe su između redova. Redovi ih štite od atentata!
Nemojte meni da prevrnem list, ja sam prevrnuo Nacionalnu biblioteku!
* * *
U laži su kratke noge, ali se ne vide iza govornice!
Izvršen je savršen zločin. Na govornici nije bilo otisaka!
Ode nisu uzvišene jedino onim u oblacima!
Onaj kome su usta zapušena mora progovoriti!
Okovi se sporo deru nošenjem!
Osuđenim slobodarima sloboda je iza rešetaka!
Nekad se ljudski pratilo. Sad se prati svim sredstvima!
Slušaj narod da te ceo svet razume!
mrtvima sve najlepše. Samo, ko će to dočekati!
Patinirao se u kabinetu. Antika!
Otkad je istorija učiteljica života svaki ministar prosvete misli da joj je pretpostavljeni!
Protokol pronađe čelo i za okruglim stolom!
Zapaljive misli usijavaju glavu!
I ono što nismo sanjali bio je san!
Zlo ne dolazi samo. Ono se pojavljuje u društvu!
Kad se sudi uspavanoj savesti, teško budiocima!
Toliko svetske tuge ni cirkus ne bi izdržao!
U svakom ludilu ima sistema, ali ne toliko koliko u svakom sistemu ima ludosti!
Sejači straha traže sve veća prostranstva!
I kad se pamet prodaje, prodaje se na kilo!
Malograđani i dušu nose na hemijsko čišćenje!
Snobovi gaje leje rodoslovnih stabala!
Onaj ko ruši tabue najčešće ostaje pod ruševinama!
U hajci na čoveka laju ljudi!
Um ne caruje kad vlast drže snage koje su klade valjale!
Uručujemo vam priznanje. Potpišite!
Dignuta zastava zaklanja bolje od spuštene zavese!
Ispit našeg vremena sve je više isleđenje!
Demagog puni kavez punjenim pticama!
U sali sa ogledalima pojedinac postaje masa!
Gde se ide po krugu svi su avangarda!
Najgori je onaj uhoda koji sledi čoveka u sebi!
Od zidova koji imaju uši najbrža je stambena gradnja!
Zidovi su sve tanji a uši sve deblje!
Špijuni sarađuju sa našim mozgom. Bez našeg znanja!
Čovek! Kako je to gordo ozvučeno!
Čovek jedne knjige sve bi druge stavio na lomaču!
Tamo gde su najjača obezbeđenja režimi su najklimaviji!
Jesam pisao. Zatečen sam na delu!
Pisac koji stvori svoj književni svet bog je toga sveta!
S perom u boga!
Kad crne ideje rašire krila - zatamne nebo!
Ispiranje mozga počinje punjenjem ušiju!
Svuda gde je čovek cilj čovek je i strelac!
Tragično je kad dželati za svoje ruke poveruju da su ruke pravde!
Svaki brzi sud - preki je!
* * *
Na početku beše reč - koja nije održana!
Mit je oblikovani užas istorije!
Piramide su najstariji peščani časovnik čovečanstva!
Sfingin osmeh je upućen budućim pokolenjima!
Iskra Prometejeve vatre sačuvana je u srcu čoveka!
Kad oružje govori muze su bolničarke!
Eol je bog vetrova za sve zastave!
Kentaur je muškarac koga je žena napravila konjem!
Sve medalje su Janusove!
Ikarov uzlet je ostao iznad ljudskih mogućnosti!
Narcisu je pogled bio bumerang!
Ahilova peta je najbolnije mesto antike!
Sokrate, živeli!
I Hipokratu ima leka!
Diogen se mimoišao sa čovekom, jer nije pošao od sebe!
Edipov kompleks je dramska vrlina!
Damoklov mač visi nad istorijom!
Kaligula je sve rimske senatore unapredio u čin svoga konja!
Terencije je bio grčki duh pod rimskom togom!
Zid plača onom pred njim vraća sopstveni jauk!
Pred idolima se kleči dok ne padnu!
* * *
Carevo novo odelo ogolelo je narod!
Bog je organizator haosa!
Bog je stvorio čoveka da ga stvori!
Oreol je samo meta za čoveka s puškom!
Ako je tačno da je Eva imala svoj list, istorija novinarstva ima dugu tradiciju!
Hrist je prvo poneo svoj krst, a potom krst njega!
Konstatinopolj je građen da bude prestonica sveta. Zato su svi želeli da ga sruše!
U Božji pakao i verujemo i ne verujemo. Danteov nam je nesumnjiv!
Bogu su kadili jereticima!
I plamen lomače je, nažalost, večni plamen čovečanstva!
Đordano Bruno je sagoreo na vatri svog otkrića!
I jezuiti imaju svoje ateiste, pa i ateisti svoje jezuite!
Inkvizicija se posula pepelom Galileja!
