Sedi di si, ni za disi nisi!
__________________________________________

Kragujevac

 Opljačkao banku da bi fascinirao bivšu suprugu

 Da bi sebi i drugima dokazao da je kadar za velika dela, da pred njim prepreka nema, kragujevački bankar Aleksandar Spasić opljačkao je filijalu Rajfajzen banke u kojoj je radio. Pare pokupio u torbu, izneo milion i po  evra. Toliki novac je ukrao samo da bi bivšoj supruzi, koja ga je napustila, dokazao ko je on i šta je. Druga varijanta je još fantastičnija i neverovatnija. Spasić je izvršio pljačku da bi ga sud osudio i  poslao na robiju gde bi našao duševni mir

Piše: Miodrag Milojević

Stojim ispred  najstarijeg kragujevačkog hotela ''Dubrovnik''' gde je sada smeštena filijala Rajfajzen banke. Stojim da čujem šta će narod reći, jer narodu verujem. Odavde je, uprkos obezbeđenju, uprkos svim merama predostrožnosti i siguronosnim kamerama, misteriozno isparilo milion i po evra. Bankar Aleksandar Spasić opljčačkao je filijalu Rajfajzen banke u kojoj je radio.
Slušam komentare. Narod je uvek, mudriji, pametniji, nego glasnogovornici  pravosuđa i policije. Dokoni  mirni građani,  koje nazivamo laicima, pokazuju veću razboritost i psihološku pronicljivost nego zvaničnici vlasti.
- Šta je bilo? Ukazala mu se šansa. Nije bio spreman. Potom se uplašio. Labilna ličnost, šta da ti kažem. Možda se i droga sakrila negde, u potaji. Nije rođen za kriminalca. Nije rođen, nije rođen! I biće oslobođen. Pazi, šta ti ja kažem.
-  Neko stoji iza njega. Opljačako banku, a svi ga maze i paze!
Sasvim nevorovatna je priča, Alesandra Spasića, dvadeset devetogodišnjeg bankara iz Kragujevca. Bankar iz Kragujevca  -  pred trezorom Aljone Ivanovne! Student, Rodiona Raskoljnikov, ubio je, prema Dostojevskom, iz želje za dokazivanjem staricu Aljonu Ivanovnu i sestru joj, Lizavetu, i to sekirom.
Spasić se, pred ponoć, istoga dana, predao polciji u kragujevačkom kafiću ''Trezor''.
Pare su pronađene u Šumaricama gde ih je Spasić, kao pravi amater, zakopao u zemlji na šest mesta. Drveće, pod kojim je kopao, diskretno je obeležio crvenom farbom. Policajci su pronašli novac, vratili ga banci. Ali nedostaje sto hiljada evra.
Građanima  ispred  hotela ''Dubrovnik'' sve je jasno. -  Šta tu ima da se priča?  Nedostaje sto hiljada evra. Toliko je dugovao, vratio dugove.
- Budala! Nije ni pokušao  ni da beži.
- Kako da beži? Veliki je to zalogaj za njega. Kako da beži, noge mu se odsekle. Ruke se ukočile od straha. Kašika ispada iz ruke, viljuška ispada iz ruke... Zalogaji iz usta. Nesvetica, povraćanje... Gde će?
- Kod nas, kod komunista u naše komunističko vreme, tako nešto ne bi moglo da se desi. Mere predostrožnosti su bile velike. Takav čovek ne bi ni mogao da se zaposli u banci. Bez provere, bez karakteristike. Karakteristike, karakteristike! Tako smo mi odvajali žito od kukolja. Kad stignu karakteristike - znaš koga da eliminišeš. Brišeš ga - čim vidiš da je četničkog porekla! Neprijatelj, klasni neprijatelj!
Tako pljačku banke komentariše Lija Šnajder.
- Budala! Ništa nije iskoristio, posao u banci je izgubio. Imao je, sigurno, dobru platu.
Stanje duhova u gradu Kragujevcu, moralni presek jednog društva najbolje oslikava činjenica da se u većini komentatora ne osuđuje pljačka kao takva, većina osuđuje malokrvnog, malodušnog službenika Spasića. Kad je krenuo, zašto je stao?
Greota je imati toliki novac u džepu pa sve prokockati. Tako komentarišu građani, prilično uznemireni. Pouka i poruka ovog slučaja je - da šansu da se ukrade, kad se ukaže,  treba iskoristiti.
Većina ovih prikrivenih lopova, nažalost, svoju šansu neće dočekati.

 Ništa njima ne treba verovati

Veliko je pitanje da li je Spasić imao saučesnike spolja i unutra. U slučaju da ih je bilo, ako je stvar propala zbog kilavog bankara, Spasićevu glavu drži samo jezik za zubima. Aleksandar Spasić je bio toliko očajan kriminalac, toliko naivan da je  za sobom ostavio  pisamce na stolu direktorke, sa kojom je ''bio u dobrim odnosima''. U pismu se izvinjava za ono što je učinio.
Iz kragujevačke filijale Rajfajzen banke demantovano je da je Aleksandar Sapsić bio prvi blagajnik filijale. Bio je treći, a ne prvi, saopštavaju u banci, kao da je to važno. Spasić je, kamere su to zabeležile, sa parama u torbi nestao oko 10 sati pre podne. Da para nema konstatovano je tek oko 16 sati posle podne. Kad je, kažu u filijali,  pronađeno pismo na stolu direktorke.
Para nema, pismo je na stolu. Čoveka nema. Čovek napisao da je odneo pare. Sve je jasno. Samo oni, u Rajfajzen banci, ništa ne shvataju. Čovek napisao da je ukrao pare. Nedovoljno! Njima treba i da se nacrta.
U sopštenju  banke  kažu da su prvi otkrili kriminal u svojim redovima: - Ni pismo, koje je pronađeno na stolu, nije dovelo do otkrivanja krivičnog dela već procedura banke.
Spasić im je napisao pismo, da drugovi nismo. Izvinjava se i žali što je odneo pare. Napisao im je  - neka ne tuguju! Nije sreća ni u parama. Pismo su u banci čitali više puta, i to naglas. I opet im nije jasno ko je pokrao pare. Čitaj ponovo! Da  je bio malo pribraniji, spretniji, brži, Spasić je mogao da pobegne iz zemlje.Vreme  mu je velikodušno stavljeno na raspolaganje - on ga, takav kakav je, smotan, nije iskoristio.
U Kragujevcu lupaju glavu. Kako se tako nešto moglo desiti? Da dobar dečko, inteliegntan dečko, izvrši najgluplju krađu? Da se, što je još gore, sam preda policiji. Sve drugo i pare će mu oprostiti.  Samo predaju neće i ne mogu da oproste.
- Da je pljačku izvršio iz koristoljublja pa da čovek i razume njegov potez. Hteo je da dokaže drugima, koji su izgubili veru u njega, da može da učini šta hoće, da je na sve spremen. Policija, pretpostavlja se, nije imala težak zadatak oko slamanja ove jake ličnosti. Ali su iz policije  izjavili  da je ''Sapsić sve priznao, jedino nije hteo da kaže gde je sakrio ukradeni novac, verujući da će iz zatvora izaći kao bogat čovek.'' Ako nije hteo da vrati ukradene pare - jasno je da je motiv korisatoljublje.
Priča da je pljačkom banke imao nameru da fascinira suprugu,  koja ga je nedavno napustila i njene roditelje koji žive čak u Americi, gde se mnogo gledaju kaubojski filmovi, zvuči smešno i žalosno.

Kako se pljčka odigrala?

Tri službenika moraju biti prisutna kad se otvara glvna blagajna trezora, radnim danom. Subotom se šifra glavnog trezora otvara u prisustvu dva službenika. Tako je bilo i u subotu 7. juna. Spasić i još jedna službenica zajedno su ušli sa šifrom. Trebalo je zajedno da zaključaju trezor. Nemarna i rasejana ili zaljubljena  službenica je nekuda odlutala.
Spasić je ostao nasamo sa parama.
Počeo je da puni torbu. Uzima 928 hiljada evra, 533 hiljade švajcarskih franaka, 291 hiljadu američkih dolara i 5 hiljada dinara. Kad se sve to prevede u evre izlazi 1. 443 985 evra.
Spasić je nestao. Oko 16 sati direktorka Rajfajzen banke, Gordana Milojević, podnosi krivičnu prijavu protiv Aleksandra Spasića, Policijskoj upravi. Policija je blokirala grad. Spasić je platio taksi do Čačka, poslao je u Čačak svoj mobilni telefon. Zatim se krio, ne zna se gde..
Kao pravi amater Spasić luta, sa krampom po  Šumaricama, i zakopava pare. Rupe u zemlji maskirao je busenima trave.
Verujući da  je dobro obavio zakopavanje i okopavanje, da tajnu znaju samo on crna zemlja, Spasić se iste noći uputio u grad. Čovek, koji je opljčkao trezor, otišao je do kafea ''Tezor", stajao kod šanka, đuskao i pijuckao piće. Ljudi su ga gledali,  anatema je već bila bačena na njega. O njemu se pričalo po gradu. Neko od gostiju poziva policajce. Policajci neće da dođu. Ne veruju da im se Spasić sam nudi. Ipak su došli. Nije pružao otpor. Nije delovao opasno. Nikada nije delovao opasno. Osim kad je krampom kopao zemlju. Osnovno je pitanje kroz koju dioptriju gledaju direktorka i zaposleni u Rajfazen banci  kad im je potrebno 10 sati da konstatuju da nema radnika, da konstatuju da im fali tolika gomila para. Moguće je da su mislili da se bruka može sakriti. Da će se Spasić vratiti, da će doneti pare u blagajnu.
U banci su bili spokojni. On kockar nije. Milion i po evra se za jedan dan ne može da popije..
Aleksadar Spasić je odjednom postao toliko bogat da nije znao šta će sa sobom. Našao se u velikom problemu. Nosi u tašni velike pare. Može da kupi šta mu je volja. Ono što mu nedostaje, to se ne može kupiti. Bivša žena.. Ona ili nije na prodaju ili je na moru. Ni more se, nažalost, ne može kupiti.. Kupio bi neku sličnu njoj. Ali pijaca žena ne postoji ni u Kragujevcu, ni u celoj Srbiji, niti igde u svetu.
Kriminal se ne isplati. Spasić ne može da spava, ne može da sedi, ne može da jede. Zec, koga progone, beži na četiri strane  sveta, istovremeno. Sve je to, tako, do detalja opisano kod Dosojevskog.
 Ali Spasić sada nema vremena da čita knjige.
Moj sagovornik je odležao dugu robiju. Zabela, Požarevac, Sedmi paviljon. Kriminalac nikada nije bio. Ako se izuzmu dva meseca, provedena u bekstvu. Bili su to najteži dani u njegovom životu.
- Gledao sam poliajca u svakom čoveku. Odgonetao sam skivene znake u kući i u šumi. Šta znači to, kakvu zaveru predstavlja čudno grebanje miša u ormanu? Šta predskazuje napadno zujanje komaraca. Zašto je ovaj golub sleteo pored mene i šta hoće? Od toliko mesta, našao je baš pored mene da sleti. Možda je ovaj golub pismonoša, tajni saradnik policije. I golubu sam sumnjiv... I ovoj gluvoj starici što jedva hoda. Šta predskazuje mesec što izlazi iz oblaka i osvetljava mi lice? I mesec je policajac, i svaki čovek i svako dete.
Kragujevački bankar je kapitularao. Jeste, uzeo je on pare. Tašnu nosi sa sobom, ali ujedno i računa. Šta je dobio, šta je izgubio? Izgubio je slobodu, izbubio je miran san. Može da pobegne u svet, u plave daljine, gde ga niko ne poznaje.Tamo ga ne poznaje niko. Kako će i čime da ih fascinira? Parama iz torbe.
Kriminal se ne isplati. Veliki je to posao, težak je to zanat, gorak je to lebac. Juče je bio činovnik u banci, imao je radno vreme. Sutra će ga, možda, ubiti u bekstvu. Sad je čovek koga progone, zver koja se osvrće, zver što ostavlja trag. Gleda ispred sebe, okreće se za sobom. Ne okreći se, sine! Mogao je da ode, da počne novi život. Prati ga košmsar, prate ga ružni snovi. Gde se završava stari, gde počinje novi život? Košmar nema početak ni kraj?
Milion i po evra za jedan dan, to je mnogo. Duva se u balon, pumpa se automobilski točak. U jednom trenutku balon puca, guma ekslodira. Aleksadar Spasić je pukao. Predao se.
Krivčno delo pronevere predviđa zatvorsku kaznu od 2 godine do 12 godina zatvora. Spasić do sada nije osuđivan.
Srbija - to je zemlja lopova. Samo u lopovskoj državi moguće je sročiti saopštenje sa ovoliko cinizma: - Služba obezbeđenja Rajafanzen banke sarađivala je sa policijom, pokazala je visok nivo profesionalnosti.
Spasić je pričao da je želeo da napravi podvig, da bi se pričalo o njemu, da je uzeo pare da ih malo drži kod sebe da svi vide kako je bogat, posle će da ih vrati. Želeo je da se našali sa komšijama. Da komšije vide torbu punu para, da crknu od zavisti. Da se poubijaju. Da komšije telefoniraju ženi, tastu, tašti u Americi! Da im jave, da im kažu da je Srbija Amerika. Dobar dečko, inteligentan dečko! Tako, bar,  kažu u Kragujevcu.
Mislim, ne kažu građani. Nisu oni toliko glupi. Tako  govore sudije, policajci, a prenose mediji..
Aleksandar Spasić, opljačkao je banku. Motiv može biti samo koristoljublje. U Rajfajzen banci dali su mu dovoljno vremena da pobegne. Sve drugo - priče su za malu decu.
Sve te priče lansiraju se iz jednog centra sa ciljem da mu se pomogne. Lepo su mu govorili stari, iskusni bankari: - Sedi di si! Ni za disi nisi!
Vidiš li šta si dočekao na kraju. Da klečiš, da moliš policiju da te hapsi. Odveli su ga u noć. Lisice mi nisu stavili.
 Nisu lisice za službenika banke, lisice su za kriminalce.
- Ostao i bez para i bez tašne! Šteta, šteta! Velika šteta. Napravio je ludost, napravio je glupost. Pogubno samodokazivanje.
Lepe žene prolaze  kroz grad. Sada kroz Kragujevac. Trče u Šumarice. Traže pare koje je zaboravni bankar zagubio.

