Vojvodina cela iz šest dela
__________________________________________
Dokle su stigli Pajtićevi autonomaši sa rasturanjem severne srpske pokrajine
Vojvodina cela iz šest dela
Pajtić više neće biti predsednik Izvršnog veća. Njegova funkcija nosiće naziv premijer Vlade Vojvodine, Vlada Vojvodine imaće ministre, a ne sekretare, moći će da otvara predstavništva u inostranstvu kao početni oblik sopstvenih ambasada, imaće i predsednika, imaće snažan uticaj prilikom imenovanja državnih tužioca, sudija ustavnog suda, što sve skupa znači da će imati sudsku i izvršnu vlast, imaće mnogo toga, osim vlastite vojske, policije i kovanog novca, mada će imati svoju razvojnu banku.
Vojvođani sad savetuju predsednika Tadića da je za Srbiju dobro da ima tri glavna grada, kao Izrael.
Dragan Đilas, novoizabrani gradonačelnik Beograda, u jeku predizborne kampanje izlanuo se da je Zemun bio austrougarska.
Predloženi statut daje Vojvodini veća prava i ovlašćenja nego što ih je imala po Brozovom ustavu iz 1974. godine
Nenad Čanak smatra da je Vojvodina prvi put ušla u sastav Srbije tek 2006. zahvaljujući Koštuničinom ustavu.
Akademik Čedomir Popov: Ne znam koliko Srbija treba da bude mala da ne bi bila velika.
Žika Rakonjac
Kad se stavi prst na čelo dolazi se do zaključka da bivši nemački ambasador Cobel uopšte nije morao da se trudi. U Vojvodini je stasala čitava plejada golobradih autonomaša kojima je prvi angažman u životu bio visoka funkcija u separatističkom pokretu, organizaciji ili partiji, predsednik opštine ili visoka hijerarhija u državničkom poslu.
Stvar je u tome što je ta nova kolona autonomaša odnegovana na cuclama zapadnoevropskih tajnih finansijskih fondova zbog čega njihova sužena svest i nije mogla da shvati stvarne efekte "jogurt revolucije" koja je sa sobom donela narodu velike nesreće.
Lako je danas svaliti svu krivicu na Miloševićev režim, jer se pre njega, statistički gledano, zaista živelo dobro sa tri hiljade dolara mesečno u džepu. Kad je o ekonomiji reč, treba postaviti jednostavno pitanje: Zašto su milioni hektara plodne ravnice završili u doba vladavine DOS-ove vlasti u rukama tajkuna i da li je posle te čudne transakcije najveća srpska žitnica uopšte kadra da hrani samu sebe, a kamoli pola Evrope?
Velja Ilić, bivši ministar infrastrukture, poznat i po sočnim uvredama na račun vojvođanskog funkcionera Bojana Kostreša, pre neki dan je saopštio javnosti da su pravi razlozi što se Vojvođani bune protiv izgradnje ruskog gasovoda "Južni tok" kroz zapadnu Srbiju upravo finansijske prirode jer sa izmeštanjem gasovoda severna srpska pokrajina biće siromašnija za 32 odsto novca u budžetu, koliko se na ime taksi i raznih doprinosa preliva iz juga na sever.
To je ogroman novac samo po jednoj stavci, tako da priča o tome da Vojvodina puni trećinu srpskog budžeta, odakle se u Novi Sad vraća svega sedam odsto, i nisu baš uverljiva ekonomska realnost. Pre će biti da Srbija radi dok se Novi Sad gradi, a slična besmislena floskula je povukla 20 miliona ljudi u onolike ratove.
Dogovor kuću gradi, kaže narod, pa je paradoksalno da je demokratske proevropske snage, centralnu u Beogradu pod vođstvom Borisa Tadića i onu iz srpske Atine pod vođstvom Bojana Pajtića, zahvatio veći politički antagonizam nego dok je Slobodan Milošević i njegov režim bio živ.
Vojvođani sad savetuju predsednika Tadića da je za Srbiju dobro da ima tri glavna grada, kao Izrael. Ako želimo decentralizaciju države, ovo bi morao biti prvi korak, samo se ne zna "kude je Niš".
Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić, koji je i potpredsednik Demokratske stranke, najavio je početkom septembra da se prednacrt statuta Vojvodine usaglašava unutar vladajuće većine u Skupštini pokrajine i biće usvojen u zakonskom roku do sredine oktobra. On je rekao da će pre toga o prednacrtu statuta biti otvorena javna rasprava kako bi građani Vojvodine, nevladine organizacije i političke stranke imali priliku da predlože eventualne izmene. Stranke s kojima Demokratska stranka ostvaruje saradnju na pokrajinskom nivou već rade na usaglašavanju statuta, zbog čega je Pajtić siguran da će biti ispunjeni rokovi koje nameće ustavni zakon.
Suština novog statuta biće da se obezbedi bolji život građana Vojvodine, veći standard, otvaranje novih radnih mesta, snaženje poljoprivrede i privrede, i niz drugih korisnih stvari.
Na koji način će Vojvođani stići u srećnu i obećanu budućnost samo tako što će to neko da napiše na parčetu papira, nikome nije jasno. Motive decentralizacije, odnosno rasturanja srpske države, treba tražiti na drugoj strani, u drugim interesima. Setimo se da se Dragan Đilas, novoizabrani gradonačelnik Beograda, u jeku predizborne kampanje izlanuo da je Zemun bio Austrougarska.
Gde je, onda, Beograd?
Sudeći po Pajtićevom novom ustavu biće još dalji od Novog Sada.
"Dame i gospodo, uvaženi poslanici Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine, pre četiri godine, na ovom istom mestu i u ovoj istoj ulozi, rekao sam da je Vojvodina mera našeg zajedničkog uspeha. I s neskrivenim zadovoljstvom zaključujem - uspeli smo", rekao je Bojan Pajtić u svom ekspozeu na sednici Skupštine AP Vojvodine, 16. jula ove godine, kada je ponovo izabran za predsednika Izvršnog veća.
Pajtić po predlogu vojvođanskog statuta neće više biti predsednik Izvršnog veća. Njegova funkcija, sudeći po onima koji su imali priliku da zavire u radni tekst, nosiće naziv premijer Vlade Vojvodine, Vlada Vojvodine imaće ministre, a ne sekretare, moći će da otvara predstavništva u inostranstvu kao početni oblik sopstvenih ambasada, imaće i predsednika, imaće snažan uticaj prilikom imenovanja državnih tužioca, sudija ustavnog suda, što sve skupa znači da će imati sudsku i izvršnu vlast, mnogo toga, osim vlastite vojske, policije i kovanog novca, mada će imati svoju razvojnu banku.
Predloženi statut daje Vojvodini veća prava i ovlašćenja nego što ih je imala po Brozovom ustavu iz 1974. godine. Kao i u komunističkom ustavu, i ovde se Vojvodina definiše kao autonomna pokrajina svih građana koji u njoj žive, u sastavu Republike Srbije. Ovim predlogom predviđeno je i formiranje šest pokrajinskih upravnih okruga: u Bačkoj, sa sedištima u Subotici i Somboru, u Banatu, sa sedištima u Kikindi, Vršcu i Zrenjaninu, i u Sremu, sa sedištem u Sremskoj Mitrovici.
U radnoj verziji statuta preuzeta je ustavna odredba po kojoj budžet APV iznosi najmanje sedam procenata budžeta Srbije, od kojeg će se tri sedmine koristiti za finansiranje kapitalnih rashoda.
Pitanje imovine definisano je odredbom po kojoj su u javnoj svojini APV "sve pokretne i nepokretne stvari utvrđene zakonom i statutom, a pre svega stvari u javnoj svojini koje koriste organi APV i javne službe čiji je ona osnivač".
Reč je o stvarnoj nameri da se u simboličkoj i realnoj sferi pokrajina podigne na rang države. E, da je sve ovo "pokojni" Koštunica znao, u njegov ustav bi garantovano bilo ugrađeno da je i Vojvodina, kao Kosovo i Metohija, sastavni i neotuđivi deo Republike Srbije. Pa ko prizna drugačije, ide na robiju.
O razlozima zašto je Izvršno veće Vojvodine preimenovano u vojvođansku vladu, Pajtić je objasnio za novosadski Dnevnik: Aktuelni termin potiče iz komunističkog perioda i zvuči toliko moderno kao kada bismo pokrajinsku vladu nazvali praviteljstvujuščim sovjetom!
Umesto da Vojvodina ove godine obeleži dva značajna jubileja - 90 godina od prisajedinjenja matičnoj državi i 160 godina od osnivanja srpskog vojvodstva - severna srpska pokrajina nezadrživo srlja u multietnički kolaps. Kako će da se izvuče iz tog blata nezahvalno je pretpostavljati ako se zna da političke tenzije rastu, što je konstatovano i za vreme posete izvestioca Parlamentarne skupštine Evropske unije Jelka Kacina Beogradu.
A čim na ove prostore stigne neka misija, ona za sobom po pravilu istovari pun kofer problema. Teško da je ovaj put kod slovenačkog diplomate bilo drugačije.
Balint Pastor, poslanik u republičkom i pokrajinskom parlamentu, zadužen za nacionalne manjine, požalio se Kacinu na sporo rešavanje statusa mađarske zajednice podvlačeći da mađarska zajednica neće odustati od zahteva za autonomijom Vojvodine u evropskom smislu (ma šta to značilo) koja će imati nadležnosti i izvorne prihode, što prevedeno sa diplomatskog jezika znači kao svaka samostalna i suverena država.
Mađarska zajednica u Srbiji deo je proevropskog bloka i deo vladajuće većine u republici i pokrajini što donekle, kako se Pastor izrazio, olakšava posao u rešavanju pet pitanja vezanih za položaj manjina, a to su: Status saveta nacionalnih manjina, privatizacija elektronskih medija na jezicima manjina, njihovo zapošljavanje u državnim i lokalnim organima vlasti, finansiranje njihovih institucija i što hitnije donošenje zakona o upotrebi službenog jezika manjina.
A o tome da je u Vojvodini u zvaničnoj upotrebi šest jezika, da je štampan, doduše tajno, pre nekoliko meseci, pasoš severne srpske pokrajine na čijim je koricama utisnut snop žita sa krstom rade kao zaštitni znak žitnice, da je predsednik Srbije Boris Tadić lično angažovao privatnog notara Bojana Pajtića da napiše statut, polaznu osnovu budućeg ustava Vojvodine, kao prvi korak ka potpunoj nezavisnosti od Srbije, izgleda nije bilo ni jedne jedine reči.
Baš šteta, jer da je naš dojučerašnji brat Slovenac imao malo više vremena i interesovanja da prošeta kroz tri (multietnička) srca junačka (Srem, Banat i Bačka) imao bi čega da se nagleda.
Demokratija je na ovim prostorima shvaćena široko i bukvalno pa ljudska prava i slobode rastu bez ikakvih prepreka ili ograničenja.
Čari vojvođanske demokratije osetila je čak i Severina. Poznata hrvatska, više seksi nego pop, ikona dobila je u avgustu na poklon kućicu na vodi površine sto kvadrata od Milivoja Vrebalova, gradonačelnika Novog Bečeja i člana stranke Čede Jovanovića, LDP-a, što je strašno iznenadilo evo već sedam i po nedelja smernu Severinu. Na stranu socijalni aspekt priče koliko je siromaha mogao da skući predsednik opštine o državnom trošku, jer je novobečejski kicoš očito "pogubio glavu" i manire kad je o darovima reč.
U vreme kada je Vojvodina zaista bila "država u državi" tako nešto nije bilo moguće. Običaj je bio da se pare troše razumno, a kome je do bogatog ulova neka gospoda metne pušku na rame pa u šumu na srne. Trend multikulturalnosti i multietičnosti danas daje lokalnim vladarima za pravo da celo opštinsko bogastvo potope sa štiklama u mutnu Tisu. Pa i više od toga. Vrebalov u Bečeju namerava da ozida pravu estradnu komunu.
Bečej inače ima strašne komunalne, privredne i političke probleme. Vlast je počela da vraća nazive ustanova iz doba turske okupacije, a tu negde se i lomi granica koju je zacrtala zabranjena mađarska nacionalistička organizacija "64 županije".
Bojan Pajtić je upravo ovde isposlovao tajni sporazum da mađarski lideri podrže Borisa Tadića u drugom krugu predsedničkih izbora posle koga je Tadić potukao rivala Tomislava Nikolića zahvaljujući glasovima mađarskog glasačkog korpusa. Da li je zaista Tadić obećao Mađarima punu autonomiju, kakvu i kolikog stepena, videće se uskoro?
Tek posle nedavnog rascepa u Radikalnoj stranci postaje malo bistrija situacija vezana i za parlamentarne i pokrajinske izbore kada su se radikali u Vojvodini praktično predali pre finiša.
Koalicija Demokratske stranke i G-17 "Za evropsku Vojvodinu - Boris Tadić" osvojila je većinu, 65 od ukupno 120 poslaničkih mesta u vojvođanskom parlamentu, drugi po broju sa 24 poslanika su radikali, treća na listi je Mađarska koalicija Ištvan Pastor sa devet poslanika, Koštuničina Demokratska stranka Srbije ima šest, koliko su osvojile i grupe građana, Nenad Čanak ima pet, SPS i PUPS četiri, a LDP Čede Jovanovića ima jedno poslaničko mesto.
Ovakav sastav Skupštine autonomne pokrajine Vojvodine vladajućoj političkoj eliti, čije su ideje potpomognute sa zapada, otvara vrata da "u miru i bez krvi" krene brže u evropsku zajednicu regija, nezavisno od matice i Beograda, sa svim znacima i obeležjima države.
Stupivši u maju na dužnost predsednika Skupštine Vojvodine, Šandor Egereši, iz Saveza vojvođanskih Mađara, učinio je gest nezabeležen u najvišem političkom domu pokrajine. Poslanicima se obratio na svim službenim jezicima - srpskom, mađarskom, slovačkom, rumunskom, rusinskom i hrvatskom.
Egereši ima zavidan staž u ovoj instituciji jer mu već šesti put njegovi sugrađani iz Bačke Topole poklanjaju poverenje da ih zastupa u pokrajinskom parlamentu. U prethodna dva mandata bio je potpredsednik parlamenta, na čijem je čelu bio Bojan Kostreš, a sada sedi u stolici predsedavajućeg.
Zalagali ste se za teritorijalnu autonomiju na etničkom principu na severu Bačke. Da li ćete iskoristiti mesto predsednika SAPV za realizacije te ideje, pitali su ga novinari?
- Postoje krugovi u Srbiji koji svaku našu inicijativu proglase pokušajem secesije. Ta vrsta autonomije deo je stranačkog programa već 15 godina i sada bismo je ostavili po strani. Nijednog trenutka nismo rekli da ćemo je samovoljno proglasiti, već da želimo dijalog na tu temu sa vlastima u Srbiji i u Vojvodini. Kada? Kada se za to, u budućnosti, ukaže prilika!
Šandor Egereši je položaj nasledio od Bojana Kostreša, koji se kao ugledni Rom iz Surduka i član ligaša Nenada Čanka popeo na sam vrh vojvođanske vlasti.
"Sasvim sigurno, Srbija neće moći da uđe u EU dok ne vrati Vojvodini autonomiju oduzetu 1988. neustavnim pučem Slobodana Miloševića", jedna je od izobilja autonomaških izjava Bojana Kostreša, čiji su politički nastupi podobniji za socio-psihološku studiju nego za ozbiljnu političku analizu.
Samostalna i nezavisna država jedno je od osnovnih partijskih načela Lige socijaldemokrata Vojvodine. Evo šta kaže lider te partije Nenad Čanak na trećem Kongresu LSV: Tražimo pravo da, ukoliko vrhovno reprezentativno telo Vojvođana zaključi da je položaj Vojvodine u Srbiji protivan interesima Vojvođana, ona mora imati pravo da jednostrano taj položaj promeni, da skupštinskom odlukom iz nje i izađe".
Srbi i drugi slovenski narodi su na Velikoj skupštini 25. novembra 1918. izrazili želju da se ujedine sa Kraljevinom Srbijom. Rekli su - ako Kraljevina ide u sastav Jugoslavije, i mi ćemo s njom kao deo Srbije. Dakle, prvo srpska košulja, pa jugoslovenski kaput.
Kada se sa ovakvim istorijskim argumentima upita nesporni autoritet akademik Čedomir Popov, predsednik Matice srpske, kako onda tumačite tvrdnje pojedinih političara, prvenstveno Nenada Čanka, da je Vojvodina prvi put ušla u sastav Srbije tek 2006, zahvaljujući novom ustavu, on kaže da je to besmislica.
- Ne treba zaboraviti da osim onog kratkog perioda srpskog vojvodstva iz 1848. Vojvodina nikada formalno-pravno nije bila samostalna do 1945. godine. U tom pogledu, težnja da se prikaže tradicija samostalnosti Vojvodine i da je ona potencijalni samostalni identitet, nije ostvarljiva. Odvajanjem bi nestala Vojvodina, a ne Srbija. Jer Srbija bez Vojvodine jeste postojala, ali Vojvodina bez nje nikada nije.
Ne znam koliko Srbija treba da bude mala da ne bi bila velika, pomalo iziritiran, ali i dalje ravničarski miran, Čedomir Popov je uputio 2004. godine ovakvo kontrapitanje Džefriju Najsu, zameniku glavnog tužioca Tribunala u Hagu, tokom svedočenja na suđenju Slobodanu Miloševiću.
Knjiga istoričara Jovana Pejina "Velikomađarski kapric" zabrinula je secenioniste i izazvala oštre reakcije u mađarskim nacionalističkim krugovima jer on dokazuje da su Srbi na prostorima od Severnog mora do Balkana živeli oduvek, te da su ugarska plemena taj prostor naselila tek 896. godine.
Jednom su me velikomađarski rasisti napali što sam izjavio da Mađari imaju lepa slovenska lica. Činjenica je da danas u Mađarskoj živi oko četiri miliona stanovnika sa slovenskim prezimenima, od kojih je pola miliona srpskog porekla, navodi Pejin.
On ima zanimljiv pristup savremenim dešavanjima u Vojvodini.
- Oto fon Habzburg pokušava da obnovi dunavsku monarhiju preko Mađarske, ali i Francuske. Sin poslednjeg cara i kralja Austro-Ugarske Karla, koga su Mađari, kada je posle smrti Franca Jozefa I 1916. preuzeo ugarsku krunu prozvali "kralj vešala", pokušava da putem evropskih regiona i autonomija okupi bivše zemlje monarhije kako bi napravio nekakvu srednjeevropsku federaciju. Mađarska u tome ima značajnu ulogu, a francuski predsednik Sarkozi, poreklom Mađar judejske vere, svojim antisrpskim stavovima i preuređenjem Balkana, onako kako je Beč u svojim ratnim planovima zamislio 1908-1914, ide Habzburgu na ruku. Najbolje se vidi njegov rad kroz priznanje "nezavisnosti Kosova". Zato u mađarskoj podržavaju autonomaše u Novom Sadu i zahtev da Vojvodina dobije elemente državnosti, zakonodavnu i izvršnu vlast, objašnjava Jovan Pejin.
Za sada nisu utvrđene smernice kako će Tadićevi autonomaši da se izbore za nezavisnost Vojvodine. Referendum ne bi dao željena očekivanja zbog "mešane krvi". U Vojvodini, prema popisu stanovništva iz 2002. godine, živi 2.031.992 stanovnika. Više od polovine su Srbi - 1.321.807, zatim slede Mađari - 290.207, Hrvati - 56.546, Slovaci - 56.637, Crnogorci -35.513, Rumuni - 30.419, Rusini - 15.626.
U Vojvodini žive i Muslimani, Ukrajinci, Bunjevci, Šokci, Nemci, Makedonci, Albanci, Slovenci, Romi i drugi. Statutom AP Vojvodine, kao najvišim pravnim aktom u pokrajini, utvrđeno je da su u službenoj upotrebi istovremeno sa srpskim jezikom još i mađarski, hrvatski, slovački, rumunski i rusinski jezik.
Novine i časopisi izlaze na sedam jezika: na srpskom, mađarskom, hrvatskom, slovačkom, rumunskom, rusinskom i romskom jeziku. Najpozantije dnevne novine su "Dnevnik" (na srpskom) i "Mađar so" (na mađarskom). Nedeljni informativno-politički listovi izlaze na hrvatskom, ("Hrvatska riječ"), slovačkom ("Hlas ljudu"), na rumunskom ("Libertatea") i rusinskom jeziku ("Ruske slovo"). Ovi listovi se dotiraju iz budžeta AP Vojvodine, kao i nedeljnik za poljoprivrednike i selo Poljoprivrednik i veći broj dečjih i omladinskih listova na jezicima nacionalnih manjina.
U okviru Radio-televizije Srbije, Radio Novi Sad u Vojvodini emituje programe na srpskom, mađarskom, slovačkom, rumunskom, rusinskom, ukrajinskom i romskom jeziku na posebnim talasnim dužinama. U radio-difuznom sistemu, 27 lokalnih radio stanica emituju svoju produkciju na srpskom i jezicima nacionalnih manjina. Programe Televizije Novi Sad takođe karakteriše višejezičnost. Oni se emituju na šest jezika.
Pokrajinski sekretar za informacije Ana Tomanova Makanova potpisala je ugovor o javnom informisanju sa direktorima listova nacionalnih manjina za 27 izdanja koje izlaze u Vojvodini. Za te potrebe država izdvaja 23 miliona dinara godišnje.
U razvijenim demokratijama takve dotacije su nezamislive jer je počev od Švajcarske, Nemačke, Mađarske, pa do Hrvatske sloboda štampe prepuštena komercijalnim poslovima tržišta.
U Vojvodini su, s druge strane, moguća sva čuda ovog sveta. Avgust je obeležila jedna senzacionalna vest. U Subotici, na Karađorđevom putu prema Kelebiji, graničnom prelazu sa Mađarskom, otvorena je nova džamija za potrebe muslimana i Turaka koji u tranzitu prolaze kroz Srbiju.
Hadžija Fetiš Kurdali, predsednik Odbora islamske zajednice u Subotici, potvrdio je da je to prva džamija koja je podignuta na relaciji Budimpešta-Istambul u poslednjih 200 godina.
U Subotici je prema popisu iz 1991. godine bilo svega 317 muslimana, njihov broj se naglo povećao posle bombardovanja 1999. godine, danas ih navodno ima oko 4.000, od čega je, prema Kurdalijevim rečima, 80 odsto Roma s Kosova i Metohije.
Takav objekat na važnoj evropskoj saobraćajnici nisu hteli da podignu Česi, Mađari, Bugari. Srpska vlastela iz sebičnih interesa sve čini da se dodvori stranim nalagodavcima. Potrebne saglasnosti za izgradnju džamije u Subotici brzo su pribavljene.
Bojan Pajtić je sin pravoslavnog sveštenika iz Sente, ali je multietičnost i multikulturalnost njegova nova religija. A voli i pare. Njegovi odnosi sa stranim ambasadorima su sadržajniji od protokolarnog karaktera. Uhvaćen je kako srdačno sa nemačkim ambasadorom razmenjuje poklone.
A taj Andreas Cobel je šokirao čak i poslovično hladne Nemce kada je na sastanku Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji povezao dešavanja na Kosovu i Metohiji sa Vojvodinom i Sandžakom.
"Ma koliko vi insistirali da je Kosovo oduvek bilo deo Srbije, što inače nije tačno, jer je Kosovo postalo deo Srbije 1912. godine, nakon što nekoliko vekova nije bilo u Srbiji, sada bi Mađari mogli, po toj logici, da traže Vojvodinu nazad"!
Pustite Kosovo, zadržite Vojvodinu, glasila je poruka nemačkog ambasadora!
Ta njegova rečenica je izazvala burno reagovanje čak i Mađarskih vlasti, u Srbiji je osuđena mlako, ali se nova prašina o položaju Vojvodine podigla pola godine kasnije.
Ko i zašto pokreće pitanje ustavnog položaja Vojvodine u Srbiji? Autonomija nije uvek adut u izbornoj trci.
Platforma Mađarske koalicije, koju čine SVM Ištvana Pastora, DSVM Andraša Agoštona i DZVM Šandora Pala, o stvaranju teritorijalne autonomije po etničkom principu u kojoj bi dominirala mađarska zajednica, ustalasala je pokrajinsku političku scenu i ponovo otvorila pitanje promene Ustava Srbije uoči parlamentarnih izbora. Mada nekoliko političkih stranaka okupljenih u Koaliciji "Zajedno za Vojvodinu- Nenad Čanak" ne odobrava stvaranje teritorijalne autonomije po etničkom principu, podržavaju insistiranje partija vojvođanskih Mađara na jačanju ustavnog položaja Vojvodine.
Liga socijaldemokarata Vojvodine, podseća njen potpredsednik i bivši predsednik vojvođanske Skupštine Bojan Kostreš, pozivala je građane na bojkot referenduma za ustavne promene. Čankova Liga insistira na ustavnim promenama kako bi se Vojvodini vratile nadležnosti koje je imala po Ustavu iz 1974. godine - zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast. Sve ostalo, pošto se pokrajini vrate izvorna prava, samo po sebi će se dogoditi, smatraju ligaši.
Pored Lige, na vraćanje ustava iz doba samoupravnog socijalizma, insistiraju i ostale stranke okupljene u koaliciji oko LSV.
Ulaskom Vojvođanskog kluba u koaliciju "Zajedno za Vojvodinu", prema mišljenju predsednik Kluba, Đorđa Subotića, ta ideja je osnažena jer na osnovu referendumskog rezultata "građani ovaj ustav nisu prihvatili".
- Zato - izričit je Subotić - Vojvođanski klub i koalicija "Zajedno za Vojvodinu" insistiraju na novi dogovor između Vojvodine i Srbije. Dileme nema, mi smo za Vojvodinu u Srbiji ali ne u centralističkoj, već u Srbiji u kojoj će Vojvodina imati zakonodavnu, zatim sudsku i na kraju izvršnu vlast.
Ovakva stremljenja na kojima su mnoge autonomaške stranke godinama zasnivale izbornu kampanju, na svim izbornim nivoima, od opština preko pokrajine do republike, i ostajale izvan parlamenata, osim Čankove Lige, bila su na proveri vojvođanske Skupštine.
Pre sedam godina u pokrajinskom parlamentu formirana je komisija eksperata za ustavna pitanja sa zadatkom da pripremi osnovni akt Vojvodine.
Eksperti, na čelu sa dr Aleksandrom Firom, u kojoj su pored predstavnika stranaka iz tada vladajućeg DOS-a, bili uključeni profesori Pravog Fakulteta posle nekoliko sastanaka se raspala. Posle prvog sastanka, napustili su je profesori prava dr Marijana Pajvančić i dr Stanko Pihler, a posle trećeg radnog susreta prof. dr Marija Vušković, prof. dr Ranko Keča i doc. dr Zoran Lončar.
- Nakon trodnevnog rada Firina grupa je Skupštini ponudila dokument koji niko osim Fire, napominjem zbog dobrog honorara, nije ozbiljno shvatio. Jer, po načinu pisanja, formi i sadržaju taj osnovni zakon Vojvodine, predviđao je kompilaciju ustavnih rešenja iz 1974. godine i nemačkog ustava, koji se takođe zove Osnovni zakon. Po tom predlogu, Vojvodina je trebalo da uvede predsednički sistem vlasti - navodi prof. dr Marija Vučković.
Po pitanju ustavnih promena ni u Mađarskoj koaliciji nisu jedinstveni. Dok SVM i Ištvan Pastor potenciraju na ustavnim promenama koje bi predstavljale osnov za stvaranje "nacionalne teritorijalne autonomije" na severu pokrajine, Andraš Agošton i Pal Šandor misle dugačije. Prvi, insistirajući na personalnoj autonomiji, smatra da nema potrebe za promenama ustavnog položaja Vojvodine, a Pal Šandor kaže da to nije manjinsko pitanje.
- Rešavanje ustavnog položaja Vojvodine je pitanje većinskog naroda - kaže Pal. To je moj stav od početka raspada Jugoslavije. Jer, citiraću akademika Popova, kad se braća svađaju komšija ne bi trebalo u to da se upliće. Braća će se kad-tad pomiriti pa će glavni krivac za njihove sukobe ispasti komšija koji se u to mešao - smatra Pal Šandor.
Bojan Pajtić je i tu, koristeći položaj, stvorio logističku podršku. Letos je sa temom "Predbračni ugovor" doktorirao na novosadskom Pravnom fakultetu, kojim upravlja Savet fakulteta. Njega imenuje i razrešava osnivač - Izvršno veće Autonomne pokrajine Vojvodine. Pa sad neka neko kaže da nije sve čisto!? Šta bi se desilo sa dr Đorđem Popovim, dekanom Pravnog fakulteta u Novom Sadu, da Tadićev pisar novog vojvođanskog ustava ne dobije prelaznu ocenu.
Goran Davidović Firer: Intrige u Crnoj kući broj 13
Goran Davidović Firer je dao deo odgovora na pitanje šta povezuje Cobela, anarhiste i autonomaše, režirane međunacionalne incidente u Vojvodini, BND, propagandiste, antisrpsku delatnost pojedinih intelektualaca i mnoge druge gadosti... Evo tog teksta.
U severnoj srpskoj pokrajini u njenom glavnom gradu Novom Sadu u ulici Vojvode Bojovića broj 13 nalazi se jedan intrigantni objekat koji često budi radoznalost, jezu i strah kod mnogih prolaznika. Stara, velika kuća, potpuno ofarbana u crno danju je zaključana pa joj to još više daje na mistici, međutim, opskurni objekat otključava se uveče i u njega ulaze na desetine mladih ljudi koji tu ostaju tokom noći i tu održavaju brojne manifestacije.
Na petak 13. u aprilu 2007. godine, na dan poznat po istorijskom događaju iz 1307. godine kada su uhapšeni vitezovi templari, crna kuća je svečano otvorena. Tada se saznalo da tu neće biti mračna "crkva Satanine dece", niti pogrebno preduzeće, već takozvani "Omladinski centar CK13". Odahnule su komšije, smirili se zabrinuti građani, ali, ne zadugo. Saznalo se o kakvom se zapravo "Centru" radi, kakve i čije omladine.
Dva dana ranije pre otvaranja Crne kuće 13, nemački ambasador Andreas Cobel u Beogradu, na sastanku Foruma za međunarodne odnose, napravio je diplomatski incident kada se istrčao i pomenuo da bi posle Kosova mogli biti otvoreni problemi u Vojvodini i Sandžaku. Zašto pominjem nemačkog ambasadora u vezi Crne kuće? Pa iz prostog razloga jer je novac za kupovinu iste stigao upravo iz Nemačke. Čitavih 210.000 evra stiglo je iz Nemačke za ovaj projekat.
Da se prvo prisetimo kako je proteklo otvaranje Crne kuće i sa kakvim programom?
Prvo veče bilo je ujedno i promocija publikacije (izbegavam da "to" nazovem knjigom) pod nazivom "Kritika klerikalizacije Srbije". Na koricama tog paškvila, stajao je precrtan pravoslavni krst. U antihrišćanskoj publikaciji se nalazilo nekoliko eseja koji su bili analiza kako se navodilo "građevinske ekspanzije i ideološke ekspanzije SPC u Novom Sadu i Vojvodini". Srpskoj pravoslavnoj crkvi se zameralo što gradi crkve i što propoveda hrišćanstvo. Srpskoj pravoslavnoj crkvi se praktično zameralo što postoji severno od Beograda. Verska mržnja, kažnjiva po 317. članu krivičnog zakonika ove države, širena je nemilice, nekažnjeno, čak i bez osude bilo koga.
Na promociji su govorili:
Branka Ćurčić aktivistkinja AFANS (Antifašističke akcije iz Novog Sada) koja je lažno svedočila u takozvanom slučaju Nacionalni stroj.
Petar Atanacković, aktivista AFANS koji je takođe lažno svedočio protiv srpskih patriota kojima je suđeno zbog protesta protiv antisrpske tribine.
Miloš Perović, sin profesora Milenka Perovića, osvedočenog srbomrsca koji se izjašnjava kao Crnogorac po nacionalnosti i ateista po veroispovesti, i koji je poznat po otvorenom propagiranju kolektivne krivice celog srpskog naroda za genocid i zločine i otvoreno poziva na kažnjavanje celog jednog naroda. Ono što otac Perović propoveda, sin Perović je pokušao preuranjeno da sprovede u praksu pa se desio čuveni napad na Srbe u novembru 2005. i bodenje noževima u još čuvenijem Gradilištu koje ni po čemu lepom i neće biti zapamćeno.
Zoran Petakov, dugogodišnji aktivista Čankove Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) i nekadašnji gradski odbornik te autonomaške stranke. Moglo bi se reći da je Petakov veliki ljubimac Nenada Čanka, "mali od palube" takoreći. Petakov se ne oseća Srbinom već Vojvođaninom i poznat je po ekstremističkim izjavama tipa: "Vi Srbi ste nam ubili prestolonaslednika 1941!". Petakova i grupu aktivista LSV je lično Čanak poslao da lepe po Beogradu plakate protiv Ratka Mladića.
Tamara Jovanović, aktivistkinja AFANS i svedok sa suđenja protiv Nacionalnog stroja.
Omladinski centri koji su finansirani u pravom malom ratu protiv srpskog naroda imali su u Novom Sadu dakle zanimljivu predistoriju. Egzit tim je godinama koristio nedovršeni betonski Rektorat poznatiji pod imenom Gradilište zapamćeno po prolivenoj krvi Srba izbodenih noževima, ali i desetinama mladića koji su posle Gradilišta postali zavisnici od narkotika.
Crna kuća čak nije bila prvi takav prostor obojen u crno. Prvi crni prostor se pojavio 2000. godine u Ulici braće Mogin u kome je bilo sedište NVO Kuda. Ta organizacija i njihove vođe i finansijeri su mnogo zanimljiviji od propaliteta iz AFANS.
NVO Kud je osmislio i vodi izvesni Zoran Pantelić, koji je završio školu za medijsku edukaciju na Fakultetu društvenih nauka u Ljubljani. Organizacija Kuda okuplja umetnike, teoretičare, medijske aktiviste, istraživače i široku publiku na polju informacijskih i komunikacijskih tehnologija. Zoran Pantelić paralelno radi u nekoliko odbora i savetodavnih grupa, internacionalnih izdavačkih kuća. Njegova organizacija Kuda.org je obučena i opremljena za tehnički vrhunsku pripremu, informaciono posmatranje kao i za dizajn. Kao takva, organizacija pruža podršku izvođačku i logističku svim subverzivnim art i NVO grupama koje deluju na teritoriji Vojvodine.
Bahanalije u Atrijumu
List ''Nacional'' objavio je pre dve godine tekst "Bahanalije u Atrijumu". U tadašnjem noćnom baru, koji je bio u Paštrovićevoj ulici u Novom Sadu, preko puta vladičanskog dvora, organizoavni su gey balovi. Grupu mladića, koji su imali krivična dosijea, dovodili su u ovaj klub da rade kao konbari. Skidali su ih gole, i stavljali im kecelje. Oni su služili galantnu gospodu iz DOS-a. Među njima je bio i Bojan Pajtić, visoki pokrajinski funkcioner. Gey bahanalije su trajale mesecima.
