(P)likovi

Diktator se priprema za nove izbore, služe mu kao terapija

Sam protiv svog kartela

Aleksandar Vučić je počeo pripreme za sledeće parlamentarne i lokalne izbore. Kampanju će voditi sam protiv svih, protiv opozicije jednako žestoko kao i protiv naprednjaka i koalicionih partnera u vlasti. S uverenjem da je opoziciju već porazio, ostao mu je teži zadatak, da iz svog kartela najuri ekipu problematičnih i istrošenih kadrova i da pretendentima na njihova mesta skupo proda stranačke i državne funkcije. O strategiji i ciljevima vođine izborne avanture piše zamenik urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekad bliski saradnik i prijatelj Vučića.

Predrag Popović

Akcioni plan za politički haos u sezoni leto-jesen skicirao je izraelski stručnjak Eisin Asaf, predsednik londonske agencije ESBR. S obzirom da Asaf s Vučićem sarađuje još od 2004. godine, kad im je pobeda u trci za foteljom gradonačelnika Beograda izmakla za 4.176 glasova, dobro su se upoznali, pa im nije bilo teško da plan prilagode mogućnostima i afinitetima kandidata.

Dakle, kompletna strategija i taktika je zasnivana na lažima i nasilju. Iako je Izraelac predlagao da se kampanja skrati, kako opozicione stranke ne bi imale vremena da dopru do glasača, prevagnula je Vučićeva procena da će veći uspeh ostvariti ako se ide na iscrpljivanje.

Kampanju će voditi u fazama, s akcijama koje će biti usmerene na precizno odabranu ciljnu grupu. Prvih nekoliko meseci Vučić će iskoristiti da očisti SNS od sumnjivih lica, koja su već finansijski isceđena, kompromitovana ili, čak, spremna da se suprotstave unutarstranačkoj tiraniji.

Konkurs za njihove naslednike već je otvoren, pa Darko Glišić, prvi operativac kartela, prikuplja ponude u konvertibilnim valutama. Tek kad obavi taj prljavi posao, Vučić namerava da krene u obračun sa ostacima opozicije. Najtežim optužbama udariće po liderima opozicionih stranaka, a hapsiće njihove saradnike iz drugog i trećeg ešalona. Na taj način, neće se zameriti zajedničkim stranim mentorima, a imaće dovoljno materijala da kompromituje i zastraši dobar deo opozicionih aktivista i glasača.

Posle tako odrađenih pripremnih radnji, predizborna kampanja bi, nada se diktator, trebalo da bude samo rutinski posao. Ako baš zatreba, kao mamac za opoziciju, uz redovne parlamentarne i lokalne organizovaće i referendum za izmenu Ustava.

Suština strategije svodi se na besomučno plasiranje laži. Vučić je u tome iskusan, ceo život laže i vara. Uz pomoć Asafa, primitivne i rudimentarne spletke uzdigao je na naučni nivo. Stalnim plasiranjem brutalnih laži, poluistina i spinovanih informacija, Vučić ne namerava da osvoji poverenje glasača, nego da ih ubedi da ne veruju ni u šta.

Iskustvo ga je naučilo da ni apsolutna kontrola medija ne može da premosti jaz između njegove propagandne predstave i surove realnosti. Koliko god da priča o Srbiji u "zlatnom dobu", o smanjenju nezaposlenosti, povećanju plata, izdašnim stranim investitorima i ostalim uspesima, Vučić je svestan da hipnoza prestaje onog trenutka kad se svaka njena žrtva suoči s praznim novčanikom i frižiderom, kad ispraća dete za Nemačku ili neku drugu bauštelu, kad dobije spisak stvari koje će mu zapleniti izvršitelji jer nije platio račune za komunalije i struju, kad ujutru oblači pelene, da mu kineski gazda ne da otkaz jer ima nervoznu bešiku...

Uostalom, kako izgleda naprednjačka Srbija nehotice se vidi i u informativnim emisijama režimskih medija. Jedna za drugom idu vesti - "Prerezala detetu vene i bacila ga sa terase", "Ubio troje ljudi i njihova tela sakrio u septičku jamu", "Starac se ubio na ulici u po bela dana", pa "Predsednik Srbije zadovoljan rastom privrede..."

Nemoćan da se suprotstavi stvarnom stanju stvari, Vučić može samo da sluđuje narod besmislenim lažima. Ako uspe, očajnici koji balansiraju na ivici egzistencije, izgubiće volju za otporom, za konkretnom političkom akcijom, a onda s njima može da radi šta hoće. Narod sa slomljenom kičmom, pristaće da proda budućnost za dve crvene, litar ulja i dve-tri paštete s Vučićevim likom. Ko ne pristane na mito, moraće da se povije pod pretnjama naprednjačkih batinaša i korumpiranih ili takođe zastrašenih poslodavaca.

U istom paketu, Vučić namerava da se distancira od SNS-a i vodi kampanju pod radnim nazivom "Posle Tita - Tito". Pored kompleksa niže vrednosti, koji kompenzuje samohvalom, na odluku da krene sam protiv svih uticala je procena da neće pasti s vlasti zbog pogrešnih političkih poteza, nego zbog kriminala.

I tu činjenicu egomanijak je okrenuo naopako, pa sad namerava da sebe, dona naprednjačkog ganga, predstavi kao skromnog, ali iskrenog heroja koji brani građane od lopovluka i bahatosti vladajuće kaste.

Na taj način želi da oživi netačne, ali nekad vrlo popularne besmislice "dobar je Tito, ali okružen je lošim saradnicima" i "samo kad bi predsednik znao šta ovi njegovi rade, sve bi ih razjurio". Zato Vučić sav svoj kriminal, pa i stil ponašanja, javno pripisuje svojim slugama.

- U stranci imamo 500 klanova, svi ratuju međusobno. Svako me pita: "Zašto je onaj neko dobio tender, a ne ja?" Samo nas troje u državi imamo pravo na upotrebu blinkera, a, vidimo, ovde je bar trideset vas došlo s blinkerima na automobilima. Babiću, što ideš u skupa letovališta na Hvaru i Brionima? Tri puta godišnje ideš... Imaš druga tamo? Nađi druga u Sopotu! Neću da gledam vas sa "Valentino" i "Šanel" tašnama, hoću da gledam narod - galamio je Vučić na poslednjoj sednici Glavnog odbora SNS, u direktnom prenosu na Pinku.

Primitivnim populizmom, Vučić je poslao prve predizborne poruke. Priznao je da ima kriminala u SNS, da se 500 klanova otima o tendere i pristup državnim jaslama. Priznao je i da ga okružuju bahati skorojevići poput Zorana Babića, još uvek v.d. direktora Koridora Srbije, kao i napirlitane ocvale starlete koje je lično postavio na stranačke i državne funkcije.

Osim što je time potvrdio navode iz tekstove u Magazinu Tabloid, Vučiću se omaklo i da otkrije kako postoji snimak policijskog uviđaja posle udesa na naplatnoj rampi Doljevac, kad je Babićev auto ubio Staniku Gligorijević. Vučić kaže da je gledao taj snimak i uverio se da Babić nije bio na mestu vozača. Naravno, nije objasnio zašto policija tvrdi da ne postoji snimak.

Vučićeve preteće poruke su jasne. U naprednjačkom kartelu nema mesta za 500 klanova, može da postoji samo jedan. Njegov. Svi moraju da bespogovorno izvršavaju naloge i da caru daju carevo, onoliko koliko car poželi. Niko ne sme da se otima o tendere, provizije i sve ostale unosne kombinacije. Ni Goran Vesić ne sme da ima samostalne šeme oko legalizacije u Beogradu, ni Petar Panić, ni Vlada Mandić, ni Predrag Peruničić... Svaki separatizam biće kažnjen. Svaki, izuzev onog koji je jači i od Vučića, kao što je Siniša Mali.

Ni Vučić nije mogao da spreči Malog da se ugradio u posao sa šoping molom na Adi, ali uspeo je da prepozna logiku tog parazitskog sistema. Na mestu gde je podignut tržni centar nalazilo se preduzeće "Minel Dinamo", koje je pre 15 godina privatizovao arhitekta Boško Urošević.

Novinari KRIK-a otkrili su da je Mali, u vreme dok je bio gradonačelnik Beograda, imao ovlašćenja da podiže novac i plaća s bankovnog računa Uroševića u Telenor banci. Takođe, istraživači KRIK-a otkrili su vezu između Malog i građevinske kompanije GTC, koja je gradila "Ada mol". Vučić nije na vreme dobio sve te informacije, pa nije mogao da izvrši pritisak i uzme ušur.

Još više ga je zabolelo što je zakasnio i da se ugradi u posao oko izgradnje metroa u Beogradu. Čim je video projekat, koje delove grada povezuju linije, Vučić je zatražio podatke iz katastra, da vidi ko je vlasnik zemljišta na kome će biti izgrađene stanice metroa. Za neke parcele, na Adi Huji, pored Pančevačkog mosta, pretpostavlja se da su već u vlasništvu firmi i pojedinaca koji su povezani, naravno, sa Sinišom Malim. Dok je Vučić ogovarao Malog kako se, kao zaljubljeni tinejdžer, provodi sa Dušicom Spasić, ministar finansija se bavio onim u što se najbolje razume, finansijama. Uzimao je zemljište koje će za godinu, dve ili deset, nije bitno, prodati po desetostruko većoj ceni.

Logično je da se Vučić naljuti. Po Beogradu sve uzima Mali, a građani optužuju diktatorovog mlađeg batu. Kad se Mekdonalds na Terazijama zatvori na desetak dana, odmah gradom krenu glasine da je zgradu kupio Andrej Vučić, koji namerava da u njoj otvori svoju prodavnicu parfema. Kad na Kalemegdanu, bez dozvole, nikne novi restoran, svi kažu da pripada Andreju. On je, pričaju, i "tihi partner" u firmi koja ruši Košutnjak, kao i kamenolomima koji snabdevaju gradilišta na Koridorima.

Od takvih šaptačkih diverzija Vučić ne može da se odbrani, ali zato može da ih kanališe prema svojim saradnicima. To i radi, ali vrlo oprezno birajući mete. Bez po muke javno optužuje Babića za bahaćenje, a ne sme ni da pisne o svom kumu Nikoli Petroviću. Kad hoće da gađa Petrovića, angažuje bivšeg političkog tatu Vojislava Šešelja. Pre nego što je postao rijaliti zvezda, dok se još bavio politikom, Šešelj je tvrdio da je Nikola Petrović kupio roleks sat za 480.000 evra. Za te pare mogao je nekoliko hiljada puta da letuje na Brionima, opet mu Vučić ne bi prigovorio. Koliko ga grlo nosi, Vučić može da na 600 članova Glavnog odbora naprednjačkog ganga urla jer nose firmirane tašne, kojim mu zaklanjaju pogled na siromašni narod. Isto tako junački ćuti kad ga obaveste da je dvostruki kum za dva miliona evra kupio vinski podrum u Sloveniji. Babića, javno, može da podseća na ubistvo majke četvoro dece, a ministarki pravde Neli Kuburović bez problema izdaje naredbu da po svaku cenu od zakona štiti kuma Nikolu.

Zoran Radojičić, narodni poslanik s liste Srpskog pokreta Dveri, krajem 2017. godine, postavio je pitanje Snežani Stevović, tada v.d. predsednici Prvog osnovnog suda u Beogradu "na osnovu kog propisa i odluke je, dana 14. novembra 2017, dozvoljeno građaninu Nikoli Petroviću da privatnim vozilom uđe na parking suda u zgradi u Bulevaru Nikole Tesle 42a, te da uz prisustvo i pratnju pripadnika pravosudne straže pristupi na ročište u parničnom postupku?"

Radojičić je tada pitao i da li je to bila demonstracija sile i pritisaka na sud i slanje poruke sudiji kakva se odluka od njega očekuje. Sudija Stevović je pametno postupila, pa je avanzovala iz v.d. stanja u izabranog predsednika Prvog osnovnog suda. Ne baš pametno, ministarka pravde javno ne sme ni da bekne, ali privatno ne krije nezadovoljstvo što mora da žmuri na kršenje zakona i propisa. Kuburovićka je svesna da će taj ceh, pre ili kasnije, doći njoj na naplatu, a tada joj neće vredeti alibi da nije smela da se suprotstavi gospodarevom kumu.

Strah u kome žive svi njegovi paraziti, Vučić je svesno raširio i pričom o njihovom modiranju. Ako mu zasmeta neka od saradnica, na naslovnim stranama režimskih biltena osvanuće cenovnik torbica, gaćica, bundi, cipela i silikona kojima su se ulepšale po dolasku na vlast. Zorana Mihajlović je već nekoliko puta prošla taj informerski dril, a on čeka i Jadranku Joksimović, Maju Gojković i bilo koju drugu nesrećnicu.

Tu vrstu Vučićevog licemerja analizirao je njegov kum, bivši savetnik i aktuelni arhineprijatelj Zoran Bašanović. U prilogu na TV Naša, Bašanović je objasnio da Vučić prigovara saradnicima na "Valentino" i "Šanel" tašnama, a sam pred građane izlazi odeven u "Loro Piano" jaknu od 3.000 evra i sakoe "Ćezare Atolini" od 2.700 evra, a sve to s predsedničkom platom od 147.000 dinara, s kojom izdržava dve bivše žene i troje dece.

- Ne štede ni Vučićevi saradnici. Suzana Vasiljević nosi najskuplje modele ručnih tašni, kao što su "Luj Viton" (1.300 evra), "Selin" (2.700) i "Živanši" (2.100), naravno uz adekvatnu garderobu i obuću, a sve to s platom od oko 100.000 dinara. Anđelko Vučić svakodnevno nosi ručno šivena "Brioni" odela u vrednosti od 3.500 do 9.000 evra i "Monkler" jakne koje koštaju do 3.200 evra. Andrej nosi "Balmejn" dukseve od 500 do 1.900 evra. Ksenija, prva Vučićeva supruga, svoju skromnost izražava "Prada" torbom u vrednosti od 2.850 dolara, a aktuelna first lady Tamara može sebi da priušti haljine od poznate i skupe kreatorke Roksande Ilinčić u vrednosti od 1.300 do 3.800 evra.

njegovim kumovima i bliskim saradnicima i njihovim ženama da i ne govorimo, tu sve pršti od glamura i skupoće. To je taj isti predsednik, sa svojom najbližom okolinom, koji predstavnike opozicije naziva lopovima, kriminalcima, tajkunima, fašistima i ostalim lažima iz njegovog vokabulara - navodi se u prilogu TV Naša.

Koliko god da se trudi, Vučić ne može da sakrije istinu. Ne pomaže ni hiperprodukcija laži. Svi tragovi zločina, kriminalnih i političkih, vuku prema njemu. Tačno je da su mnogi opskurni tipovi iz SNS-a zloupotrebili funkcije i na nezakonit način stekli ogromnu imovinu, ali samo zahvaljujući njemu. Svesno ih je uvukao u kriminal, pa sad manipuliše s njima, reketira ih i ponižava. Ko ne plati dovoljno, moraće da ode. I to u tišini, da ne bi iz fioke iskočili svi kompromitujući materijali, optužnice i unapred pripremljene presude.

Na spisku za odstrel nalaze se i svi stranački i državni funkcioneri čija je lojalnost dovedena u pitanje. Vodeće mesto na crnoj listi pripalo je Bratislavu Gašiću, šefu BIA. Iako je Gašić pošteno platio mesto na kome se sad nalazi, navodno s okruglo deset miliona evra, to ga neće abolirati od odgovornosti za razne propuste.

Vučić je uporedio izveštaje BIA i svog privatnog špijunskog centra. Preciznom analizom utvrdio je da postoji razlika, odnosno da je Gašić propustio da ga obavesti o određenim ljudima i događajima za koje je znao ili je morao da zna. Pred više svedoka, Vučić je najavio Gašićevu smenu, ljut što su snimci tajnih razgovora, koje su predstavnici bivše vlasti vodili u fruškogorskoj Mošinoj vili, stigli do nekih nepodobnih medija.

- Umesto da brine o takvim stvarima, Gašić sa Zeljom obilazi Kopaonik i traži nove švercerske kanale za prebacivanje robe na Kosovo - kukao je Vučić.

Kukao je i zbog Dijane Hrkalović, koja nije sportski podnela izbacivanje iz MUP-a. Vučić je bio uveren da će mu ona ostati verna što god da se desi, a naročito zato što zna da nije mogao da je sačuva na mestu državnog sekretara, pošto su na tome insistirali Amerikanci. Ipak, ona se povukla u tihovanje, distancirala se od većine saučenika u policijskim zlodelima, da bi na kraju revolt pokazala i time što je povukla tužbe protiv Vuka Jeremića i Sergeja Trifunovića.

I za to, vođa je okrivio Gašića, jer nije dovoljno dobro obradio Hrkalovićku.

Pored direktora BIA, otpusnu listu mogu da očekuju Maja Gojković, Jorgovanka Tabaković, Zlatibor Lončar i Marija Obradović. U nemilosti se nalazi i Marko Blagojević. Ne zbog štete koju je naneo neradom, zbog čega je obična prolećna kiša izazvala poplave sa katastrofalim posledicama.

Problem je nastao kad je Majk Devenport na Tviteru napisao ono što svi znaju, da je Vučić budala. Vučić jeste budala i to osvetoljubiva. On ne dozvoljava da neko napiše istinu, a posle da se opušteno šeta kroz hodnike zgrade Vlade Republike Srbije, držeći se za ruke sa svojim dečkom. Stranog diplomatu ne sme, ali Vučić će nogirati njegovog dečka Blagojevića.

Kao što je najavio na poslednjoj sednici Glavnog odbora, Vučić namerava da promoviše nove, mlade snage, koje još nemaju mnogo putera na glavi, a dovoljno su glupi da skupo plate kartu za potpalublje naprednjačkog Titanika.

Vučić ne sme da nasrne samo na "američki lobi", koji predvode braća Mali i sestra i brat Brnabić. Zaštićen je, bar zasad, i Nebojša Stefanović, koji je kao strano, ali značajno telo priključen "Amerikancima". Svako od njih, na svoj način, ali pod kontrolom zajedničkih nalogodavaca, vredno ukucava eksere u kovčeg Srpske napredne stranke.

Za Vučića, nedodirljivi su i lideri Saveza za Srbiju. Može da ih provlači kroz blato svojih medijskih arena, ali bez konkretnih akcija. Oni su zaštićeni planom 3K - konfrontacija, kohabitacija, kolaboracija. Do konfrontacije je došlo slučajno, kad se, mimo volje vlasti i opozicije dogodio narod. Liderima Saveza trebalo je šest meseci da amortizuju nezadovoljstvo građana željnih promene.Na kraju, kad su uspeli da obesmisle otpor diktaturi, Vučić je zadovoljno konstatovao da na ulicama Beograda ima više prosjaka, nego protestanata, pa se prešlo na nivo kohabitacije. Posle dva pripremna razgovora s Kajlom Skotom i jednim operativnim sastankom s Metju Palmerom, opozicija je prestala da postoji.

- Stranci traže da ne uznemiravamo javnost jer im je Aleksandar Vučić obećao Kosovo - objasnio je Boris Tadić.

Što su stranci tražili, to su dobili. To potvrđuje i izjava Boška Obradovića: "Važno je da se sve naše političke rasprave vrate u institucije i da se svi zajedno, kao srpski narod, vratimo sabornosti. Nekad sam izgovorio i tešku reč i obećavam da više neću prenagliti i možda je to bilo prejako." Umesto opozicije, javnost uznemiravaju samo lopovi bliski vlasti, koji su ukrali testove za malu maturu, i sociolog Jovo Bakić, koji ni sam ne zna kome je blizak. Vučić je pred đake poslao policajce, a Bakića je pozvao u policiju, na saslušanje.

- Mafija je zarobila državu, ovde sledi revolucija. Čovek sedam godina vlada. Drži monologe iz večeri u veče, to su psihodrame, loša predstava. Ali problem je u nama. Šta mi radimo? Opozicija kaže nateraćemo ga na dijalog. Pa, nećete! Ja sam se protivio i upadu u RTS. Pazite, da su imali duge cevi, pa da upadnu. Pa, ako upadate tamo, šta ćete bez dugih cevi? Šta je vaš cilj? Odu tamo i onda spikeru upere dugu cev u glavu i kažu: "Čitaj pripremljen tekst, upravo smo preuzeli vlast". Inače, ako nemate duge cevi, a upali ste u RTS, šta ćete tamo? Sukoba će ovde svakako biti. Potrebno je samo da deo opozicije prizna da su oni takođe deo opljačkanog naroda. Kada se to desi, a jednom će se desiti, onda će biti jurnjave po ulicama. Jurićemo po ulicama tih nekoliko lupeža koji su opljačkali zemlju i zaluđivali narod - rekao je Bakić u jednom intervjuu.

Bakić je pametno objasnio i prave razloge za poziv na informativni razgovor u policiju: "Nas je zarobila mafija i da se ne lažemo, ja ovaj poziv nisam dobio zbog pominjanja dugih cevi, već zato što sam govorio o vezama Aleksandra Vučića i njegovog okruženja sa mafijom. Žandarmerija je uhvatila i legitimisala Danila Vučića onog dana kad je bila Parada ponosa. On je bio sa navijačima Rada, United force. Ko su oni? To su neonacisti. Ko su ljudi s kojima je Danilo Vučić bio na Svetskom prvenstvu u fudbalu u Rusiji? To su ljudi koji zajedno imaju preko 25 godina robije, a jedan je sam imao 16 godina robije zbog ubistva. I to je problem ove države, koju je otela i zarobila mafija, a na nama je da je oslobodimo."

Takvim izjavama Bakić je radio ono čega se Vučić najviše plaši - upirao je prstom na pravog vođu kriminalnog kartela koji vlada Srbijom. Povoljna stvar u tom problemu - povoljna za Vučića, loša za Srbiji - jeste to što je Bakić usamljeni pojedinac, bez institucionalne moći, stranačke i organizovane podrške, lako ga je podvrgnuti policijskoj torturi. To može njega i njemu slične da zaplaši, a, s druge strane, nanosi štetu Savezu za Srbiju. Bakić priča ono što narod zna i želi da čuje, a što lideri Saveza ne smeju da izgovore. Svaki put kad Bakić pusti revolucionarni krik "Jurićemo ih po ulicama", deo opozicionih glasača odustane od podrške Đilasu koji kaže da treba s režimom voditi dijalog o slobodi medija.

Takođe, svaki put kad Bakić pomene duge cevi, Vučić pretrne od straha. Diktator zna da je to realna predikcija raspleta drame u koju je on uvukao narod i državu.

Izbornim trikovima, lažima i prevarama, Vučić može pokušati da odloži pad, ali ako nastavi sa nasiljem zaista će izazvati revoluciju. U panici, on već javno nariče nad sudbinom i priziva u pomoć: "Mene nazivaju Hitlerom, prete mi vešanjem, a vi ćutite... Zašto ćutite? Poturite svoja leđa." Na taj vapaj, 600 članova Glavnog odbora SNS spustilo je glave i opet odgovorilo ćutanjem. Jasniji odgovor nije mogao da dobije. Posle toga, svestan je da niko od parazita kojima se okružio neće stati pred duge cevi, kad dođu po njega. Niko ga neće ubaciti u gepek, kao Nikolu Gruevskog, i prošvercovati u Mađarsku.

Zato sledeću, verovatno poslednju, izbornu kampanju namerava da vodi u stilu "sam protiv svih". Kad se sve završi, taj slogan može da koristi kao životni moto, bar onog dela života koji mu je ostao, na optuženičkoj klupi i polumraku ćelije u Zabeli.