 

Sudbina u liku žene

Ono što povezuje Mirka P. iz Beograda sa Aleksandrom Spasićem, iz Kragujevca, jesu žene, tačnije problemi sa ženama.
Lepe žene prolazile su kroz grad. Samoubica je, međutim, stajao na mostu. Na Savskom mostu.
Lepe žene prolaze kroz grad, on na mostu stoji sasvim sam. I preti da će skočiti u vodu.
Savskim mostom je, sasvim slučajno, prošetala buduća srpska heroina, Katarina Vučetić, manekenka u civilu.
Konverzacija je počela spontano. Manekenka u civilu se obratila samoubici: -  Hoćeš da se ubiješ? Pogledaj kako je život lep! Pogledaj, na primer, mene. Šta meni fali...
Počelo je kao u pesmi. Život je  lep Milorde, život je lep Milorde! Život je lep. Život je lep, Milorde! Milorade, bekrijo!
Sve se, i drama i melodrama, odigralo onako kako je Milica Jakovljević, Mir - Jam opisivala u knjigama. Na primer, u knjizi  ''Ranjeni orao.''
Policijsko naređenje glasilo je: - Prevedi ga žednog preko vode, na stranu života.
Zapodenuo se razgovor, stvorilo se poverenje. Samoubica je pričao da ga žena  vara, da je je otac dvoje dece, da je ostao bez posla.
- Deca će te više voleti ako pređeš na moju stranu, na stranu života. Život je pred tobom. Upoznaćeš mnogo lepih žena. Evo, na mostu si upoznao mene. Ja sam model i maneken...
Samoubica je stajao uspravno, naježen. Tako stoje manekeni smrti.
Sunce je sijalo, ljudi su prolazili, menekenka je govorila: - Život je neprestana borba, čovek mora biti jak. Osećam da ti to jesi.
Nudila ga je cigaretama, slatkišima, pozivala na kafu ili sok.
Kafa je gorka, kafa bez šećera. Sok je sladak, sok je penušav. Život je pun pene, buke i besa... Samoubica se pokolebao. Počinje da shvata koliko je život lep.
Odlučujući trenutak je dolazak komandira policije. Presudio je njegov autoritet.
- Vidi kako je lepa devojka. Hajde, zbog nje pređi na ovu stranu, na stranu života.
Lako ću neupućenima prevesti reči komandira policije. Vidiš kakvu smo ti lepu devojku doveli. Hajde zbog nje, pređi na stranu života.
Devojka je pružila ruku. Samoubica je prihvatio ruku spasa.
Srećna što se sve dobro završilo, Katarina mu je od srca čestitala. Izvukla je iz tašne ikonicu Vasila Ostroškog za uspomenu.
- Ovo neka te čuva.
Da ga čuva od Savskog mosta, Pančevačkog mosta, od drugih mostova.
Na mostu je pao dogovor da zajedno popiju kafu. Ali ništa od kafe. Mirko P. tako se zove čovek sa mosta, odveden je u bolnicu ''Laza Lazarević''.
Zatim mu se gubi svaki trag. Niko ne pita šta  je sa njim bilo dalje. Njegov život je spasen, spasilac je Katarina i šta tu ima dalje da se priča. Mediji slave Katarinu,. njen plemeniti podvig, koji će pospešiti njenu karijeru. Dobila je nekoliko naslovnih strana.
Čovek sa mosta je propali proleter. Nema svrhe baviti se njegovim životom. On je završio karijeru.
Bitno je da je život spasen. Snaći će se on u životu.
Mostovi spajaju ljude. Prosjake i prolaznike.
Na jednom mostu je upoznao lepoticu, manekenku. Život je lep. Ima i drugih lepih mostova koji spajaju ljude.
Ko zna šta će Mirka P. čekati na drugom mostu? Možda foto - model. Možda komandir policije.
Komandir policije koji će reći: - Devojko, postupi po naređenju. Po pravilu službe.
Služba je služba, družba je družba!
 Drugo je druženje na mostu, nad provalijom, nad bezdanom, nad zelenim talasima.
Ni jedan od novinara nije pošao u pravcu bolnice ''Laza Lazarević.''  Svi su išli drugom, sunčanom stranom ulice. Svi su prešli na drugu stranu, na stranu života. Drama se srećno završila. Život je spašen. Pun pogodak. Lep zgoditak.
 Život je spašen. Sada treba pustiti čoveka da živi. Niko ne pita od čega..
Neka živi od susreta na mostu. Neka živi od pogleda lepih očiju.
Neka živi od autoriteta čoveka koji  nosi uniformu. Od  zvonkog, otrežnjujuće glasa komandira policije. Glasa, što je izdao naređenje  - Život je lep!