Mona Liza se osmehom Sfingine zagonetke nasmešila čovečanstvu!
Šta vredi Kolumbu što je otkrio Ameriku kad nije stigao do Holivuda!
Iz toga pravca duva Don Kihot!
Pročitavši šta je sve Šekspir napisao, u oduševljenju sam poverovao da nije postojao!
„Hm! Hm!" reče Hamlet!
Ofelijo, idi u Partiju!
Ben Džonson je pisao dobre komedije, ali je njegova tragedija što je bio Šekspirov ispisnik!
Sirana de Beržeraka ništa nije moglo zateći. On je za sve imao nos!
Najveće delo Džona Miltona ima svaki Englez. To je engleski mentalitet!
Kad Francuzi govore o Dekartu, onda se i Aristotel prevrće u grobu!
Kada je Luj XIV rekao: Država, to sam ja! Samo se Molijer mogao nasmejati!
Molijer je umro na pozornici. Na njoj i vaskrsava!
Njutnu je jabuka vratila ono što je Adam zbog nje izgubio!
Od Guliverove bubne opne Liliputanci su napravili doboš.
Posle Svifta Guliverova putovanja su dignuta na državni nivo.
Za duhovite Volter je nekakav izgovor.
Volter je bio protiv smrtne kazne, jer je verovao da se to perom može rešiti!
Didro nikad nije bio sam. On je i sa sobom vodio dijalog.
Stalo je vreme koje se merilo Kantovim koracima!
Revolucija menja ljude, kontrarevolucija menja stvari!
Damoklov mač istorije Francuska revolucija je zamenila giljotinom!
Ne može se svaki Napoleon izlečiti!
Gete je od Vajmara napravio prvu prestonicu svetske književnosti!
Da Srbi nisu zaustavili Turke u nadiranju Hasanaginica bi bila nemačka narodna pesma!
Bajkom Kralj žaba Braća Grim su unela revoluciju u bajke!
Gogoljev duh je oživeo Mrtve duše!
Darvin se pod starost zatvorio u kuću. Grozio se majmuna u ljudima!
* * *
Na Balkanu su počeli svi mitovi. Pa i mit o Srbima!
Istorijski ambis Srbi pune svojim životima!
Osnovno srpsko pitanje: kako preživeti istoriju?!
Istorija je sa Srbima pravila balkanalije!
Stara srpska slava se ekshumira!
Bog ne zaboravlja Srbe. Samo ponekad zapuši uši!
Otkad je pocrneo, gavran je srpska ptica pevačica!
Srbi i dozivanje pameti čine zbrda-zdola!
Slaveći svoje poraze, pročuli smo se kao gostoljubiv narod!
Sve srpske vrhove zauzeli su neznani junaci. Sem Lovćena!
Kad Srbima bude dobro biće to kraj istorije!
Kritičari o Vitezovićevom delu
''Jedno je, međutim, za nas očigledno: Vitezović je satirik od duha, sa onim lepim, dosta retkim darom za više forme satiričnog mišljenja, kad se komika odista javlja kao oblast „najpretežnije intelektualna", to će reći iz dubine uočenih odnosa u pojavama ili u prirodi ljudskog delovanja a ne kao tamna osvetnička strast satiričara.''
Miroslav Egerić
* * *
Mene zanimaju neki, da tako kažem supsticijalni aforizmi. Vitezović piše: „Pokvarenom piscu i ličnosti koje je izmislio okreću leđa." Tu se stvarni moral pisca kao osobe i građaninadovodi u vezu sa nestvarnim ličnostima koje on imaginira. Tako se naizgled sukobljavaju plan realnosti i plan pesničke fikcije, dok Vitežović teži ka totalizaciji ideje, isključujući nemoralnosg pisca iz područja „stvarne stvarnosti", tako i iz područja umetničke imaginacije. Osim toga, pesnički stvorene ličnosti, po ovom aforizmu, dobijaju samostalnost u odnosu na svoga tvorca, tako da delo u tom smislu prevazilazi ideju autora i kao nova šira realnost utiče na njega, što predstavlja lepo i dalekosežno uviđanje.
Dr Milan Damnjanović, profesor
* * *
Vitezoviću višeznačnost služi kao sredstvo za oblikovanje jezgrovitih efektnih rečenica, koje često predstavljaju čitave male satirične portrete. Tradicija ovakvih portreta duža je od tradicije aforizma i potiče, kao što znamo, još od Teofrasta. Francuski moralisti proširili u i dalje razvili i ovu vrstu književnog kazivanja...
Raspon Vitezovićevih književnih motiva širok je i raznovrstan. Ovde se može ukazati na samo neke od njih. U izvesnom broju aforizama Milovan Vitezović se bavi temama širokog spektra, iz ugla jedne svojevrsne filozofije istorije, satirično i pradoksalno intonirane...
Nikola Milošević