Skretanja

Ima li Srbija načina da osuđenim kriminalcima oduzme opljačkanu imovinu

Svojina i prisvojina

Donošenjem Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela bilo je toliko najavljivano kao da će to rešiti pitanje kriminaliteta u Srbiji. Na žalost, jedna dobra ideja je ovakvim zakonskim rešenjem naopako postavljena. Na taj način je država opet pokazala svoju nemoć prema kriminalu, a kriminalno stečena imovina i dalje ostaje netaknuta, kao sveta relikvija. O svojevrsnoj kapitulaciji zakonodavca pred kriminalom, specijalno za Tabloid piše penzionisani pukovnik i rukovodilac u Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije.

Josip Bogić

Zakoni iz oblasti Krivičnog zakonodavstva i ranije su predviđali mogućnost i obavezu suda i drugih učesnika u krivičnom postupku, da tokom celog postupka utvrđuju imovinsku korist proisteklu od krivičnih dela.
Ali, zašto tužilaštva i sudovi nisu sem zatvorskih kazni oduzimali i imovinu treba da daju odgovor predstavnici pravosuđa.
Nedostatak bivšeg Zakonodavstva je bio i taj što nije predviđao obavezno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela i što za organizovane kriminalne grupe nije predviđao konfiskaciju imovine i tzv. obrnuti teret dokazivanja da su imovinu stekli zakonito.
Nasuprot tome tužilac u većini slučajeva nije imao dovoljno dokaza o vezi između krivičnog dela i imovine. Ove izmene su mogle da se izvrše izmenama Krivičnog Zakonika i ZKP-a, a ne prepisivanjem odredaba ZKP-a i Krivičnog Zakonika u ovaj Zakon o oduzimanju imovine. Novim zakonskim rešenjima ostaju nejasna neka pitanja a to su pre svega pitanje Organizacione jedinice kao i njenog delokruga rada.

Organizaciona jedinica nadležna za finansijsku istragu

Organizaciona jedinica nadležna za finansijsku istragu (u daljem tekstu: Jedinica) je specijalizovana organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova koja otkriva imovinu proisteklu iz krivičnog dela i vrši druge poslove u skladu sa ovim zakonom. Poslove Jedinica vrši po službe noj dužnosti ili po nalogu javnog tužioca i suda. Državni i drugi organi, organizacije i javne službe dužni su da pruže pomoć Jedinici.
Ministar unutrašnjih poslova donosi poseban akt o unutrašnjoj organizaciji i siste matizaciji radnih mesta u Jedinici. Ministar unutrašnjih poslova raspoređuje rukovodioca Jedinice po pribavljenom mišljenju Republičkog javnog tužioca.
Zašto je trebalo praviti specijalizovane jedinice?
Možda je bilo pametnije obučiti postojeće kadrove u svim organizacionim jedinicama jer su to stvari koje su neodvojive? Da li zvuči logično da policajac koji radi na otkrivanju određenog krivičnog dela istovremeno utvrđuje i imovinsku korist?
Sva ova pitanja govore koliko je ovo zakonsko rešenje doneto bez ikakvog racionalnog objašnjenja. U prilog tome ide i činjenica da se u okviru MUP-a mora otvoriti 100 radnih mesta koja će poreske obveznike godišnje koštati najmanje 2 miliona evra!
Racionalnije bi bilo obučiti postojeće kadrove u okviru svih organizacionih jedinica MUP-a tako da se istovremeno sa krivičnom istragom vodi i finansijsku istragu, u pogledu otkrivanja imovine stečene kriminalom, njenog identifikovanja, a ukoliko je otuđena utvrđivanje imovine koja je podobna za oduzimanje, kako bi pomogli i tužiocima i sudijama da tu imovinu u krivičnom postupku oduzmu.
Ovo se naročito odnosi na dela organizovanog kriminala gde bi se od početka praćenja kriminalnih gangova pratila i njihova imovina. Opravdanje za ovaj koncept istrage je taj što se kod svih krivičnih dela gde se manifestuje imovina i imovinska korist kod dokazivanja bića krivičnih dela dokazuje se i protivpravna imovinska korist. Zašto sada praviti paralelne i nepotrebne jedinice da vode istrage o stvarima gde je vođena istraga. Naročito će biti interesantno kako će ova Jedinica i Direkcija delovati zagranično u pronalaženju imovine, kako će vršiti uvide u račune inostranih banaka i druga pitanja.
Aktuelni ministar sam priznaje da u Beogradu nema dovoljno stručnih kadrova za takvo nešto. Postavlja se i pitanje iz kojih rezervi će pronaći 100 novih stručnjaka kojima će obezbediti stanove, plate i druge prinadležnosti kada u budžetu nije projektovan ovaj izdatak?
Koji je to stručnjak predvideo ovaj projekat sa ovoliko policajaca centralizovanih u Beogradu za celu teritoriju republike a da nije predvideo finansijsku konstrukciju? Takvog stručnjaka bi trebalo postaviti na čelo te jedinice da rukovodi njome na način koji je sam zamislio.
Kriminal je prisutan na celoj teritoriji Srbije, a ne samo u Beogradu. U mnogim mestima u Srbiji postoje takođe stručni i kvalifikovani kadrovi koji bi sigurno mogli da odgovore zadatku. Očigledno je ovakav predlog dalo „stručno lice" koje nikada nije uhapsilo kriminalca , a kriminalca je videlo samo na filmu.

Nadležnosti i prinadležnosti

Direkcija vrši stručnu procenu oduzete imovine proistekle iz krivičnog dela, učestvuje u pružanju međunarodne pravne pomoći, učestvuje u obuci državnih službenika i nosilaca pravosudnih funkcija u vezi sa oduzimanjem imovine proistekle iz krivičnog dela.
Kakva je to stručna procena oduzete imovine? Verovatno se mislilo o proceni vrednosti imovine, koju sud oduzima, ali procenu u krivičnom postupku verovatno vrše veštaci a ne Direkcija!?
Sa druge strane pisac Zakona verovatno nije upoznat da se većina imovine oduzima na graničnim prelazima i u unutrašnjosti Srbije, pa je bilo racionalno iskoristiti kapacitete Carinskih organa kao filijale direkcije, za smeštaj imovine a ne svu imovinu prevoziti do Beograda. Koliko će koštati troškovi prevoza?
U vezi obuke državnih službenika pisac Zakona verovatno nije imao na umu da za ove kadrove postoji ZAKON O OBUCI SUDIJA, JAVNIH TUŽILACA, ZAMENIKA JAVNIH TUŽILACA I SUDIJSKIH I TUŽILAČKIH POMOĆNIKA("Sl. glasnik RS", br. 46/).
Obuka nosilaca pravosudnih dužnosti i sudijskih i tužilačkih pomoćnika je organizovano sticanje i usavršavanje teorijskih i praktičnih znanja i veština potrebnih za samostalno, stručno i efikasno vršenje pravosudne dužnosti. Obuka može biti početna i stalna. Početnu obuku pohađaju nosioci pravosud nih dužnosti pre stupanja na dužnost i sudijski i tužilački pomoćnici. Stalnu obuku pohađaju nosioci pravosudnih dužnosti. Nosioci pravosudnih dužnosti imaju pravo i obavezu da se stručno usavršavaju.
Kako je moguće da Direkcija učestvuje u pružanju međunarodne pravne pomoći kada je po ZKP-u za tu pomoć nadležan sud i kada tu materiju reguliše ZKP?
Kakv je onda Postupak za pružanje međunardne pravne pomoći i izvršenje međunarodnih ugovora u krivično pravnim stvarima?
Naime, međunarodna krivičnopravna pomoć se pruža po odredbama međunarodnih ugovora. Ako međunarodni ugovor ne postoji ili određena pitanja nisu regulisana međunarodnim ugovorom, međunarodna krivičnopravna pomoć se pruža po odredbama ovog zakonika. Međunarodna krivičnopravna pomoć posebno obuhvata izvršenje pojedinih dokaznih i drugih procesnih radnji, kao što su saslušanje okrivljenog, svedoka i veštaka, uviđaj, pretres prostorija i lica, zaplenu predmeta, kao i dostavljanje akata, pismenih materijala i drugih predmeta koji su u vezi sa pretkrivičnim i krivičnim postupkom u državi molilji. Molbe domaćih sudova i javnih tužilaca za pravnu pomoć u prethodnoj istrazi i krivičnim postupcima dostavljaju se inostranim organima preko organa određenog posebnim propisom. Na isti način dostavljaju se domaćim sudovima molbe inostranih organa za pravnu pomoć. U hitnim slučajevima, ako postoji uzajamnost, molbe za pravnu pomoć mogu se dostavljati posredstvom Ministarstva unutrašnjih poslova. Posebnim propisom odrediće se koji će sudovi biti nadležni za pružanje međunarodne krivičnopravne pomoći, a može se odrediti da jedan sud obavlja te poslove za sve sudove na određenom području (nigde nema Direkcije!).
Kako je najavio V.D. Republičkog tužioca Radovanović, uskoro će biti postavljen taj rukovodilac Jedinice, naglasivši da je ovo prvi slučaj da na čelo jedne policijske jedinice bude postavljen neko koga će zajednički izabrati ministar policije i republički tužilac.
Kako je moguće da bivši Specijalni tužilac za organizovani kriminal ne poznaje odredbe Zakona o organizovanom kriminalu(donet 2002. godine) koji je izričit u odredbi da načelnika Službe za borbu protiv organizovanog kriminala u MUP-u, postavlja Ministar policije po prethodno pribavljenom mišljenju Specijalnog tužioca (član 10).
Neka je srećan rad! „Što se grbo rodi vrijeme ga ne izliječi", rekao je slavni pravnik Valtazar Bogišić, pisac Opšteg imovinskog zakonika za Knjaževinu Crnu Goru iz 1888. godine. Sto godina kasnije, ovu njegovu britku misao mnogim srpski zakonodavci bi trebali ponovo da pročitaju i da razmisle o njoj.