Natrag

Plagijarizam je brutalan prema finansijskom sistemu naše države, od preko 20000 EUR prometa, nije uplaćen ni jedan jedini dinar poreza na promet u Budžet Republike Srbije!

Plagijarizam, ali brutalan

Brutalnost najvećeg plagijarizma u Srbiji je zbunjujuća. Korist koju su plagijatori izvukli od plagijarizma je velika i višedimenzionalana. Pristojnim ljudima je neshvatljivo da neko sme da se drzne da tako nešto učini. A pristojnih ima na obe strane. Odnos institucija koje su u nadležnosti trenutne političke pozicije je bio aktivan i pozitivan. Nema potreba za blokiranjem Rektorata UNS. I pozicija i opozicija su za rešenje problema. Za sada, ceh su platili samo studenti. Zbog svega toga, svi sem jedne osobe su zbunjeni kao posle šibicarskog mešanja. Gde je kuglica?

profesor dr Ilija Tanaskov

U aprilu 2013 godine, Pokrajinski Sekretar za privredu Autonomne Pokrajine Vojvodine i Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, potpisuju Ugovor o izradi "Detaljne studije stanja i strategije razvoja sa akcionim planom za logističke centre u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini". Studiju je uradila radn a grupa od 14 autora sa Fakulteta tehničkih nauka. Urađena studija je prošla obavezan postupak javnog uvida i rasprave. Elementi predmetne studije su potom uvedeni u strateški dokument "Program razvoja AP Vojvodine 2014-2020".

U 2014 godini, grupa od 3 autora sa Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu je objavila monografiju: „Multi-criteria Analysis in the selection of Logistics Centers", inostrani izdavač Lambert, 2014 godine, ISBN: 987-3-659-53062-3". Navedena monografija je doslovan engleski prevod „Detaljne studije stanja i strategija razvoja sa akcionim planom za logističke centre u AP Vojvodini"! Izvorna studija nije navedena u referencama monografije, ni jednom. Dakle, monografija je eklatantan primer plagijata po kvantitetu, po kvalitetu i po višestrukim državnim interesima.

Plagijarizam je brutalan po kvantitetu, jer je svaka stranica i slika iz Detaljne studije doslovno preuzete i uvedene u plagiranu „monografiju". Naravno, bez ijednog citata ili poziva na izvor teksta i grafička rešenja iz studije.

Plagijarizam je brutalan po kvalitetu u transferisanom obliku na naučni doprinos autora. Pojedinačno svaki od tri autora je dobio više nastavno-naučno zvanje na Univerzitetu jer su plagiranu „monografiju" prijavili kao značajnu ličnu referencu koja je kao takva navedena u akademskim izveštajima za njihov izbor kao kandidata u viša zvanja. O da, naravno, uz obavezno međusobno učešće u komisijama za izbor.

Plagijarizam je brutalan i po resursne interese naše države. Izvor za plagiranja tj. navedena Detaljna studija kao autentični izvor plagirane monografije na engleskom jeziku, vlasništvo je Pokrajinskog sekretarijata za privredu APV. Taj sekretarijat je finansirao izradu studije po ugovoru kojim je regulisano i pripadajuće vlasništvo. Uz obavezan javni uvid i diskusiju, studija je odobrena. Dakle, pokradena je državna institucija!

Plagijarizam je brutalan i po finansijskom bilansu od preko 20000 EUR. Tu cenu su platili studenti Fakulteta Tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu i Univerziteta Edukons iz Novog Sada. Plagirana monografija nije koncepcijski i sadržajno adekvatna nastavnom programu studija niti je kao takva postala akreditovani udžbenik, pomoćni udžbenik ili praktikum. Pri tome je na engleskom jeziku. Ali, studenti su od strane autora plagijata, ujedno i njihovih predavača, bili primorani da kupuju plagiranu monografiju po ceni od 40 EUR prve godine izdanja. Već u narednoj školskoj godini, po ekonomskom zakonu izražene „potražnje", cena je bila povećana na 50 do 60 EUR po primerku. Tiraž plagirane monografije od 500 primeraka je bio „razgrabljen". Da su im isti tekst ponudili na srpskom jeziku Detaljne studije, ne bi mogli da ga naplate. Brutalno, nema šta!

Plagijarizam je brutalan i prema finansijskom sistemu naše države. Od preko 20000 EUR prometa, nije uplaćen ni jedan jedini dinar poreza na promet u Budžet Republike Srbije!

Plagijarizam je brutalan prema instituciji u kojoj su plagijatori zaposleni. Sva tri autora plagirane monografije su bili zaposleni na Fakultetu tehničkih nauka. „Bili", zato što je jedan od autora u međuvremenu preminuo u relativno ranom godištu, što je dodatno brutalno. Preostala dva autora su još uvek zaposleni na FTN-u. Svesno su učinili plagijarizam, znajući unapred da će biti zaštićeni od strane uprave Fakulteta tehničkih nauka, u konkretnom slučaju aktuelnog Dekana FTN-a, Prof. dr Radeta Doroslovačkog. Bili su u pravu. Zato se kratko posvetimo „liku i delu" aktuelnog Dekana.

On je neuspeli student FTN-a koji je svojevremeno napustio prvu godinu studija na mašinskom odseku. Istini za volju, Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu je završio izuzetno brzo i vratio se ponovo na FTN kao asistent. Aktuelni dekan je matematičar, skromnog i neautentičnog opusa jer je do izbora za dekana 2012 godine, imao broj radova i citata na SCOPUSU koji je mogao da iskaže prstima jedne ruke. Predstavlja se kao stručnjak za aktuarsku matematiku, a prihodi fakulteta su od njegovog dolaska umanjeni za četvrtinu. Niža matematika mu ide dobro, ali od infinitezimalnog računa se baš ne snalazi u matematičkim proračunima. Taj nedostatak kompetentnosti u dekanskoj ulozi kompenzuje sa učestalim interpersonalnim i drugim „bihevioralnim" (ne)matematičkim obračunima. U prilog tome je i podatak da je bez realizovanog mentorstva za doktoranda i bez izvedenog doktora nauka bilo kojih a posebno matematičkih nauka, uspeo da se domogne zvanja redovnog profesora 1998. godine. Kako je to uspeo, pitanje je sa kontroverznim opcijama odgovora. Kontraverzno je i to da je kasnije, kao redovni profesor ipak završio studije na FTN-u, ali mu je tu diplomu poništila prosvetna inspekcija! Nije mu se dalo da završi studije na FTN-u, pa sam sebe žali da je baksuz.

Agresivni Prof. dr Rade Doroslovački je bio čak i predsednik Društva matematičara Srbije - DMS-a. Postoji priča da su u DMS-u organizovali posebno slavlje kada su ga se konačno otarasili. Ne, to nije DMS koji se uz njegovo ime u negativnom kontekstu provlači kroz sredstva javnog informisanja. U tom DMS-u će tek da organizuju slavlje.

Uspeo je da se domogne i pozicije Dekana najvećeg fakulteta u Srbiji uprkos činjenici da i tada nije ispunjavao uslove za redovnog profesora, jer nije imao izvedenog doktoranda pri izboru u Dekana. Zbog toga je principijelno besmisleno, a moralno nedozvoljlivo da on svojim potpisom Dekana verifikuje sve doktorske disertacije sa FTN-a. Ovde ipak treba biti dosledan i reći: na tu važnu poziciju ga je postavila Demokratska Stranka! U DS-u nisu dugo slavili kada je prešao u SNS. Žestoko se obračunao sa svima koji su mu pomogli da se dočepa dekanske pozicije. Iako su sukobi bili potpuno nepotrebni, on ih je namerno izazivao kako bi indukovao zaštitu od SNS-a. Normalno da su u SNS-u potrebu za zaštitom svog člana na važnoj poziciji odradili lojalno, ne shvatajući da ih je on vešto uvukao u svoje fantazmagorije. Po oprobanom receptu, posebno kad treba da progura nešto besmisleno, on i dalje izaziva sukobe. Konačan otpor slama mahanjem mobilnim telefonom i preteći pokazuje ime aktuelnog Predsednika RS u imeniku telefona.

Postoji jedna imaginacija koja u potpunosti definiše Prof. dr Radeta Doroslovačkog. Ubrzo po dolasku na poziciju Dekana, prvo je od sajta FTN-a napravio svoj Facebook profil. Prethodno rukovodstvo je posetioce sajta dočekivalo realnom slikom dekanskog kolegijuma ispred FTN-a. Profesionalno, oni su se slikali ispred zgrade fakulteta. Zajedno, slikani celom svojom visinom, u grupi, oni su bili fizički mali u odnosu na veliku fakultetsku zgradu. E, sada je drugačije. U neprirodnoj pozi, otprilike kao propali pevač koji se slika za album sa jednom pesmom, on sam bez ostalih članova dekanskog kolegijuma iskače na naslovnoj web stranici FTN. 3D animacija eksterijera FTN-a je sagledana iz ptičije perspektive, blage crno-bele teksture, mala u pozadini njegove dominantne slike u boji na nadmorskoj visini od oko 500 metara. Da, u crnom džemperu. Pametnom je dovoljno za razumevanje izbora fotografije „facebook profila" aktuelnog dekana.

Sada, da se vratimo na plagijarizam. Već više od tri godine pokušavam da proces utvrđivanja plagijarizma uvedem u propisane procecure, ali bez očekivanog rezultata. Prvi put je to bilo u leto 2016. godine, tokom proceduralnog izbora jednog od autora plagijata u više zvanje (preostala dva plagijatora su mu bili u komisiji za izbor). Delovodno zavedenim dopisom sam upozorio NN veće FTN-a koje nije postupilo po obavezi propisanoj u Zakonu i normativnim aktima. U nastavku sam podneo prijavu Prvostepenom Etičkom odboru fakulteta. Događa se - ništa. I prođe godina. Dekan uspešno inhibira proces. Povremeno se i seiri, kada mu nadođe.

Po isteku prve godine, bez imalo vere, uputio sam prijavu Inspekciji pokrajinskog Sekretarijata za visoko obrazovanje koje je u nadležnosti trenutne političke pozicije, SNS-a. I događa se - svašta! Inspekcija nadležnog Pokrajinskog Sekretarijata institucionalno reaguje po mojoj prijavi i nalaže FTN-u da se proces pokrene iz čamotinje, te da dokumentaciju usmeri na drugostepeni Etički odbor Univerziteta. Univerzitet po tom reaguje u skladu sa pravilnicima. Nalaže formiranje Komisije u koju bira svog člana i upućuje zahtev Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje koji treba da delegira svog člana Komisije, kako propisi nalažu.

Zbog specifičnosti materije plagijarizma, Univerzitet nalaže FTN-u da odredi još dva referentna člana Komisije, što je takođe u skladu sa pravilnicima. I onda, klip u točak koji je počeo da se okreće. Naime, jedan od plagijatora je rukovodilac jednog od Departmana FTN-a. Dekan predlaže NN Veću FTN-a dva člana, od kojih je jedan direktno podređen tom autoru plagijata. Ne treba puno pameti da se zaključi kako je ovo protiv postojećih propisa. Pravilnici eksplicitno zabranjuju mogućnost konkretnog uticaja, tj. poslovnu hijerarhijsku nadređenost plagijatora članu komisije. Međutim, odavno amorfno NN veće FTN-a je u maniru prepariranih poslušnika, bezvoljno prešlo preko nedozvoljene primene odredbi Pravilnika o Etičkom kodeksu, koju je Dekan nametnuo. Nema on nameru da se „prilagođava" propisanim normama Etičkog kodeksa Univerziteta.

Ako se nešto mora priznati dekanu, prof. Doroslovačkom, to je da ume u svemu da napravi paradoks. Izabrani član je opravdano odbio učešće u radu. U međuvremenu sam saznao, doduše nezvanično, da je bar jedan od članova Komisije potvrdio plagijarizam. Procedura za utvrđivanje plagijarizma je briljantno sapeta. Od tada je prošla godina i svi rokovi koji su propisani Etičkim kodeksom Univerziteta. Institucije Pokrajinskog sekretarijata APV i Senata Univerziteta u Novom Sadu se sada prave nemušti. Iako imaju sve normativne poluge, oni ih ne koriste. Ostaje nam samo retoričko pitanje, zašto?

U čitavom tekstu sam namerno personalizovao samo jedno ime. Imena plagijatora se mogu saznati veoma lako, ako postoji spremnost na mali istraživački napor. Potrebno je kopirati naslov plagirane monografije na engleskom, ubaciti u pretraživač Interneta i dobiti informacije na Amazonu. Ja sam ih već nebrojeno puta navodio u dopisima. Pri tome, u ovom procesu Dekan mi nije odobrio garantovani status Uzbunjivača po Zakonu (sl. Glasnik 128/2014). Navedeno ime Dekana, FTN-a, prof. dr Radeta Doroslovačkog je jedino ovde potrebno. Njegov interes za inhibicijom plagijarizma je očigledno ličan. Zato sam samo njega postavio u imenovanom fokusu. A institucije, po mnogima neočekivano, reagovale su aktivno. Ali ne i proaktivno. Teško je boriti se protiv paradoksa, pogotovo ako je paradoks zaštićen virtuelnom političkom moći. Do tog saznanja su u poslednjim godinama došli mnogi sa FTN-a.

Još jednom o uobrazilji Dekana sa profila na sajtu FTN-a. On se smatra većim i od institucija u kojima nije nadležan. Zato je nužno naglasiti da je rešenje predmetnog plagijarizma, bez ikakvog dvoumljenja najvećeg plagijarizma u Srbiji a sigurno najbrutalnijeg, u rukama nadležnih institucija. Za sada, Prof. Doroslovački je „veći" od institucija. I tu postoji jedna matematička zavrzlama. Nije on veliki nego su institucije male. U komparativnom smislu, dekan Prof. Doroslovački je ispravno proračunao. Međutim, u ispravnosti njegovog proračuna je i naša sveukupna tragedija. Vektor ovog proračuna vodi u propast, a ne u razvoj. Kada bi se cela jednačina pomnožila sa -1, onda bi aktuelno pozitivno postalo negativno, a aktuelno negativno postalo pozitivno i sve bi došlo na svoje mesto. Jednostavno, on je početnu normalnu jednačinu odnosa pomnožio sa -1. Tek u uneređenim odnosima on može sa svojim referencama igrati aktuelnu ulogu Dekana. U ovom, kao i u mnogim drugim odnosima, plagijarizam ima samo katalitičku ulogu. Rešenje jednačine najbrutalnijeg plagijarizma u Srbiji je jednostavno. Potreban je moral. A moral je generalno, estetsko pitanje. Dalje, estetski pristup zavisi od karaktera... Da li treba da objašnjavam dalju personifikaciju predstojeće tragedije Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu?

Prof. dr Ilija Tanackov

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane