Natrag

Pogled iz Moskve

Kako u Moskvi gledaju na kandidaturu za novog britanskog premijera

I ovaj će biti premijer?

Britanska policija saslušala je Borisa Džonsona koji se posvađao i potukao sa ljubavnicom

Piše: Vladimir Mališev

Kako su javili mediji, policija je saslušala pretendenta za mesto premijera Velike Britanije i bivšeg ministra spoljnih poslova Borisa Džonsona, nakon što je osumnjičen da je pretukao svoju ljubavnicu.

Prema Gardijanu, Džonsonove komšije su tokom noći između petka i subote pozvali policiju u kuću u kojoj Džonson živi sa svojom ljubavnicom Keri Sajmonds. Bili su zabrinuti za bezbednost Sajmondsove, jer su iz stana čuli bučnu svađu. Ipak, policajci koji su razgovarali sa njom i Džonsonom su zaključili da nema razloga za zabrinutost.

Sekretar za medije Borisa Džonsona koji je najozbiljniji kandidat za prvog čoveka britanske Konzervativne partije i za premijera, odbio je da komentariše pomenuti događaj.

Jedan od prvih komšija Keri Sajmonds, u čijem stanu trenutno živi Džonson, rekao je za Gardijan da je oko ponoći čuo kako se bučno svađaju. Prema njegovim rečima, čuo se zvuk lomljenja posuđa, ženski krici: „Ne diraj me!" i „Odlazi iz moje kuće!", kao i optužbe za egoizam. Na snimku, koji je bio dostupan novinama, čuje se kako muškarac, verovatno Džonson, odbija da ode i moli da „ostavi na miru" njegov laptop, nakon čega se čuje zvuk predmeta koji pada. Komšija je pokucao na njihova vrata, ali mu niko nije otvorio. Sagovornik novina pretpostavlja da je razlog svađe mogla da bude čaša crnog vina koju je Džonson prolio na krevet svoje devojke.

Trenutno favorit u trci za premijera, Džonson se nalazi u procesu razvoda sa Marinom Viler, sa kojom je živeo 25 godina. Razlog za razvod je verovatno njegova romansa sa Sajmondsovom, koja je ranije bila sekretar za medije Konzervativne partije.

Džonson se dva puta rastavljao sa Viler, 2004. i 2010, ali se oba puta vraćao ženi i do razvoda nije došlo. Britanski mediji prenose da su razlozi za njihove bračne svađe preljube ovog političara sa novinarkom Petronelom Vajt i istoričarkom umetnosti Helen Mekintajr.

Turčin ili Čerkez?

Nakon ostavke Tereze Mej u vladajućoj Konzervativnoj partiji počeli su unutrašnji izbori, u čije finale su se 19. juna „plasirali" Džonson i sadašnji ministar spoljnih poslova Džeremi Hant.

Novi premijer će biti izabran glasanjem u kojem će učestvovati 160 hiljada članova torijevaca. Za sada su sve brojke na strani Džonsona.

On je dobio podršku više od polovine frakcije konzervativaca u Donjem domu Parlamenta (160 glasova, Hant je dobio samo 77). Prognoze na kladionicama govore da su šanse da Džonson krajem jula postane premijer Velike Britanije - 90%.

„Stoletie" je već pisalo o Džonsonu u vreme kada je bio britanski ministar spoljnih poslova. Ipak, sada, kada je ovaj ekstravagantni političar glavni kandidat za premijera, što je najviša državna funkcija, valjalo bi se bolje njime pozabaviti.

Njegovo puno ime je Aleksandar Boris de Pfefel Džonson. On sam svoje ime izgovara „po ruski", sa akcentom na drugom slogu, a ne na prvom kako je „po engleski". Uzgred, on nije rođen u Engleskoj, već u Njujorku, a njegov rodoslov je izuzetno zamršen. Njegov pradeda sa očeve strane, Turčin Ali Kemal, bio je ministar unutrašnjih poslova u vladi Ahmeda Tevfik paše, poslednjeg Velikog vezira Otomanskog carstva, kojeg su linčovali po naredbi Nuredin paše. Nakon toga je Džonsonov deda Osman Ali pobegao u Veliku Britaniju, gde je uzeo ime Vilfred Džonson. Prababa sa očeve strane, Hanifa Fered, bila je Čerkeskinja koja je u vreme Kavkaskog rata prebegla u Otomansko carstvo. Pradeda Borisa Džonsona sa majčine strane je američki naučnik - paleograf (paleografija je nauka koja se bavi postankom i razvojem pisma i proučavanjem drevnih rukopisa) Elijas Everi Levi; on je jevrejskog porekla, rodom iz Kalvarije (u to vreme nalazila se u sastavu Ruske imperije). Prababa sa majčine strane, Helen Trejsi Love Porter je američki prevodilac sa nemačkog jezika, rodom iz Pensilvanije. Tako da se, govoreći jezikom Ostapa Bendera, može reći da je po svom poreklu, Boris Džonson turski podanik.

Ipak, u našoj Adigeji smatraju Džonsona Čerkezom. Nedavno su mu stanovnici sela Veliki Kičmaj uputili pismo u kome ga pozivaju da poseti svoju istorijsku domovinu i to na Dan sećanja na žrtve Kavkaskog rata koji se obeležava 21. maja.

Inicijator ove akcije, direktor lokalne srednje škole Aslan Gvašev, nedavno je dobio odgovor iz Londona. Sadržaj je bio standardan: gospodin Džonson zahvaljuje na pozivu, ali zbog obaveza nažalost ne može da dođe. Pritom sam Džonson sebe naziva „melting potom" (bukvalno: loncem za pretapanje), građaninom sveta, zato što biografi broje 30 zemalja iz kojih dolaze njegovi preci - između ostalog tu su i Rusija, Turska, Poljska, Vizantija, Nemačka, Irska, Češka, Ukrajina, Španija, Francuska i Litvanija.

Džonsonov otac bio je visoki službenik, jedan od prvih poverenika ujedinjene Evrope za pitanja kontrole zagađenja životne sredine. Zato je osnovno obrazovanje Boris sticao u evropskoj školi u Briselu. Zatim se porodica preselila u Veliku Britaniju, pa je obrazovanje nastavio u pripremnoj (za fakultet) školi u Istočnom Saseksu, a zatim na privilegovanom Itonu, kovačnici engleske političke elite.

U periodu 1983-84. studirao je na Oksfordu. Bio je izabran u elitni Bulingdon klub, gde je stekao uticajne prijatelje. Među njima su bili i Čarls Spenser, mlađi brat princeze Dajane i Djevid Kameron, budući lider Konzervativne partije.

Ali, ovaj klub je u suštini bio društvo pijanica i mangupa. Omiljena zabava Džonsona i njegovih prijatelja bila je da se doteraju, piju u baru, naprave štetu u nekom restoranu (oputoše ga), a zatim pošteno za tu štetu plate.

Nakon diplomiranja, nije nastavio očevim stopama; umesto da se bavi kontrolom zagađenja životne sredine, postao je novinar: počeo je da radi u Dejli Telegrafu. Zahvaljujući energičnim manirima, prepredenosti i oštrom peru, brzo je stigao do mesta zamenika glavnog urednika i postao glavni politički analitičar. A 2000. godine postao je urednik izdanja Spektejtor (Spectator). Nakon toga je aktivno počeo da se bavi politikom.

„Bela vrana"

Na parlamentarnim izborima 2001. godine Džonson je izabran, kao predstavnik Konzervativne partije, za člana Donjeg doma Parlamenta. Ali, tu se nije smirio, i uskoro je postao gradonačelnik Londona, gde se najviše isticao time što je na posao dolazio biciklom.

Ceo svet je mogao da vidi fotografije gradonačelnika-demokrate na biciklu. Istina, ubrzo su obratili pažnju na njegove troškove: ispostavilo se da je jedna od preterano naduvanih stavki ona za - taksi...

Džonson je velikodušno obećao da će ojačati Skotland jard i smanjiti kriminal među mladima. Pred kraj mandata gradonačelnika je utvrdio da policajaca ima više, a kriminalaca među mladima -manje. Kada su proverili ovu tvrdnju ispostavilo se da ni jedno ni drugo nije tačno. Godine 2016, u vreme priprema i sprovođenja referenduma o izlasku Velike Britanije iz EU, Džonson je bio aktivan zagovornik Bregzita. I krenuo je ka mestu premijera, ali mu tada nije uspelo da dotle i stigne. U julu 2016, na zaprepašćenje mnogih, postavljen je na mesto ministra spoljnih poslova u novom kabinetu Tereze Mej.

Za razliku od tradicionalno ukočenih engleskih političara sa zalizanom kosom očešljanom na razdeljak, Džonson je „bela vrana": kosa mu je večito razbarušena, a takvi su mu i maniri, što ponekad deluje smešno. Poznat kao oštrouman, duhovit govornik, Džonson je sposoban da jednom zgodnom primedbom negativno okarakteriše oponenta. Ali, često pritom daje takve biserne komentare - nepristojne, kakvi su ranije, u konzervativnoj Britaniji, mogli da se čuju među lučkim radnicima u pabu, a ne u parlamentu ili u kabinetima Forin ofisa.

Naprimer, 2007. je napisao da Hilari Klinton ima „svetlu kosu, meke usne i čelični pogled plavih očiju, poput medicinske sestre-sadiste u ludnici".

Rusofil ili rusofob?

Džonsonovi daleki ruski koreni, verovatno se još uvek osećaju. Boris je više puta izjavljivao da je rusofil. Pričao je kako je osamdesetih godina, kao oduševljeni 16-godišnjak došao u Moskvu, kako je bio zaljubljen u rusku kulturu, smatrajući je evropskom, kako je učio ruski jezik. Voleo je da se hvali kako ume da peva Kaljinku i pesme o burlacima na Volgi.

Dok je bio gradonačelnik Londona, upravo je on dozvolio praznovanje ruske Maslenice, u početku blizu gradske većnice, a zatim na Trafalgaru. Priznao je čak da obožava sladoled od vanile i moskovski plombir u kornetu. A kada je jednom, tada već kao političar, ponovo došao u Moskvu, obratio se tv gledaocima na ruskom jeziku: „Zdravstvujte, minja zavut Boris!" (Zdravo, ja se zovem Boris.) To je mnoge iznenadilo. Stvar je došla dotle da su engleske novine Independent dodelile Džonsonu titulu „Putinovog branioca" zbog njegovih pohvala ruskoj operaciji u Siriji.

Ipak, sve to mu nije smetalo da u poslednje vreme otvoreno daje rusofobne izjave koje je objašnjavao time da Rusiju voli kao i pre, ali ne i Kremlj i rukovodstvo zemlje.

Ovih dana se ovaj ekstravagantni ljubitelj plombira stavio na čelo najvatrenijih zapadnih političara-rusofoba. Nedavno, zaboravivši na elementarnu diplomatsku pristojnost, počeo je da vređa šefa druge države. U početku je izjavio da je naređenje o „likvidaciji" Skripalja navodno dao lično Vladimir Putin, a zatim ga je faktički uporedio sa Hitlerom, iako je još u januaru 2017. tokom susreta sa američkim kongresmenima pozivao da se Rusija ne demonizuje.

On je rekao da bi američke vlasti trebalo da vode strategiju „uključivanja i opreza" u odnosima sa Moskvom. „Skrenuli smo pažnju novoj administraciji i Kongresu na to da bi bilo nerazumno demonizovati Rusiju ili je saterivati u ugao", rekao je ovaj političar.

Pres sekretar predsednika RF Dmitrij Peskov je svojevremeno, komentarišući odluku Borisa Džonsona da ode sa mesta ministra spoljnih poslova, rekao da je jedini kriterijum koji može da iskoristi za ocenu ministra druge zemlje to kakav je doprinos dao razvoju odnosa između država. „Nažalost, doprinos Borisa Džonsona razvijanju britansko-ruskih odnosa može se, najblaže rečeno, oceniti kao veoma, veoma skroman."

