Tragom vesti

Kako je trgovac oružjem Slobodan Tešić prodao ispravnih 250.000 bombi kao rashodovane

Ko još kupuje rashodovane bombe

Vojni sindikat Srbije postavio je pitanje zašto su potpuno ispravne ručne bombe proglašene rashodovanim i kome su prodate. Gde je završilo 250.000 bombi i gde je novac? Stigao je i odgovor iz Ministarstva odbrane. Neka ostane i ovo zabeleženo. Jer trgovac oružem Slobodan Tešić utekao je ovih dana za Belorusiju. U prošloj godini je imao 62 izvozne dozvole, nije platio ni dinara poreza, a oružje je kupovao na odloženo!

Potpukovnik Goran Mitrović

Vojni sindikat Srbije upitao je da li je istina da je Ministarstvo odbrane, na insistiranje pomoćnika ministra za materijalne resurse Nenada Miloradovića, odlučilo da iz vojnih skladišta preduzeću Jugoimport SDPR proda 250.000 ručnih bombi po ceni od 3,3 dolara za komad, a da su nakon toga bombe prodate Saudijskoj Arabiji po ceni od 18 dolara po komadu.

"Da li je istina da su ove ručne bombe proglašene rashodovanim iako su potpuno ispravne? Da li je istina da je preduzeće Jugoimport SDPR ove bombe u viđenom stanju samo preprodalo privatnim preduzećima iz Beograda, ''Partizan Tek'' i ''Tehnoglobal Sistems'', po dvostruko većoj ceni, a da su ove firme iste te ručne bombe prodale Saudijskoj Arabiji po ceni od 18 dolara po komadu, što ukupno iznosi oko 4,5 miliona dolara", upitao je sindikat.

Sindikat je zatražio informacije da li je poznato ko je krajnji kupac tih bombi i da li je isključena mogućnost naoružavanja terorista ručnim bombama iz Vojske Srbije, s obzirom da je u medijima objavljeno da su ruske i sirijske koalicione snage zaplenile odredjenu količinu oružja iz Srbije tokom borbi protiv ISIS u Siriji i da je za snabdevanje terorista optužena između ostalog i Saudijska Arabija.

"Ko je ispred Vojske Srbije određivao cenu ručnih bombi i ako je već odlučeno da budu prodate, zašto ih vojska nije prodala po ceni od 18 dolara po komadu? Da li je prodajom 250.000 ispravnih ručnih bombi iz skladišta Vojske Srbije ugrožena odbrambena moć Srbije, ako jeste u kojoj meri", pitao je Vojni sindikat.

Taj sindikat u saopštenju je postavio pitanje i o tome šta je učinjeno sa novčanim sredstvima od prodaje ručnih bombi, da li su, gde i kako ona utrošena, odnosno da li je budžet Srbije prihodovao od ove trgovine.

Nadležna organizaciona celina VS (nalazi se u Generalštabu) daje predlog TAKTIČKOM ' NOSIOCU(GŠVS) koji daje saglasnost i prosleđuje TEHNIČKOM NOSIOCU -Uprava za odbrambene tehnologije(UOT) -UOTse nalazi u Sektoru za materijalne resurse MO kojim rukovodi Miloradović Nenad zvani Baća, pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse, koji ima zamrznuto mesto u SDPR-u i Agencija za borbu protiv korupcije upozorila je MO da je Miloradović Nenad u sukobu mteresa i da ne poseduje uslove za mesto pomoćnika MO za materijalne resurse.

Nenad Miloradović 2014.godine radio je u SDPR, u MO dolazi u septembru 2015. na zahtev Aleksandra Vučića, tadašnji ministar odbrane bio je Bratislav Gašić.

Kada je SDPR iskazalo zahtev za kupovinu ručnih bombi? Koje godine?

Kako je moguće da SDPR iskaže zahtev za kupovinu bombi u stanju iz 2014., a one su u međuvremenu proglašene neperspektivne i nepouzdane?

Da li je TAKTIČKI NOSIOC dao ponovni zahtev TEHNIČKOM NOSIOCU da se poništi rešenje o rashodu i delaboraciji nepouzdanih bombi?

Šta će Saudijskoj Arabiji, koja kupuje za svoje oružane snage samo najnovije naoružanje od svetskih proizvođača I NEMA OPERATIVNIH POTREBA za kupovinu starog naoružanja istočnog porekla 250.000 zastarelih i nepouzdanih bombi?

Koje je to sve zakonske propise ispoštovalo MO, kada je na osnovu neposredne pogodbe sa SDPR i na osnovu Zaključka Vlade RS pokrenulo postupak prodaje bombi?

Kako je moguće da MO nije bio poznat krajnji korisnik, kao ni ostali komercijalni detalji-učesnici u prometu, kada po Zakonu o izvozu i uvozu oružja zemlja uvoznik podnosi zahtev ministarstvu trgovine i na osnovu toga ministarstvo trgovine izdaje end user Certifikate kao i Međunarodni uvozni sertifikat (član 15. zakona).

Na osnovu toga član 16. Istog zakona

Da li je MO primenilo osim ovih i član 17. istog zakona? Član 22.?

Otkada Vlada RS izdaje zaključke Vlade RS da SDPR preko firmi Slobodana Tešića izveze zastarele, nebezbedne i nepouzdane bombe?

Da li su državni ograni,, kao što to nalaže zakon o izvozu i uvozu NVO, dali saglasnost za ovaj izvoz?

U aktu MO na zadnjoj strani navodi se kako se izdaju dozvole za NVO za izvoz-na osriovu originalnog sertifikata o krajnjem korisniku

Vojni sindikat Srbije dobio je odgovor iz Ministarstva odbrane. Sami možete izvesti zaključak ko zbog ovog kriminalnog posla treba da završi u zatvoru.

''Vašim zahtevom za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, broj 740-1/18 od 06.11.2018. godine, pozivajući se na član 15. stav 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Službeni glasnik RS broj 120/04, 54/07, 104/09 i 36/10), obratili ste se Ministarstvu odbrane Republike Srbije radi dostavljanja informacija u vezi sa prodajom ručnih bombi M75.

Postupajući shodno navedenom zahtevu a u skladu sa članom 16. stav 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Službeni glasnik ROĐ broj 120/04, 54/07, 104/09 i 36/10), ovlašćeno lice Sektora za materijalne resurse MO za postupanje po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, u vezi sa traženim ističe sledeće:

Ministarstvo odbrane je tokom 2014. godine više puta oglašavalo za prodaju ručne bombe M75, a obaveštenje o prodaji dostavljeno je na adrese 168 preduzeća koja su registrovana za proizvodnju NVO i/ili za spoljnu trgovinu NVO. Ovi pokušaji prodaje bili su neuspešni, odnosno niko se nije javio za kupovinu navedenih bombi.

Nakon toga, na osnovu predloga nadležne organizacione celine Generalštaba Vojske Srbije da se zbog zastarelosti, neperspektivnosti i nepouzdanosti izvrši delaboracija i uništavanje ručnih bombi tog tipa starijih od 40 godina, i na osnovu saglasnosti taktičkog nosioca Generalštaba Vojske Srbije, doneto je rešenje tehničkog nosioca o rashodu u skladu s kojim je potrebno izvršiti delaboraciju i uništavanje predmetnih ručnih bombi.

Javno preduzeće Jugoimport SDPR je iskazalo zahtev za kupovinu ručnih bombi M75 u stanju i pod uslovima pod kojim su iste prethodno bile izlagane prodaji (sa stoka Vojske u ispravnom stanju i po prethodno oglašenoj ceni) i to dosta kasnije u odnosu na trenutak kada su nadležni organi Generalštaba predložili da iste treba da budu rashodovane.

Poštujući sve zakonske procedure, Ministarstvo odbrane je, na ospovu Zaključka Vlade, kojim je data saglasnost Ministarstvu odbrane da sprovede postupak otuđenja, neposrednom pogodbom sa Jugoimport SDPR, pokretnih stvari za posebne namene, a u skladu sa Odlukom ministra odbrane o pokretanju postupka prodaje pokretnih stvari za posebne namene neposrednom pogodbom, sa Jugoimport SDNR zaključilo Ugovor o prodaji predmetnih ručnih bomb u trenutku potpisivanja ugovora sa JP Jugoimport SDPR Ministarstvu odbrade.

Krajni korisnik nije bio poznat, kao ni ostali komercijalni detalji, kao što su ostali učesnici u trgovačkom lancu, zarade svih učesnika u tom lancu, kao ni cena prema krajnjem korisniku, niti Ministarstvo odbrane u propisanim postupcima prodaje viškova svoje pokretne imovine ima mogućnosti, a ni obavezu da isto prati.

Cena po kojoj su predmetne bombe prodate utvrdila je komisija koju sačinjavaju članovi nadležnih organizacionih jedinica Vojske Srbije i Ministarstva odbrane, u skladu sa metodologijom za određivanje početnih prodajnih cena, prilikom prodaje naoružanja i vojne opreme.

Prilikom određivanja cene uzeto je u obzir da su predmetne ručne bombe već više puta bile oglašavane za prodaju, da za njih nije bilo zainteresovanih kupaca, zatim da su zastarele, neperspektivne i nepouzdane, da njihovo dalje čuvanje dovodi do dodatnih troškovi praćenja njihovog kvaliteta i bezbednosti i da usložava postojeći problem uskladištenja minsko eksplozivnih ubojnih sredstava sa isteklim resursima u namenskim objektima Vojske Srbije, zatim da bi delaboracija predmetnih rashodovanih ručnih bombi dovela do dodatnih troškova (oko 500.000,00 USD) za sistem odbrane.

Ministarstvo odbrane je prilikom prodaje ručnih bombi (kao rashodovanih u viđenom stanju bez garancije) JP Jugoimport SDPR ugovorilo cenu uvećanu za 32% u odnosu na onu pod kojom su iste bile ponuđene prilikom poslednjeg javkog oglašavanja njihove prodaje kada nije bilo zainteresovanih kupaca.

Realizacijom tog ugovora je ostvaren značajan prihod za Ministarstvo odbrane i izbegnut trošak njihovog uništavanja i delaboracije kao i troškovi praćenja kvaliteta i bezbednosti uskladištenih bombi, a umanjen je problem čuvanja starih minsko eksplozivnih sredstava sa isteklim resursima. Pozitivni efekti se ogledaju i u naknadnom prihodu ostvarenom od strane TRZ Kagujevac, na ime prodaje usluge tehničkog pregleda i prepakivanja prodatih rashodovanih bombi.

Ovim ugovorom nije naneta šteta Ministarstvu odbrane i Vojsci, naprotiv, kad se saberu svi ostvareni prihodi i izbegnuti rashodi u sistemu odbrane, ovim ugovorom je ostvaren pozitivan rezultat po komadu bombe 2,65 puta veći od očekivanog iznosa prilikom poslednje neuspešne prodaje.

U skladu sa Zakonom o spoljnoj trgovini naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene ("Sl. list SCG", br. 7/2005 i 8/2005 - ispr. i "Sl. glasnik RS", br. 95/2013 - dr. zakon), koji je počeo da se primenjuje od 31.03.2005. godine, Ministarstvo odbrane, u proteklih 13 godina, nije imalo zakonskih mogućnosti da sredstva NVO sa svog stoka izvozi krajnjim korisnicima izvan Republike Srbije.

Ministarstvo odbrane može da sklapa ugovore za prodaju sa domaćim firmama, posrednicima, ovlašćenim za spoljnotrgovniski promet NVO, a one po pravilu izvoze predmetno NVO straiim kompanijama, a ove zatim isto prodaju krajnjim korisnicima, pod uslovima i po cenama koje u trenutku prodaje nisu i ie mogu biti poznate Ministarstvu odbrane.

S tim u vezi razlika u ceni, od one koju u skladu sa propisanom procedurom ostvari Ministarstvo odbraie do one koju plati krajnji korisnik, sa svim nastalim troškovima, predeksportne pripreme, transporta, osiguranja i dr kao i profitima koji ostvare posrednici i učesnici u kompletnom lancu prodaje nikako se ne može smatrati štetom po Minnstarstvo odbrane.

Dozvole za izvoz NVO se izdaju u skladu sa međunarodnim normama na osnovu ornginalnog sertifikata o krajnjem korisniku kojom ta država preuzima obavezu da neće dalje izvoziti niti prodavati trećim stranama predmetno NVO bez saglasnosti države prodavca čime je odgovornost za kontrolu predmetnog NVO prenesena isključivo na zemlju kupca i ona je odgovarna u slučaju da se isto nađe van njene teritorije.

Opisani postupak sa predmetnim bombama nije urađen na insistiranje pomoćnika ministra odbrane za materijalne resurse Nenada Miloradovića.

S poštovanjem,

Po ovlašćenju minstra

Aleksandar Hinić