Kome ti majku tabloidsku!
__________________________________________

Kako je propalo srpsko novinarstvo

 

Kome ti majku tabloidsku!

 

Otkako je uspostavljena takozvana slobodna, nezavisna ?tampa, posle nasilne smrti komunističke Jugoslavije, ovim poslom bavi se svako ko ima finansijskog ili političkog interesa. Novine u Srbiji danas uređuje mno?tvo raznih centara moći i nemoći. Zbog toga one uglavnom liče jedna na drugu, nepismene su i podilaze niskom ukusu čitalaca ili samih vlasnika

 

Nikola Vlahović

Pulicerovu nagradu za istra?ivačko novinarstvo danas primaju najbolji u novinarskom zanatu. A taj isti Pulicer stvorio je tabloid kao novinarsku formu izra?avanja pre mnogo decenija, zajedno sa Randolfom Herstom, pretečom Ruperta Mardoka i ta se forma u svetu smatra bastionom slobodne ?tampe. Sviđalo se nekome ili ne, voleli to ili ne. Dakle, ti ljudi od velikih ideja, a srećnim tokom stvari i privatno veoma bogati, stvori?e novi obrazac u op?tenju sa javno?ću, kako bi ta ista javnost ?to vi?e znala i kako bi umela da odmeri ko su pravi a ko krivi na političkoj i poslovnoj sceni, da bi znali ko ih vodi i gde ih to vodi...

Na Balkanu sve do?ivi svoj izvrnuti i uvrnuti smisao. U Srbiji i Beogradu posebno. Misleći valjda da znaju ?ta pričaju, na?i nepismeni savremenici tabloidima podrazumevaju par skandalozbih dnevnih novina i par jo? skandaloznijih estradnih nedeljnika. A pravi, izvorni tabloidi, kakvi su britanski "San" i "Dejli miror", bave se otkrivanjem korupciona?kih afera, prate rad i nerad, disciplinu i nedisciplinu, moral i nemoral svojih ministara, onih koji kreiraju uslove ?ivota u toj dr?avi. I niko im ne osporava pravo i slobodu da to čine. Naprotiv, to su najčitanije i najprodavanije novine u Ujedinjenom Kraljevstvu. A kako je u srpskoj razjedinjenoj republici?

Beogradska ?tampa, koja je imala slavnu pro?lost i koja je bila u svim biv?im Jugoslavijama jedna vrsta novinarske ?kole, pala je na najni?e grane. Nema vi?e NIN-a, nema ni "Politike"... Istina, postoje i NIN i "Politika" ali to vi?e nije onda?nji kvalitet ni u tragovima. Veliku novinu čine veliki novinari, a njih u tim kućama vi?e nema. Primer ovih dvaju glasila koja su nekada bila u jednoj familiji, najrečitije govori kakva je sudbina sna?la celokupnu srpsku ?tampu. Neizbe?na privatizacija učinila je svoje. Najveći nemački koncern "Wac" koji je kupio "Politiku" nije ovde ni jedini ni usamljen. Jedna od najčitanijih dnevnih novina "Blic", koja je u austrijskom vlasni?tvu, danas zveči od praznine, ali u kasi vlasnika sve zveči od novaca.

Komercijalnost na prvom mestu nije za kritiku, nego činjenica ?to i pored para nema kvaliteta u onome ?to se tu mo?e pročitati. No, "Blic" je takođe jedan od sinonima stanja u celokupnoj ?tampi.

Provereno, oko trideset procenata kompletne ?tampe danas uređuju PR agencije, koje jeftino plaćaju "svojim" novinarima i urednicima da objave ono za ?ta te iste agencije uzimaju milione. Sledećih trideset procenata direktno su plod političkog pritiska, stranačkih nagodbi i obračuna, te sudskog, policijskog, sportskog i menad?erskog lobija. Između ovih grupa, nalaze se i interesi manjih i većih mafija, koje povremeno imaju interes da nekoga uzdignu ili ponize u ?tampi. Na taj način lako je utvrditi da je priča o novinarskoj slobodi, slobodi medija, sme?na u većini slučajeva, da je ova profesija, koliko po?tovana toliko i omra?ena, u Srbiji danas pri samom dnu ?eljenih zanimanja.

Ono ?to je politika za poslednjih dvadeset godina uradila od ?ivota čitave jedne generacije ljudi, danas se najbolje vidi u njihovom bekstvu u listove poput "Skandala" i sličnih sisolikih izdanja, u kojima su fotografije javnih ličnosti uglavnom u razgaćenom stanju, na nekim udaljenim toplim morima, rasterećeni svakodnevnih briga i daleko od ru?nih lica sa ekrana javnih i polujavnih servisa Srbije. A ?ta siroti čitalac u Srbiji ?eli da vidi nego sebe umesto njih u sličnim pozama i na sličnim mestima.

Beogradski kolumnista Zoran Panović, u jednoj raspravi o ozbiljnim i neozbiljnim novinama, doslovno rekao: "Ima ozbiljnih tabloida i neozbiljnih 'ozbiljnih' novina". Dakle, nije ni izdaleka onako kako bi se dalo zaključiti na osnovu svakodnevnog ispiranja mozga o tome ?ta je vredno a ?ta nije. Nije li jedan dnevni list poput "Danasa" koji sebe smatra smrtno ozbiljnim usred "afere Obradović" objavio "senzacionalni" naslov: "Vuk Obradović napao četrnaest ?ena!", ba? kako bi to danas uradio jedan list po imenu "Press", nimalo sličan listu "Danas". Taj "Presss", naime, otcepljeni deo "Kurira", takođe je sinonim za stanje u srpskoj ?tampi. Sve ?to je dovoljno morbidno, to je ovoj novini privlačno. Ko je publika koja je fascinirana ovim ?tampanim stvarima čija namena nije sasvim poznata?

Novac koji se vrti u dnevnim i nedeljnim novinama nije mali. Ali moć kojom novine jo? uvek raspola?u, njihov uticaj na političke prilike, nesaglediv je. Preko njih se i dalje mo?e praviti karijera, ili se ta ista karijera mo?e uni?titi. Ne postoji nijedna politička, menad?erska ili mafija?ka struktura koja se nije "pozicionirala" unutar ?tampe u Srbiji. Odatle proističe potpuna nemoć da se osmisli slobodna uređivačka politika, osim u retkim i izuzetnim prilikama. Konačno, potpuni haos u delu zakonodavstva koje se tiče medija čini svoje. Proizvod je očigledan: svako pi?e ?ta hoće, a vlasti rade ?ta ih je volja. Pla?i ih povremeno samo ona slobodna forma sa početka ove priče.