„Mačka u džaku"

Takav „rusofil" u fotelji engleskog premijera, ne obećava nam ništa dobro. Mnogi smatraju da ni Englezima neće biti mnogo bolje.

Uostalom, ako su ga bivša žena i ćerka nazvali „samoljubivim gadom", šta drugi mogu da očekuju? Pre nekoliko godina, izraelski mediji su objavili skandaloznu vest.

Navodno je Boris Džonson, u to vreme još uvek gradonačelnik Londona, imao ljubavnu aferu sa ženom Dejvida Kamerona, u to vreme premijera Velike Britanije. U isto vreme su se pronosili tračevi o ruskoj ljubavnici samog Kamerona, koja je bila Džonsonova pomoćnica.

Da li je zaista bilo preljube ili je reč bila o prljavoj provokaciji sa ciljem da se jednim udarcem poljulja reputacija dva političara i jedne dame aristokratskog porekla, do danas je nepoznato: skandal je brzo zataškan. Ali, gorak ukus je ostao, što su, po svemu sudeći, i želeli da ostvare neprijatelji Borisa Džonsona.

Istina, valja priznati da, ako Englezi ipak izaberu Džonsona za premijera, iako su im dobro poznati svi njegovi marifetluci, to znači da u njemu ipak ima nečeg što ih privlači. Šta je to? Verovatno to što posle nestabilne Tereze Mej, čak i Džonson deluje kao dobar dečko, koji ume da manevriše kroz opasne lavirinte engleske politike i ima petlju i sposoban je da svakome da prednost i u najoštrijim sporovima.

I inače, zapadno od Rusije danas je teško pronaći političara na visokom položaju koji se može uporediti sa takvim harizmatičnim ličnostima iz prošlosti kao što su npr. Vinston Čerčil ili Šarl de Gol. Takvi moćni titani danas su tamo deficitarni.

U Francuskoj, kao što je poznato, predsednik je postao „kinder iznenađenje" Emanuel Makron. Slovenački predsednik vlade Marjan Šarec je završio Akademiju za pozorište, radio, film i tv, a širom zemlje se proslavio kao komičar i satiričar. U Ukrajini je na vlast došao komičar Vladimir Zelenski. Sva je prilika da će u Britaniji premijer postati Džonson. U odnosu na „šale" Zelenskog, čak i Boris Džonson deluje danas kao „ozbiljan političar".

Međutim, engleske novine Fajnenšel tajms nazivaju Džonsonov izgled njegovim „trojanskim konjem". „Neuredan izgled je prikladna maska za Borisa. Iza ovog haotičnog, razbarušenog lika krije se hladan, prepreden i nemilosrdan um."

U ovim novinama priznaju da je najveći problem u tome što malo ko sa sigurnošću zna kakav je zaista Boris Džonson. A to znači da se Englezi faktički spremaju da izaberu za svog premijera „mačku u džaku".

Bilo jednom u Americi - serija sumnjivih smrti

Mrtva usta ne svedoče

Ginu oni koji su imali kompromitujući materijal o Hilari Klinton i njenim bliskim ljudima.

Piše: Vladimir Prohvatilov

Na osnovu materijala Fonda za stratešku kulturu.

Dok Donald Tramp i Melanija idu u državne posete po svetu, u Americi se dešavaju stvari koje mogu ozbiljno da utiču na sudbinu glavnog Trampovog političkog protivnika na predsedničkim izborima iz 2016, Hilari Klinton.

Zamenik šefa njujorške policije Stiven Silks je 5. juna pronađen u svom automobilu sa metkom u glavi. Njujork tajms piše da je pucao sebi u glavu. U prvom saopštenju njujorške policije o Silksovom samoubistvu nije rečeno ništa: „Pronađen je kako sedi u kolima sa ranom od metka u glavi. Kolima njujorške policije odvezen je u Elmherst bolnicu gde je konstatovana smrt."

Poznato je da je Stiven Silks bio vesela osoba, maratonac i alpinista. Verzija o samoubistvu jednog od najboljih njujorških policajaca ne deluje previše ubedljivo, ako se uzme u obzir da se Silks spremao u penziju, nakon 38 godina službe, te da je pred smrt, 4. juna uveče, predao dokumenta za penzionisanje.

Isto toliko neobično deluje prerani odlazak iz života Džoa Kalabrezea, policijaca iz odeljenja za istragu ubistava koji je trebalo da istražuje pogibiju svog načelnika. Veteran njujorške policije, detektiv Džozef Kalabreze, nestao je bez trega dan nakon Silksove smrti.

Telo detektiva nađeno je pored plaže Plamb. On je služio u policiji 37 godina. Prema zvaničnoj verziji, Kalabreze se ubio. Odgovor na pitanje zašto bi detektiv koji je naumio da se ubije ostavio svoj auto i po vrućini krenuo peške do okeanske plaže, zvanična verzija ne daje.

...Vratimo se nekoliko godina unazad. Uoči predsedničkih izbora u SAD, 6. novembra 2016. godine, niz američkih medija, pozivajući se na izvor u njujorškoj policiji, objavio je da je tokom istrage kongresmena Entonija Vajnera, muža lične asistentkinje Hilari Klinton, Hume Abedin, zbog krivičnog dela zlostavljanja petnaestogodišnje devojke, tokom istrage otkriven laptop „sa dovoljno dokaza koji bi mogli da pošalju Hilari i njen tim na odmor do kraja života".

Detektivi njujorške policije i njihov šef Džejms P. O'Nil su izajvili da će, ako FBI i ministarstvo pravde ne podignu pravovremene optužbe protiv Hilari Klinton i njenih saradnika, njujorška policija objaviti sadržinu laptopa. „Sadržaj elektronskih pisama zapanjuje. Meni je bukvalno pozlilo...", rekao je šef njujorške policije. „Imamo kopije svega. Poslaćemo ih Vikiliksu ili ću sazvati svoju ličnu konferenciju za medije", izjavio je Džejms P. O'Nil.

Ove izjave njujorških policajaca mogu da objasne zašto je direktor FBI Džejms Komi obnovio istragu o zloupotrebi tajne informacije od strane Hilari Klinton, što je odmah snizilo njen rejting.

Na američkim internet forumima desničarsko konzervativne orijentacije, o pokojnom Stivenu Silksu su pisali kao o „šefu policije koji je predao Vajnerov laptop FBI-u i video njegov sadržaj".

Na internetu se u komentarima pisalo i o rekaciji policajaca na sadržaj laptopa Hume Abedin: „Neki od oficira su povraćali, neki su plakali, pripala im je muka zbog onoga što su videli. Dvojica od tih policajaca su bili ubijeni (u nečemu nalik na zasedu). Da li će on (Silks) biti pozvan da svedoči?"

Sada Silks više neće moći da svedoči.

Bivša senatorka Arkanzasa Linda Kolins-Smit je 7. juna 2019. pronađena mrtva u svom domu u gradu Pokahontas, država Arkanzas. Istraživački tim CD Media je javio da raspolaže informacijom o tome da je ona nameravala da objavi informaciju „o sudijama koji su u Arkanzasu uzimali decu od siromašnih žena putem službe za zaštitu dece i prodavali ih bogatim ljudima".

Prema podacima koji potiču od izvora ovog izdanja, Kolins-Smit je pretpostavljala da su kriminalci koristili nelegalne migrante za izvršavanje krivičnih dela, između ostalog i za ubistva majki ukradene dece. „Kolins-Smit je raspolagala informacijom o mreži trgovine decom, kojom je upravljala vlada Arkanzasa", piše portal www.thefreethoughtproject.com.

Prema rečima bivšeg sekretara za šatampu Linde Kolins-Smit, njene komšije su izjavile da su čuli pucnjeve (pucnjeve, a ne jedan pucanj!) 6. juna, odnosno dan nakon smrti Silksa. A na u SAD popularnom internet radiju BlogTalkRadio, bliski prijatelji Linde Kolins-Smit su govorili da je trebalo da za nekoliko dana da iskaz protiv Hilari Klinton pred velikom državnom porotom.

Takođe, 6. juna „u drugom zlokobnom istorijskom preokretu, bivši senator-republikanac iz države Oklahoma, Džonatan Nikols, koji je imao informacije u vezi sa zajedničkom odgovornošću pedofila na visokim funkcijama, pronađen je ubijen iz vatrenog oružja, u svom domu u gradu Norman u Oklahomi", objavio je portal CD Medica, čiji izvor smatra da su ubistva dva bivša senatora povezana.

Linda Kolins-Smit i Džonatan Nikols su 2006. godine bili među autorima projekta zakona koji je predviđao smrtnu kaznu za ponovljeno zlostavljanje dece. Vrhovni sud je odbio njihov projekat zakona.

Portal Abel Danger Global posvetio je ovim zlokobnim smrtima članak pod nazivom „Da li duboka država čisti tragove?" (Deep State "Cleaning House"?) u kojem piše: „Prisustvujemo poslednjim samrtnim trzajima američke imperije, koja se urušava pred našim očima sa svakom novom smrću."

Ugledni publicista i pisac Dijana Vest, čija se kolumna objavljuje u 120 američkih izdanja, pita se postoji li veza između smrti senatora-republikanaca i njujorških policajaca.

„Odgovor se svodi na sumorne sumnje i nekoliko neproverenih činjenica, koje svedoče o tome da je jedna ili nekoliko od te četiri smrti mogla da ima nekakvu vezu sa aktivnošću tih ljudi protiv pedofila i trgovaca ljudima ili protiv zvanične korupcije...", piše Dajana Vest.

„Zabrinutost", piše ona, „pre svega izazvana decenijama praćenja kriminalne porodice Klinton, koja nosi u sebi stvrdnutu auru mnogih, mnogih nerasvetljenih ubistava i čudnih smrti, koje su se desile oko Klintonovih, kao i njihovih skandala. Šok zbog toga što, ne jedan nego dva iskusna policajca, verovatno, izvršavaju samoubistvo u roku od 24 časa u Njujorku, učinio je da se zamislim o... trulom, gnojnom poslu sa laptopom Entonija Vajnera..."

„Kada pogledamo ubistvo Kolins-Smit u Arkanzasu i nasilnu smrt Nikolsa u Oklahomi, onda je to više od sumnje", nastavlja Dijana Vest, praveći analogiju sa tragičnom sudbinom senatora iz Džordžije Nensi Šefer, koja je razotkrila zloupotrebe državnih službi za zaštitu dece okrivljenih za trgovinu decom. Godine 2010. Šeferova je sa svojim suprugom pronađena ustreljena, policija je ustanovila da je reč o „samoubistvu".

Šta se dogodilo u tih 48 sati prvih dana juna, kada su gotovo istovremeno pronađena ubijena dva bivša senatora-republikanca i dva visokopozicionirana policajca?

Kao što je poznato, istraga FBI u vezi sa laptopom Entonija Vajnera bila je stavljena na stranu, uglavnom zbog započete istrage tužilaštva protiv Donalda Trampa. Nakon što specijalni tužilac Miler nije protiv predsednika SAD podigao nikakvu optužnicu, Tramp je dobio odvezane ruke, a on nikada nije krio da ima nameru da izvede na čistac stvar sa parom Klinton.

Može se pretpostaviti da smrt dva senatora koji su mogli da objave informaciju opasnu za klan Klintonovih, i dva policajca koji nisu krili želju da istraže zločine organizatora i učesnika „kruga pedofila", uklanja opasnost od razobličavanja poznate porodice.

Ipak, ogorčenje američkog društva je veoma veliko. Društvene mreže su se bukvalno usijale.

Ruska analitičarka Tatjana Volkova piše u svom blogu: „Pitanje je kako su ove sumnjive smrti povezane sa Trampovom posetom Londonu. Da li se duboka država, ostavljena bez nadzora, na sopstvenu inicijativu rešila glavnih istražitelja i potencijalnih svedoka ili je to urađeno posle miga iz Bakingemske palate? Da li je uslov za saradnju sa Trampom - prekid istrage pedofilskog skandala oko Demokratske stranke?"

Američka imperija pada u duboku političku i moralnu krizu.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane