Jagodina

 

Moravsko dno: klošari, bogalji, narkomani, prostitutke i džeparoši 

 

Grad ćurana u glibu bede i kriminala

 

Jagodinu, grad na Moravi, ophrvala beda i kriminal. Sa jedne strane sjaj u glavnoj ulici, a u sporednim tamna strana grada ćurana. Droga, blud i siromaštvo uzimaju svoj danak. Majmuni, kamile, tigrovi, žirafe - pojedoše grad. I dok se novokomponovani bogataši šepure zoološkim vrtom i akva parkom, radnici bez posla lagano odumiru, mire se sa sudbinom i veruju u Boga, da će pravdu podeliti 

 

 

Piše: Miodrag Milojević

 

 

Jagodina. Dva silosa, dve betonske gromade. Ispod  dva silosa podvukla se pruga. Kao lopta proturena kroz noge. Sija šina na suncu, na mesečini. Kao da je pijanac nišanio, koračao, išao šinom preko  pruge. U pijanstvu je zaplitao nogama, zaletao se, posrtao i padao. Vetar ga je  gurao više na desnu stranu. U stopama tog pijanca, u blatu, nastala je Jagodina. Stupam u Jagodinu, pod narandžasti kišobran. Narandžasti  prozori hotela ''Jagodina''. Svetle  danju i noću kao fenjer. Narandžasta svetlost se razlila  po krovovima, dvorištima, po grubim, suvim zidovima poprskanim blatom.

Mladići i devojke prolaze glavnom ulicom drsko i nonšalantno. Iz sporednih ulica izlaze bolesnici, starice i starci, invalidi na štakama. Ovo je Jagodina. Nigde da vidiš celog čoveka. Neko krivuda, neko se oslanja na štap.

                          

Konoplja

 

Nikome Kema nije pričao. Nema tu mnogo da se priča. - Mi, stari Jagodinci, mnogo ne pričamo. Šta da se priča? Sam te pogledam, ja sve znam. I ti mene. Mi, što smo stari Jagodinci.

Kema  je uneo crvenu kacigu, stavio je na kafanski sto. Seo je sam. Nosi odrpanu crvenu uniformu, kao što nose radnici na benzinskoj pumpi. Naručio je čaj.

Ćuti onaj što je bio na sahrani. - Lepo rekli. Kišica će po podne. Tačno, počela da prska po podne kišica. Nije toliko ni 'ladno.

- Pogode tačno u zadnje vreme. Dobiju onaj izveštaj,  pa prate oblaci.

- Puše onu travu, piju rakiju. Posle polude, ne znaju šta rade.

- Dobro. Trava može. Al' ovo jače...

Prekjuče je bila sahrana. Sahranili su kćerku direktora.

- Ne znam ga lično. Taj Jevremović, direktor Zavoda za izgradnju. Znam ga s televiziju, onako, iz viđenja. Kažu, mnogo lepa devojka, fina i pametna, 23 godine. Ima i dete.- Al' odavno već koristi,  predozirala se.

Kafanski razgovor. Ritualni obilazak  oko  teme. Priča o meteorologiji kao uvod. Hod ne prstima, obilazak oko vatre.. Tema je droga, tema je smrt devojke iz Jagodine.

Za drugim stolom, ne vidim ga, sedi čovek što  je bio na sahrani. On uporno ćuti. Pažljivi su svi, zbog njega. Pričaju kako je devojka bila lepa i pametna. Pričaju to zbog njega. Podilaze mu kako bi on potvrdio. Nisu ga otopili niti su ga otkravili.

Nikome Kema nije pričao o letošnjoj kosidbi, kad je pokosio drogu: - Iš'o ja letos u planinu da nasečem drva sa jednim čovekom. Izađem ja na proplanak, izmamilo me sunce. Pogledam, konoplja, ovako, sve u red. Konoplja! Kol'ko oćeš?

Čaj ne stiže, Kema pali cigaretu: - Ček, dete vi jebem! Oteram drva, prvu turu, kosu stavim. - Ček, dete vi jebem! Sve posečem na gomilu i zapalim. Sade, gde je zabačeno. Koj će da ide gor, u planinu,  Crni vrh,  da zeva po planinu.

- Mož se zaradi. Mož se zaradi lepo.

- Ma jebeš ti tu zaradu - kaže Kema.  - Ima zarada, al' mnogo je teška ta zarada. Dobiješ sedam - osam godina. Da izađem s robije u šeset godina, što će mi posle i život.

- Mi smo stari Jagodinci. Kad smo mi bili momci, kad smo šetali i jurili po grad bilo je 10 - 15 milicajaca, sve smo ih znali. Čim izađeš u grad, ti drhtiš. On prvo bije pa posle ispituje. Koji je ovo zakon?

Bila je prekjuče sahrana. Pre dva meseca bila je, takođe, sahrana. - Znaš Savu keramičara, pokojnog. Njegov sin, stariji, isto se predrogirao.

- Sava keramičar imao jednog sina i ćerku.

- Sava imao dva sina i ćerku!

- Je l' bilo dosta naroda na sahrani?

- Bilo je dosta. Familija.

Razgovor su počeli iz daleka. Počeli su zbog njega, on je bio na sahrani, on uporno ćuti.

Uniforma crvena, sija izglancana kaciga. Kema pije čaj zbog Jadranke.

-  Zove me stalno neki slepac, traži Jadranku. Kaka Jadranka? U poštu sam kupio karticu, još ko zna kad.

Viče stalno: - Kako si  kupio karticu kad ja tražim Jadranku. Kad je to njen broj.

- Kako može da bude njen broj kad sam ga ja kupio, u poštu. Nemo, bre, da me zamajavaš, da me zajebavaš! Ućuti, odjebi, kad ti kažem ko čoveku.

Nepoznati je pitao. - Gde si sakrio Jadranku? Koji si ti i gde si? Sad ću da dođem da te polomim!

- Eve sam kod Pave u pečenjaru. Dođi! Sam pitaj ko je Kema, da vidimo kuj će kog da lomi...

Kema je drogu zapalio, niko  njega nije video. Samo ptice u planini. Nikome nije pričao. Kema ne zna za Jadranku, Jadranka ne za drogu. Jadranka za drogu neće da čuje.

 

Sačuvaj me, Bože

 

Za stub semafora kao da sam vezan. Vetar me vrti, okrećem se kao pas na žici. Došao sam da fotografišem nisku i žutu zgradu suda. Nepoznati, sa brkovima stoji na semaforu. Brkovi sijaju kao u staklu. Probudio sam ga. Pružio mi je ruku, prepoznao me je. Pružam i ja njemu ruku: - Zdravo.

Nikad ga u životu nisam video.

Video sam lobanju, belu, obrijanu. Kao da u glavi gori neonska sijalica. Obrijanog kriminalca sustižu dva policajca. On im jednog trenutka izmiče, oni ga teraju, guraju. Policajci visoki, imaju bujne, crne kose. On je ćelav pa obrijan. Nije im ni do ramena. Troje ljudi kao da su na klizalištu. Klizaju se, ali nijedan ne pada. Nedaleko je pravo klizalište, veliko kao soba.

Ruke su mu vezane lisicama. Jedan policajac pridržava lisice, drži se kao za kvaku. Ubacuju ga u zgradu suda. Vrata su tesna, nešto belo, protura se kroz dve crne kose, što su se sudarile.

Kriminalac ima čvrstu, belu vilicu,  zaklopljenu. Znači, braniće se ćutanjem. Jedna noga drhteći isturena. Telo lebdi kao pahulja na vetru. Bledi čovek nema težine, on leti. Policajci,  uplašeni, ozbiljni kao na pogrebu,  unose ga  u sud kao kovčeg..

Ovo je Jagodina. Kad ludilo iznenada dođe. Niko ne zna odakle dolazi. Zaboravilo  se se na tradicionalni Jagodinski vašar. Ne čuje se za njega već dvadeset godina. Možda je i to zasluga Miloševića, možda opozicije. Kad  je vašar, koji  niko više  ne pamti, tad policiji stižu pojačanja iz okolnih gradova.

Mirni su i pitomi. Dobroćudni, šaljivdžije. Od slučaja do slučaja. Od vašara do vašara.

Đovani - u očima drži dobrotu: - Sačuvaj me, Bože, samo od budalu! Sačuvaj me, Bože, samo od budalu!

Okrenuo sam se. Možda  su ovo prave reči, možda je ovo tipična molitva za Jagodinu.

- Čovek samo da nije bez muke!

Dana potvrđuje: - Ma jes. Jebi ga!

- Nema kuće gde nisu problemi. Sad, kolika je patnja teška, to je druga stvar. Uvek mora da se sekiraš za nešto.

Dana se više ne sekira. Radila je kao čistačica Zoološkog vrta, sad čisti ulicu. Prežalila je Zoološki vrt.

- Šta da ti kažem o njoj? Đubre od žene.

- Čekaj,  i ona je radila u Zoološki vrt?

- Radila sam ja u Zoološki vrt, dugo. I još bi radila. Kako ona došla, veliki radnik, đubre od žene. Nije 'tela da radi, samo stoji uz mene. Sve sam je ja pokrivala. Zbog nje sam izbačena, sad opet čistim ulicu. Lakše mi je ovde, vidim narod i sve.

- Koliko otplaćuješ stan? Ti moli Boga da evro raste. Ja sam živeo i u stan. Lepo je u stan, al' ipak je kuća zakon.  Jes, treba da se održava, da se ulaže...

Zbog nje  nema Dane u Zoološkom vrtu. Dok se oporavlja, Dana  uzela godišnji odmor: - Lakše je za rad kad bude toplo. Letos, kad otopli, lako ću da radim. Svučem se. Koliko je ovo? Pa jakna, pa džemper - sve to otežava rad. Pa, stvarno. Sad nema posla toliko. U leto ima pos'o više i u jesen. U jesen, katastrofa, katastrofa!

- Šta si uradio sa preduzeće?

Bio sam na kurs. Konkurišeš za sredstva, kao za agenciju. Treba da bude u martu, sredstva.

- Koju agenciju treba da otvoriš?

- Za čišćenje, za krečenje agenciju. Za čišćenje stanovi, podrumi.

Gurnuo je bicikl ispred sebe: - Idem! Ajd, ćao!

Dana ga ne bi pustila: - Nisi 'teo da stojiš, da ispušim cigaru.

Stajao bi, čekao bi dugo. Da  misli nisku skrenule sa puta u jarak. Da nije pomislio na budalu. Diže bicikl, baca ga preko stepeništa.

Plašim se za njega. Da se budala odnekud ne pojavi?

Da ne iskoči iza nekog ćoška, iz nekog  stana, iz nekog podruma.

Vera je pitala taksistu: - Izvin'te, znam, nije mnogo kulturno, je l' imate jednu cigaretu?

Prvo što uradim, ja ostavim pare u poseban džep za autobus, da me ne prevari.

Naišla je radnica iz njene firme, ''Palas.''

Ima li što od akcije?

Ne interesuje me!

- Dolazio neki čovek. Davao 'iljadu dinara po akciju. Ovi naši radnici dža-bu! Dža-bu! Radnici naši, neće. Mi smo radili, mi smo trpeli, mi ovo, mi ono! I ajde, preko Čačansku banku na berzu.

Kad je čovek video s kog ima posla, otišo do đavola. Sad akcija 240 dinara vredi. I kuj zna da l' će uopšte da nas isplate. Sad mi fali još sedam dinara za cigare, imam kući cigare, neću da kupujem. Pozajmljujem, znam da je malo nekulturno...

U opštini Jagodina, u Verinom selu,  Majur,  desilo se čedomorstvo. Kako je to moguće kad  ova opština izdržava decu do punoletstva?

Sud u Jagodini je majku, čedomorku, osudio na godinu dana zatvora.

Sećam se  sela Majur, kod Jagodine, to je desno prema Ćupriji. Ima firma, piše ''Metalka Majur.''

Ona nosi decu, a ništa joj se ne poznaje. Prijavila je na sudu kako je rodila pa zadavila još dvoje dece.

Svedoci su napali  čedomorku iz Majura: - To ti se odbija na glupost! Laže, gosn sudija! Laže! Kako zine, ona slaže.

Vera je radnica bez posla, Vera je i Majura: - Nije kulturno da kažem da je dete zadavljeno. Tako kažu, ja to nisam videla. Nije osuđena, ide na poso, radi ona u ''Agroopremu.''

Ima sinčića, zlatnog iz jedan brak. Super joj je sin! Kaki, stvarno, primer sela. Ona ima majku, još jednog sina. Sad sin, primer sela, sad i on, siroma, pije lekovi za živci.

Ona živi sa majkom. Majka ide po selu i priča: - Da sam znala, ja bi je ubila. Nego, nije se mnogo poznavalo.

Spremio sam cigaretu, Vera ne traži cigaretu: - Teška situacija. Nije trebala da ga baci.  Mislim, prvo, nije trebala, da izvineš,  da ostaje pa da ga rodi pa da ga baci. Oni su beda, sirotinja, razumeš. Treba to dete da se rani, održava, oni jadni nemaju otkud. I to je bio razlog što je ona dete bacila.

U selu Majur više se o tome ne priča. - Skoro bila jedna na televizor što je bacila blizanci.

Selo Majur brzo zaboravlja. Nema šta o tome da se priča. Nije kulturno. Sad  - nek se priča o toj što je udavila blizanci.

Kako da se tako nešto desi u Jagodini, kad  Palma daje za treće, za četvrto dete,  200 evra do punoletstva?

- Pa, nije se prijavila Palmi. Da  se prijavila, možda bi joj Palma pomog'o!

Veru poznaju u Jagodini: - Ništa. Čekam autobus. Teško hodam. Mnogo teže hodam nego što sam hodala. Ne mož mi pronađu šta je. Te ovo, te ono... I pitaj Boga...

Rekao sam da je žena nervozna, ljuta, ona je protiv Palme.

 

 

Ko koga pljačka?

 

Milen prodaje na trotoaru. Napustio je posao na vreme, nije isteran. On je sebe dokazao. On je zadovoljan. - Mnogo smo propali, bre. Mnogo. Nema radne snage više, čoveče.

- Ovi fašisti na vlast, oni su to napravili. Oni opljačkali sve. Sad pričaju - nema natalitet!

- Ne želim da radim više. Ne želim da radim, ja sam svoje kvalitete dokazao. Počeo sa u ''Velmartransu'', Ćuprija, kao fizički radnik. Pa sam bio magacioner, pa sam bio šef nabavke, pa komercijalista. Nisam mog'o da gledam bruku, kako će sve da propadne za dve godine. Tako je i bilo. Otiš'o sam, al' sam svoje kvalitete dokazao. Ne želim, ne želim da radim više...

Violeta je gospođa pedesetih godina. Plava kosa, izgorela. Kosu diže vetar, kao plamen da je diže. Izašla je u spavaćici.. Ulica jednosmerna, stisli se džip i putnički auto. Violeta staje pred njih: - Šta je? Šta je, majke vi ga? Šta oćete? Ne mogu od vas pet koraka da napravim.

Violeta  traži saobraćajni znak. Traži od mene da gledam, da čitam znake: - da l' je taj smer, il onaj smer. Da mu odmah zovem republički SUP! Ne mož više da se živi od njih.

Jagodina. Pozadi je Zelena pijaca. Pred pijacom prodavnica. S. T. R - ''Džabaleska.'' Šok cene!

Otvorena vrata kombija. Kao usta velike preparirane ribe. U kombiju beli pilići, mirni. Dobri ljudi svuda oko njih, pilići ne slute ništa. Ne vide kazaljku što se diže i spušta. To kosi, to seče bela sablja kantara.

Novinar drži beležnicu. Novinar zapisuje. Prodavac  je diktirao: - Onda je, po meni, najbolje da uzmete rusku dženariku. Ona je krupna, izuzetno krupna, sa puno mesa, sa sitnom koskom. Ona daje 36 kila rakije po kazanu...

Novinar sve zapisuje u blok, da je krupna, da je sa sitnom koskom, kao rahitični stariji Jagodinci što gamižu trotoarom.

Ali, to je Jagodina. To nije novinar nego kupac, kupac za neka  buduća, bolja vremena.

Anđama je, sa dva metra visine, posmatrao kupca i prodavca. Namrštio se Anđama: - Kad je došlo vreme vino da se plati - Kole para nema.

Tako reče, okrete se, ode.

U elitnom sam kafiću  -  ''Kod Rajke.'' '' Rajka ''- tako piše na elegantnom crvenom  stoljnjaku.

- Ajde zdravo. I pozdravi fabriku.

- Što da pozdravljam fabriku?

- Da vidimo. Kad izađeš, videćeš kako to izgleda.

- Što, bre? Dobro, će vidimo i to čudo. Nadam se da neće da bude. Ajde, pa kad dođe vreme.

Čava kod Rajke ne dolazi. A Rajka je pala sa motora. Rajka nije u godinama kad se voze motori. Ali kad je imala godine nije imala motor.

- Kaže mi jedan pametan milicajac. Što nisi nosila kacigu.

- Fala, na savetu. Da sam nosila kacigu ko zna da l' bi ostala živa.

Zašto Čava ne dolazi?

- Nemam novu radnicu - zato ne dolazi. Stigla je negde nova radnica. Kad je bila nova radnica. Ja u šank, Čava u šank, ja u terasu, Čava u terasu.

Čava to ne može da shvati. Da Rajka ne zna odakle je nova radnica.

Rajka tvrdi da ne zna. Čava tvrdi da radnica ima ličnu kartu. Rajka tvrdi da nema ličnu kartu, zato što je mlada.

Čava više ne navraća. Čava priča po Jagodini-  Zato je Rajka pala sa motora. Kažnjena je od Bog! Kažnjena, za novu radnicu!

Rajka nije odgovorila: - Neka priča kuj šta oće. Pala sam, jesam pala, ali trezna.

Niska metalna ograda jagodinske Autobuske stanice. Pada mrak, šest sati. Devojka  je imala šatiranu kosu, bledo lice. Niska je. Bela štrafta, torba na leđima, braon jakna.

Bilo je džeparenja. Ili je ona narkomanka koja ima dugove.

- Rekla sam im. Nemam, ljudi, pare, neću da igram. On mi je zgazio na nogu, nisam mogla da uđem u autobus! Evo, evo otisak. Zvaću ujaka. Ja ću njima da pišem krivičnu prijavu.

Niko ne pomaže. Šofer zatvorio vrata, pobegao. Momak što cepa karte, on on se podsmeva: - Krivičnu prijavu? Nema tu ništa. Imaju oni prijave, imaju 50 prijave... Znam ih iz viđenja, tu su. Ne znam ništa

Devojka vadi cigaretu, beli filter. Cigarete, iskaču, tri cigarete, padaju u blato.

Devojka telefonira. - U bre u Jagodinu, kao da živim u 19 vek,  a ovo je 21 vek!

Da li stanično osoblje i džeparoši rade zajedno? Ko zna. Ovo je Jagodina.

- Koga zoveš? Ljubinka?

Poigrava telefon u krupnoj šaci staničnog radnika. I on telefonira. Valjda i on zove Ljubinka.

- Ja nemam pare za put. Kuda dalje...

Ne reaguje niko. Autobusi kreću, ovo se dešava svakog dana. U sumrak, u Jagodini.

Brzo, kao što se smrkava, Jagodina propada iz dana u dan, iz sata u sat. Blještavi butici iz prošle godine, gde su? Ne blješti ništa - sad je tama. Poluprazni rafovi.

Majmuni, kamile, tigrovi, žirafe - pojedoše grad. Tako šapuću Jagodinci: - Niš! Koliki je Niš! Mi, šta smo? Mala, smrdljiva Jagodina! Niš nema Zoološki vrt, Jagodina ima! Samo traži, samo uzima! Jebale ga žirafe. Odma' šalje inspekciju! Pljačka mesari! Opljačkao mesari, sad pljačka  ribarnice!

- Oće da dođe kraj i njemu. Će da dođe. Sam polako... Sam polagačko...

Kako reče Milen. Čim Bog sreću, ti se nađi u blizini. Ti otvori vreću. Ne treba ti razlog  da voliš Jagodinu.

 

 

 

Zarđala Morava

 

 

Mali akcionari trgovinskog preduzeća "Morava" najavljuju blokadu auto - puta, protiv  ministra Mlađana Dinkića jer nije hteo da razgovara o privatizaciji ovog preduzeća. Preduzeće je 2006. godine kupio konzorcijum "Radovanović". Konzorcijum "Radovanović" nije poštovao kupoprodajni ugovor i nije se dve godine bavio osnovnom delatnošću. Morava je prodata za milion i  nepunih dvesta  hiljada evra. Oko 900 malih akcionara raspolaže sa 23 odsto akcija. Konzorcijum je lažno prikazao vrednost imovine umanjujući ili izostavljajući iz dokumentacije cele objekte. Mali akcionari su dve i po godine tražili dokumentaciju i konačno je dobili. Beogradska firma ''Fineks'' procenjivala je vrednost firme u nekoliko navrata, procenjena vrednost nikada nije ista. Vrednost pojedinih objekata u Jagodini i Beogradu je - nula.

Jagodinci su zaboravili  trgovinsko preduzeće ''Morava''. Smeju se: - Pa to propalo. To nema. To više ne postoji.

Jedna zarđala tabla stoji. Ona pokazuje da je tu bilo stovarište. Kroz rđu se naziru crvena slova. Kancelarije  propalog preduzeća nalaze se u samom centru grada. Ispred kancelarije stoji razgranato, crno drvo. Ni jedan radnik se nije obesio.

 

 

 

Pa to je bre jeftino

 

Jagodinsko pravosuđe u kandžama medija. Okružni sud u Jagodini ukinuo pritvor A. M. iz sela Vinorače, optuženom za nedozvoljene polne radnje nad devojčicama iz istog sela. Republički javni tužilac smenio je v.d. opštinskog javnog tužioca i zamenika okružnog javnog tužioca, Mirjanu Stanojolović zato što je ukinula pritvor. Problem je tome što je okrivljeni "tokom zadovoljenja svoje pohote  urinirao, da je oštećene polivao fekalijama i slično''

Njegov advokat primećuje da je sud u Jagodini, tokom 2006. i 2007. godine  pedofila koji je sedmogodišnju devojčicu grizao za nos i uši, podizao joj majicu i dodirivao grudi osudio na novčanom kaznom od 150 hiljada dinara. Drugo lice, koje je "koristilo silu radi zadovoljenja svoje pohote", Opštinski sud u Jagodini osudio je na novčanu kaznu od 30 hiljada dinara. Iz Vinorače,  A.M. osuđen je na vremensku kaznu od godinu dana zatvora. Mediji tada nisu reagovali na kaznu od 30 hiljada dinara za silovanje. Jedan Jagodinac kaže: - Pa to, bre, jeftino. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

-