Natrag

Rezervativ

Mali, majušni moćnici....

Ništa gore od malih moćnika, aparatčika, stranačkih službenika, sitnih karijerista i ljudi bez trunke duha i smisla za humor!
Kada reklame za "gadosti", tipa bakterije i virusi, ne bi bile animirane, ovi bi mogli biti njihovi protagonisti, likom i delom, licem i odleom. Zato što su ljigavi, poslušni, neuobličeni, te ih je lako transformisati u bakterije i ostale lednoćelijske organizme, koji nemaju oči, jer su bezočni, nemaju uši, jer neće da čuju, osim da slušaju, i nemaju grlo, zato što gutaju na debelo crevo! Dakle, nisu ni potencijalni pacijenti za otorinolaringologiju, a nisu ni za psihijatriju, jer nemaju psihu, ali su pacijenti za KARIJES, jer su karijeristi i niša više i zovu se KVARAN ZUB.
Sa njima imam brojna iskustva. Jedan moćnik koji me je "vabio", kada je dokonao da i nisam baš neophodna, nije me udostojio ni telefonskog negativnog odgovora, od koje situacije vučem i danas posledice pojačane funkcije tiroidne žlezde, za koju taj ne odgovara, niti snosi moralne, materijalne i estetske posledice, koje snosi moja malenkost.
Ovaj je veliki moćnik, ali mu ne možeš ništa - čak ne možeš ni da se "defrustriraš" - zato što je zaštićen paradržavom i državom u ist vreme i zato što ga ljudski odnosi ne zanimaju, pošto ih je zamenio monstruoznim, pretočenim u SELEKCIJU, sa sećanjem da je nekada bio toliko selektiran, da nikuda i nikome nije mogao prići! Ali, kada selektiran zadobije ili osvoji moć, tada je nemilosrdan. Samo je okružen advokatima, obezbeđenjem i marketingškim nagonima. On, zapravo i ne živi već to čini virtuelno, voli decu, voli ženu, bavi se, kao objekat, plastičnom hirurgijom, drogira se kvalitetno, dopinguje se uz pomoć tima medicinskih stručnjaka, kontroliše svoje seksualne sklonosti pomoću još brojnijeg tima, neprimećuje da prestaje biti živ i ne razaznaje kako je već mrtav, ali odlično primećuje da je još uvek moćan i neustreljen, zaštićen, netaknut i u perspektivi viđen. Znam jednog takvog. A bio je dobar dečko. Pa je sada facijalno pritegnut, nervozan, friziran, bogat i navučen na moć kao na fenomen. A ne zna šta zapravo znači fenomen, ne zato što nije obrazovan, nego zato što nema vremena. Ali ima prostora, međutim, i tu ga zeza neznanje jer prostor i vreme stoje u najdirektnijoj i nepomućenoj vezi. Ovaj momak koji mi je slučajno pao na pamet kao paradigma, zove se Željko. Zaboravila sam kako se preziva.....
E, od tog Željka je udaljeno stotinama milja, mnogo malih moćnika i moćnica, zato što je potonji paradigma, a ovi su aparatčići odurne koegzističke sudbine malog profita i loše savesti.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane