Alternativne terapije u lečenju raka
__________________________________________

Tabloid istražuje

Da li je savremena medicina postala protivprirodna nauka ? (3)

 Alternativne terapije u lečenju raka

U kontrolisanom sistemu medicinske edukacije i konvencionalne terapije, najgore izgleda prolaze pacijenti oboleli od raka. Na žalost, tu je i profit najveći. Tako jedan konvencionalni tretman hemoterapijom može da košta i preko 300.000 dolara, dok neki alternativni medikamenti, kao na primer natrijum bikarbonat, košta tri dolara. Ko je lud da leči za tri dolara?

Priredila : Ivona Živković

Moderne bolnice i privatne klinike se danas najčešće reklamiraju sa skupim aparatima za dijagnostiku. O metodama lečenja malo se govori jer su one manje više uniformne.  Te su terapije nametnuli svetski zdravstveni autoriteti koji direktno ili indirektno rade u skladu sa  interesima farmaceutskog biznisa. Ti zdravstveni autoriteti odavno su preuzeli i edukaciju i istraživačke institucije, pa mnogi lekari širom sveta i razmišljaju samo u okvirima koje im je medicinska škola postavila. A da je mnogo toga u savremenoj medicini postavljeno na pogrešnim temeljima, analiziraćemo u jednom od narednih brojeva kada ćemo predstaviti naučnu teoriju Antoana Bešama koja je u potpunoj suprotnosti sa nalazima proslavljenog Luja Pastera.
U ovom kontrolisanom sistemu edukacije i konvencionalne terapije najgore, izgleda, prolaze pacijenti oboleli od raka. Na žalost, tu je i profit najveći. Tako jedan konvencionalni tretman hemoterapijom može da košta i preko 300.000 dolara, dok neki alternativni medikamenti, kao na primer natrijum bikarbonat (što ćemo kasnije opisati) - košta tri dolara. Ko je lud da leči za tri dolara?
Vremenom je i kod pacijenata stvoreno uverenje da za lečenje ozbiljnih bolesti kao što je rak, mora postojati i veoma skupa i "ozbiljna" dijagnostika i terapija. Ljudi su danas navikli da pravo lečenje ide uz pilule, injekcije, invazivne biopsije, skupe laboratorijske analize, skeniranja i komplikovanu hirurgiju.
Reći nekom ko je oboleo od raka da je lek promena hrane - deluje suviše primitivno, zar ne?
Ovu ljudsku ubeđenost savremeni farmakobiznis savršeno koristi za svoj profit. Ali, mnogi ovu zabludu plaćaju životom, jer tu stvarnog lečenja zapravo i nema. Postoji samo skupa terapija. I to su mnoga nezavisna istraživanja već dokazala. I savremena biohemija i medicinska praksa odavno su otkrile stvarne uzroke nastanka raka i definisale veliki broj efektnih terapija. Ali, moćni hemijsko-farmaceutsko-naftni kartel koristi sve moguće smicalice da ovakve terapije eliminiše i onemogući kliniku kancera jeftinim terapijama.
Objasnili smo u prethodnom broju da je najveći problem kancerozne ćelije njena kiselost i nesposobnost da primi adekvatnu informaciju i izvrši apoptozu (programirano umiranje ćelije).
U svojoj knjizi "Skrivena istina o raku", doktor Keiči Morišita kaže sledeće: "Ako krv proizvede mnogo kiselije stanje, onda viškovi te kiselosti moraju negde u organizmu da se odlože.  Ako se ovaj nezdrav proces nastavlja godinama, ovi delovi tela (deponije kiseline) postaju previše kiseli i njihove ćelije počinju da umiru. Druge ćelije u pogođenom područiju mogu preživeti, ali postaju nenormalne. Njih nazivamo malignim.  One ne odgovaraju na moždane komande. Takve ćelije se umnožavaju bez kontrole i to stanje se naziva kancer".
"Moderna medicina u SAD tretira ove ćelije kao da su bakterije ili virusi. Oni koriste hemoterapiju, zračenje i hirurgiju da bi lečili kancer. Ali nijedan od tih tretmana neće pomoći ako kisela sredina ostaje", zaključuje doktor Morišita.
Do istog ili sličnog  zaključka je došlo mnogo istraživača, često u isto vreme, a na različitim mestima, potpuno nezavisno jedan od drugog. I to je logično, jer se sa napretkom biohemije dolazilo do novih saznanja o funkcionisanju ćelije.
Rak je elektro-biohemijski poremećaj koji nastaje na nivou ćelije i sve alternativne terapije usmerene su ka tom cilju - uspostavljanju pravilnog elektro-hemijskog  procesa, ne samo u kanceroznoj ćeliji, već i u čitavom organizmu. Samo tako može se sprečiti recidiv i eventualna metastaza (širenje raka).
Tako skoro sve alternativne  terapije imaju za cilj da malignu ćeliju koja je kisela učine alkalnom, kako bi je onda imuni sistem likvidirao.
Preparat koji se i kod nas pročuo kao efikasan u tretmanu raka je Hidrazin sulfat (Hydrazine sulfat). Preko nekih uvoznika lekova on stiže u Srbiji uglavnom iz Rusije. Uz preparat stiže i receptura za njegovo korišćenje. Ali, Hidrazin sulfat se tako ne sme uzimati, jer može imati fatalne posledice.
Naime, sve alternativne terapije za lečenje raka proizvode u organizmu elktro-hemijske reakcije na ćelijskom nivou i one se moraju pratiti pod kontrolom stručnjaka koji ima iskustvo u primeni određenog hemijskog jedinjenja.
Čitav organizam je veoma složena elektro-bio-hemijska laboratorija. I najmanja nepoželjna hemijska reakcija može pod određenim uslovima biti fatalna. Posebno, ako nismo svesni da smo je proizveli i organizam nam godinama o tome ne daje vidljive simptome. A to je upravo slučaj sa rakom.
Istina je da hidrazin sulfat zaustavlja jedan biohemijski proces koji pomaže ishrani kanceroznih ćelija, ali ovaj preparat ne leči od raka jer ne uništava maligne ćelije, kao ni uzrok njihovog nastanka. On se koristi samo kao vrlo efikasno pomoćno sredstvo koje usporava umnožavanje ćelija raka, tako što ih ometa u ishrani i iscrpljuje.

Kako deluje hidrazin sulfat

Anaerobna ćelija raka, zbog nemogućnosti da oksidiše, hrani se fermentacijom glikoze. A energija koju tako uspeva da proizvede je suviše mala i nedovoljna za ishranu. Kancerozna ćelija iz glikoze izvlači samo oko pet odsto potrebne energije, pa ostatak koji je unet sa hranom ostaje neiskorišćen. Zbog toga ćelija ostaje gladna (traži još energije) i grozničavo nastoji da se dočepa još molekula sa glikozom iz kojih će opet izvlačiti oko pet odsto potrebne energije.
Ukoliko se u organizam ne unosi šećer u velikim količinama ćelije kancera moraju da ga otimaju od zdravih ćelija. Tako se i normalne ćelije vremenom izgladnjuju i ostaju bez dovoljno energije.
Fermentacija  kanceroznu ćeliju čini veoma kiselom (i zato njima ne odgovara da budu alkalne).  Tokom fermentacije proizvodi se mlečna kiselina koja onda odlazi u jetru, tamo se razlaže i pretvara u glikozu. Ovu glikozu ponovo grabi gladna kancerozna ćelija i stvara se začarani krug u kome kancerozna ćelija opstaje i hrani se rasipajući energiju. Posledica ovoga je da čitav organizam vremenom slabi zbog povećane potrošnje energije koja se neracionalno troši za stvaranje energije u kanceroznoj ćeliji.
Ovaj poremećaj se u medicini naziva kaheksija i karakteriše ga mršavost i potpuna izgladnelost organizma. Ona se razlikuje od mršavosti koja nastaje namernim gladovanjem jer kod kaheksije postoji i ogroman utrošak energije, zbog abnormalnog  rada ćelija, pa se više energije utroši na njeno stvaranje nego što se ona iskoristi.
Kaheksija je hronična bolest koja stvara patološku anoreksiju. Obolelom  je i pored toga što on prestaje sa unosom hrane, jer nema apetit, ishrana organizma neophodna, pa on počinje da jede sam sebe, odnosno troši sve zalihe energije koje su mu na raspolaganju.
Tako prekinuti potpuno unos šećera kod obolelih od kancera može da izazove kaheksiju.Ovaj začarani krug može da prekine hidrazin sulfat time što u jetri sprečava konverziju mlečne kiseline u glikozu. Enzim u jetri koji konvertuje mlečnu kiselinu u glikozu je phosphoenolpyruvate carboxykinase (PEPCK) i hidrazin sulfat ga blokira.
Hidrazin sulfat je 1974. na jednoj konvenciji Nacionalne zdravstvene federacije (u SAD)  predstavio doktor Džozef  Gold sa Sirakuza Instituta za istraživanje raka u  Nujorku. On je ovaj lek i napravio upravo za lečenje kaheksije još 1960., ali se on pokazao vrlo efikasan i u tretmanu raka.
Rezultati njegove primene su bili jako dobri pa je američka Federalna agencija za hranu i lekove (FDA), koja odobrava upotrebu svih lekova, ali prevashodno štiti interse krupnog kapitala i korporativnog biznisa, odlučila da ugrozi popularnost ovog medikamenta.
  Hidrazin sulfat je izgubio status leka koji je u fazi istraživanja  i prestalo je svako finansiranje njegovih ispitivanja. Po rečima samog doktora Golda prestižna klinika "Sloan-Ketering" je namerno u testiranju napravila previd (navodno su u pitanju bile greškom izostavljene neke informacije o sporednim efektima) pa su zaključili da je lek opasan i nedelotvoran.
Pomenuti sporedni efekti nastaju kada se hidrazin sulfat kombinuje sa nekim supstancama (prvenstveno lekovima za smirenje) za koje doktor Gold tvrdi da su bile predočene uz ovaj preparat. Zanimljivo je da je čak 95 odsto pacijenata na kojima je vršeno ispitivanje u "Sloan-Ketering" bolnici bilo pod trankvilajzerima. I, naravno, svi su umrli.
Iako se hidrazin sulfat smatra netoksičnim lekom, uzimanje u velikim dozama stvara i propratne efekte. Oni su pozitivni, ali i negativni.
Pozitivni sporedni efekti su vrtoglavica, dremljivost, blaga ukočenost, mučnina i moguće senzacije svraba na koži. Sve ovo pokazuje da preparat deluje, stvara se i blag osećaj euforije nekoliko nedelja nakon upotrebe.
Može se javiti i polineuritis (upala nerava) u slučaju dugotrajnog uzimanja. Dr Gold za to preporučuje vitamin B6 koji može ublažiti ove pojave.

Međutim, uzimanje hidrazin sulfata sa lekovima za smirenje (trankvilajzerima) kao i nekim supstancama koje se nalaze u hrani ili u dopunskoj ishrani može biti veoma opasno. Zato se i ovaj preparat koristi samo uz precizan protokol koji isključuje mnoge supstance.
Hidrazin sulfat je inhibitor oksidacije monoamina tj. on sprečava enzime koji razlažu monoamine (serotonin, norepinefrin i dopamin). Ove hemikalije koristi mozak i one deluju  na raspoloženje.
Hidrazin sulfat koči metabolizam aminokisline tiramin koja se nalazi u nekim namirnicama i njeno nerazlaganje može podići krvni pritisak i pojačati lupanje srca. Zato se za vreme terapije mora izbeći uzimanje hrane koja sadrži tiramin. To je uglavnom fermentisana i ukiseljena hrana: većina sireva (izuzev mladog kravljeg sira, topljenog sira ili sveže Mozzarele) mesni narezak, hot dog, jogurt, vina, piva, vermuti, šeri, sušene kobasice, salame sa feferonima, usoljena govedina i džigerica, ukiseljena, sušena i usoljena riba, pasulj i mahunarke, sočivo, grašak, soja,  hrana i pića sa kvascima, pavlaka i kultivisani mlečni proizvodi, čokolada, kafa i sve druga pića koja sadrže kofein (čajevi, kole), kikiriki, bademi, pileća i druga džigerica...  Od voća tu su banane, avokado, sušene smokve, crvene šljive, maline, bundevino seme i još neke namirnice.
Da bi se izbegao tiramin treba smanjiti unos visokoproteinske hrane i ne uzimati u vreme terapije lekove za prehladu koji se prodaju bez recepta. Hidrazin suflat se ne uzima u kombinaciji ni sa jednim drugim lekom ili dopunom u lečenju. Zbog ovih ograničenja zagovornici konvencionalne medicine su ga proglasili "veoma opasnim".

Uspešna formula koja je morala biti zaustavljana

Između 1930. i 1950 Džejms V. Šeridan je napravio formulu nazvanu "Entelev" kao lek za kancer.  Ova formula, pokazala se veoma uspešnom, pa je mogla ozbiljno da  ugrozi veliki farmakobiznis sa hemoterapijom. Tako je FDA na sve moguće načine pokušavala da onemogući Šeridana da ovu formulu patentira kao lek za rak. Njegovih 47 godina rada i nastojanja da ovaj lek stvori i primeni u lečenju raka praktično je uništeno. I on tu nije bio ni prvi ni poslednji koji je osetio na svojoj koži za koga i kako radi američka Federalna agencija za hranu i lekove (FDA).
Nemoćan da se ovome suprotstavi on je formulu leka dao drugim saradnicima i to besplatno i oni su nastavili sa pokušajima da ga nametnu kao lek za rak, menjujući mu ime i namenu, ne bi li ga nekako registrovali i omogućili primenu u klinici kancera.
Tako je formula "Entelev" završila u dva različita proizvoda sa dva različita imena kod dve kompanije sa nazivim Protocell i Cantron. Danas se ova formula naziva jednim imenom Cancell i prodaje se kao hranjivi vitaminsko mineralni dodatak. U stvari to je ista formula koju je izmislio Šeridan. FDA i dalje pokušava da alternativne lekove za rak suzbije nametanjem svih mogućih administrativnih začkoljica, pa i zabranom proizvođačima da svoje proizvode reklamiraju kao lek za rak. Zato se većina ovih alternativnih formula prodaje kao dodatak ishrani, a popularni medicinski magazini pod finansijskom kapom farmakobiznisa donose sve više tekstova o tome da prekomerno uzimanje vitamina kao dodataka u ishrani može biti opasno. Cilj je zapravo da se suzbije prodaja ovakvih formula koja, između ostalog, mogu da leče i rak.
O tome kako deluje Cancell na rak može se pročitati samo na sajtovima na Internetu koji nemaju nikakve veze sa proizvođačem leka i bave se pitanjima ishrane, kao na primer Cancertutor, odakle smo i uzeli najveći broj podataka.
Cancell tako sadrži hranljivu formulu sa vitaminima, mineralima i adekvatno pomešanim organskim jedinjenjima (čitava formula je tajna).
Od minerala tu su tragovi minerala, B vitamini, inositol, bakar, natrijum, kalijum, prilagođena mešavina katehola (iz pirokatehola) i sledeći sastojci: hidroksikvinoni, tetrahidroksikvinoni, rodizonska kiselina, krokonična kislina, trikvinol, leukonična kiselina...
Sastojci u Cancell-u omogućavaju svojim bioelektričnim svojstvima (ne biohemijskim) dejstvo na kanceroznu ćeliju antikosidantnim delovanjem. Sastojci u Cancell-u proizvode veoma osetljive hemijske i  električne reakcije, pa i najmanje odstupanje od protokola može ga učiniti beskorisnim.

Kako deluje Cancell?

Šeridanova formula ima komponente koje kombinovano deluju sinergijski i tako smanjuju energetski napon (ATP) u svim ćelijama organizma. U slučaju maligne ćelije koja već ima izuzetno nizak napon, Šeridanove supstance ga još više smanjuju što ćeliju dovodi do potpune malaksalosti i konačno njenog cepanja. Delovi ovako mrtve ćelije su nazvani "lysing" (lizing). Na zdrave ćelije ovo smanjenje napona ne deluje fatalno.
Tretman Cancell-om se preporučuje u  lečenju tumora mozga, jer on prelazi krvno-moždanu barijeru. Protokolom uz ovaj lek se tačno određuje i šta se ne sme jesti u vreme terapije, kako se ne bi stvorilo neželjeno hemijsko sjedinjavanje koje bi moglo biti fatalno. Takođe, uz ovu terapiju se ne preporučuje nijedna druga.
Zbog rasipanja ostataka mrtvih kanceroznih ćelija "lizinga" ova terapija nije pogodna za obolele od raka pluća, jer oni mogu da izazovu zakrečenje. Rak pluća se tretira drugim terapijama, od kojih je najpreporučljivija Budvig dijeta.
Prisustvo žive u telu ometa dejstvo Cancell-a. Mnogi oboleli od raka imaju visok nivo žive u organizmu. Ovo može biti uzrokovano zubnim amalgamom, polucijom, jedenjem previše ribe i drugim razlozima. U tom slučaju pacijenti sa tretmanom Cancell-om  treba da uzimaju pet grama hlorele (vrsta algi) dnevno kako bi se molekuli žive pomoću molekula iz algi uklještili.

Jonizovana voda

Jonizovana voda se najviše koristi u Aziji. Jonizovana voda je veoma alkalna ima visok potencijal u redukciji oksidacije, što znači da deluje negativno. Molekuli vode u telu ne plivaju  slobodno, već su koncentrisani u grupe (klastere). Ovi klasteri kod obične vode sastoje se u proseku od oko 12 molekula. Pošto je ova veza prevelika , voda ne dopire do svih delova u organizmu. Pravljenjem ovih veza sa duplo manje molekula, omogućava im se da oni prodru i tamo gde obična voda ne bi uspela.
Jonizovana voda ima u proseku duplo manji grupu molekula, pa se njeno pravljenje naziva "vlaženjem vode". Jonizovana voda deluje na rak na tri načina: kao antioksidant neutrališe slobodne radikale (reaktivne vrste kiseonika) i tako ih čini slobodnim molekulima kiseonika koji su onda na raspolaganju ćelijama kancera. Kancerozne ćelije ne podnose kiseonik i kad se njegov molekul (sa hidroksil jonima) nađe u njima on im isporučuje elektron više i čini ih alkalnim.
Za razliku od hidrogen peroksida koji dodaje telu molekul kisonika više (koji ne postoje u organizmu) jonizovana voda oslobađa molekule koji su već u telu.
Pijenje vode koja ima visok alkalni pH, zbog njenog svojstva da "raskiseli" sredinu može biti pomoć u prevenciji kancera. U Aziji se alkalna voda redovno daje pacijentima i smatra se regularnim delom mnogih terapija u lečenju kancera.
Jonizovana voda sa manjim grupama molekula uklanja mnoštvo toksičnih otpadnih produkata iz tela. Mnoge su prednosti pijenja jonizovane vode i mnogo toga nema veze sa rakom. Ovo je čak postala i moda. Jonizovana voda sprečava širenje kancera i ubija kancerozne ćelije direktno ili indirektno. Ipak, za sada ne postoji dovoljno dokaza da bi se ovaj tretman prihvatio kao posebna terapija.
Drugi antioksidanti koji se kombinuju sa jonizovanom vodom su vitamini C i E, minerali cink i selenijum i prirodne supstance likopen (lycopene) kuenzim Q10, N- Acetil Cistim, i minerali, mangan, bakar i cink (bakar cink u odnosu 1: 15).

Sprečavanje metastaze
 
Ukoliko se kancer lokalizuje imuni sistem organizma može da se izbori sa njim. Ali, kada se kancerozni proces raširi onda je ta borba izuzetno teška, gotovo izgubljena.
"Kancerozne ćelije proizvode i luče milione molekula enzima koji kao makaze seku kolagensku matricu, vezivno tkivo koje okružuje ćeliju.  Kancerozne ćelije iz jetre koriste ove enzime da prave male rupe u zidovima krvnih sudova i tako ulaze u krvotok. Tako se kancerozne ćelije transportuju do drugih organa, kao na primer do  pluća i tu se nastene, razmnožavaju se bez kontrole i stvaraju novi tumor", opisuju ovaj proces dr Aleksandra Nijdvicki iz "Rath Foundation".
"Funkcija vezivnog tkiva ne samo da vrši mehaničku potporu za druga tkiva već predstavlja jednu aveniju za komunikaciju i transport između različitih tkiva.  Glavni tipovi ćelija uključeni u imunološku odbranu su nađeni u vezivnom tkivu".
Ćelijska solucija doktora Matijasa Rata je napravljena da zaustavi širenje kancera (metastazu) tako što zaustavlja razaranja kolagenske matrice (vezivnog tkiva) od enzima koje luče kancerozne ćelije. Solucija doktora Rata se sastoji od dve amino kisline, L-Lysine i L-Proline, plus vitamin C jedna supstanca iz zelenog čaja, polyphenol catechin poznat kao epigallocatechin gallate (EGCG). Ova solucija se koristi kao dopuna u bilo kom tretmanu za rak (alternativnom).
Doktor Rath je radio sa Lajnusom Paulingom (dvostrukim nobelovcem) na programu prevencije srčanih oboljenja pomoću vitamina C. Tri ključna elementa u ovom preventivnom programu su isti oni koji se koriste i u soluciji za rak (osim EGCG). I doktor Matijas Rat se, naravno, našao na tapetu farmakobiznisa koji na svaki način nastoji da njegovu formulu i njega samog diskredituje. Protiv njega su povedeni i sudski sporovi.
Kao što vidite postoje mnogi načini, ideje i formule kojima se može unistiti kancer. Ipak, glavna borba sa ovom opakom bolešću nije stvar medicine, već politike.