Imovina i domovina
__________________________________________

Kosovo

Zbog čega je Srbija najveći donator Kosovu, i kako joj je  oduzeto pravo da raspolaže imovinom vrednom desetinu milijardi dolara

 Imovina i domovina

 Javnost u Srbiji ni danas ne zna šta je sve Srbija ostavila na Kosovu nakon izgubljenog rata 1999. godine, a ponajmanje zna šta su njeni predstavnici pregovarali (dok su pregovarali) u vezi sa imovinom sopstvene države koja se nalazi na tom, istorijski uvek nestabilnom području.

Nikola Vlahović

Bivša Jugoslavije i sve njene republike i pokrajina Vojvodina, decenijama su davali bespovratnu pomoć i zajmove za razvoj Kosova, a od plate svakog zaposlenog odvajan je procenat za budžet kojim je razvijana privreda, školstvo, zdravstvo i sve čega tamo nije bilo dovoljno, ili nije bilo uopšte.
Raspadom Jugoslavije, Srbija je nastavila sa investicijama na Kosovu..
U državnom vlasništvu Republike Srbije na teritoriji Kosova i Metohije nalazi se poljoprivredno, šumsko i građevinsko zemljište, ukupno oko 24.500 ha. Tu su i službene zgrade - 1,24 miliona metara kvadratnih, poslovne zgrade - 145.000 metara kvadratnih, stambene zgrade - 25.000 metara kvadratnih, objekti posebne namene 4.000 metara kvadratnih, građevinski objekti - 750.000 metara kvadratnih...U pitanju je vrednost od 220 miliona evra po kursu iz 2003. godine. Na Kosovu i Metohiji je do 1999. godine bilo ukupno 837 preduzeća (od toga njih 39 bilo je u državnom vlasništvu).
Javna preduzeća Republike Srbije na Kosovu i Metohiji vlasnici su 1358 objekata (od toga npr. PTT - 130, Železnice Srbije - 55, EPS -18, Srbijašume - 45 objekata). Ukupna vrednost ovih objekata se procenjuje na oko 1,5 milijardi dolara.
Samo objekti Javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije na teritoriji Kosova i Metohije vrede više od tri milijarde dolara. Oko 40 odsto sredstava nekadašnjeg Fonda za razvoj u bivšoj SFRJ (Republika Srbija je uplaćivala blizu šest milijardi dolara) iskorišćeno je za izgradnju i razvoj termoelektrana i distributivne mreže na teritoriji Kosova i Metohije koja je vlasništvo EPS-a. Na Kosovu i Metohiji posluju tri javna preduzeća koja se još uvek vode u sistemu EPS-a (kopovi, termoelektrane i Elektrokosovodistribucija), ali EPS nad njima gotovo da nema nikakvih ingerencija, pošto je sva imovina uzurpirana od strane tzv. Kosovske energetske korporacije (KEK).
Elektroprivredni sistem na Kosovu i Metohiji je, pre 1999. godine, proizvodio prosečno 4,2 milijardi kWh godišnje, što preračunato po današnjoj ceni koja iznosi oko četiri evro-centa za 1 kWh iznosi preko 168.000.000 evra izgubljenog prihoda godišnje.
EPSi Republika Srbija su i u poslednjih sedam godina imali znatna ulaganja u održavanje i opremu za energetski sistem na Kosovu i Metohiji. Pored toga, EPS od 1999. godine izdvaja između 20 i 22 miliona evra na godišnjem nivou za nadoknade radnicima koji su 1999. godine bespravno ostali bez posla (oko 8.000 Srba i pripadnika nealbanskih zajednica). Trenutno se na spisku radnika koji rade u sistemu elektroprivrede na Kosovu i Metohiji vodi 5.305 ljudi, od kojih 2.208 radnika živi u pokrajini, a 3.097 je raseljeno van pokrajine. Na Kosovu i Metohiji je aktivno manje od 300 radnika koji rade na poslovima održavanja sistema distribucije u većinski srpskim sredinama.
 Knjigovodstvena vrednost imovine JP Železnice Srbije iznosi više od 206 miliona evra (7,81 odsto ukupne vrednosti osnovnih sredstava), ali u ovom preduzeću procenjuju da je njena tržišna vrednost zapravo nekoliko puta veća i da iznosi nekoliko stotina miliona evra. Srpsko javno preduzeće već sedam godina ne raspolaže ovom imovinom, već je ona ustupljena Unmik železnicama (koje su 2005. godine jednostrano i protivpravno promenile naziv u Kosovske železnice). Tokom 2003. godine, Unmik železnicama je na upotrebu ustupljena i sva imovina na prostoru severnog Kosova i Metohije, što nije bio slučaj sa ostalim javnim preduzećima Republike Srbije. Železnica Srbije na Kosovu i Metohiji ima 330 kilometara pruge, 570 teretnih vagona, 45 putničkih vagona, 34 lokomotive (19 dizel-lokomotiva i 15 dizel-motornih vozova), pomoćni voz opremljen najsavremenijom opremom i 33 železničke stanice - uglavnom renovirane.
 Železnice Srbije od 2001. godine redovno plaćaju svoje kreditne obaveze (krediti koje je, tokom osamdesetih godina, podigla tadašnja železničko-transportna organizacija Priština): Svetskoj banci (dva zajma) - ukupno 33,2 miliona dolara, Pariskom klubu poverilaca - 4,2 miliona kanadskih dolara...Tu je i vraćanje dugova Eurofimi, kompaniji iz Bazela u Švajcarskoj koja kreditira upravo železnice ( izmireno je do sada više od 2 miliona švajcarskih franaka).
 Na budžetu srpske železnice je ostalo i 1.245 radnika (polovina od ukupnog broja železničara srpske nacionalnosti koji su radili na Kosovu i Metohiji). Jedan deo radnika je prešao u centralnu Srbiju, gde i danas radi na železnici, a na teritoriji Kosova i Metohije ostalo je 496 radnika koji svakog meseca primaju platu, mada ne rade.
Tu je i problem Javnog preduzeća Telekom Srbije koje je pretrpelo velike materijalne gubitke nakon protivzakonitog isključivanja i uništavanja radio-baznih stanica i druge telekomunikacione opreme krajem oktobra 2006. godine. Telekomunikaciono regulatorno telo (TRA), organ privremenih organa samouprave na Kosovu i Metohiji, naložilo je uklanjanje opreme Telekoma Srbija s argumentacijom da je u pitanju nelegalni operater, pri tom ne uvažavajući činjenicu da je srpski operater mobilne telefonije za obavljanje svoje delatnosti 1997. godine zakonskim putem dobio licencu za celu teritoriju Republike Srbije koja je plaćena tadašnjih 125 miliona nemačkih maraka. Na ovaj način je ugroženo vlasništvo Republike Srbije, ali i grčke kompanije OTE koja je suvlasnik Telekoma Srbija.
Telekomu Srbija je, usled nelegitimne odluke TRA, uništeno 15 telekomunikacionih objekata i naneta materijalna šteta od oko 800.000 evra, a ugrožena su prava 300.000 pretplatnika (od kojih je više od dve trećine čine sami Albanaci). Telekom Srbija je platio sve poreze i takse koji važe na Kosovu i Metohiji prilikom uvoza tzv. pre-paid kartica i opreme.
U ovom slučaju je uzurpirano vlasništvo Republike Srbije i naneti značajni materijalni gubici. Prema procenama relevantne nezavisne revizorske kuće, vlasništvo Telekoma Srbija na teritoriji Kosova i Metohije predstavlja 7,5 odsto ukupne imovine ovog preduzeća, a pri tom je izgubljeno oko 13 odsto profita. Ukupna šteta naneta Telekomu Srbija u poslednjih sedam godina na osnovu oduzimanja imovine, izgubljene dobiti, oduzetih prava i obaveze isplaćivanja ličnih dohodaka raseljenim bivšim radnicima ovog preduzeća iznosi oko 1,4 milijardi dolara.
JP preduzeće PTT saobraćaja Srbija - Administracija Unmika je svojom Uredbom br. 1999/12 ovlastila Preduzeće za poštanske i telekomunikacione usluge Kosova (PTK) osnovano 1999. godine da uzurpira imovinu i pravo obavljanja delatnosti od srpskog javnog preduzeća koje je do tada obavljalo delatnosti u oblasti pružanja PTT usluga na teritoriji Kosova i Metohije. Na ovaj način je uzurpirano preko 130 objekata preduzeća PTT Srbija, od kojih su najveći broj zgrade pošta u koje je srpsko preduzeće decenijama ulagalo.
NIS Petrol-Jugopetrol kao deo najvećeg srpskog preduzeća za promet i preradu nafte i naftnih derivata još uvek nema licencu za rad na prostoru Kosova i Metohije, iako je to u više navrata s pravom traženo.
NIS Petrol-Jugopetrol je do 1999. godine u svom vlasništvu imao 31 objekat (25 benzinskih stanica, pet stovarišta, poslovni prostor u Prištini i zemljište u Podujevu). Odlukom Unmika uzurpirano je vlasništvo ovog preduzeća i formirano novo preduzeće Kosovo-Petrol. NIS-Petrol Jugopetrol danas raspolaže imovinom koja se sastoji od četiri benzinske stanice i jednog stovarišta u južnom delu Kosovske Mitrovice koje je trenutno izdato u zakup, usled nepostojanja elementarnih bezbednosnih uslova za organizaciju normalnog poslovanja.
Do 27. juna 1999. godine, NIS Petrol- Jugopetrol je imao 172 radnika na Kosovu i Metohiji je danas ostalo svega 38 radnika i to u najvećoj meri na severu pokrajine (ali i u Lipljanu, Šilovu, Babinom Mostu i u selu Devet Jugovića). Oni koji su radno angažovani, zaposleni su na četiri benzinske stanice u Kosovskoj Mitrovici, Zvečanu, Zubinom Potoku i Štrpcu, dok za one koji ne rade NIS Petrol-Jugopetrol kontinuirano nastavlja da obezbeđuje sredstva za lične dohotke...
Ukupan prosečni godišnji prihod rudarskog giganta Trepče do 1999. godine iznosio je oko 200 miliona dolara. Ovo preduzeće je danas podeljeno po etničkoj liniji, i rečito govori o već podeljenom Kosovu. U vlasništvu ovog preduzeća nalazi se više od 30 rudnika, a od tog broja su svega četiri na teritoriji sa većinskim srpskim stanovništvom. Vlasnička struktura ovog preduzeća je sledeća: Fond za razvoj 55 odsto, radnici 27 odsto i ostali 18 odsto akcija. Svi zaposleni koji su radili u Trepči u junu 1999. godine (3.908 ukupno), primaju naknadu od Republike Srbije za sve protekle godine. Ukupan dug ovog preduzeća iznosi oko 150 miliona evra. Struktura duga stvorenog do avgusta 2000. godine u milionima evra: Strani poverioci - Mitilineos - Grčka (50), SCMM-Francuska (2), Tera 90 - Bugarska (0,5), Šindo - Bugarska(0,3)...Domaći poverioci - dobavljači (30), banke (14,5), država Srbija ( PIO...) - 13,5, Radnici - 14,5...
Što se tiče vojne imovine na Kosovu koja je u vlasništvu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, istraživači imaju nedovoljno pouzdane podatke. Poznato je da je knjigovodstvena vrednost samo jednog objekta, vojnog aerodroma "Slatina" kod Prištine, iznosila blizu 100 miliona evra. Kompleksi u okviru pomenutog aerodroma se prostiru na oko 4,5 miliona m² zemljišta na kome se nalazi 568 građevinskih objekata, od čega 156 objekata visokogradnje (ukupna površina 47.024 m².
Prema podacima koji su dostavljeni Privrednoj komori Beograda, preduzeća iz Srbije raspolažu na Kosovu i Metohiji sa 1.218 objekata. Od toga su oko 500 sagradila sopstvenim sredstvima preduzeća iz Beograda, a iz Vojvodine 140 objekata. Tako, na primer, Korporacija "Lola" ima svoje objekte u Zubinom Potoku, Lešku, Štrpcu i Vitini, "Termovent" u Orahovcu i Lipljanu. Upravo primer ovog preduzeća može da ilustruje o kakvom apsurdu i o kojoj vrsti bahate nezakonitosti je ovde reč. "Termovent" je pre 1990. sagradio dve fabrike koje su procenjene na 17 miliona dolara. Sada se obe fabrike izdaju pod zakup na deset godina, dok matična fabrika vraća dugove i tih pogona!
 Uprkos Rezoluciji 1244, Kosovska poverilačka agencija kao institucija privremene uprave na Kosovu i Metohiji dobila je pravo od Unmika da trajno promeni pravo svojine tako što može da tu svojinu da u zakup na 99 godina. Ovakav zakup svodi se na lišavanje svojinskih prava, gde pravi vlasnik ne odlučuje ni o zasnivanju ni o prestanku zakupnog odnosa, a gde zakupac ima pravo da imovinu uzetu u zakup - otuđi. On u sebi sadrži i mogućnost prenošenja imovine na treća lica, te ima sve karakteristike prava svojine. Dakle, privatizacijom na Kosovu i Metohiji flagrantno se krši jedan od osnovnih pravnih principa - da niko ne može preneti na drugog više prava nego što sam ima. Narušavaju prava vlasnika i poverilaca preduzeća koja se prodaju na kosovskim tenderima.
Pitanje svojine nad preduzećima koja se privatizuju je sporno, jer je najpre trebalo sistemski rešiti pitanje vlasničke strukture preduzeća koja se privatizuju. Mnoga su osnovana, i u njih je decenijama ulagala Republika Srbija ali i brojni domaći i strani investitori. Imovina je velike vrednosti čiji se pravi titulari ne mogu ni u kom slučaju zanemariti. Tako na primer, "Ineks ski centar Brezovica" je od 1973. godine u sastavu beogradskog preduzeća "Ineks - Intereksport", što se potvrđuje izvodom iz sudskog registra.
Na Kosovu i Metohiji nije sistemski rešeno pitanje potraživanja prema preduzećima koja se privatizuju:potraživanja preduzeća i banaka iz Srbije, državni garantovani dugovi, ino-dugovi garantovani od strane banaka iz Srbije, pitanje povezanih preduzeća itd.
Kao i oštećeni vlasnici, i poverioci su upućeni na sudsko ostvarivanje svojih prava. Međutim, sudska zaštita svojinskih i prava poverilaca, na koju upućuje Uredba Specijalnog predstavnika br. 2002/13 o osnivanju posebne komore Vrhovnog suda Kosova, u praksi ne omogućava i njihovo efikasno ostvarenje. Ova posebna komora, nadležna za sporove u vezi sa postupcima Kosovske poverilačke agencije ima mešoviti karakter, tj. čini je pet sudija od kojih su tri sudije međunarodne, a dve stanovnici Kosova, odnosno Albanci, što je nepovoljno za oštećene strane koje su u praksi najčešće Srbi.
Sudski postupci u kojima se dokazuju svojina i postojanje potraživanja su spori i neizvesni, što je i osnovni problem, jer titulari ne mogu da raspolažu svojim pravima do okončanja ovih postupaka.
I u slučaju da srpski poverioci i vlasnici uspeju da svoja prava dokažu pred albanskim sudom, sporna tačka je faktička mogućnost nadoknade starim vlasnicima i poveriocima. Za ovu nadoknadu je namenjeno 80 odsto sredstava od prihoda od prodaja u procesu privatizacije. Do okončanja sudskih postupaka ova sredstva se nalaze blokirana na posebnom računu KPA.
Kosovski proces privatizacije u potpunosti ignoriše pitanje denacionalizacije. Iako u južnoj srpskoj pokrajini danas ne postoje pravni propisi koji regulišu denacionalizaciju, ne bi trebalo zanemariti pitanje restitucije imovine nacionalizovane posle Drugog svetskog rata.
Veliki deo nacionalizovanog zemljišta na Kosovu i Metohiji pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi 70.000 hektara obradivog zemljišta i šuma, i 1.181 zgrada, što joj je Zakonom o agrarnoj reformi iz 1946. i Zakonom o nacionalizaciji iz 1958. oduzeto.
Ukoliko se proces privatizacije na Kosovu i Metohiji nastavi po principu "zakupa na 99 godina sa pravom otuđivanja", velike su šanse da će SPC trajno izgubiti crkveno zemljište, koje se zbog neizvršene denacionalizacije tretira kao društvena svojina.
Naime, prema optimističnim procenama, svega 30 odsto ukupnih prihoda od privatizacije predstavljaju strane investicije, a i taj procenat se pretežno odnosi na investicije etničkih Albanaca. Jedan od razloga za izostanak investitora drugih etničkih pripadnosti je i taj što KPA savetuje potencijalnim investitorima da sami izvrše istraživanje preduzeća koje je predmet privatizacije. Opšte stanje (ne)bezbednosti Kosova i Metohije onemogućava potencijalne kupce, naročito Srbe, da postupe po preporukama KPA. Često se događa, recimo, da je kompletna dokumentacija o radu preduzeća koja se privatizuju najčešće samo na albanskom jeziku.
 Skoro uobičajeno, ima i pritisaka na učesnike tendera koji su nealbanci, čime se postojeća diskriminacija dodatno pojačava. Takav je slučaj privatizacija hotela "Grand" u Prištini, za koji je najveću ponudu dala jedna makedonska kompanija i tako pobedila na tenderu, ali je zbog pretnji i pritisaka odustala od privatizacije, čime je izgubila pravo da traži položeni depozit.

Kosovo, najveći srpski dužnik

Obaveze Kosova i Metohije prema Fondu za podsticanje bržeg razvoja nedovoljno razvijenih republika i pokrajine Kosovo i Metohija iznose preko 17 milijardi dolara. Kako je Republika Srbija u sredstvima Fonda učestvovala sa trećinom, zaključak je da su potraživanja Republike Srbije po tom osnovu vredna pet i po milijardi dolara. Prema podacima Privredne komore Beograda, preduzeća iz Srbije imaju na Kosovu 1.358 objekata, pri čemu samo PTT ima 130, ŽTP 55, EPS 18, a Srbijašume 45. Imovina ovih 1.358 preduzeća se procenjuje na najmanje 1,5 milijardi dolara.
Država Srbija je, pod pritiskom međunarodne zajednice, preuzela kosovski dug u ukupnom iznosu od 1,1 milijarde dolara, a u poslednjih nekoliko godina po osnovu kamata za kosovski dug, već je otplatila 350 miliona dolara. Posle 1999. sa Kosova i Metohije je izbeglo preko 30.000 srpskih porodica, a vrednost objekata i njihove imovine koju su tamo ostavili procenjuje se na najmanje četiri milijarde dolara.
Konačno, Srbija po osnovu imovine svojih građana i preduzeća, kao i obaveza bivšeg Fonda za kreditiranje bržeg razvoja nedovoljno razvijenih republika i Pokrajine Kosovo i kosovskog spoljnog duga, potražuje najmanje 12,5 milijardi dolara.

Šifrovani kupci

Javnost na Kosovu, u slučaju tenderske prodaje, uglavnom nikada ne sazna za najveću ponudu na tenderu, odnosno ko je novi vlasnik preduzeća. Tako je KPA samo za prva dva kruga privatizacije objavila na svom sajtu imena novih vlasnika, dok je za ostale krugove taj podatak nepoznat ili je kupac označen šifrom (npr. kupac novog preduzeća "Krikos" je pod šifrom "P56", kupac motela "Dardanija" je pod šifrom "P92".